^ЖНОСЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОГ

ПОВРЕМЕНИ СПИС

ЗА СЛОВЕНСКУ ФИЛОЛОГИ^ И ЛИНГВИСТИКУ

yPEbyjE

А. Б Е Л И Ъ

УЗ
СТАЛНУ САРАДН>У

г. г. A. MEJE-A, проф. Collège de France, A. СТСМИ'БЕВИЪА, проф. Унив. у

Лэубланн, К. НИЧА, проф. Унив. Кракову, Лэ. CTOJAHOBMTiA, акад. у
Београду, М. РЕШЕТАРА, б. проф. Унив. у Загребу, О. XyjEPA, проф. Унив.
у Прагу, Р. НАХТИГАЛА, проф. Унив. у Лэублани, СТ. ИВШИЪА, проф. Унив.
у Загребу, СТ. М. КУЛэБАКИНА, проф. Унив. у Београду, ФР. ИЛЕШИЪА,
проф. Унив. у Загребу, ФР. РОМОВША, проф. Унив. у Лэублани и X. БАРИЪА,
проф. Унив. у Београду.

КгЪИГА VII СВ. 1—2.

ДРЖАВНА mTAMnAPHJA
КРАЛгЕВИНЕ СРБА. ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
БЕОГРАД 1927-1928.
 САДРЖД1 1—2 СВ.

Расправе. страна
1. Jb. CTojaHOBHfc: ]е&ан нов текст скраЬене
Хамартолове Кронике и }едан нов примерак
мла^ег летописа прве групе 1 —4
2. М. МосковлевиЬ: Акценти поцерског го
вора 5—68
3. Arturo Cronia: Grada о bozavskom narjeíju 69— ПО
4. Vjenceslav Glavan: Kongruencija u jeziku
starih íakavskih pisaca • • 111 — 159
5. Б ран ко МилетиЬ: Прилог за испитиваже
артикулац^а помогу рендгенових зракова • • 160—200
 ^дан нов текст скрайене Хамартолове
Кронике и ]'едан нов примерак мла^ег
летописа прве групе.

Ме^у рукописима пок. М. С. Мило]евина има ]едан из XVII века

на харти]и на мало] осмини саставл>еы од три дела писана трима
рукама и повезана у]едно.
Први део има двадесет кватерниона облежених бро]евима:
а., к. итд. на прво] и последжо] страни. Али нису сви читави. У
првом кватерниону искинут ]е лист други; у треЬем, четврти; у
четвртом, четврти и пети ; у десетом, први ; у ^еданаестом, третш,
пети и шести ; у четрнаестом, четврти, пети и седми ; у петнаестом,
први ; у двадесетом, четврти до осмог. Свега седамнаест листова,
и у место 160 сад има 143 листа.
Садржина ]е скраЬена Кроника Хамартолова.
Л. 1а. С к а з к п р к х д г о летописца. — О *1дамк: а. — О
Каинк и о род'ств-к кто : к. — О Лам-ку» сл^кпом, и1 колкна Каинова
кже оувы Каина : г. — О схгр-кшЕнУи Каиновку' : д. — О Ондк н о
лхстнихк зк-кздаук : ё. итд. Последнее главе : кё. Царство ЯлЕ^андра
ВЕликаго Алкмдона : — кз. Царство от'рок Пд«;$аидрвк-к\-к :
Л. 16. Л -к т о к н н к к. О * к р а ф е н' и> различи них а-ктопнскцк,
и повкдатЕлУи. нз'врань и схставлкнь С5 пи>ргТа гркшнаго
инока.
Книга рождкства члоккча. Бя и же дкнк сжткорн когк Пдама по
окраз» и подобно свокм». Пдам' же роди сны три, и дкцмрн двк,
Каина и ПкЕла Оиеа н Пзоуроу н Псо\*ал\8. И Пдамк оуко но повлкнУю
БОЖ1Ю нарЕЧЕ нмЕна внскмь чЕтворкиогынм, и птицам, и прксмнкаюциилх
се и гадом, и рыкам, н своим чедом, том» же име и ЖЕнк кто
(нема листа).
Последн>а глава 19а и 6:
.кз. Но Пл1#ан д р-кв-к же скоичанУи на многа начЕлства
разд-кли се царство его. — Но Йл&сандровЕ же скончани на многаа
]ужнословснски Филолог 1
2

начЕЛства царство его раздали се: н ПриндЕИ о\-ко кратк $1лЕ;'$сандровк

иже н Фнлнпк бх ЛЛаккдонУ» прУнде, Йнтипатрх же вх бвропк цар-
ствова, вх бгнптк же Нтолол\кн ЛлгнУн, вх Финикы же и КнлУе снр'-
скУе Оелеккк завршетак л. 216: Сиркчк Ф самочннТа 8ставлгаг;8
закони вллУн'стУн лювомЗрхцн, а не пр-кданнаа когомк пророки своими,
их по нстшгк платицн паоучннно тккоутк сТа иншЗфЕи ацн такс ткнки
и несложны и зелллю и л\ора наричюфЕ, не в-кд-ка\"8 ко рЕЦ1Н испрхва
СХТКОрН КОГк НЕБО И ЗЕМЛЮ:
Л. 216. Оуказк втораго л-ктописца.
О Пдам-к. .а. — О Сне*к .к. — О бнос-к .г. — О Каинанк .д. —
О Л\ал-клЕил-к л и тако дале 218 „зачела". Последн>а (л. 25а):
царство Христофорово сина Романова: .сяк — Царство С-пфана снна
Романова: .сзУ. — Царство Константина зЕта Романова: .сиг
Л. 25а. Л-ктокннкк СО лктописецк ГмшргУа инока схкра-
фЕнк и нзькранк и схставлЕНк.
.а. Пдамь оуко, но пркл\8дрол\8 и кожстккномв и свЕфТЕн'ном»
Л\ич'са8, кмкк лкть. .сл. роди Сива. Но сел\к жнтк акт .\|г. и 8л\рктк
живи вхск\-к л-кт .цл. иже глаголкт се прхв-к вх земли Сб нне же ехзетк
КМСТк ПОГрЕВ'СТИ СЕ, И ГрОКк вГО КЛНЗк ЬросаЛНЛ\кСК| Е КМТН ЗЕЛ\ЛК вВрЕН-
СКОЕ ПНШЕТк МркдаЩЕ, И КОЖЕ рЕЧЕ (ШСИППк: .К. Сив' ЖЕ Кк1Вк Л'ктк .СЕ.
Н РОДИ Н;110Са. По СЕЛУк ЖИТк Л'ктк .\|"3. II о\-л\ркт, жит вхск\'к. Л'ктк
.П.Г.1. (V) НКМ'ЖС рЕЧЕ СЕ: И ВХрЖДааК СННОВЕ КОЖТИ КХ ДХфЕрЕЛЛк чло-
вкчскнл\к иже и1 Канна кога ко кто. Тогда члок-кцн нарЕКсшЕ за нже
окрксти ЕврЕнска инсанУа и вв-квдамк нл\ЕНованУа — -Г. биос же
кывк а-ктк .рч (нема два листа). . . : —.81. ФалЕГк кывк л-кт .рл
роди ('агава, и по сел\к жнтк лктк .се. и 8л\р-ктк. жиги Бкск^к л-кт.
.тле. СВтк йбо (5 О да ли до потопа лктк /.вс#в н й> потопа до разл\-кше-
ша вхыкомк д-ктк .флй. — .зУ. Сил\к 8во роди влал\а и Пс8рд, Прфа^адд,
н (18да. Хам же Х$са . . . итд.
Последеъа глава л. 143а и 6.
снТ Но дне же .л\. бсмотрнвь Кон'стан'тинк цара Стефана Кон'-
стан'тина крата своего НЕКогда и тол\8 тако ехткорвтк, «ко скоег»
и'Ткца не иофЕдешЕ, како поштедетк ти>го на трапкзЕ скдЕфУнмк вхс-
Х'итишЕ и у/, торнкжк! н катрнкУЕ и марТан8 и прочУн на се Вготован'м и
Ф полати свкдошЕ, н вх клнж'н&'ю островм злточив'ше и клнрнкы ну
острнгошЕ. Но л\ал-к 8ко и1 сиу, и вхзисклше своего игтьца кид-кти кк
островк ид-кжЕ к-к тк пондоше, и сего вх иночкец-к овраз-к вндев'ше,
ПЛаЧЕМк ОКкЕТН ЕЫВ'ШЕ ИЕи'ДркЖ'поМк. Сх ННМ1 ЖЕ ПрОСЛкЗИВ, СЕ Фц>
РЕЧЕ : СПИМ рОДУИ^к И ВкЗНЕС0\-'; ТК1 ЖЕ «КркГОШЕ СЕ МЕНЕ ТЛКО 8КО
(нема последн.а четири листа).
 Лэ. Сто]ановиЦ 3

Из ових последних цитата види се да дужа редакци^а „Сказани]а

вкратце", ко]е ]е у киевском тексту у пометку од Адама до Исуса
Навина опширни]е од слична му остала три (в. Ст. Срп. Родослови
и Летописи, стр. ЬХХ1—ЬХХШ и 124—129), ни]е морала бити ранена
по целом Хамартолу, веЬ можда и по неком скраНеном тексту
сличну овоме ]ош ]ачим механичним скраНиван>ем.
Поредеки овлаш ова] скранени текст с оним у рук. Акад. Наука
(бр. 24) видео сам да поред ]еднакости има доста и то крупних
неслаган>а, тако да су, вероватно, посебно и независно ]'едан од
другога раЬени. Велики бро\ српских рукописа целе Хамартолове
Кролике и ова два досад позната извода из н>е показу]у не само
н>ену популарност у нашо] старо] кн>ижевности веЬ и велико инте
ресована за општу истори]у код нас. Ако би ново издание по свима
познатим рукописима целе Кронике можда било као лукс>з, издание
овог извода по ова два рукописа била би потреба, ]ер они, иако
компилащф, претставл>а]у у неку руку оригинални рад као и Па-
ралипомен Зонарин.

Други део има два кватерниона, први од осам а други од шест

листова. Обележени су саме на прво] страни и то као продужен^е
првог рукописа бро]евма .кд. и.кк., али не пишчевом руком вен, ве
роватно, повезивачевом.
На н>има ]е мла^и српски летопис прве групе (назовимо га
Мило]евиНевим) као досад познати шести примерак (Род. и Лет.
стр. Х1Л). Општи део, Сказание вкратце, дуже ]е и слаже се са
сарандапорским, студеничким и цетшьским, али има и отступала.
Писац ]е пред собом имао и Хамартолово кратко Сказание и из
н>ега уносио, нетто у текст а нешто на маргине, чега у дужем
Сказани]у нема. Тако у текст унео \е : ГоеолУа мат и Обозика;
Нтололмн Филадмфь снр'кч кратолюккцк г.к 1ладскк1и кяикь
пр-кписаин се снр-кчк грчхскы (зато што |е додатак дошао по.ле
п р -к п н с а ш < а, а не ислред, види се да ]е накнадно^д одато) ; (Нерон )
пркдож се кх к(прк (Род и Лет. стр. 130, 132, 134). На мартини
]е према ]осафату: ир-кждс при вл\ пророци <Цнрн и НлТа и блТссн.
(Р. и Л. стр. 132).
На маргинама има допуна ко]их нема ни у ]едном ни у другом
Сказани]у. Према укупним годинама од Адама до Аврама: Я потопа
до Яврама /ао. (Р. и Л. 127)- Према Мо]се]у: пророка ЛЬусн пр-кжд«
рож. л-кт /аш. (стр. 128). Према Самуилу: пркжд« рож. }&м. Према
Саулу: $ Ядама л-кт /дунз. Према Давиду: пр-кжд* род. дакида
1*
4 ]еяан нов текст скраЬене Хамартолове Кронике

.цче. агг. Према Охози{и: прТи Ojfosít ïcaïa пророкх. Према Манасщи:
пр-кжд! рож. .\|гаи. БизантТа (све на стр. 130). Према Седек^и: пакнк
.а. Ьросалил\8 (стр. 131). Према годинама од Адама до Александра:
/ «рпн. инд| (т. j. код другог неког летописца) (стр. 132). Према
годинама од Адама до вазнесеньа (као допуна): кр8г .кГ\ л8н. .Т. л\р.
.kî. KhCKpkCi Христос, (стр. 134). Према зиданьу Цариграда : w Адама
/ íWMr. (стр. 136). — Сем тога код сабора забележио je Koje je
године од Адама Kojn био и у Kojoj години даровала кога цара.
Разлика je joui код цара Михаила и матере му Теодоре: При
сн\*к обнови et нравосаав'м и ckitui нкони кк црккви вкставише et пакы.
II слокеса слоксн'ска схетавшш et скетымк KvpnaoMk вх лкто жг /.st$.
При енх- ЖА( и влкгарску начмннкь Боришк вкрова Хрнстови и крьстн
et ск кекмх взыкомк влкгарскымж. И код Васил^а Манедонског : При
ctMk KHfSh pSiiiKH Баадимирх вкрова вх Христа и кркстн et et взнком
pSiiiKkiMk (стр. 150, 151).
Завршетак гласи :
Пндроникк ckiHk Haativaora .а. л-ктк
Катдквзннк Ипоснгклитннк вхкйпк и KaaoïwaHHk сынк Андроника
Haativaora .л. акт.
<Ши8нлх ciMk сынк Kaao'uvaniia llaatwaora .at. акт.
Бхк8пк w Ядал\а до зд| / .sw$s. акт.
Ех таж1 крклмна . . . итд. (стр. 153).
Српски летопис евршава се годином 6998 као и у киевском, и
истом белешком, али не у Toj редакции вен као у сарандапорском
(Л. и Р. бр. 817). После тога забележена je година 6999, али без
садржине. Под том годином има белешка само у саранд. тексту
(бр. 819). Испред последнее белешке има белешка Koja се тако^е
налази само у cap. тексту (бр. 809). Смачно CJiysajHO je испала
белешка о смрти крала Мат^аша (бр. 813) Koja се у различним
редякц^ама налази у многим летописима. Иначе нема ни]елне бе
лешке Koje не би било у остала четири летописа ове групе, по-
негде са минималним разликама.

У треИем делу била су тако^е два кватерниона први од осам,

а други од шест листова. Од првог кватерниона нема првог, трепег
и осмог листа, а други je отсечен сав. На тих заосталих пет ли
стова исписан je S каз х ц р к к о к н аг о осетров nía н иен рак
ами а. — Зри cBíijifHH4f и ккниман. — Божкствнаа аутЯрпа Бмваггк о
cHtBu,ki\-. аци кто ck каагоговкнишк и вкрою ехткараетк cïio
Jbyô. CtüojaHOBuk.
 АКЦЕНТИ ПОЦЕРСКОГ ГОВОРА

III. ЗАМЕНИЦЕ')
Као што je познато, Даничив je систематски обрадио само
акценте именица и придева, a HHje стигао да „претражи" акценте
осталих речи, па ни заменица. Али он je у CBojHM Облицима2)
обележио акценат свих заменица, онако исто као и Вук, што ми
je послужило за упорейиваьье са cbojhm говором.
У поцерском говору има прилично отступала од тог вуков-
ског акцента, нарочито у погледу квантитета, па fee овде бити
говора о тим отступан>има.

1. Личне заменице.
Акиенат личних заменица не разлику]'е се по месту и квали-
тету од оног што га je Вук забележио, сем у instr. sing., где има
ÄBojaK акценат и код заменица jâ и он, у вези са проширеним
обликом. Као и Даничий, поцерски говор има кйм и кйме, чйм и
чиме, мном и мно'ме, н>им и н>име, н>дм и ломе. Облике мно'ме,
н>йме и н>о'ме забележили су и НоваковиЪ:!),'МаретиЬ4) и CTojaHOBHh5).
Облици мноме, миме, н>оме са акцентом на Kpajy постали су
под yTHuajeM осталих падежа, у Kojnx je акценат на Kpajy, само je
овде ' акц. уместо \ зато што je основни самогласник дуг.
Заменица ко изговара се и с дужином ко, али само кад се
употребл>ава без глагола: „кд шо вйчё ?" — „ко, зар jâ ?" За
меница шшо (шшд) тако исто, и то само прилошки, у значенъу
зашшо : шшо седйш ?" — „Не шреба да долазиш. — А шшо?" Иначе,

') Акценти именица и придеви об]'ав.ъени су у Српском Диалект. Збор-

нику И, стр. 307—359.
2) Ъ. ДаничиЬ, Облици српскога je.iMKa. Београд. 1863.
3) Српска Граматика, Београд. 1891.
4) Oramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb 1899, стр. 183.
5) Српска Граматика за II разред гимназ^'е, Београд, 1926.
6 М. Московл>евиН

у значеььу упитне личне заменице, употребл>ава се само шша (шша).

Релативна заменица шшо и кад сто\п у место ко]и-а-е нема свог
акцента, него се употребл>ава проклитично : „А шшо ме ййшаш за
Марка, шд }е 'вакд бйло." — „Ндвац шшо си га зарадид."
Сложени облици могу бити само без дужине у пот. :
нйко, свако, ко/'екд, (зк.), нёшшо, (ре^е нёшша), али нйшша, свашша;
ко]ешша, а с предлогом ни за шшо поред ни за шша, адверби]ално
йошшо. Као што се види, овде имамо случа] непренесеног акцента
на кра]у вишесложне речи : ко;'екд, ко]ешш'а, као да су то две
одво]ене речи. Да ли ]е то ново образование или ]е остатак старе
акцентуаци]е, тешко ]е утврдити, само истичем да се акценатски
облик ко]ёшша (с пренесеним старим акцентом) употребл>ава само
у значен>у прилога, а форме *ко]ёко уопште нема. Вук има ко'}ё-
шша, а нема ко]еко, али према другим сличчим примерима код
н>ега види се да ]е ко]еко и ко]ешша исправно, ]ер он има ове ви
шесложне речи с акцентом на кра]у : ко'щгод, (ко]игЩ), ко\егдё
(ко]егдй, ко]ег^ё, ко}егд}ё), ко/екйд, ко;екуд. Вук има когод (кдю$),
али у 2еп. когагод (когаго^), дакле с акцентом на кра]у.
Овако исто има^у дво]ак акценат са различним значением ове
заменице кад су сложене са партикулом -год: кдюд и когод,
шшдгод и шшогдд. Когод значи „неко", а когод значи „ма кои,
н.пр. : „Нека до§е когод од вас" — „когод дошао добро дошао".
Ова разлика у акценту у вези с разликом у значен>у не чува се и
у осталим падежима где се употребл>ава само форма с акцентом
на кра]у, разуме се са скракиван>ем дужине испред н>ега: когагод,
кй.нгдд. Решетар )е у сво]ИМ диалектима забележио ову исту по-
]аву, само се тамо разлика чува кроз све падеже : кд§а^ой-кдши§о(1-
Щет^оа' Я '), к6$а%о&-сёти$>ой О, кованой - котё§ой - к1т§ос[ Р, и
кд§а вой-кдти §'61 /?, кб%а вой-сети §М О, ко§й вой-коте §Ы Р.
У 7. пад. ]едн. у поцерском се употребл>ава]у и краНе форме
с предлогом : на чем, йдчем, д ком, д н>ем, али су дуже форме
обичн^е: чёму, коме т.\. д коме, на коме, и сл., ]ер се без акцента не
употребл>ава, о н>ёму. Чу^е се и о коме, о н>ёму, али то ]е утица] 3.
п. пошто су се облици из]едначили. Даничий ]е забележио у 7.
п. \. ком и чем, али без акцента, а за облик н>ем („у н>ем") вели
да се налази у песмама само ради стиха.
Иако ]е и у П. као и код Д. у ]еднини у свима падежима
акценат на кра]у, ипак кад се 2. одн. 4. падеж употреби с пред-
*) Ради краткоЬе убудуЬе обележаваКе се: поцерски говор са П, ду-
бровачки са К, озриниНки са О, прчан>ски са Р, ДаничиЬ са Д.
 Акценти поцерског говора 7

логом акценат се у П. преноси на предлог, као да je стари акценат

на првом слогу: од мене, за шебе, око себе, због чего, на когй,
исто као и самнбм, са Шеббм (sic!), за себбм (sic!). Ово исто
сретамо и у шьевал>ском говору '), а у Решетаревим ди]алектима
и без предлога акценат се налази на пометку : тепе, mêni. По ми-
шл>ензу проф. Решетара акценат на корену je HOBMjer порекла, а
дошао je прво при употреби с предлозима под yTHuajeM 6. падежа,
Kojn ce Hajnemhe употребл>ава с предлозима, дакле према за шобом,
са собом развило се и за мене и за шебе. У говору острва Раба
има dat. menï (поред meni), али gen. -асе, Kojn се место употребл>ава
са предлогом, има mène. Пошто je у руском je3HKy акценат у свима
падежима на icpajy, а тако исто и у словеначком — менЛ, Шебя,
собой, menój, tebój, sebój — то би у 6. п. акценат на пометку био
HOBnjer порекла, према коме су образоване и форме од мене, Пред
Шебе, ни за кош, ни око чеш.
У погледу квантитета П се разливе од Д у томе што у Д
има само он, с дугим слогом, а у Д. има <5« и он (Вук je ово
друго мак метнуо у заграду) и што у gen. асе. sing, има дуг на
ставай -а: мёне, шебе, себе, н>ёш, кош, чёш, а тако исто и при-
лепак-г у dat. sing. коме. Сйв има у gen. sg. исти акценат и кван-
титет као он : свет. Поцерски се и у овоме слаже са пл>евал>ским
говором.
Проширени dat. sing, замен, она има у П. ÄBojaK акценат:
н>о/зи и н>о]зи. Прву форму забележио je и проф. МаретиН2), а Вук
HHje забележио ни }едне ни друге. Ови проширени облици заме-
нички HMajy ÄBojaK акценат: менйкар и менйкар, шебокар и шебикар,
себйкар и себйкар, н>ёмукар и лемукар; gen. sing, има само мене-
ка(р), шебёка(р), себёка(р) weiákap. на.шкар, вамйкар. Вук има само
облик са ' акц.
2. Придевне замените.
ripHCBojHe заменице mô], iïiBÔj, ctsôj, наш, ваш HMajy у свима
падежима ]едпиие и множине исти акценат као и код Вука, само
je у П. -е- у наставку gen., dat. i instr. sing, дуго : мд']ег-(а)-м0]ём,
meôjëi(a) - üieöjüM, cBÖjei(a) - ceójéM, нашёг(а) - нашём(у), вашёг(а)-
вашем. У Д. нема ове дужине, али вели да }ужни говор има Mojujex,
нашщех, MojujeM, нашщем, а Вук jy je у ceojoj граматици ставио

*) Г. РужичиЬ. Акценатскн систем п.ъевалског говора. Срп. Ди]ал. Зборник

III, ст. 147.
*) Ор. CiL стр. 185.
8 М. Московл.евиЪ

у заграду. Ова дужина \е постала угледаььем на сложену придевску

промену, преко облика ]еднине ж. рода и облика множине, ко|и сви,
сем 4. пад. ]едн. 1. и 4. п. множ., има]у дужину (мб/ё, мб]б], мд]бм,
мб/йх, мо']йм), тим пре што ]е шзгг. 5т§. имао вей дужину — мд]йм.
Ову дужину има и дубровачки говор.
Заменице н>ёгдв, н>ёюва, тюво, нмхдв, н>йхово, н>йн, н>йно,
н>ён, н>ёна, н>ёно, н>ёзйн, н>ёзина, н>ёзино, чщй, чщй, чй]ё (изузев 1 и
4 пад. ]едн. и множ.) мен^у се у П. као одре^ени придеви: н>ёю~
вбг(а), н>ёювбм(е), н>ёювйм, Нгёговбм, лёговйх, н>ёювйм и сл., док
Д вели да могу имати и облике одре^ених придева, али да су врло
ретки, а Вук у сво]0] граматици вели да се мен>а]у као жуш, уз
ко|и придев наводи и просту и сложену промену, те се не види да
ли он мисли да ове заменице могу имати акценат и по сложено]
промени. Под утица]ем осталих падежа дужина наставка пренета ]е
и у пот. 5Ю§. те у муш. роду има наставак -бв, што ]е после про-
ширено и на придеве, чега код В. и Д. нема. Фонетским путем ова
дужина не може се об]аснити, ]ер случа^еви типа лбйбв-лдйова
постали су под утип^ем маиарског ]езика.
Показне заменице шЩ, двй], она], исти акценат и кван-
титет као и код Вука: ШЪгй-шош-Шйм, днога-дномё-днйм и др.
Ова дужина развила се прво у пот. 5т§. због -/, па пошто се ра-
ни]е ово -/- додавало и осталим падежима на кра|у, али \е доцн^е
отпало, то ]е иза н>ега остала дужина кра]н>ег самогласника. У П.
§еп. и аат. 51 п§. могу да гласе и Шдг-Шдм, двбг-двбм, днбг-днбм.
Ово продул>иван>е настало ]е под утица]ем придевских облика:
слашкбг-слашкбм. Али ова] и она'} могу у П. имати акценат и на
корену два], онщ, двога, днога, с предлогом дд овогй.
Заменице ко]й и чщй, мен>а]у се као придеви одрет^енога вида,
те има]у дужину другог слога: кд]ё1(а)-кд]йм-кд]ём-кд]йх, чщё1(а)-
чй]ём-чщйм-чщйх. По Вуку ове заменице могу бити с овом дужином
и без н>е; облике без дужине ставл>а у заграду.
Заменице какав, Шакав, овакав, онакав, нёкакав, нйкакав има]у
дужину другог слога у пот. зт^. мушког рода: какав, шакав, онакав,
овакав, нёкакав, нйкакйв. Можда ]е ова дужина постала и фонет
ским путем, прво у случа]евима кад после -в- долази енклитична
реч са почетним сугласником, као н. пр. какйв си, па ]е после ду
жина уопгатена, а можда ]е дошла и под утица]ем форми онакй,
Шакй, и сл., у ко)их има дужина наставка, поред осталих, и у првом
падежу. Форме на -б у пот. 5т§. су чешке у П. него оне на -ав:
шакй-й-б, онакй-а-б и сл.
 Акценти поцерског говора 9

У сво]0] граматици Вук има какав, такав, овакав, онакав без

дужине, али у жен. и сред, роду шаква- Шаквб, оваква- оваквд,
онаква-онаквд. Ме^утим Д. нема дужине, ]ер вели да се ове заме-
нице могу мен>ати као заменице и као неодре^ени придеви, а код
н>ега су обе те промене без ове дужине.
Придевне заменице за количину оволйкй, онолйкй, шолйкй,
колика има^у у П. дво]ак и тро]*ак акценат: (о)волйкй, Шолйкй,
(о)нолйкй, колйкй и (о)вблика, (о)ндлика, Шдликй и шолйкй, колика
и коликй. Вук има кдлик-колйка-кдлико без дугих наставника-б-З-б,
али прилог колико и йХдлико поред шолйко.
Заменица сам-сама-само мен>а се у П. као и остале придевне
заменице по сложено] придевско] промени са старим акцентима на
наставку у свима падежима: самб1(а)-самйм-са'мбм(е)-самё-самйх
и т. д., али може имати акценат и на пометку : самй-сама-самд-
самбг-самбм, онако исто као одре^ени вид придева сам (зо1и5).
Забележио сам и држи се й сама, што претпоставл>а облик сама.
СудеЬи према прилозимв само и насамо акценат ]е првобитно био
на корену код придева, а код заменице на кра]у, па ]е доцни]е
акценат помешан. Код Д. ова заменица има ' акценат, без дужине
наставка у 2, 3 и 7. п. \. : сама, самог(-а)-самом(е).
Заменица сав-сва-свё има у П. исти акценат и квантитет као
и зам. шшд : свёга-{свё1)-свёму-свйм-свёму (свем).

IV. БРО]ЕВИ.

1. Прости бро]еви.
Бро] 1 изговара се у пот. 51гн*. : ]ёдан-]ёдна-'}ёдно , те се
разлику]е од Вуковог изговора тиме што има дужину у м. р. на
кра]у, али кад се употреби као саставни део прилога, нема дужине:
\едамйуш, ;едарёд. Овщ бро\ межа се као одре^ени придев (изузев
1 и 4 пад.): ]ёдндг(а)-]ёдндм(е)-]ёднам-]ёдном-]ёднё-]ёдно]-]ёднйхну.л-
Вук ни)е обележио акценат овог бро]а изузев пот. зт^., само вели
да се мен>а као придев, што би се могло слагати с П, ако ]е мислио
на одре^ени вид, а Д каже да се межа као заменице ко]е има]у
род и износи промену : \едно1а-']едному-\едни-\еднщех, без обележа-
ван>а ни акцента ни квантитета.
Кад ова] бро], спо]ен с речицом ни-, има одречно значение
онда у П гласи : нщеЬйн-нщедна-нщедно и нщёдан-нщёдна-нщёдно,
са истим акцентом у свима падежима. Вук има одре^ени облик
10 М. Москов.ъевиЬ

нщедт-а-о, али само употреб.ъено у виду грдн>е: ий}една врёро!

а Д о овоме ништа не говори.
Два-двё-два и шрй има промену и акценат као код Д, а
чёш(и)рй, за разлику од Д, има дуго и и ретко се межа.
Остали бро]еви не мен^у се и има]у исти акценат ко]и и Вук:
йёш, шёс(ш), сёдам, осам, дёвёш, дёсеш, /еданёс, дванёс, шрйнёс,
чешрнёс, йёшнёс, шёснёс, седамнёс, осамнёс, девёшнёс, двадесёш и
дваес, шрйдесёш и шрйес, чешрдёсёт, чёшресш и чёшрес, йедёсёш,
шёсёш (шездёсёш ретко), седамдёсёш, осамдёсёш, деведёсёш, сшд,
двёсШа, шрйсша. У Вука двадесёш нема дугог завршетка, а остале
десетице има]у га. Сшдшина има исти акценат и промену као и у Д.,
а 1000 се изговара йлада, а у Вука хилада.

2. Редни бро]°еви.
Редни бро]еви мен^у се и у П као одре^ени придеви, али
се дужина наставака не чува увек. И овде, као и код других врста
речи и облика, у П се дужина после акцента не]еднако чува,
према томе после ко]ег акцента се изговара дужина и да ли ]е
дуги слог затворен или отворен. Бро] йрви има •"- акценат и после
жега у затвореним слоговима дужина се изгубила, а у отвореним
има полу дужина, ко|у Ну обележити знаком —, ]ер }е стварно час
дужина час краткоЬа, а некад се не може тачно одредити да ли }е
то кратак или полудуг слог. Према томе жегова промена овако из-
гледа : йрвй-йрвдш (ирво1)-йрвдме-(йрвом)-йрвйм-йрвё-йрвд]-йрв$
йрво м-Орвйх, Редни бро] другй-а-о- у наставцима са отвореним
слоговима чува потпуму дужину, а у затвореним има полудужину:
другого - (другбг)-другбме - (другом) - другйм- другё-другд/-других,
Ьро\ десеш кад постане редни бро] има на првом слогу 4 акценат као
и у В, али отвореии слогови у наставцима има]у само полудужину,
а затворени су потпуно изгубили дужину. Да ]е то полудужина ]асно
се види но потпуно дугом -е- ко]ч претходи наставку : дёсёшй-дёсёшй-
дссШд-дёсёшбга-(дёсёшог) - дёсёШоме- (дёсёшом), дёсёшйм-дёсёшё-
дёсёшд1-дёсёшй-дёсёШйх.
Бро]еви дал>е од десет изгубили су скоро потпуно дужину
наставака у свима полажа]има, што се об]аши>ава великом дужином
речи, дужином претходног -е- испред наставка и удал>еношЬу ду-
жине од акцентованог слога, тако да оста]е мало експираторне
снаге за продужен изговор наставака.
 Акценти поцерског говора 11

3. Збирни бро]'еви.
Двд/е, дбо]'е, Ьбадво]е, ШрЩе, четверо (четверо), йёшоро (иешеро)
шёсшоро (шестеро), сёдморо (сёдмеро), Ъсморо (осмеро), дёвешоро
(дёвешеро), дёсешоро (дёсешеро), /еданёсшоро ]еданёсшеро и т. д.
дваесшоро (дваесшеро), шрйесшоро (шрйесшеро) и т. д. Акценат се
поклапа са Вуковим, ]едино Вук има дбо]е.
Сви ови бро]еви мен^у се као заменице: двбш-двбме (двбма),
Ъбадво]е-обадвбга-обадвбме (обадвбма), оббга-оббме (оббма), тако
и шрЬ}е, а за бро]еве дал>е изгледа ми да се и не деклину)у у ]ед-
нини, а у множини сви оваки збирни бро]еви мен^у се по при-
девско) промени: дво;П(х)-двЬ]йм, чёшвори(х)-чёшворйм и т. д.
Кад се ови бро^еви употребл>ава)у с предлозима, хч акценат
прелази на предлог : на дво/е, на шро/е, По Пешоро.
Збирне именице двд(\)ща-шро(\)ица-чешворица и т. д. мен>а]у
се као именице жен. рода на -ица, задржава]уЬи исти акценат у
свима падежима.
Збирна именица Половина изговара се и Половина. У Вука
само Половина. И остале збирне именице на -ина има]у дво^ак
акценат, са дво]аким значением Шрёкина значи дану треЪег дана по
смрти, сёдмина з ачи дану седмог дана по смрти и седморицу
л>уди, чешвршина, Пёшина, шёсшина и т. д. толики бро] л>уди, а шре-
кйна, чешвршина, Пешйна, шесшина, седмина и т. д. значи толики
део нечега. Код Вука има^у само примери са старим акцентом на
претпоследи>ем слогу за сва значена.

V. ГЛАГОЛИ.
Акценат у глагола поцерског говора не отступа од Вуковог
акцента, како га ]е систематисао и об]аснио Даничин1)-
Што се тиче самог акцента т.]. квалитета и места жегова,
само по]едини глаголи не иду у ону трупу у ко]у их )е ставио Д.
или има]у и друкчи]и акценат него код Вука. Разлика у квалитету
акцента се често види у различитом преношежу акцента с корена
на префикс или иску проклитику.
Што се тиче квантитета наглашених слогова има отступала
од Д код по]единих глагола, али главна карактеристика глагола у
поцерском говору, у вези с акцентом, }есте скраииваьье дужина у
наставцима после акцента. По Вукову акценатском систему 1) на-

») Ка<1 6 1 47.
12 М. МосковлевиЬ

ставак за основу садашжег времена (-а-, -е-, -и-) у свима лицима

^еднине и множине, сем у 3 л. множ. глагола на -а}у и -е]у дуг
]е код свих глагола сем код могу и хдку ; 2) лични наставак 3 л.
множине (-у, -е) увек ]е дуг. Дакле : ]ёдем-}ёЫмо-\еду, иаднём-иад-
нёмо-йаднёше-йадну, ййшЪм-ййшёш-ййшу, чашам - чишамо -чйШа/у,
вйдйм-вйдйше-вйдё. Али Вук у свор] граматици дво]ако обележава
квантитет глагола т. шрёсши, лиши, казйваши, сндваши, ставл^уЪи
)едне облике у заграду : шрёсем (шрёсем), лй/ем (лй/ём, казу/ем
(казу]ём), сну/ем (сну]ём),
Ово што ]е Вук 1818 године само наговестио, а у другом
издан>у свога речника напустио, то }е у поцерском говору }асно
изражено. Дужина ненаглашених слогова у наставцима за основу
садашн>ег времена }е код многих глагола потпуно или делимично
изгублена и све се више губи. То ]е општа по]ава нашег ]езика,
и ако засада више периферирког карактера, па ]е захватила и
поцерски говор. Чувале или гублеже ове дужине после акцента,
код глагола као и код других речи, зависи : 1) од квалитета и
квантитета акцента ; 2) од квантитета претходног слога ; 3^ од тога
да ли ]е првобитно дуги слог затворен или отворен.
Пре свега, у затвореним слоговима дужина ]е краЬа него у
отвореним, нарочито ако ]е та]' слог доста удал>ен од акцента, ]ер
се ]едан део експираторне снаге мора употребити за изговор су-
гласника ко|им се слог затвара. Зато ]е друкчи]и квантитет кра]н>ег
-а у иёвам него у аёва. Ова разлика се по]ачава и сасвим ]асно
истиче, ако претходи дуг низлазан акценат.
После дугог низлазног акцента стара дужина се скраЬу]е, и
то у затвореним слоговима и у отвореним кад нису на кра]у ре-
ченице потпуно, а у отвореним упола или потпуно ; гл. йййаши има
у сад. времену: ййййм-йййамо, ййаа ли йййа ; 3 л. мн. гл. Правдами-'
йравда]у и йравда]'у.
После кратког низлазног акцента у отвореним слоговима чува
се дужина а у затвореном полудужина: ййай м-йййа.
После дугог улазног акцента у затвореним слоговима има
полудужина, а у отвореним потпуна дужина : зёбём-зёбё.
После кратког низлазног и у отвореним и у затвореним слого
вима чува се дужина: грёбём-грёбё, мада ]е у затвореним нетто краЬа.
Ако у вишесложно] речи дугом сугласнику наставка за основу
претходи неакцентована дужина, он се скрапе после сваког ак
цента у затвореним слоговима потпуно, а у отвореним упола
или уместо тога има само ]ачи иктус на кра]у : йабйрчйш-йй
 Акцснти поцерског говора 13

бйрчй, /еднйчйм - /ёднйчй, заливам (ал и зйливйм) зйлйвй, Jádpan-

кЬм или JàdpmkôM; нема примера за ~ акц.
Ово скравиван>е налазимо не само код садаш. времена, вей
и код других глаголских облика.
Пре^ашн>е несвршено време, уколико се употребл>ава, држи
се истог правила о скраниван>у дужина: хвалйх - хвалйше, игрйх-
йгрйше, йёвйх-йевйше, иамМх-иамкаше.
Трпни придеви на -ен код Д HeMajy дужине, а у П HMajy, и
то само у пот. sing, мушког рода после узлазних акцената, а могу
бити и без те дужине. Како je ту затворен слог, имамо управо
полудужину, Kojy ну ипак обележавати дужином, да бих jacHHje
истакао ту особину, KojoM се П разливе од Д дакле у П има:
везён и вёзен, шрёсён и шрёсен, бодён и боден, жежён и жёжен,
йёчён и йёчен, гребен и гребен, вршен и вршен, жн>евён и жн>евен,
йойщён и йойщен, млевён и млёвен и т. д., али само хвален, вй^ен
и сл. Иначе, за остале трпне придеве вреди правило о скраниван>у
дужине после акцента.
Потребно je овде истави да дужина после акцента, уколико
се у П чувэ, HHje увек исте природе. Тако н. пр. у мёшём дужина
на -е од наставка je равна, исте висине за цело време TpajaH>a, а у
мешнем она од пометка до Kpaja пада, наставл^уяи онде где je тон
претходног наглашеног слога завршио падание. Али има разлике
и измену зовем и зове, jep у првом aiynajy неакцентована дужина
]аче пада него у другом. У зовем неакцентовани слог je затворен
сугласником -м-, због чега се при изговору -е- облик усне дупле
поступно подешава за изговор -м-, тако да nocraje затворен, скоро
као при изговору самогласника -у. Због тога и тон мора да пада
дубл>е него кад je слог отворен.
Од свих глаголских акцената П се од Д Hajeniue разливе
у погледу места акцента у аористу, jep има много више глагола
Kojn у 2 и 3 л. ¡e¡j. аориста повлаче акценат на први слог (шресох-
шрёсе, бодох-бдде), а с друге стране има глагола KojH, супротно
Вуку, ни у та два лица не преносе акцента (бежах-бежа).
Као што су глаголски облици постали било од основе на
чина неодре^еног, било од основе садашжег времена, тако се и
акценат н>ихов, у главном, слаже или са акцентом начина неодре-
tjeHor или са акцентом садашнэег времена. Зато сам се држао Ре-
шетарева распореда глаголских акцената према постанку облика и
дужичи глаголских облика, модифику}уви га код по}единих облика,
према томе да ли je акценат времена садашжег на корену или не,
14 M. Москов.ъевиЬ

Начин неодре^ени.
У погледу акцента начина неодре^еног, било да je он на ко-
рену или не, било да je }еднак акценту времена садашн>ег или не,
поцерски говор има оне исте глаголске типове Koje и Вук, само
je ме^усобни утицгц' акцента инфинитива и презента jeflnor на други
био ja4H, тако да многи глаголи не иду у ону KaTeropHjy у Kojy
их je поставио Даничин према Вуку. Други опет глаголи налазе се
на прелазном стушьу : нису joui потпуно напустили старту (т. j.
Вукову) акцентуащц'у, нити су сасвим ycвojили нову, те могу имати
ÄBojaK акценат у начину неодре^еном. О овоме не бити говора на
своме месту, а овде fcy поменути само на}типични}е случа}еве у
I врсти. Глаголи клеши, мреши, йети и др. кад су сложени гласе
у инфинитиву : зйклёШи и заклёши, умреши и умреши, иоиеши и
йойёти и т. д.
И у погледу квантитета П се слаже са Д па нема дужине пред
на;тавком -ши, сем код }едносложних основа I врете типа клёши,
мреши и др., где je новеет порекла. Што се тиче дужине осталих
слогова, има по]единих вишесложмих глагола KojH HMajy друкчи]и
квантитет наглашеног слога него код Д> као н.пр. : возакаши се
(Д. возакаши се), перешаши (Д. hepéíüauiu), шурчиши (Д. шурчиши),
мйюлиши се (Д. мйюлиши се), бусаши се (Д. бусаши се) и т.д.

А), ^дносложне глаголске основе.

1. Кратна инФинитивна основа.
Сложени од глагола зреши (гледати) могу имати у корену и
дуго -е-, те гласе : зйзреши и зазреши (зазреши), назреши и на-
зреши, обйзреши се и обазреши се, йрезреши и йрезреши. Ова ду-
жина развила се под утица]ем облика садаппьег времена: зазрем,
ирезрем према глаголима типа ддйрём-дойрёши, умрем-умреши.

1. Дуга инФинитивна основа.

Они исти глаголи Kojn HMajy дуг узлазни акценат кoдДимajy
га и у П (клеши, йеши, мреши и др.), али код н>ихових сложених
има разлике. Глаголи Muja се инфинитивна основа евршава на са-
могласник, иако Hiwajy на првом слогу ' акценат, ипак га код Д
преносе на префикс: мрёши-умреши, йеши-йойёши, клёши-заклеши
и т.д. Тако je и у Решетаровим диалектима и то nOKa3yje да je
првобитно на корену био узлазни акценат ( ' ), jep баш ово пре-
ношен>е акцента на префикс и открило je стару природу наших
 Акценти поцерског говора 15

акцената, Koja се иначе не би могла видети, (носйм-ддносйм али

üüßM-HaüußM). Ме^утим у П сва композита тих глагола могу имати
и jeflaH и други акценат : умрёши-умрёши, йдмрёши-иомрёши, зй-
мрёши-замреши, изумрёши-изумрёши, обамрёши и обамрёши, обу-
мрёши-обумрёши, йремрёши и йремрёши, задрёши-задрёши, издрёши-
издрёши, йродрёши-йродрёши, сйдрёши-садрёШ, зйсшрёши-засшрёши,
йрдсшрёши-йросшрёши, йодйсшрёши-йодасшрёши, разасшрёши-раза-
сшрёши, дойрёши-дойрёши, сайрёши-саирёши, йрдждрёши-Орождрёши,
заклёши-заклёши, ироклёши-йроклёши, уклёши-уклёши, зачёши-за-
чёши, йочёши-йочёши, йрейочёши-йрейочёши, ошёши-ошёши, йрео-
шёши-йреошёши, зайёши-зайёши, исиёши-исйёши, наиёши-наиёши,
йойеши-йойёши, йрёйёши-йрейёши, йрййёши-йрийёши, сшёШи-сайёши,
усиёши-усйёши, засуши-засуши, изасуши-изасуши, насуши-насуШи,
осуши-осуши, обасуши-обасуши, Посуши-йосуши,' ирёсуши-йресуши,
йрдсуши-йросуши, сасуши-сасуши, усуши-усуши. У овоме се. П слаже
с шьевалзским говором ').
Дво]ак акценат HMajy у П и сии гляголи сложени од сад не-
употреблзивог несши : донёши-донёши, занёши-занёши, изнёши-из-
нёши, нанши-нанёши, наднёши-наднёши, обнёши-обнёши, однёши-
однёши, йрёнёши-йренёши, йринёши-йринёши, йронёши-йронёши, раз-
нёши-разнёши, унёши-унёши, узнёши-узнёши. Д има од свих ових
глагола само донёши и донёши, а Вук je забележио и йонёши и
ионёши. Дво]ак акценат инфинитива ових глагола палазимо и у
шьевал>ском говору. Несумн>иво je да су инфинитиви са ' акцентом
образовани по угледу на глаголе прве категор^е типа мрёши-умрёши.
Глаголи сложени од ùhu због контракци)е Mebbajy 4 у ' у ин
финитиву и у il као и код Д: dóhu, upóhu и т.д Али док код Д
само |едан од тих композита -ошики може да се изговара дво}ако:
ошйки и ошйки, дотле у П сва вишесложна композита могу да
HMajy и jeflíiH и други акценат у начину неодре^ечом : изйки-изйки,
йзйки-изйки, изнйки-изнйки, мимоки-мимоки, йрднйки-йронаки, nà-
döku-надоки, ншки-наики, дбйки-обйки, дшики-ошйки, рйзйки се-
разики се. Овако je исто и у пл>евал>ском говору и jacHo je да
je 4 акценат у начину неодре^еном дошао из садашжег времена.
Глаголи 4Hja се глаголска основа свршава на сугласник HMajy
исти акценат као код Д, само ова композита од глагола вуки и
щки HMajy ÄBojaK акценат : на префиксу и на корену. Такви су : до-
вуки-довуки, завуки-завуки, йзвуки-извуки, навуки-навуки, йовуки-

') Срп. Ди)'алекат. Зборник III, стр. 168.

16 M. Московлевик

йовуки, йривуки-йривуки, йсшуки-исшуки, йошуки-йошуки, ушуки-

ушуки. За друге сложене нисам могао утврдити да ли HMajy и v
акценат у инфинитиву, а у шьевал>ском сва ова композита могу
имати оба акцента. Вероватно да je v акценат на префиксу дошао
по угледу на глаголе дшйки, чему je допринео и прошасти придев,
KojH има х акценат: ддвукб, нйвукб, дбукд, йошуко ит.д.

Б. Многосложне основе.
1. Многосложни глаголи II врете са акцентом на слогу типа
гинуши.
Има приличан 6poj глагола Koje je Д метнуо у ову групу са
друкчи}им акцентом у П. Такви су: ájenyuiu, здвнуши, (здмнуШи)^
корнуши, жйвнуши, клйкнуши, лёшнуши лишнуши, мёшнуши, (тако
и код Вука), набрёкнуши, насмёнуши се, осмёнуШи се, йодсмёнуши
се, йрёнуши се, рйнуши, свйрнуши, шрёнуши, чвркнуши, йочйнуши,
ошйочйнуши, чарнуши. Ови могу имати и дво}ак акценат: бануши-
бануши, гануши-гануши, гурнуши-гурнуши, лануши-лануши, ййснуШи-
ййснуШи, йодригнуши-йодрйгнуши, ШакнуШи-шакнуши, (али сложено
само дошакнуши), шурнуши-Шурнуши, шкрМнуши-шкрййнуши, шшйй-
нуши-шшййнуши, чайнуши-чайнуши.
Нов акценат (\ ') уместо старог може се oÖjacHHTH ути-
4ajeM акцента евршених глагола, изведених од истог корена : меш
нуши према мёШаши, свйрнуши, гурнуши према свйраШи, гураШи ит.д.
А да je инфинитив са vv акцентом, како je код Д, (а В. тако^е има
мёшнуши) старки види се по томе што и у П сложен глагол
смёшнуШи има 41 акценат.
Стари акценат на корену HMajy и ови глаголи, Kojnx нема
код Д.: Ынуши, брецнуШи се, обрецнуши се, бризнуШи, бушнуши,
гушнуши, зёзнуши, ребнуши, шёкнуши, шознуши (у Д има шоснуши),
сшдзнуши, шлйснуши, шшрёцнуши, цйкнуши (ускиснути).
Глагол дёнуши изговара се само тако, а код Вука нма и
дёнуши у значен>у „оставити", (а прво значи „слагати сено").
2. У П HeMajy акценат типа шрнуши: брйзнуши, лануши, шёк
нуши. Код Д сшукнуши изговара се и стукнуши, а у П само ово
друго; ййснуШи изговара се и ййснуши.
3. Од глагола Kojn су код Д у групи типа глёдаши ови у П
HMajy друкчэди акценат:
Даничив Поцерски
слишаши слишаши
сшасаши сшасаши
 Акценти поцерског говора 17

— йреслйшаши
дддщаши додщаши (додщаши)
на\едраши нщёдраШи
дкишаши се окйшаши се
иакресаши се накрёсаши се
закржлаши закржлаши
ойажаши ойажаши
нашраааши нашрайаши
Сви они (сем ойажаши) иду у акц. групу вёнчаши, а тако и
огрёбаши, ко\и код Д гласи огребаши-огреблем Овамо иду и: дра-
ъаши, йрдгъаши, свёигаши, йреканшаши, чаклаши, ко]их нема код
ВиД.
Као глёдаши има]у у П акценат \ош и ови: б'усати се, здруз-
гаши, рйшаши се, свёцбаши, ддакаши, ко]и у Д има]у акценат т.
йграШи, затим шшоёцаши, кудаши се, ко]их нема у Д.
Гл. рйлаши и докбнаши издва]а]у се из групе т. играши.
4. Нема акценат т. драши: лййсаши (слож. йдлийсаши), код
Вука исто, а Д мисли да ]е то погрешно.
5. Код глагола т. венчавайш налазимо различай акценат код
ових глагола :
Поцерски ДаничиЬ
возакаши се возакаши се
карлйсаиш карлйсаши
кашлуцаши кашлуцаши
йоманйшаши ' йоманйшаши
мируцаши мируцаши
молакаши молакаши
йщуцкаши йи}уцкаши
рокакаши рокакаши
сво]акаши се своЩаши се
селакаши се селакаши се
шворйзаши шворйзаши
шалйгаши шалйгаши
шоцйлаши се шоцйлаШи се
карлщаши карлщаши
керёшаши керёшаши
шушкёшаши шушкёшаши
Сви ови глаголи иду у трупу т. оружаши, а поред ньих и:
амйнаши, ко]и код Д гласи: амйнаши, затим: лудараши се, луйё-
шаши и шандрлаши, ко]их Д нема.
]ужнословенски Филолог 2
1* M. МосковлевиН

6. HeMajy акценат типа юнёшаши: звиждукаши, шваризаши

(Тшоризаши), шкрг'уШаши, Kojn иду у групу т. блебешаша, а из те
трупе веЬина глагола има дво^ак акценат : на другом слогу или на
првом. Onaj други акценат узет je из садаиньег времена (jaykaülu-
}аучем: jayкаши). Такви су: галииаши (юлицаши) — шлицами,
jaукаши-jàyкаши, каукаши-kàykauiu, кикдШаШи се-кикошаши се, кло-
кдшаши - клдкошаШи, малйксаши - малаксаши, маукаши - маукаши,
мирисаши-мйрисаши, ûuj укаши-йщукаш, цвокдшаши-цвдкошаши,
цвркушаши-цвркушаши, цщ укаШи-цщукаши, шайушаши-шййушаши,
шкргуШаши-шкргушаши.
7. У акценатску групу хвалиШи у П не иду: во'цишиши, н>у-
шиши (Вук има тако^е нушити, али сложено напушиши и шн>у-
шиШи) и сложене: наШмуриши се, заусшавиши. Ови HMajy ÄBojaK
акценат: бациши и бациши, добаииши-добациши, забйцити-забациШи
избщиШи-избациши, набациши-нйбациши, йребациши-йрёбациши, йро-
бщиши-йрд бациши, йодбациши-йодбациши, узбщиши-узбациши, ké-
зиШи се-кёзиШи се, искёзиши се-искезиши се.
8. Глагол кййаШи гласи и кййлаши. Као йишаши има акценат
и ололаши се, йоисйрескакаши, йоисйребщаши, Kojnx Д нема, a ñe-
влеисаши, кога тако^е нема Д, иде у групу т. враюлисаши. У П
нисам забележио шцедан глагол т. крмаукаши, чейуркаши, jaàknyûlu
и араШосйлаши се, околомаЫваши. Од гл. типа вараклеисати у
П има само ойорависаши, кога нема у Вука.
9. Ови глаголи и н>ихови сложени HMajy друкчи|и акценат
него код Д. :
Поцерски Даничип
йарложиши йарложиши
злосшавиши злосшавиши
шилбочиши (шилбочиши) шилбочиши
йусшошиши йусшошиши
лоювиши лоювиши
Шрамйиши шрамйиши
jâMHumu ]амчиши
jèdpuuiu jèdpuuiu
крчмиши крчмиши
мйюлиШи се мйюлиши се
мрюдиши се мрюдиши се
начёшиши се (начёчиши се) нйчешиши се
окужиши окужиши
йабирчиши йабйрчиши
 Акценти поцерског говора 19

йакдсшиши йакосшиШи
йлёснивиши йлёснивиши
йо]евшйниши йд]евшиниши
йрийрёмиШи йрййремиши
Шавориши шавориШи
цигйнчиши цигйнчиши
зацрволчиши се зацрволчиши се
Гл. сйрёмиШи изговара се и сйрёмиши.
10. Издва]а]у се из групе т. ндсиши ови глаголи: бёсиши
(слож. удесиши), грамзиши, смдждиши, двдриши, йладиши се,
Преобразиши.
11. Ови сложени глаголи т. говдриши има]у дво|ак акценат:
йосведдчиши-йосвёдочиши, удосшд/иши-уддсШо/иши, уйокд\иши се-
уйдко]иши се, ушемёлиши-ушёмелиШи. Инфинитиви с акцентом на
првом слогу основног глагола су добили та] акценат из садашн>ег
времена : йосвёдс чим, уйоко'щм и т. д.
12. У групу глагола типа бёседиши иду и забщаШиши, уба]'а-
ШиШи се, и ко]их нема код Д. : зайёндечиши се, умаган>шйи.
13. У поцерском су се прилично измешали глаголи ш-йваши-
йвйм са он им на-йваши-у/ём, па се први могу завршавати и на
-иваши-у]ём, а други могу гласити и на -йваши-йвйм : йриближа-
ваши и йриближйваши, збун>йваши и збун>аваши.
У П има]у дво]ак начин неодре^ени ови глаголи :
ДаничиЪ Поцерски
дойунзаваши дойумаваши и дойун>йваши
йриближавиши йриближаваши и йриближйваши
завршаваши завршаваши и завршйваши
— навикаваши се и навикйваши се
ойкорачаваШи ойкорачаваши и ойкорачйваши
разортачаваши разоршачаваши и разоршачйваши
— йодврискаваши и йодврискйваШи
расйросШран>аваШи расйросшранзаваши и расйросшран>йваши
исШовараваши исШовараваши и исшоварйваШи
уйошреблаваши уйошреблаваши и уйошреблйваши
ноЫваШи ноЫваши и нокёваши
довршйваши довршйваши и довршаваши
йошкрейлйваши йошкрейлйваШи и йошкрейлаваши
йошкресйваши йошкресйваши и йошкресаваШи
узнемирйваШи узнемирйваШи и узнешираваШи
2*
20 М. Москов.ъевиК

ДаничиЪ Поцерски
исйражпйваши йсйражлйваШи и исйражн>аваши
йодигрйваши йодигрйваши (ре^е) и йодигрйваши
йричешкйваши йричешкйваши и Оричешкаваши
зашшикйваши зашшикйваши (ре^е) и зашшикйваши
збун>йваши збун)йваши и збун>аваши
йродужйваши йродужйваши и йродужйваши
закисйваши зикисйваши и закисйваши
залукйваши залучйваши и залукйваши
залучйваши залучйваши и зилучаваШи
умагъйваши уман>йваши и уман>аваши
йошйирйваши йошйирйваши и йошйирйваши
зайлускйваши зейл>ускйваШи и зайлускйваши
засшрашваши засшрашваши и засшран>аваШи
засушйваши засушйваши и засушйваши
доШрйваШи дошерйваши и дошераваши
зашршваши зашрн>йваши и зашргьаваши
зашуйлйваша зашуйлйваша и зашуйлйваша
ошурйваши ошурйващи и ошурйваши
уйройашкйваши уйройашкйваши и уйройашкйваши
ушаман>йваши ушамашваши и ушамалаваши
14. Ових глагола нема код Д и В. \арцаши се, гундориши,
лармиши (В. лармаши), йар']аши, кокушиши се, малшёрисаши, ойо-
рависаши, шерёшисаиш, йоразлежаваши се, йоизддлазиши.

Пре^ашн>е свршено време.

У погледу акцента аорист }е ]едан од на]интересантни]их гла-
голских облика и у поцерском говору.
Као што \е познато, код више глаголских типова, према Вуку,
ни]е исти акценат у свима лицима пре^ашжег свршеног времена,
веЬ 2 и 3 лице ]еднине има]у сво] засебан акценат, различит од
акцента осталих лица, ко]и ]е раван акценту инфинитива, од чи]е
се основе ова] глаголски облик и образу)е. Док н. пр. доки има у
аористу дбкох-доке и т. д., дотле узеши има узех-узёсмо-узесше-
узеше, ал и 2 и 3 л. ]. узе.
Друга карактеристична особина аориста )е у томе што глаголи
I врете чи]и се корен евршава на сугласник, а коренов слог ]е у
инфинитиву кратак, продужу]у га као и у садашжем времену. То
су глаголи типа красши-крадем, аорист : кр'адох-крадосмо : краде.
 Акценти поцерског говора 21

Tpefea особина je да многи глаголи 4Hja се инфинитивна основа

свршава ча самогласник продул^у KpajtbH основин самогласник у
2 и 3 лицу jeflHHHe: газих.-гази, носах : ндсП и сл.
Према тумачен>у проф. Решетара, судеЬи по на]архаични]'им
нашим ди^алектима, по бугарском и црквено-словенском руског
изговора, повлачен>е акцента на почетни слог у 2 и 3 л. \ецн. аориста
je секундарна nojaea, Koja je наступила зато што се место 2 и 3
л. ]ед. аориста никако не разливе или врло тешко разливе од
3 л. jeflH. садашн>ег времена, нарочито код сложених глагола IV
и V врете (на -аши-ам и иши-им), н. пр.: садашн>е време: загазП,
забилежй, вёчерй, 2 и 3 л. ]'еднине аориста: загазП, забилежп,
вечера, jep би се *загази, *забилежй, *в'ечера мало разликовало
од садаиньег времена. Стварак>у нарочитог акцента у 2 и 3 л. j.
аориста вероватно je допринело и то што се код глагола IV врете
првобитни акценат аориста редовно слаже с акцентом 2 лица запо-
ведног начина: говорил: импер. говори, учиних : учини, екдчих: екдчи,
зато у 2 и 3 л. аор. гЪворй, учинй, екдчй. Овако o6jaiufbeH>e пот-
Kpeofcyjy и глаголи I врете типа ШрёсШи и Плёсти: кад би у 2 и 3
л. jefl. аориста остао исти акценат као у осталим лицима онда би
се форме *шрёсе, *Плёше мало разликовале од 3 л. j. садаш, вре
мена шрёсе, Плёше, због тога се добила акценатска форма Шрёсе,
Плёше. Напротив, код композита глагола иши и код глагола II врете
т. сШёгнуШи, Kojn праве аорист и по I вр. нема повлаченьа акцента
— dótjox : dótje, сшёгох.- сшёже, jep би се баш повлачен>ем акцента
код глагола првог типа из}едначио аорист са садашн>им временом
(dôifi), а код другог je излишно избегавале $еднакости, jep je облик
друкч^и (сшёже: сшёгне).
Разумл>иво je онда зашто од свих глагола са ' акцентом у
инфинитиву само глаголи IV вр. повлаче акценат у 2 и 3 л. \ец. аори
ста. Док ййсаши, Пишаши HMajy aúcax-aúca, Пйшах-ПйШа, дотле гла
голи типа хвалиши, йробудиши, шрубиши и т. д. HMajy хвалих .: хвйлй,
Пробудих: Пробуда, шрубих : шрубп и т. д., jep би *хвали, * Пробуди,
*шруби у аористу било }еднако заповедном начину хвали, Пробуди,
шруби, док се аорист Пйса, пиша самим обликом разливе од им
ператива Пиши, ПиШа].
Проф. Решетар сматра да je ова nojaea повлаченза акцента
продрла негде више негде ман>е, али je cßojy завршну фазу нашла
у О, где се увек повлачи акценат у 2 и 3 л. j. аориста. У Р има
врло мало примера тога повлачежа, а у R, приморским говорима
22 M. MocKOBJbeBuh

и словеначком аорист се потпуно изгубио. Да ли се у западно]

CpÖHjn аорист акценту]е као у Вуково доба, Решетару HHje познато.
Што се тиче квантитета Kpajiber слога у 2 и 3 л. j. аориста,
у О je он увек кратак и Решетар мисли да je то старее од про-
дул>иван>а тога самогласника, Koje je постало опет по угледу на
3 п. \. садашн>ег времена код глагола III и IV врете, ко\и ту HMajy
дуго -а- и -и- на Kpajy. пйтати : 3 л. j. сад. вр. ййШй, аор. пйтах : ййша,
хвйлити: 3 л. j. сад. вр.: хвали, аор. xвáлиx: хвали. Оваквом o6jaiUH>eH>y
истина, противе се глаголи I врете, код Kojnx je -е на Kpajy 2 и 3
л. jefl. аориста кратко, иако je у 3 л. ]ец. сад. времена дуго (бодё:
бдде). А што глаголи типа лйши ипак HMajy дуго -u у 2 и 3. л.
аориста (лих : лй, бйх:бй), то проф. Решетар об]ашн>ава утии^ем
глагола IV врете. У О jeflHHo глагол бйШи има ово продуживаже,
што би показивало да je процес продуживажа ту почео.
Маколико да je оштроумно об}ашжеже повлачен>а акцента у
2 и 3 л. ]ед. аориста и продул>иеажа Kpaj^er самогласника у тим
лицима, ипак ми изгледа да HHje довольно. Пре свега, налазим да
се при утвр!>иважу да ли je повлачеже акцента секундарна или
примарна nojaea, не може узети за мерило О говор. Пошто je О
jeflan од HajapxaH4HHjHx штокавских говора, невероватно je да би
он могао развити }едну секундарну црту ja4e него други, маже
архаични говори. Затим, за одре^иванзе секундарности и повлачежа
акцента и дул>ежа основног самогласника узима се за мерило
исти говор О, мада je }една секундарна nojaea — повлачеже
акцента у том говору нашла CBojy завршну фазу, а друга — дул>еже
HJije се ни почела разврати. И Hajeaa пошто je познато да су те
две nojaee скоро нераздво}не, погрешно je сматрати да je дул>ен>е
секундарна nojaea зато што га нема у О, jep ако се }една
„секундарна" nojaea HajnoTnyHHje развила у О, а друга таква nojaea
— дул>еже HHje се ни почела разврати, а у свима другим говорима
се развила уз повлачеже акцента, онда то не може бити секундарна
nojaea, Koja у О тек почиже. Ако je ово продул>иваже и у О, као
и у другим говорима почело код глагола III врете типа лиши по
угледу на глаголе IV врете, како je глагол биши у аористу могао
продулити -и-, по угледу на такво продул>иваже код глагола IV
врете, кад сем жега н^едан глагол нема продул>иважа ?
Према тумачежу проф. Решетара повлачеже акцента 2 и 3 л. j.
аориста на први слог ни]е фонетска, физиолошка вей чисто
психолошка nojaea, изазвана тежжом за разликоважем тих лица
с jeflHe стране од 3 л. jefl. садашжег времена, а с друге стране од
 Акценти поцерског говора 23

2 л. ]ед. заповедног начина. Што се тиче избегаван>а подударности

са 3 л. \. садашн>ег времена, изгледа заиста вероватно об)ашн>ен>е
проф. Решетара, ако се узлу у обзир само они глаголски типови
ко\е \е он навео, али како об^аснити аорист глагола т. Шрнух:
шрну, кдвах-кдвй где нема ]еднакости облика, па ипак ]е повлечете
извршено, затим хвалах: хвали, трубах : шрубй и многосложних
типа живошарих : жйвошйрй, у ко\их \е акценат аориста различай
од акцента садашн,ег времена. Код ових последних, по Решетару,
повлачен>е акцента ]е извршено ради разликован>а од заповед
ног начина, али налазим да то н^е било потребно, ]ер су ова
два глаголска облика по своме значежу (]едан ]е време, други
начин) тако различии да се због ]еднакости облика не може на-
правити збрка. Чак се императив у причалу употребл>ава и у
значен>у аориста („А )а идшрчи за н>йм"), те би била неоправдана
тежша за разликоважем аориста од императива.
Образложаваже повлачен>а акцента потребом разликоважа
сличних облика било би и оправдано кад би се ти облици
употреблзавали само у елиптичним реченицама или усклицима, у
ком случа]у требало би извести диференциран>е и код 1 л. \.
аориста, |ер се -х- вейином не изговара, те се оно не разливе
обликом од 2 и Зл. односно у извесним случа^евима од садаш. времена
и заповедног начина, йали(х) заповед. начин йали. Ме^утим оба
ова облика употребл>ава]у се у реченицама, са ]асно одре^еним
значением и конгруенцирм свих облика, те не може бити никакве
забуне.
Ако бисмо и примили ово об]ашн>е№>е за тачно, како об|аснити
повлачен>е акцента у аористу код глагола типа йёкох: йёче, шднух:
Шдну, йрнух-йрну, многосложних \аокнух: щокну, носах-, носй,
говдрих : гдворй, играх: игра, куйдвах : куйова и т. д.? Откуд да
глаголи т. лагаши, ййшаши и др. кад су прости не повлаче акценат,
а кад су сложени повлаче га : лагах; лага, али излагах: йзлага;
ийшах: Пиша, али заййшах: зШйша? И овде ни]е било потребно
диференциран>е, па ипак ]е извршено повлачен>е. Не може се примити
као вероватно об]ашн>ен>е по коме ]е у ]едним случа]евима повлачеже
акцента извршено зато да би се аорист разликовао од садашн>ег
времена, а у другом зато да би се разликовао од имперфекта,
иако се баш с тако повученим акцентом 2 и 3 л. аориста поклапа}у
с 3 л. ]ед. садашн>ег времена (хвалих: хвали = сад. вр. хвали; ндсих:
ндсй - сад. вр. носй; играх: игра = сад. вр. йгрй, а не поклапа се
са заповед. начином йгрй]'!).
24 M. Моэковл>евиЬ

Кад сетумачевъе повлачен>а акцента доведе у везу са тумачежем

продуливаньа Kpajfber самогласника у 2 и 3 л. j. аориста, онда се
тек види колико се оно не може одржати. Jep ако je повлачеже
акцента извршено ради разликован>а од 3 л. jefl. садашн>ег времена,
како je онда продул>иваже Kpajfber слога тих лица извршено по
угледу на 3 л. j. садашжег времена, кад се тиме постиже из$едначи-
важе тих облика? Рецимо да je код глаг. йамШиШи у 3. л, j.
аориста йамшй -и- продужено ради разликован>а од императива,
иако то ни]е потребно, али зашто je продужен завршетак код
глагола т. йравдаШ: йравдй, кад императив има друкч^и облик,
а овако продужен аорист баш се поклапа са садашжим временом,
од кога по истакнутом принципу треба да се разливе?
Мада на први поглед изгледа HajeroflHHje nojeÄHHe je3H4He по-
jaße o6jacHHTH аналогом и угледажем, дакле чисто психолошким
путем, ипак je то на}теже образложити. Hajeniue особина су по-
никле чисто физиолошко-фонетскйм путем и тамо им треба тра-
жити узрок, маколико да je често тешко нани га. HajeepoBaTHHje
je да и акценатско-квантитативне особине аориста треба oójamiba-
вати фонетским путем.
По мишлъежу проф. А. БелиНа1), А. Лескина -), Р. Брандта8)
и N. Van Wijk-a*), ÄBojaK акценат пре^ашжег свршеног времена
код неких глагола може се oöjacHHTH ÄBojaKHM пореклом данашжег
аориста. Стари прасловенски аорист, Kojn je постао од основе
начина неодре^еног, сачувао се у 1 лицу ]еднине и свима лицима
множине, а 2 и 3 лице }еднине су остатак индоевропског аорист-
имперфекта, KojH одговара старословенском кранем аористу (плетъ
-плете-плете-плетом-плетете-плетж), a KojH je постао од основе вре
мена садашжег, као и данашжи имперфекат. Тако се без тешкопа
об}ашжава различай акценат у аористу: 1 л. }еднине и сва лица
множине, као облици правог аориста, Kojn je постао од основе
начина неодре^еног, HMajy увек исти акценат, раван акценту инфи
нитива, KojH венином HHje на почетку; а 2 и 3 л. аориста као
остаци старог аорист-имперфекта, KojH je постао од основе вре
мена садашжег, HMajy акценат као садашже време T.j. „повлаче"
га на почетак, jep се према великом 6pojy примера и другим раз-

*) Види к>егов универзнтетски курс српског ¡e3HKa.

г) Archiv XXIII стр. 569.
3) Мачертан1'е славянской акцентолопи, С-Петербургъ 1880 стр. 143 и дал>е.
*) L'accentuation de l'aoriste slave. (Revue des Etudes Slaves III, Paris
1923) стр. 27-47.
 Акценти поцерског говора 25

лозима може сма трати да ]е првобитно акценат садашн>ег времена

био на почетку речи.
Према свему овоме може се претпоставити да ]е првобитно
код свих глагола у 2 и 3 л. ]ед. аориста акценат повлачен, а да-
нашн>е отступание од тог правила )е наступило под утица^ем акцента
осталих лица т.]. акцента инфинитива. Такво об]ашн>ен>е на]бол>е
поткрепл>у]у глаголи са новим акцентима у инфинитиву типа лагаши,
ййшаши, чишаши, ко\\\ кад су прости не нреносе акцента, а сложени
га преносе на префикс : ййшах : ййша али заййшах : заийша ; лагах:
лага, али излагах : йзлагй ; нишах : чйша, али йрочйшах : ирдчиша.
Да би се ]'асни]е видело уколико ]е овако об|ашн>ен>е повла-
чен>а акцента у аористу вероватно поделиНемо све глаголске типове
на четири групе.:
I глаголи ко]ч у 2 и 3 л. ]. аориста повлаче акценат на по-
четак и из]едначу]у га са акцентом времена садаильег;
II глаголи ко]и има]у акценат на почетку и у садашн>ем вре-
мену и у инфи штиву, па га нема]у куд повлачити, али кад су сло
жени повлаче га на префикс;
III глаголи ко]и у садашн>ем времену нема}у стари акценат на
почетку, а у 2 и 3 л. |. аориста га повлаче на почетак;
IV глаголи ко]и у садашн>ем времену нема]у акценат на по
четку нити га повлаче у аористу.
I група
1) мрёши : мрём = мрёх : мрё слож.. умре
2) шрнуши : трнем = трнух : шрну слож. йрешрну'
3) кдваши : ку]ем = ковах : кова „ дкова
4) играши : играм = играх : игра „ заигра
5) носиши .-ндсй.ч = ндсих : носи „ доноси
6) хвалиши : хвалйм= хвалих : хвали „ йохвалй
II група
1) /ёсши : /ёдём = /ёдох : /еде слож. йд]еде
2) гйнуШи: гйнём- гйнух : гйну „ йдгину
3) ййши : йщём = ийх : йй „ йдйй
4) кщаши : ка/ём - Щах : кй]й „ йдка]й
5) вёроваши : вёру]ём - вёрсвах : вёрова слож. идверовй
6) йразноваши : йразну']ём = йразновах: йразнова сл. дшйрйзновй
7) гршаши : гркём = гршах : гршй слож. йрёгршй
8) глёдаши : глёдйм=* глёдах: глёдй „ йдгледй
9) йравдаши : йравдам = Правдах: иравдй слож. оарйвда
26 М. Московл>евиЬ

10) газиши : гйзим = шзих : газы слож. пдгазй

11) иамШиши :й&мШйм - йамших : йамшй сл. зайймшй.
III група
1) шрёсти : шрёсём = шрёсох : шрёсе сл. йсшрёсе
2) йёЬ.и : йёчем = йёкох : йёче сл. йсйече
3) гдракнуши : гдракнём = юракнух : гдрйкну
4) куйдваши : куйу/ём = куйдвах : куйова сл. йокуйова
5) гамизаШи : гамижём = гамизах : гамиза сл. Ыраиса
6) вёчераши : вёчерйм = вечерах : вёчерй
7) држаши : држйм = држах : држй сл. зйдржа
8) лдмиши : ломим = лолшл: : лЗлй „ заломи.
IV група
1) гргушнуши : гргушнём = гргушнух : гргушну
2) казйваши : казуЦём = казйвах : казйва
3) гонёшаШи : гднёкём = гонёшах : юнёШа
4) венчаваши : вёнчйвам = венчавах : венчава
5) жйвеши : жйвйм = жйвех : жйве
6) жёлеши : жёлйм = жёлех : жёле.
Из овог прегледа види се да две велике групе глагола има]у
акценат на почетку речи, ко]и ]е исги у садашч>ем времену и 2 и
3 л. ]. аориста, а треЪа, тако исто велика група, у ко]е акценат
садашн>ег времена ни]е на почетку речи, повлачи акценат на почетак
у 2 и 3 л. ]. аориста. Само )една, на]ман>а, група глагола ни у 2
и 3 л. \. аориста нема акценат на корену. То су све глаголи са '
акц. у инфинитиву, а са 4 акц. има само гл. типа жёлеши, али у
П и ови глаголи иду у III групу, ]ер повлаче акценат жёле-йЪжеле.
Значи да се на основу овога прегледа глагола, може мирне душе
реЬи да ]е првобитно акценат 2 и 3 л. ]еднине аориста увек био
на почетку речи, ]еднак акценту садаииьег времена. Материал по-
церског говора то ]ош ]аче потвр^е. У III групи чак се и акценат
садашн>ег времена повео за акцентом начина неодре^еног, али }е
акценат аориста остао непоколебан. ]едино су глаголи IV врете
према осталим лицима аориста примили и у 2 и 3 лицу ]еднине
акценат инфинитива.
Има ]една по]ава ко]а се не може об}аснити поменутом хи-
потезом о повлачежу акцента. Не|асно ]е преношен>е акцента на
префикс у 2 и 3 л. \. аориста. ]ер док сви глаголи I, II и III групе
(сем гл. т. ]ёсти, у П и Пиши) кад су сложени у 2 и 3 л. ]. аориста
преносе акценат на префикс, дотле ти исти глаголи у садашн>ем вре
 Акценти поцерског говора 27

мену на исте префиксе не преносе акцента т. j. преносе га као 4 :

йрёшрну, заигрй, адтковй, дЬносй, йдхвйлй, зайймШй, йдгину, йдгазй,
йдгледй, йЬверовй, дйрйвдй, загрШй, йокщй, дшйрйзновй, али у садаш-
н>ем времену : йрешрне, зашрй, йдшку\е, доноса, йдхвйлй, зайймшй,
йдшне, йдгазй, йдгледй, йдверу\ё, дйрйвдй, 3àiphê, üdxaß, дшйрйзну]Ъ.
JeflHHO гл. лиши има и у сад. времену йоли]1м. Ако се узме да je
акценат 2 и 3 лица ]'едн. аориста у ствари акценат садашн>ег времена,
зашто се онда тамо преноси на префикс, а овде не преноси кад смо
и у jeÄHOM и другом aiynajy имали исти облик йдгазй, = *йогазй и
йдгазй = *аогазй ? Значи да смо овде имали и у ]едном и у другом
случа}у акценат на истом слогу т. j. на почетку, али je нэихова
природа била различна, онако исто као што су по CBojoj npeaujiboj
природи различии акценти у браШа и бдга, у ййшем и брёг. Тако
би у аористу почетни акцентован слог имао стари низлазни акценат,
KojH се увек преносио, а у садашн>ем времену би Taj слог био
узлазан, jep се он Hnje преносио. НамеНе се и друго питан>е: ако
je 2 и 3 л. jeflH. аориста постало од основе садашн>ег времена због
чега се код глагола IV групе изменио акценат, и KojH je облик први
ту измену извршио ? Према тумачен>у проф. БелиЬа оба ова случа]а
могу се протумачити тзв. метатон^ом.1) Питание повлачен>а акц.
у 2 и 3. л. jeflHHHe аориста не може ce jom сматрати решении, те
je потребно спец^ално проучавати га.
Повлачен>е акцента на почетни слог у 2 и 3 л. ]ед. пре^ашн>ег
свршеног времена je у TecHoj вези са продуливажем Kpajfber са-
могласника у тим лицима. Те две nojaee иду паралелно, тако да
сви глаголи Kojn повлаче акценат истовремено продул^у Kpajtt-и
основни самогласник, са изузетком глагола II врете типа ûèhu и
Шрёсши (шрёсе, йене), а сви глаголи kojh не повлаче акцента HeMajy
ни тог продул>иван>а, што се лепо види из прегледа глагола kojh
сам мало више изнео.
У поцерском говору аорист се поступно губи, ycTynajyhn
место прошлом времену, али, уколико се употреб.ъава, jacHO се
истичу н>егове карактеристичне особине: повлачен>е акцента и
продутьиванзе Kpajfber самогласника у 2 и 3 л. \ец. аориста. Те црте
су манзе истакнуте него код Вука, сем код сложених, али се код
мла^их генеращ^а почин>е да врши у}едначиван>е акцента према
осталим лицима, а дужина се и овде губи, потпуно или делимично.
Колико се далеко иде у овом у]едначиван>у види се по томе што
се 1 л. jeflHHHe чак и обликом H3jeflHa4yje с 2 и 3 л., те се н. пр.
') Акценатске Студне стр. 84. и дале.
2> M. Москов.ъевиЬ

чу]е : jâ шрёсе, jâ йече, jâ dólje. Oeaj процес из}адначиван>а дошао

je преко глагола II, III и IV врете, код Kojnx се због неизговаран>а
•х- 1. л. из]едначило са 2 и 3: jâ нтну(х), шй нагну, ja чу(х), ши
чу, ja вйде(х), ши виде, ja йали(х), Шй Пала и т. д. Да напоменем.
у вези са овим, да сам у Ba4xoj чуо чак и облике мй dófiouie, вй
dóijouie, што значи да je за }еднину уопштен jeflaH облик: jâ dofie, ши
dótje, он dótje, mû до^оше, вй до^оше, они до^оше. Аорист од глагола
биши као саставни део погодбеног начина данас чак и школовани
л>уди ynoTpe6^aeajy само у }едном облику би (ja би дошао, ми би
дошли), а врло често налазио сам у писмима простих л>уди да у
свима лицима погодбеног начина употребл>ава]у облик бих у м. би,
што je угледан>е на кн>ижевни изговор, у коме има -x-, Koje су
они метнули у сва лица, jep га сами не говоре. У jeflHOM писму из
чачанског округа нашао сам ова места: „Moja MajKa бих дошла
тамо... Пиши нам одмах, да бих знали..."
У П. као и код Д има глагола код Kojnx je у свима лицима
nperjaimter евршеног времена исти акценат, а има и таквих што
у 2 и 3 л. ]еднине повлаче акценат и продул^у KpajftH самогласник.
Обе групе глагола, са извесним отступан>има, слажу се са Д, али
ових других има много ман>е него код Д. Пошто je непренесени
акценат аориста исти са акцентом начина неодре^еног, а пренесени
са акцентом садашн>ег времена (или се претпоставл>а да je био),
сматрао сам да he HajeroflHHje бити ако цео материал поцерског
говора распоредим тако да у jeflHy трупу метнем глаголе у Kojnx
je акценат садаиньег времена на почетку, а у другу оне у Kojnx
акценат у том времену HHje на почетку. Сваку групу поделио сам
на подгрупе, према томе да ли je акценат садаииьег времена раван
акценту инфинитива или HHje. Овакав распоред изгледао ми je
HajaroAHHjH да покаже да ли je o6jaumeH>e повлачен>а акцента веро-
ватно, jep се претпоставл>а да je акценат садашнъег времена прво-
битно био на почетку, што noTBptjyjy 2 и 3 л. \ец. аориста, као ар-
хаични облици, такореки петрефакти jeflHor ишчезлог времена. Отсту
пание од овог правила наступило je било под утица}ем фонетских
закона (Сосиров закон, метатони^а), било психолошким путем, угле
дажем на акценат инфинитива, ко]и се код неких глагола фонетским
путем Beti био из}едначио са 1 и 2 л. множине. (мЬжеш али могу
т. j. *могу; Преломим т. j. *ире-ломим али лдмйм т. j. ломйм).
С друге стране, има примера, нарочито у П, да се акценат инфини
тива повео за акцентом садашн>ег времена. Ово из}едначиван>е на
рочито je pa3BHjeHo код вишесложних глагола, због чета сам сваку
подгрупу поделио на двосложне и многосложне глаголе.
 Акценти поцерског говора 29

Глаголи са акцентом садашн>ег времена на почетку.

1. Акценат садаш. времена раван акценту инфинитива.
а) ]едносложне и двосложне' основе,
а) са чх акцентом:
берём (браши) : брах-бра слож. йзбра
\ёдём О'ёсши) : ]ёдох-]ёде „ По/еде
сёднём (сёсши) : сёдох-с^де „ заседе
гйнём (гйнуши) : гйнух-гйну „ адгину
чу/ём (чуши) : чух-чу „ зачу
грЫм (грШаши) : фшах-грШй „ загрша
гледам (гледаши) : глёдах-глёда „ загледа
видим (вйдеши) : вйдех-вйдё „ увиде
газйм (газиши) : газих-газй „ идшза.
Код Д глаголи брйши, звШи, йраши има]у у 2 и 3 л. ]. аориста
бра, зва, ара, слож. узбрй, дозва, дарй, а у П кад су прости има]у
кратак (*) акценат и не продул>у]у кра]н>ег самогласника — бра,
зва, йра, а кад су сложени не повлаче акценат на ]едносложне
предметке, узбра; дара, ддзва, а на вишесложне повлаче: узабра,
йзайра, ддазвй.
Гл. бйШи, као и код Д. има у П бй, па ]е такав акценат продро
и у 1 л. — бй(х). Ово исто вреди и за глаголе виши, лиши, айши,
дбуши, ко]и код Д има]у : вй, лй, йй слож. зава, йЪлй, наий, дбу,
а у поцерском : вй, лй, ай, слож. зави, адли, найи, дбу, али дбави,
адднааа. Ови глаголи има]у кратак акценат у аористу и у шье-
вал>ском.
Гл. вйдеши изговара се вйдиши. па има у аористу вйдих-вйдй,
увидих-увида. Тако и свйдиши се, вйсиши, сшариши, дмилиши, за-
йдведиши. Код Д нити се акценат повлачи нити има дул>ен>а.
Р) Са ~ акцентом: йамшйм (йамШиши): йамших-йамтй слож.
зййймшй, йравдам {йравдаши) : йравдах-йравдй слож. ойрйвда.
Акценат и квантитет глагола ова два типа не разливе се од Д.

в) Многосложне основе.
а) Са 11 акцентом:
БЪру]ем (вёроваши) : вёровах-вёрова слож. йдверова.
ужинйм (ужинаши) : ужинах-ужинй слож. аоужина,
БрйШимйм (брйшимиши): брашимих-брашимй, слож. адбрашима.
У погледу акцента ових и осталих типова многосложних гла
гола П се потпуно слаже са Д. Код ових глагола на]бо.ъе су очу
30 M. MocKOBJbeBHh

ване карактеристичне особине пре^аш. сврш. времена, што значи

да су архаичне, jep многосложни глаголи т\бол>е чува|у CBoje ак-
ценатске особине.
ß) Ca "~ акцентом:
йлйнду/ём (иландоваши) : йландовах-йландовй
кйцошйм се (кйцошиши се): кйцоших се-кйцошй се, слож. йрЬкй-
цошй се.

2. Акценат сад. времена HKje |еднак акценту инфинитива.

a) JednocAOOKHe и двосложне основе,
а) Ca (vv) акцентом :
орём (драши) : ôpax-ôpa слож. узорй
мйкнем (маки): макох-маче „ намаче
клонем (клонуши): клонух-клону
kyjëM (коваша): ковах-кдва „ оковй
йлучём (илуваши): йлувах-йлува „ йЬйлувй
лажем (лагаши) : лагах-лаш „ излагй
играм (йграши): играх-йгрй „ заигрй
ндсйм (ндсиши): носих-нЪсй ,, дЪносй
У П гл. т. йграши иовлаче акценат и продул^у кра]н>и слог
само кад су сложени : игра(х)-зйи1рй, кдйа(х)-Ькойй, чешла(х)-
очешлй. Од глагола т. лагаши неки HMajy друкчи}и акценат него
код Д : àpa, глдда, дера, ждера, зоба, лдка, Пён>а, apéala, сшн>а,
cmèpa, mèca, чеша (у Д: öpä и т. д.). Сви они кад су сложени и у
П повлаче акценат и продул^у кра^и вокал : узорй, йЪдерй и т. д.
Глаголи II врете т. клонуши не преносе сви акцента и не
продул^у сви самогласника као код Д: дану, дарну, кану, клону,
лйзну, йлану, свану, шону, шану, али кад су сложени ипак повлаче
акценат и продул^у KpajibH слог : йошЬну(х)-аЬшону, излану(х)-
йзлану, уздйну(х)-уздану и т. д. Код Д има йриону а у П йрйону,
како се говори и у шьевал>ском. Гл. реки, ко\и у П иде веЬином
по II вр. (рёкнём) има реко(х)-рёче, сложено йореко(х)-йЪрече, код
Д рёче-йорёче. Глагол мешнуши може имати у свима лицима аориста
акценат на корену: мешну(х)-мешну-мешнусмо.
Гл. т. коваши и сме/аши се преносе акценат и продужу]у
KpajfbH самогласник, а у П то чине само кад су сложени : блува-
йдблувй, брща-йзбрщй, клува-йсклувй, кова-ейкова, алува-йейлувй,
йсова-оисовй, снова-зйснова, шрова-Ъшровй, üöja-öüojä, рва-йЪрвй,
cMèja-nacMeja.
 Акценти моцерског говора 31

ß) Ca ~ акцентом :
dôijeM (ddhu) : dófiox-dóije
мрём (мрёши) : мрёх-мрё слож. умре
шлём (слаШи) : слах-сла посла ал и йгаслй
трём (шрши) : шр-йхр зашр
cjÛM (с/аШи : cjä-cja зйс/а ал и ööacjä
Шрнём (шрнуши) : шрнух-шрну п ушрну
ййшам (ййшаши : йишах-йиша зайиШа
врйм (врёти) : врёх-врё йровре
хвалим (хвалиши): хвалих-хвали „ йЪхвали.

Сложени од гл. мре'ши у П у множини могу имати -и акценат

инфинитива простог глагола т. j. на Kpajy : умрёсмо-умрёсмо, умре-
сШе-умрёсше, умрёше-умрёше, идмрёсмо-йомресмо, йомрёсше-йо-
мресШе, йомрёше-йомре'ше и сл. Овога нема код Д а има у пл>е-
ва.ъском говору.
Гл. врйм према инфинитиву врйши (п. врёши) има врй(х), а не
врёх; кад je сложен повлачи- акценат узавра СД узйвре).
Неки од глагола и прости и сложени т. шрнути могу имати
повучен и неповучен акценат у П, а код Д га не повлаче. То су:
вйкнём: вйкну и вйкну слож. узвйкну и узвйкну, врйснем: врйсну
и врйсну, слож. йодврйсну и йддврисну.

вйнём : вину и вйну

жйшём: житу и жйгну
згрнём: згрну и згрну слож. зафну и загрну
звйзнем : звйзну и звйзнр
}ёкне м : jékny и j'êknу
ийснём : ййсну и ййсну
рйкнём : рйкну и рйкну
шйкнём : шикну и шйкну
забрёкнём .- забрёкну и забрёкну
зюанём се : зграну се и зграну* се
йоменём: йомену и йомену.
Ови сложени употребл>ава]у се у П само с повученим акцентом:
исйрёгнём: йсйрёже, ушёшём-ушёгну , йрёшёшём-йрёшёгну, досёгнем-
досёгну, заиёнйм се-зацёнй се, ошшкрйнё м-ошшкрйну . У пл>евал>ском
говору сви глаголи овог типа HMajy повучен акценат.
32 M. Москов.ъевиЬ

Глаголи Kojn у сад. вр. немаj у акценат на првом слогу.

1. Акц. садаш. времена ]еднак акценту инфинитива.
а) Двосложне основе времена садашн>ег.
а) Ca ' акцентом:
Трёсем (шрёсши) : шрёсох-шрёсе слож. зашресе
Трубйм (шрубиши : шрубих-шрубй „ зашрубй.
Сви глаголи овога типа у П слажу се са Д.
ß) Ca 4 акцентом:
Нечем (oèhu): слож. йсйече
умем (умеши): умех-уме
вёнчйм (вёнчаши): вёнчах-вёнчй слож. развенчй
држйм (држаши): држах-држа „ задржй
ломим (ломиши): ломих-ломй „ йрёломй
Од глагола несши, ко\\л се прост не употребл>ава, сложени у
П има]у овакав аорист :
ддне(х)-донёсо(х)-дЬнесе-дЬнесмо- донёсмо-донёсосмо; йрёне(х)-
йренёсо(х)-йрёнесе-йрёнёсмо-йренёсмо-йренёсосмо, уне-(х)- унёсо(х)-
унесе-унёсмд-унёсмо-унёсосмо и т.д. Облици донёсмо-дднёсше обра-
зовани су према инфинитиву донёши, ко\\л се у П nyje поред донеши.
Гл. умеши у jeÄHHHH употреблава само проширен аорист:
умедо(х)-умеде-разумедо(х)-разумеде, а у множини и крайи и дужи
облик: умесмо и умедосмо, разумеемо и разумедосмо. У Д нема
проширеног облика, нити краЬи повлачи акценат.
Гл. т. вёнчаши код Д преносе акценат: венчй, а у П преносе
само кад су сложени: вёнча-рйзвенчй. Таки су jorn: забасаши, на-
бйсаши, бацаши, блйсшаши, убрадаши, брблаши, брглаши, брзаши,
дубн>аши, бу]аши, бунцаши, бурлаши, вйлаши, вёрмаши, вёслаши,
влашаши, врешаши, вршлаши се, вршлаши, гицаши се, глйсаши,
говнаши, йро-с-у-грушаши се, гужваши, гун^аши, гушаши, дёблаши,
дивлаШи, одулаши, ждёраши, зищши, имаши, ]ачаши, jèdpaûJu, йре-
каншаши, окишаШи се као и жихови сложени.
Гл. т. жёлеши у П иду по IV. вр 2 разделу и преносе акценат
као и ломиши, с KojnM су се потпуно из}едначили: жёли(х)-жёлй.
Такви су joui: бёсниши, букшиши, глйдниши, грмиши, жёдниШи,
)ёздиши, койниши, йлймшиши, лёшиШи, рдсиши, сёдиши, шамниши
шрёйшиши, (х)лйдниши, ивашиши, оголиши, зашрудниши.
Глаголи т. ораши по Д преносе акценат : Ьрй, узорй, а у П
кад су прости не преносе као и глаголи т. лагаши: opa али узорй.
 Акценти поцерског говора 33

Такви су: uôdaûlu, дёраши, ждёраши, зобаши, лё^аши (нема у Д),

jtôkamu, драши, йён>аши, йрёшаши, сшёпаши, сшёраши, Шёсаши,
чёшаши са сверим композитама.
Глаголи т. грйкшаши код Д не повлаче акцента на префикс,
а у П преносе: гракша-загракшй. Такви су ]ош : гроШаШи, кёвшаши,
рокШаШи, сикШаши, сукшаШи, йюишаши, шйкшаши.
в) Многое ложне основе,
завидим (завидеши) : завидех-завиде ; у П као иарложити.
аминам (аминаШи): аминах; у П. аминаши
какоКём (какошаши): kákouiax-kákoma у П. какошй, закакошй?
завешу}1м се (завешоваши се) : зйвешовах-зйвешова у П. завешовй?
йарложОм (йарложиши): ййрложих-йарложй
кунашорим (кунашориши) : кунйшорих-кунйшорй ; у П гласи
кунйшорим
бёседйм (бёседиШи) : бёседих-бёседй (йрдбеседй)
вечерам (вёчераШи): вёчерах-вёчерй (иЬвечерй)
дёво/'чйм (дёвд~]'чиши) : дево~]чих-дЪво~'}чй (задево}чй)
чёиуркйм (чёауркаШи) : чёаурках-чёауркй; у П нема таких
глагола ;
гамижем (гймизаши): гймизах-шмизй
горакнём (горакнуши) : юракнух-гдрйкну (сл. забезекну се)
uujümyjlM (йщйнчоваши) : йщйнчовах-йЩйнчовй
kyüyßM (куйдваши): куйовах-куйовй сл. иокуйовй
dècemkyfêM (дёсешковаши): дёсешковах-дёсешковй (сл. йзобиловй)
учиШелу]ём (учишеловаши) : учишеловах-учишеловй
оружйм (оружаши): оружах-Ьружа (наоружй)
зеленим (зелёниши) : зелёних-зёленй (д зелени)
йрдёлуснем (ирдёлуснуШи) : йрдёлуснух-йрделусну ; нема у П
]'едноничйм фдноничиши) : ]'едндничих-/ёднонича сл. дсиромашй
чемёрику]ём (чемёриковаши) : чемёриковах-чёмериковй
враголишём (враголисаши) : враголисах-врЫолисй
крн>аучем (крн>аукаши) : крнауках-крнаукй
руковёдйм (руковёдаши) : руковёдах-руковедй сл. йзруковедй
вараклёишём (вараклёисаШи): вараклёисах-вараклеией; нема у П
йрщаШёлйм се (йрщаШёлиши се) : йрщашёлих се-йрй/аШели се
сложено öupu/аШелИ се.
2. Акц. садаш. времена различит од акц. инфинитивэ.
Казу}ём (казиваши) : казйвах-казйва (сл. йоказйва)
гргушнём (гргушнуШи) гргушнух-гргушну сл. заковрну
JyutHooioBeHCKH Филолог 3
34 М. Москов.ъевиЬ

вёнчавйм (венчаваши) : венчавах-венчава сл. развенчава

]ёдначйм (\едначиши) : ]едначих-}ёднйчй сл. йз]'еднйчй
кунашорйм (кунашориши) : кунашорих-кунашорй (у П куна
шорйм, остали исто;
]аукнЪм О'аукнуми): ]а'укнух-\аукну у П /аукнуши^аукнем
као гргушнуши
куйу/ём (куйдвайШ): куйдва{х)-к'уйовй слож. йдкуйова
вечеравам (вечераваши) : вечеравах-вечерава
чалабрцнём (чалабринуши): чалабринух-чалабрцну
живдшарйм (живошариши) : живошарих-жйвоШари слож.
заюсйодарй
кукурёчем (кукурёкаши) : кукурёках-кукурёка сл. закукурёка
арашдсйлам (арашосйлаши) : арашосйлах-арашосйла нема у П
вей рашосйлаши
заражу]ём (зара^йваши) : зара^йвах-зара^йва
благословим (блаюслдвиши): блаюслдвих-блаюсловй
юсйоду']ем (госйоддваши) : госйоддвах-гдсйодова
ирщашёлу'}ем (йрщашелдваши) : йри;ашелдвах-йрй]ашеловй.
Гл. т. йрщ'ашелашиши, окломаЫваши не употребл>ава]у се у П.

Прошасти придев.
Ова] глаголски облик има и у поцерском вейином исти акценат
ко]и и начин неодре^ени, од чи]е основе ]е и постао. Код глагола
кош од тога отступа^у карактеристично ]е да и они преносе акценат
на први слог и продужу]у кра]1ъи основни самогласник у женском
роду, онако исто као у 2 и 3 лицу ]еднине аориста: оружаши:
дружала-наоружала, кдваши: ковала-йсковала.
Поклапаже ]е потпуно : ако прост глагол у аористу не по-
влачи акцента, а повлачи кад ]е сложен, продул>у]уЪи кра^вьи са
могласник, то исто чини и у прошастом придеву: игрд-играла, али
заигрб-заиграла, лагб-лагала, али йзлаю-йзлагала, онако исто као
йгра-заигра, лага-йзлага. Неки глаголи иду чак и дал>е, па у про
шастом придеву повлаче акценат на почетак и продул>у]у у жен.
роду и кад су прости, и ако то не чине у аористу: дра али дрд-
драла, кдва али ковб-кЪвала, йлува али йлувб-йлувала. Ипак неки
глаголски типови отступа]у од акцента 2 и 3 л. аориста: клЪну али
клонула, носи али носила, хвали али хвалила, лдмй али ломила.
Ово ]е дошло под утица]ем акцента инфинитива.
Како повлаченье акцента тако и продулзйваше самогласника
пред наставком ла бол>е се чува код сложених глагола, онако исто
 35

као и у аористу, што показухе да ]е то стара особина. СудеЬи

према чакавском, где се дужина кра^ег самогласника нарочито
добро чува и у мушком роду: гШ1, йтг1, ргТ]ё1, гйрё1, йй\>а1, коуа1,
Ьпвй1, рогаЫ]а1 и т.д.1) може се претпоставити да ]е и у штокав-
ском ова дужина била и у мушком роду: *аЪпЪ1, *йЬЫ1, *га$рй1,
*йрогпй1 и сл. Преласком кра)н>ег л у о претходни самогласник се
морао скратити, те се тако у мушком роду изгубила дужина.
Према томе могло би се узети, да \е прошасти придев постао
од старог аорист-имперфекта, а не од начина неодре^еног, што ]е
и по природи значежа прошастог придева вероватно. ]ер ова] гла-
голски облик означава вршиоца прошасте радже, „веровала" значи
.она ко]а верова", због чега ]е и могуйе било да прошло време,
ко]е ]е саставл>ено из прошастог придева и помоЬног глагола,
замени аорист. „)& сам веровала" значи „\а сам она ко]а верова".
У руском ]е ова] глаголски придев заменио сва прошла времена,
па се употребл>ава чак и без помоЬног глагола — я Писал - /а
сам йисао, ]а ййсах и /а ййсйх, а у полском \е чак добио личне
наставке (скрашено садашже време глагола ]есам) р'1$а1ет = йисао
сам, йисах.
Код неких глагола и у П као и код Д акценат у женском и
среднем роду и у множини сва три рода друкчи]и ]е од акцента
мушког рода, ]ер ]е на кра]у: бйо-бйла-бйло-бйли, йрад-йрала-
йрало йрали, даб-дала-дало-дали, шрёсо-шрёсла-шрёсло-шрёсли итд.
Овде ]е дакле у женском роду акценат пренет на кра] по
Сосировом закону о преношежу нилазног акцента на идуйи слог
акутског карактера, а среджи род и множина повели су се за жим,
онако исто као и код придева (жуш-жуша-жуйюжуШи). А код
сложених глагола овога типа уопштен )е акценат мушког рода:
дао-дала али йрёдао-йрёдала. Има ]една особина корм се П разли
ве од Д код прошастих придева, а то \е што ]е завршно -б у
мушком роду дуго (или полудуго) и кад ни)е постало контрактном
из-со и уо, дакле не само ддшб, куинб, йевб, ййсб, вей и себ, задеб,
ндсиб, луйиб. Ова дужина вероватно ]е постала према дугом -о
ко]е ]е постало контракци]ом из -ао и -уо.

А. ^дносложне основе.
Код ових глагола у П има дво]ак акценат : код ]едних оста}е
исти кяо и у инфинитиву : (х)Шёб-(х)шёла, йрдвриб-прдврила (м. йрд-
4) А. И. Беличъ. Заметки по чакавскимъ говорамъ. (Изв-Ъст. Отд. Русс.
Языка и Слов. Импер. Акад. Наукъ, т. XIV к. 2), стр. 59—73.
3*
36 M. Московл»евиЬ

вред), код других се у жен. и сред, роду и у свима лицима множине

преноси на Kpaj, и то само кад су прости, а кад су сложени
акценат ocraje непромешен : бйо-бйла-бйло-бйли, али дббио-ддбйла-
дббйло-ддбпли. Ако упоредимо oeaj акценат (KojH се своди на ста
рее *добйл-добйла) са акцентом прошастог придева биШи (туЬи):
бйо-бйла али забио-забила т. j. *забил-*забила, видимо да je у
био кад значи „esse" првобитно низлазни акценат а у бйо кад
значи „туЬи" стари узлазни.

1. Кратка наглашена инФИнитивна основа: чути.

По Д акценат ocTaje непременен, само бйШи, виши, Пиши,
даши, браши, Праши, звйши има]у, изузев у мушком роду, акценат
на Kpajy. У П тако исто, сем код глагола виши, ко'щ има вйд-вила-
вйло-вйли, али у слож. форми савио-савПла, сачуван je старки
изглед.
Поред ових седам у П преносе акценат на префикс и сложени
од гл. рйши: зарио, зарПла, йзриО-йзрйло, Прёрид-ПрёрПла.
Глагол слаШи кад je сложен са вишесложним префйксом по-
влачи акценат на почетак : разасло-разаслйла и т. д. Ово исто
вреди и за глаголе знаши и шкаши : уПозно-уПознйла, разазнд-
разазнйла, иреПознО-ПреПознйла, йзашко-йзаШкйла.

2. Кратка ненаглашена инФинитивна основа: реЬи.

Акценат исти као у Д, само код неких сложених може бити
ABojaK, jep je и у начину неодре^еном ABOjax ; таки су сложени од
глагола -йки: изаки : изашо-изашла и изйки ; изаию-йзаила, ошйки:
ошйшо-ошйшла и ошйки : дшишо-дшишла (дчо-дчла), обики-обишО
обйшла и дбпки : дбишо-обишла и Ьбишо-Ьбишла. Вук у свои Pje4-
нику забележио je само дшишао, а Д ошишао. Дво}ак акценат у
жен. роду HMajy и сложени од ових глагола: *весШи: Повела и
Повела, довела и довела, извела и извела, исПлела и исйлела, на
плела и наплела, Пеки: испекла и исйекла, теки: истекла и исшекла
ошекла и отекла, леки : Прилегла и Прилегла..

3. Дуга ненаглашена инФинитивна основа: клети.

Глагол врёки -има вро-врла слож. овро-ов'рла и овр'ла, у Д
врхао-дврхао, а у Вука врхао, за што Д с правом мисли да je
погрешно. Од глагола омёсши има омёла и омела.
 Лкцснти поцерског говора 37

Б. Многосложне основе.
Код Д многосложни глаголи има]у у прошастом придеву акцеиат
Бенином ]еднак акценту инфинитива, сем код глагола III вр. на -ати-
са акцентом на претходном слогу, ко]и скоро редовно сложени
без изузетка повлаче акценат на почетак и продужу]у -а- пред
наставком, ддиграо-ддигрйла : држаши: држао-држйла, играши-
йграла сл. ддиграо-ддигрйла.
Многосложни глаголи ко]и има]у акценат на почетку у инфи
нитиву не повлаче га на префикс кад су сложени, али неки про-
дужу]у кра]н>и основни самогласник: вйдеШи, видела, гйзиши-газила,
гуШаШи-гуШйла, йамшиШи-йамШила, иравдаши-иравдала, брйши-
миши-братимила, кйиошиши-кйиошила.
Гл. т. вёнчаШи код Д не повлаче акцента и нема]у дужине
кра)№>ег основног самогласника осим кад су сложени, а у П то чине
ови глаголи, како прости тако и сложени : чйшаши : чйШб-чйШала,
йрдчиШ - йрдчиШйла, ждёраши : ждёрд - ждёрала, йрдждерб - йрд-
ждерала, мдшаши : мдшд -мдшйла (поред: мдшд-мдшала), замошо-
замоШла, ййшаши : ййшд - йишйла - зайишо - запищала, шрйаши
шрйд-шрййла, зашриб - зашрййла. чуйаши : чуйд - чуНала, йдчуйб-
йдчуййла.
Глаг. т. блёбешаши веЬином има]у у инфинитиву дво]ак акценат,
па зато и у прошастом придеву могу гласити дво]ако : галицаши:
галйцд-галицала и галицб-шлицала, мирисаШи : мирйсб-мирйсала,
мйрисб-мйрисала и мирисаШи : мирисб-мирисала, малаксаши : ма-
лаксб-малаксала и малаксб-мйлаксала : \а'укаши: /аукб-/аукала и
]аукаШи : 1аукб-\аукала ; кикошаши : кйкошб-кйкошала и кйкошб-
кйкойШла, маукаШи (маукаши) : маукб-маукала и .нйукб-маукйла,
скакуШаШи (скакушаши) : скакушд-скакушала и скакушб-скакушйла,
цвокошаШи (цвокдшаши) : цвдкошд-цвдкошала и цвдкошб-цвдкошйла,
шайуШаши (шайушаши) : шайушд-шайушала и шайушб-шайуШйла.

Трпни придев.
И ова] глаголски облик постао ]е од основе начина не-
одре^еног, али акценат као у начину неодре^еном ша\у само ]едно-
сложни глаголи, а остали има]у не]еднак акценат : у {едних )е раван
акценту инфинитива, у других акценту садашн>ег времена, а треки
има}у сво] засебан акценат. Нарочита карактеристика трпног при-
дева )е да неки глаголи у мушком роду има]у дуг наставак -йн-
(йш), -уШ; и ако у инфинитиву-а- ни]е дуго: Ту, дакле, имамо
 38 M. МосковлевиН

паралелизам са аористом : Питан, казйвйн наййсйн, гледйн, üdcejäH,

игран, кЪвйн, држйн држйш, метнут. Ту nojaey налазимо код:
1) глагола на -нути и -ати, kojh у сад. времену HMajy стари акц. на
првом слогу: дйгнём-дйгнуш, брйшём-брйсйн, ййшйм и ийшйн; 2)
глагола са 4 акцентом у садашн>ем времену : вёнчйм-вёнчйн, оружйм-
Ъружйн, руковёдйм-руковедйн, држйм-држйн. Напротив кад je '
акценат, нема дужине : кренуши-крёнуш. Порекло ове дужине HHje
jacHO. Ако се претпостави да je трпни придев на -ан код свих при-
дева постао од основе начина неодре^еног, онда би се дужина
наст, -ан лако об}аснила контрактном: üúcauiu: йиса-ен>, ййсйн,
куйоваши : куйова-ен>, куйовйн, држаШи: држа-ен> држйн.
Где HHje било контракте нема ни дужине : плести : йлёт-ен,
jecülu: jêd-ен, хвалиши : хвали-ен>, хвален. Код глагола са трпним
придевом на -уш, -йш, -еш дужина се може друкч^е oöjacHHTH : код
}едносложних основа са наст, -еш- дуго -е- je из глаголске основе:
клёш : клёш, узеши: узет, йрддрШи: йродреш ; дуго -am код придева
типа држйт дошло je према држйн, а -уш- код прид. I! вр. тина
-дигнут- je дуго зато што je -у- инфинитиву било дуго (=ж)
У П дужина наставка -ан-ат-ут- потпуно ce CKpafcyje после
~ акцента, и после неакцентоване дужине : ййшан-ййтана-ййтани,
чйтйн-чйшйна, йознаш - йдзнйШа, надут-надуша, заййсан, обрнуш,
йрёгледйн-йрёгледйна ; (са 4 акц. испред наставака нема примера).
У погледу дужине наставка трпног придева има joui jeflHa
разлика измену П и Д. Код Д наст, -ен je у век кратак, а у П неки
глаголи могу имати дуго -ен, али само у мушком роду : йлёшён-
йлешёна, йёчен-йечена и сл.

А. ^дносложне основе.
1. Кратке консонантсне основе.
П се у главном слаже са Д. Сложени од гл. ûacmu HMajy nà-
Пашен, ойашен, иойашен поред наййшен, оййшен, йойшмен (-ш- je
дошло према гл. типа ндсиши : ндшен). Глаголи т. ОрёсШи-йрёдём
кад су сложени могу у трпном придеву имати и акценат начина
неодре^еног : Ьйреден и ойрёден, йзгрижен (изгризен) и изгрйжен,
зйгрижен и загрйжен, йомужен и йомужен.
По угледу на трпне придеве на -ан, -аш ови глаголи HMajy
дуг наставак мушког рода -ен : йлесши: йлешен, uèku: йёчен, бдсти:
боден, жёки : жёжен и жёжен, изнёши : изнёшён и изнёшен, до-
нёти : донёшен и донёшен, изреки : изречен, йожеши : йожнгёвён, cà-

V
 Акценти поцерског говора 39

шрши,- сашрвен, задниШи заднивен, залиши-заливен, салиши-саливён,

йдииши-йойщён, увиши-уви]ён, скрйШи : скрйвён, шиши: шивен, бйши:
6Ь.]ён, увиШи : уви]ён, зйриши: зарйвен, измиши: измивен умиши
умйвён, чуши: чувен, дбуши: обувен, надуши: надувен, ддеши:
одевён, млеши : млёвён.

2. Дуга консон. основа.

Ово су отступала од Д у поцерском:
Глагол дуйсши се употребл>ава у форми дубиШи по IV врсти,
па има трпни придев: дублен, слож. издублен, йддублен, продублен.
Исто тако и м. црйсши говори се црииши, а трпни придев гласи
црилен и црйлен, слож. исцрйлен и исцрйлен.

Б. Многосложне основе.
Код Д многосложни глаголи по правилу Haniauryjy последней
слог основе као и у садашн>ем времену, шакнуши: шакнём: шакнуш,
носиШи-нЬсйм : ношен. Али ме^у многосложним има глагола 4Hjn
се акценат трпног придева разливе од акцента садашн>ег времена
и начина неодре^еног: држаши-држйм,- држйн, куйдваши-куйу/ём:
куйовйн. Акценат je на пометку и у н>ихових сложених: зйдржйн,
йдкуйовйн. Све ово налазимо и у П.
По Д. глаг. жёлеши има жёлен и он мисли да остали облици
гласе желена-желено-желени. У П има желен-а-о, а тако je за-
бележио и Будмани1).
Mo Д глаг. блаюсловиши има блаюслдвлен-благословлёна. У П
благосдвиши има благдсовлен-благдсовлена, а благосдвен-благосо-
вена има значение обичног придева.
Судиши има и у П сукен-а-о, али се употребл>ава и сукен-а-о,
у изрекама : „нще кож je речено век коме je сужено" и „нёма смрши
без сужена дана".

Прилог времена прошлог.

Oeaj глаголски облик не 4yje се у говору простога народа,
Beh се у место н>ега употребл>ава описни начин исказиван>а, (м.
„дошавши куки рече оцу" каже се: „пошто до^е куНи, рече оцу"
или „до^е куЬи па рече оцу").

') P. Budmani, Grammatica délia lingua serbo-croata. Viena 1867, стр. 109.
40 M. МосковлевиЬ

Садашгье време.
Поред начина неодреНеног садашн>е време je у погледу акцента
на}важни}и облик, jep je од н>егове основе изведено више других
облика, па и акценат HMajy }еднак с н>им. По месту акцента у са-
дашн>ем времену глаголи се могу поделити у три трупе: I гла
голи са акцентом на првом слогу ; II глаголи са акцентом на
Kpajy: бодём = бодём ; у н>их je акценат пренет с првог слога на
потонзи по Сосировом закону због завршетка -ж- прво у 1 л. j.
и 3 л. мн., а у осталим лицима je помакнут било путем мета-
TOHHje, било по угледан>у на ова два лица или глаголе другог
типа; III многосложни глаголи у Kojnx акценат HHje ни на по
метку ни на Kpajy: говорим (говдриши); код н>их je акценат по
макнут с почетног слога вероватно метатон^ом. Квантитет на
ставка садашн>ег времена ни]е у свима лицима и код свих глагола
исти, нити je дужина увек првобитна. Само глагол xôky сачувао
je делимично првобитни квантитет завршетка: хокемо-хокеШе, а у
П и хокеш, и од глагола моки : м.Ъжеш-можемо-мджеше.
У погледу места и квалитета акцента по}единих глаголских
категория П ce на^веЬим делом слаже са Д. Главна разлика je
у томе што у П има доста глагола и глаголских типова Kojn под
yTHuajeM инфинитива могу имати ABojaK акценат у садаш. времену.
О отступавъима he бити говора код по}единих KaTeropHja.
Квантитетом завршетка П се доста разливе од Д, jep не чува
увек дужину н>ихову. Као што je поменуто на стр. 12. чуваже
дужине зависи од претходног акцента, од квантитета претходног
неакцентованог слога и од отворености или затворености слога у
коме je дужина. У колико код щединих глаголских типова то не
буде обележено на наведеним примерима, треба имати на уму пра
вило истакнуто paHHje.

А. ^дносложне инфинитивне основе.

1. Односложна основа времена садашн»ег.
Акценат ових глагола, како простих тако и сложених, слаже
се са Д. мрём-мрёмо-мру, умрём-умрёмо-умру. Кад су сложени са
двосложним префиксом, не преносе на почетак (т. j. HMajy х на по-
четку) : обамрём. Тако je и П и код Д, а у R има ïzumrëm, у шье-
вал>ском Ъбамрём и зшочнем, што he бити старее.
Гл. cjàmu, има у П у 3 л. мн. мн. cjájy а не cjäj'y, тако и
eacjájy.
 Акиенти поцерског говора 41

Гл. сиаши употребл>ава се само сложено, са истим акцентом

као у Д: засййм-засйимо-засйё{засйу).
Глагол зреши кад значи „гяедаши" употребл>ава се само сложен
и то поред кратког и с дугим -е- (у Д кратко) у инфинит. н. пр.:
зазрёШи - зпзрём, нйзрёши- назрём, йрёзрёши - йрёзрем, йрозрёши-
йрдзрём, обйзрёши се: дбазрём се. Акценат ocraje исти у свима
лицима: зазрём - зазрёш-зазрё - зазрёмо-зазрёше- зазру. Кад зреши
значи „maturesco" онда иде по I врсти, а не по четврто} као код
Д, и гласи: зрём-зрёш- зрё-зре'мо-зрёше- зру-(зрё}у), слож. дозрем,
д0зреш-д0зре-дозрёмо-дозрёше-д0зру-(дозре}у).
Глагол jecrnu употребл>ава се у садашн>ем времену само од
нескравене основе ]ед-: }ёдём-jedem-jëàe итд.; слож. изесши (ёзесши):
изедем (езедём), а скраиена основа ¡Im (ём-) употребл>ава се само
код сложених глагола йзём (ёзём)-изёш. (ёзёш)-изёмо (езе'мо)-изеду
(ёзеду); nôjeM-ûojéMO-aojénie, али uôjedy.

2. Двосложна основа времена садашн>ег с кратким наглашеним

слогом: 4'yjêM.

Глагол ййши у садашн>ем времену поред йй]ём изговара се

joui и ш]ём-ёш-ё-йщёмо-йщёше-йщу (ово сам чуо баш од свог оца).
У О томе одговара bijêm-bijémo (Реш. стр. 186). Нисам могао утвр-
дити да ли и жегови сложени могу имати такав акценат.
Гл. бйши и вйши, сложени са вишесложним префиксом HMajy
акценат (*) на почетку: uddaeußM, pa3aeußM. Тако je и код Вука
и у R, а Д мисли да je то погрешно. Али могу гласити и : зйдо-
6ußM, йрёдоба]ём, йодавщём, разавщём, као што je и код Д.
Гл. слаШи у П се употреблава само сложен : йдшлём, али
исйошлём, йзашлем, разашлем, одашлём.
Глагол Uhu има акценат на Kpajy а не на почетку као, код Д:
идём-идёш-идё (али с негац^ом не идём)-идёмо-идёше-иду. Такав
je акценат u уО: idem. Сложено има ошйдем-оШдеш-ошйде-ошй-
демо-ойШдеше-оШду. У П се акценат овог глагола (кад je прост)
слаже и са руским ; иду-идёш-идём-идуш, док у чакавском има као
и у Д ïdën1).
ÍJóhu има Höhe м као код Д, и йо%ём као у R, где има pddjem,
dodjëm, prbdjëm. Глагол Jièhu иде само по II врсти : лёгнём,

'} А. Беличъ op. cit. стр. 61.

42 М. МосковлевиЬ

3. Двосложна основа врем. садашн>ег с кратком ненаглашеном

основом: плетём.
Гл. т. йлёшём у П у 2 и 3 л. мн. има|у акценат на кра}у : йлешёмо-
йлешёше, слож. оилешёмо-ойлешёше, забодёмо, исйечёмо, загребёмо
и т. д., а тако ]е и у Решетаревим ди]алектима, док у Д акценат
може бити дво]ак : йлёшемо и йлешёмо, ойлёШемо и ойлешёмо.
Гл. донёши (дднёШи) има донесем и донесём; тако и йрёнесём
и йренёсём, Обнесём и Понесём. Код Вука тако^е има донесём и до
несём, а тако исто и у К, а у пл>евал>ском само донесём, йзнесём.
Ово ]е дошло према оберём : оберём.
Садашже време гл. (х) Шёши у П иде по овом обрасцу, сем у 3 л.
]едн. и мн.: дку-дкеш-дкё-дкемо-дкеше-дкё (оку). Вуково хдку-хдкеш-
хдкё-хдкемо-хдкеше-хдкё потпуно одговара руском : хочу-хбчеш-
хбчеш-хошйм-хоШйШе-хотЛш. Дужина на -е у 3 л. ]едн. вероватно
]е дошла из треЬег лица множине. С негаци]ом ова] глагол гласи:
нёку-нёкёш-нёкё- нёкемо-нёкете-нёкё (у Д нёке), што претпоставл>а
не-дку, недкё, не-дкемо, не-дкё; према Даничийеву хдкё очекивало
би се код н>ега нёкё.
Глаголи драши и йраши има]у у П дво]ак акценат : бёрём-берёмо,
йёрём-йерёмо, по овом обрасцу и са акцентом на корену : бёрём-
берёмо, йёрё м-иёрёмо, као код Д. Прва форма одговара О Ьегёт-
Ьегёто, регёт-регёто и руском беру-берём. Сложени има]у тако^е
дво|ак акценат: оберем-оберём, разаберём-разабёрём, дйерём-ойёрём,
наберём-наберём, йсйерём-исйёрём и др. Дво^ак акценат има]у у П
и сложени од глагола зваНи и клёши : йдзовём-йоздвём, изазовём-
изаздвём и др.: закунём-зак'унём, йрдкунём-йрокунём и др. У шъе-
вал>ском говору не само да има закунём, ддзовём, вей у садаииьем
времену има]у стари акценат на корену (и само тако) сви гла
голи I врете са основом на сугласник и дугим кореновим само-
гласником : дйлешём, доведём, йейечём, унесём-йдмешём, йрйле-
жём, Поможем, йдречём. Да ли ]е у овом случа|у сачувано право
место прасловенског акцента *о-йлёшёш, *из-йёчёш, *у-нёсёш, док
]е код простог глагола акценат на кра}у према 1л.]. — йлёшём,
где ]е акутски наставак привукао акценат с корена (*рШб > рШф
> *рШд > йлёшём), или ]е ово ново образование према глаголима т.
браши-узберём, може се одредити само детал>ни]ом студиям, ко]0]
овде ни|е место.
Гл. Шкаши у П иде по III врсти: Шкам-шкаш-Шт-шкамо-
шкаше-шкЩу ; слож. ошкам (11. Ъчём), изашкам (Ц йзачём).
 Акценти поцерског говора 43

Гл. pèhu употребл>ава се у садашн>еи времену по II врсти:

рекнём и т. д., а само сложени odpèhu иде и по I врсти: одрёчём-
еш-ё, одречёмо-одречёше-одрёчу (sic !). Д има рёчём, али сложено
ддречЪм, йореку, поред одрёчём, йореку, како je код Вука.
Глаголи I врете 4Hja се глаг. основа евршава на -«- -м- и -р-
MMajy у садашжем времену дво}ак облик па и дво]ак акценат:
йдйнём и йдйенгём, йожн>ём и иожалём, надмём и nàdyjëM, отрем
и дшарем, йрошрём и йрдшарём. Д je забележио то дво}ство само
код гл. шрШи и жеши.
4. Двосложна основа врем. садашн»ег са дугим ненаглашеним
кореном; трести.
Акценат глагола овога типа у садагшьем времену потпуно се
слаже са Д: Шрёсём-Шрёсемо-шрёсу. Глагол дуйсши употреблава се
само у облику дубиши слож. издубиШи и мен>а се по IV врсти:
дубам.
В. Многосложна инфинит. основа.
1. Глаголи са акцентом садаш. времена на пометку.
а) Ca w акц.: гинем, гркём, йгрйм, видим, нЪсй, ужинам,
вёру\ем, брашимим. Кад су сложени ÄOÖnjajy на префикс узлазан
акценат што значи да je овде био акут.
Овамо не иде у П: крёчйм, крочйм, родйм, шшёнйм. Д вели
да има и рода у значежу непрелазног глагола („кад на врби
грож^е родй" и „то више не роди"). Да je у П код ових глагола
акценат секундаран, дошао према инфинитиву, види се код сло-
жених, где на префиксу има \ што претпоставльа акценат на корену:
породим, изродйм, окречйм, дшшна,
MMajy друкч^и акценат него у Д те не иду овамо: \ймчим
jèdpûM, крчмйм, слузйм, шурчйм, шежйм, нлчШйм (начёчйм).
Као газиши — газам има акценат и бечиши се-бёчйм се кад
значи илйшиШи се (стока), кога нема код Д и Вука. Meijy сложене
овога типа иде и нйашурйм се.
Глаголи клйкнём, рйнём, свйрнём, чвркнём, шкрийнём, набрёкне м,
удунём, йдчйнем не иду у трупу гйнём као код Д, а иду; акнем.
Мнем, бребнём, брёинём, бушнём, гуШнём, зёзнём, л>Ъл>нём,ребнём,
с-Шдзнём, чайнём, шлиснём, шшрецнём, Kojnx нема код ДТ, и банём,
дёнём, ко\н код Д, иду у групу йлануши-йланём.
Као йланём-йлануши у П je и а]снём-щенуши, у Д. Щснуши,
а ШднуШи има июнем; то je }едини глагол II врете са акцентом
садаш. времена на Kpajy.
44 М. МосковлевиЬ

Као гршаши-гркём у П. ]е и лййсаши-лййшём, сшасаши има

сШасам, а не сшашем (сШасйм) као код Д. Гл. сййаши, сйсаши и
скайаши мен>а]у се као глёдйм: сйййм, сйсйм, скаййм.
Гл. смё\аши се у П. у садашн>ем времену има дво]ак акценат:
смё]ём се-смё]ёш се-смё/ё се-сме\ёмо се-сме]ёше се-смё]у се, као у
Д. и смё/ём се-сме/ёмо се — и т. д. Ова] други акценат ]е прво-
битан, што се види по сложении глаголима ко|и гласе: нйсме/ём
се, засме/ём се, што претпоставла акценат на корену, поред на-
смё/ём се-насме\ёмо се као и код Д
Као глёдаШи-глёдйм има]у акценат: дусйм се, гйздйм се, йачйм
се, рйгйм, рйшйм се, здрузгИм, ко]их нема у Д., а нема]у га: слйшам,
сшасам, угужвам, доди:ам, на]ёдрам, окйша се, окрешём, закржлйм,
дййжам, нашрайам, ко]и код Д. сви иду овамо.
ПрйзноваШи-йрйзну}ём има акц. као веру]ём, а /аддваши-/аду/ём
не иде овамо.
Као брйшимйм нема^у у П. акценат: мйго.ъиши се, мрюдиши
се, йакдсШиШи, йлёснивиши, шавориши, йо;'евшинииш, & има (х)й.ъа-
дити се.
Пабйрчйм у П. гласи йабйрчйм (йабирчиши), а тако исто и
цйшнчйм, зацрвохчй се, вавдл>чим нема код Д.
б) Са " акцентом: шрнём-шрнуши, ййшам-ййшаши, айшём-
ййсаши, йравдам-йравдиши, йамшйм-йамшиши и дундорйм-дундо-
риши. Кад су сложени сви има]у 4 акценат на префиксу. Као Шрнём
у П. ]е и клйснем, кога нема у Д, а има]у други акценат: брйзнём
сшукнём, шёкнём, ийснём (поред ййснём).
Гл. дрёмам, дймам, куйам, мркам, чувам, скйшам се, йдш-
шайам се мен>а)у се као айшйши-айшам, а не као ййсаши-пйшм.
Поред наведених глагола код Д. са акцентом типа ййшйм у
П. ]е и длблйм се, а у ту категор^у не иду бусйм се, гйздйм се,
\ёнЛм, рйшйм се, шёсШм.
Сложени од гл. ливаши, ко]и се не употребл>ава. има]у дво]ак
акценат: заливйм и заливам, Поливам и йолйвйм, ддливйм и дд-
лйвйм, йрёливам и йрёлйвам, уливам и улйвйм.
Као Правдам изговара се и сво/шам, слож. дсвд;шам, ко)ега
нема у Вука, а као йамшйм изговара се и /амчйм, шурчйм, док
шрамййм не иде овамо.
Од глаг. т. хвалим- хвалиши гл. бацйм изговара се и бацйм
слож. ддбацйм и ддбацйм, йрёбацим и йрёбйцйм, забацйм и забйцйм
избацйм и др.; тако исто кёзйм се и кёзймсе, слож. йскёзйм се и
йскезйм се, (у Д кёсим се). Гл. домашиши-ддмйшйм у П се изго
 Акценти поцерског говора 45

вара ддмашиши-ддмашйм; заусшиШи-зйусшйм а не заусШиШи, нйш-

MvpüM се; увашим-увашиши гласи и увйшиши-увйшйм, поред дд-
ваШиши-ддвашим има и довашиаги-довйшйм, остали сложени HMajy
само акценат на корену.
Као дундорйм гласи и нйдничйм и жаюрйм, а лоювйм не
иде овамо.

2. Акценат садаш. времена HMje на почетку.

Глагола са оваким акцентом има много типова, нарочито у
III и IV врсти. Код свих нэих je акценат померен са корена било
под утица]ем акцента инфинитива, било према акценту 1 л. jeflH.
и 3 мн. садаш. времена, где je акценат дошао на Kpaj по Соси-
ровом закону, било због метатон^е. Прегледайемо их по врстама.
// врсша. ВеЬина глагола ове врете има]у, као и код Д. акценат
на корену, сем типова 'щукнем, гргушнём, горйкнем (гдракнуши),
йрдёлуснём, чалабркнем, Kojnx има врло мало, а у П. и шонем,
што je дошле према инфинитиву шднуши, а то je у исто време
уедини случа] старог акцента на наставку за осн. врем, садашжег
— не. Али кад je Taj глагол сложен има акценат на корену: По
тонем T.j. *аошЬнем.
У П. нема типа jàoknlM ]аЬкнуши, веЬ глаголи Koje код Д.
иду под Taj тип гласе: jay'kHymu-JàykHêM, маукнуШи-мйукнём, йа-
рйкнуши-ййрйкнем, щлйШнуши-флйШнем; ]едино чини ми се да
има йракакнуШи (поред йракакнуШи)-йрапакнем. Као гргушнем-
гргуШнуши у П. HMajy акценат и: скамукнем-скамукнуши, царйкнём-
царакнуши и шдцйлнё м-Шоцйлнуши, Kojnx нема код Д., а сем н>их
и горйкне м-гаракнуши, ко\и код Д. гласи горакнем-горакнуши. У П.
таквог типа и нема jep се код Д. наведени глаголи не употребл>а-
Bajy, сем сложеног забезекнем се-забезекнуши се.
Гл. йрдёлуснем се не употреблава у П, чалабркнуши се изго-
вара чалабрцнуши.
III. врсша. Изузевши глаголе на -оваши код осталих je акценат
веЬином пред наставком за основу садаш. времена.
а) АкценаШ на kpajy сем у 3. л. множ.
Вёнчйм-венчамо-венча]'у (венчаШи) слож. развенчйм. Акценат
сад. времена раван je акц. начина неодре^еног, али судеЬи по 2.
и 3. л-j. аориста и трпног придева (вёнчй-вёнчйн) некад je био на
корену. Овакав акценат HMajy и : глйчйм, клйнцйм, крукйм, ардн>ам
и слож. свёигйм, ко\их нема забележених код Вука и Д., a HeMajy га:
 46 М. Москов.ъевиЬ

свёибйм (Д. свёибйм а Вук свёибйм), ддакйм, бусам се, йачйм се,
рйгйм, рйлам, ддкднам.
Оружйм-оружамо - оружа\у (оружаШи) слож. разоружа)у.
. Од наведених код Д глагола овамо не иде балёзгам- балёзгаШи
а иду: аминам и шворйзйм (шваризйм) ко]и у Д има]у друкчи]"и
акценат, и ови ко]их нема код Вука и Д.: бекрщам, бунарйм,
возакам, врдукйм, врлудам, гегуцам, кулёцйм, лайарйм, луиешйм,
лударам се, коврлам се, ногатам се, роминмм, сво]'ашам, сво\акам,
шалйгйм, шандрлам, шовр/ьйм, цицварам, шшулёцам, шушкёшйм
и само сложени заманкщйм, оманкщам и сйапулам.
Руковёдам- руковедамо - руковёда]у (руковёдаши), слож. из-
руковёдам. У ову групу иду и : вересщйм (вересй/аши), ко\а код Д.
има само сложен увересй/йм, и свешломриам (Д. свешлдмрцйм -
свешломрцаши).
б) Стара акценат на слогу йред ам, -/ём (ем). Има 20 разних
типова и у свих ]е у аористу а код неких и у прошастом и трпном
придеву акценат на корену, ко)и се прсноси на префикс, што значи
да ]е и у садашнэем времену на корену био стари циркумфлекс.
Ови глаголи има]у акценат различай од Д: }аду]ём (/аддваши)
Д ]'аду]ём О'адоваши) ; д'удучём (дудукаши) Д д'удучём (дудукаши);
звиждукем (звиждукаши) Д звиждукем (звиждукаши), лёлечём
(лелёкаши), Д лёлечём (лелёкаши), шворизам (шворизаши) Д Шва-
рйзам (Шварйзаши) чегрШам (чегршаши) Д чёгршйм (чегршаши);
шкргукём (шкргушаши) Д шкргукём (шкргушаШи), кргьаучём (кргьа-
укаШи) Д кргьаучём (кргьаукаши).
Ови глаголи у П не иду у акценатску групу вёнчавйм (венча-
ваши) : возакам се (возакаши се), а тако исто и: карлисам,
кашлуцам, мир'уцам, йоманйшам, молакам, ищуцкам, йщуцйм,
ропакам, сво\акйм, селакам се, шваризйм, карлщам, керёшйм, шу-
шкёШм, на-шоиилам, а иду : балёзгам-далёзгаши (Д балёзгаши),
йрдшШвам нагонмвам, йрикуцавам, забушавам, заглёдйва.», за-
шашкавам, ко\к\ нема код Вука и Д.
Глагол деверйваши у П се изговара девердваши-девёру/ем, а ара-
шосйлаши се говори се раШосйлаши се. Глагола манишём, Гаши
шем, шананишём, кевлёишём, йодбрцку'}ём нема код Вука и Д.
IV. врсша. Акценат на кра]у.
Жёлйм-желймо (жёлеши). У ову групу Д ]е унео и глаголе
у ко]их ]е -Ъши после палатализац^е прешло у -аши: држаши-
држим. Ме^утим у П од глагола на -Ъши сачувао се само гдреши,
али има садаш. време горим, и од хшёши 3 л. мн. (х)дкё м. хдкё.
 Акценти поцерског говора 47

како je, сасвим правилно, у Д. Глаголи типа држПм имали су прво-

битно акц. на почетку, што се види по аористу, прошастом при-
деву и трпном : држй-држйла-држйн.
ЛомПм-ломймо-ломе (ломиши). Сложени са предлогом с HMajy
на почетку акц.; слдмйм, скршйм, а са другим префиксима HMajy
акц. на н>има: Поломим, што noKaayje да je првобитно акценат био
на корену. У ову категори}у долази и рддиши-родПм слож. Породим,
како je и у шьевал>ском, и бйздиши-баздПм, Kojn има код Вука,
а Д га нема.
Ови сложени глаголи HMajy у П дво]ак акц.: зазвоним и зй-
звонПм-одзвонПм и одзвонПм, Позвоним и Позвоним, Помодрйм и
йдмодрйм, заори се и зйорП се. Облици са акцентом на наставку су
HOBHjH, према акц. инфинитива. Сложени окоиниши има ABojaK акц.
окоПнПм и окойнПм, а тако je и у шьевал>ском.
ЖивПм-жйвПмо (жйвеши). У П сви глаголи на Ъши прешли
су у групу глагола на -иши т. шрубиши-шрубим и има]у исти акце
нат, а глаголи на -аши са претходним палатализовании сугласником
у П се потпуно слажу са Д, само с жима иде и гл. вречаши-врёчПм,
кога нема код Вука и Д.
Зеленйм-зеленймо-зелене, слож. озелениши.
У П глаголи овога типа HMajy у инф. наст, -иши, те су се
поклопили с гл. т. црвенеши и црвениши, али се у садашжем времену
чува у неколико разлика у акценту према разлици у значен>у. Кад
HMajy непрелазно значение (првобитно на -еши) акценат им je на
корену: бёлПм ce (albesco) и белим се („мажем се белилом"), слож.
набёлп и набели се; румёнй се („има румену 6ojy") и руменп се
("маже се руменилом"), слож. наруменП се и наруменП се; зелени
се и аеленП, слож. озелени се и озелени, оцрвенПм и оцрвенйм;
йлйвй се и Плавим, жушП се и жушй, али сложени само оплавим,
ожушПм. У шьевалэском говору ови глаголи тачно 4yeajy разлику
у акценту према прелазности или непрелазности.
Код Д има глагола овога типа на -Ши и -иши, али нису увек
наведена оба облика, век или ]едан или други; веЪином има глагола
на -iuiu, а од оних на -иши само ови HMajy акценат на корену:
бёлиши-бёлйм-йобелйм, врйниши - вранам - оврйтм, црниши-црнПм,
младиши-младйм, тако исто лудПм-излудПм, дмодрим (али йомо-
дрПм); озелениши нема озеленим, вей озеленим. Код Вука je ова
разлика тачное обележена, jep су ти глаголи непрелазни.
Глаголи на -Ъши веЪином су са акцентом на наставку, а непре
лазни на -иши са акцентом на корену: бщелиШи-бЩлйм (платно)
48 M. Москов.ъевиЬ

и бщелеши се-бйрлйм се; жушиШи-жуШм и жуШ}еш.и-жуш.ам

и т. д. ; али само aockyüjeüJu-аоскуййм, йоцрн>еши-йоц/)нВм йоцрвё-
н>еши-йоирвёнйм, врйниши-врйнйм, црвёниши-црвёнйм.
Сведочйм-сведочймо-сведдче (сведочиши), слож. има у П ABojaic
акценат: аосведочйм-йосведочймо и йосвёдочйм-йосвёдочймо ; раз-
весёлйм-развеселймо и развеселим-развеселило, оогосйодйм-аого-
сиодймо и йогдсиодйм - йогдсйодймо, осрамошйм - осрамошймо и
осрймошйм-осрамошймо, ожалдсшйм-ожалосшймо и ожалосШйм-
ожалосшймо.

2. Акценат на слогу пред наставном за основу.

Код jeÄHHx je акценат садашн>ег времена из}едначен са акцентом
начина неодре^еног, а код других je акценат различай у та два облика.
а) Бёседйм-бёседимо (беседиши) слож. иробёседйм. У ову ка-
TeropHjy не иду у П: (х)йладиШи се, задоволиши, озловолиши (чоред
озлдволиШи), мреобразиши, йресалдумШи, а иду ови KojHX нема
код Вука и Д: мркапиши се и сложени заиншачиши. обезгапиши,
обезглавиши, обездешиши, обёскрвиши, обезлебиши , обесйушиши ,
обесмршиши, йренебрегнуши, накдмршшиши се, йоШйучиШ се, ушу-
куШриши се.
Дёво~'1чйм- дёв0]чиши, слож. задёвб]Чйм. Овамо у П иду: и:
йабйрчйм (Д иабйрчйм), цшйнчйм (Д цйгйнчим) и зацрвблчйм се
(Д зйцрволзчйм се).
Брложйм-брложймо (брложиши). Овамо не иде йарложйм
а иду: шрволуйм и логовйм се, ко\нх нема код Вука и Д.
Проневалалиши се-йроневал&лйм се, за разлику од Д, нема
акценат т. }'едноничйм.
б) Акценаш сад. времена нще \еднак акц. инфинитива.
Говорйм-говориши, слож. Проговорим. П се не разлику]е од
Д, само што код Д гл. типа свёдочйм- сведочиши кад су сложени
има]у акценат само по овом обрасцу, а у II могу имати акценат и
на наставку, о чему je мало пре говорено.
JèdHà4UM - j'edHä4uuiu слож. у']ёднйчйм. У П не иду овамо :
злосшавйм-злосШавиши, шилбочиши - шилбдчйм, а иду ови, Kojnx
нема у Вука и Д : кёвйлйм, йердйшйм, исйёрдйшйм, шёгйчйм се,
йрошегйчйм се, зашушулйм, иренёрйзйм се, заулйрйм.
Неки од глагола III вр. на -йваши-у/ём могу имати дво]ако и тро-
]ако садашн>е време, jep су се измешали са глаголима на -йваШи-
йвйм: целйваши има цёлу0м и цёлйвйм, довршйваши каже се и
 Акценти поцерског говора 49

довршаваши, па има довршу/ём и довршавам ; збулйваши се каже

и абун>аваши па има: збун>у]ём, збун>йвам и збун>йвам*
Двс^ако садашже време има]у у П ови глаголи :
ДаничиЬ Поцерски
даруем дару/ём и дарйвам
ноКу']ём ндку/ём и ндкйвам (ндкёвам)
ойлаку]ём ойлаку/ём и ойлакйвам
йрислушку/ём йрислушку]ём и йрислушкйвам
свшу/ё . сва/ьу/ё и сва/ъйва
засша\ку]ём засШй/ку/ём и засшщкйвам
довршу]ём довршу\ём и довршавам
йошкрёйлу]ём йошкрёйлу/ём и йошкрёйлавам
йошкрёсу/ём йошкрёсу/ём и йошкрёсйвам
узнемйру/ём узнемйру}ём и узнемйравам
исйражн>у}ём исйражн>у]ём и исйражн>йвам
йодйгру]ём йодйгру]ём и йодйгрйвам
йртёшку]ём йричёшку/ём и йричёшкавам
зашшику\ём зашшйку']ём и зашшикавам.
Тро^ако садашле време има^у ови глаголи :
зб'ун>у]ём збун>у]ём збун>йвам-збун>авам
задужу/ём задужу]ём-задужйвам задужавам
Вродужу/ём йродужу/ём-йродужйвам-йродужйвам
закису/ём закису/ём-закйсйвам-закйсавам
зал'уку)ём залуку/ём-залукивам-залукавам
залучу/ём залучу/ём-залучйвам-залучавам
йрилублу/ём ирилублу]ём-йрилублйвам-йрилублавам
уман>у]ём уман>у]ём-уман>йвам-уман>авам
Оойшйру/ём аошй11ру]ём-йошййрйвам-аошйиравам
зайлуску'}ём заилуску/ём-зайлускйвам-зайлускавам
ойлуцку/ём ойлуцку]ём-ойл'уцкйвам-ойлуцкавам
засшран>у]ём засшран>у]ём-засшран>йвам-засшран>авал1
засушу>]'ём засушу/ём-засушивам-засушавам
дошёру/ём дошёру/ём- дошёрйвам-дошёравам
заШрн>у]ём зашрн>у]ём-зашр}ъйвам-зашрн>авам
зашуйлу\ём зашуйлу/ём-зашуйлйвам-зашуйлйвам
ошуру/ём оШуру]ём-ошурйвам-оШуравам
окуШку/ём окушку\ём-окушкйвам-окушкйвам
уйройашку/ём уйройашку\ём-уйрошгшкйвам-уйройашкйвам
ушаман>у/ём ушаман>у]ём-ушаман>йвам-ушаман>йвам
^жиословенскя Филолог 4
50 М. Московл>евиЪ

Исто тако неки глаголи на -аваши-йвам помешали су се са

глаголима» на йваШи-у/ём, па могу у сад. врем, имати и завршетак
-у/ём: йриближаваши : йриблйжйвам и йриблйжу/ём. Таки су:
Даничий Поцерски
йриблйжйвам йриблйжйвам- йриблйжу]ём
задйвлаван задйвлйвам-задйвлу/ём
ожйвлйвам ожйвлйвам-ожйвлу/ём
дойун>йвйм дойун>йвам-дойун>у}ём
зайушавйм зайушйвам-зайушу/ём
за-с-вршавам за-с-вршйвам-за-с-вршу/ём
развесёлавам развесёлйвам-развесёлу/ём
ойкорачйвйм ойкорачйвам- оикорачу/ём
разоршачйвйм разоршачйвам-разоршачу]ём
йрийишдмлйвйм йрийишомлйвам - йрийишомлу\ём
расйросш.ран>авам расйросшран>авам-расйросшран>у]ём
Гл. уйошреблаваши (уйошреблйваШи) има тро]ако сад. време:
уйошрёблу]1м уйошрёблйвам и уйошрёблйвам. Тако исто и исШо-
вараваши: исшоварйвам исшоварйвам и исшовару]ём.

3. Акценат на другом слогу пред наставном.

Има само ]едан тип: бёсйосличйм-бёсйосличиши ; у П овамо
иду и заучишелйм - заучише/ъиши, зайрёседничйм - зайрёседничиШи,
само ова] последней може имати и дужину после акцента : зайрё-
седнйчим-зайрёседнйчиши.

Заповедни начин.
Императив ]е постао од основе времена садашн>ег и прво-
битно ]е имао ]еднак акц. врем, садаонъег т. ]. акценат на корену,
али ]е доцни]е акценат изменен, па данас нити ]е увек на корену,
нити ]е увек раван акц. садаш. времена. Данас од вишесложних им
ператива има]'у исти акценат као у инфинитиву императиви глагола:
I врете са основой на сугласник, II врете, III врете на -ам и -у/ем,
III вр. на ем ако ]е акц. сад. времена = акц. инфинитива (гршаши-
грКём) >• IV вр. У осталих глагола ]е акц. раван акценту начина
неодре^еног, сем глагола I врете типа браши-берем, ко]и има]у за-
себан акц. императива.
Акценат ]е у множини као и у 2 л. ]еднине, само у П усклични
императив а'де (у В хщде), поред щдемо-щдеше, има и а\дёмо-а']дё~
 Акценти поцерског говора 51

моте и щдемо-щдемоше-щдеше (у В ха}дёмо-хщдеше) и скраЬено

а}мо-а}ше и а\ше.
Код глагола 111 вр. ко]и праве заповед. начин са у П се
ово -/' не чу)е : лй-лйше, умй-умйше, ай-ййше, разбй-разбише, зава,
завише-, сашй-сашйШе.
Врло често се у множини изоставл>а -и испред личног на
ставка : сШанше, ийсше (=иазише), рейте, йдшрчШе, ноше, и т. д.
Вероватно да ]е глёше постало од глёдше т. \. од гяёдише (]ер се
каже глёдим), па ]е према г'лШе образовано глё.
За квантитет заповедног начина вреди правило ко]'е ]е изнето
рани]е за квантитет глагола.
Уз 2. л. ]ед. може да се дода речца -де, ко]а \е дуга, сем
после г~\ акц. кад има или полудужина или само иктус: да\дё, да\-
деше, йёцидё-йёцидеше, йрйча]дё-йрйча]дёше, сёцидё-сёцидЪШе.

А. Глаголи с ^едносложном инфинитивном основом.

У погледу акцента ових глагола П се слаже са Д, само глагол
йНи има у П : йди-йдимо-йдшие (како ]е и у пл>евал>ском), одречно •
нё иди, не идимо, док код Д има : йди-идимо-идише. Сложени има]у
акценат инфинитива: ошйди (ошй^и), обй^и, заобй^и, Подиви, иза^и
и т. д. У вези са овим да напоменем да се дди-ддише (дше) (код
Вука хдди-хддише) осеЬа више као усклик него као заповедни начин
од гл. хддиши-хддйм. Усклик щде има личне наставке за множину :
Щдемо-щдеше, щдемо-щдеше. и а'}дёмо-а]дёмоше. Гл. рёт има као и
у Д рёци, а кад иде по II врсти рё/сни и ако |е сад. вр. рёкнем. Гл.
йомдки има у заповедном начину йомдзи-йомдзише, али поздрав
„йдмоз(и) Бог" показу|е да ]е првобитно акценат био на корену
*иомдз, због чега \е у *не мЬзи, ненаглашено -и- могло да буде реду-
ковано и да се доби]е од *немоз'ше нёмо'Ще. Гл. узеши у П има узми-
узмише, а не узми-ше, као код Д, али кад ]е сложен нема стари
акценат на корену: заузми. Сложени од гл. I вр. са основом у сад.
времену на сугласник а у инфин. на самогласник има|у дво]ак им-
иератив, према дво]ако] основи времена садашн>ег : исйни и исйён>и,
сайт и сайён>и, йрдйни и йрдйен>и, одайни и одайён>и, аджн>и и
Ножами, отри и ошари, уйри и уйери.

Б. Глаголи са вишесложном инфинитивном основом.

Код ових глагола акценат императива веЪином ]е ]еднак с акцен
том начина неодре^еног. Глаголи с двс^аким инфинитивом има]у
4«
52 М. Москов.ъевиК

и императив дво]ак : гурнуши - гурнуши : гурни-гурни, шурнуши:

Шурни-турни.
Глаг. т. блебёШаши-блёбекём у Д'има)у у заповедном начину
акценат инфинитива : блебёки, крекёки и т. д., а у П као у садашн>ем
времену: блёбеки-ше, крёкеки-ше, галичи-Ше, звёкеки-Ше, клёйеки-
лёлечи, йи]учи, крёкеки, скакуки, маучи, мйриши, шаЧуки и т. д.
Гл. т. држаши-држим има]у у Д акценат на корену: држи-
држише, бежи, слож. йддржи. Такав акценат има]у и у П, само
сложени ипа\у акценат на префиксу: йддржи, йошрчи ; тако и сёдиши
има сёди, али сложено йдседи.

Прилог времена садашн>ег.

Прилог времена садашн>ег ни]е више оно што ]е некад био:
рзгтюршт ргаезепНз аейVI, век ]е постао глаголски прилог. У П
се све више замен^е споредном реченицом, а облици ко]и се на}-
Чешле употребл>ава]у или су постали прави придеви (врук, Шёкуки,
йдуки, слёдёки) или прави прилог (мдгуке, нёмогуке).
Ова] глаголски облик привидно као да поста]е од 3. л. множ.
времена садапльег и тако обично сто]и у школским граматикама.
Али то ни^е тачно ; он, истина, поста]е од основе времена садашнлег,
али и уа сво]е специ]ално образование. То се види и по н>егову
акценту, ко]и се векином не поклапа са акцентом 3 л. мн., а некад
ни са другим лицима садашн>ег времена.
Према ДаничиКеву материалу прилог времена садашн>ег има
тро]ак акценат: 1) на почетку као у садашн>ем времену: шднём-
шднуки, бёрем-беруки, чу]ём-чу]уки, иравдйм-йравдщуки; 2) на -у и
-е- од наставака или пред жима, као у инфинитиву: здвуки, Мрёсуки,
вёжуки, хвалёки, дф'уки, чува]уки; 3) на кра]у: мруки, држёки, сто-
]ёки, желёки. Док се прва два типа могу об^аснити утица}ем презента
и инфинитива, треки тип ни]е ^сан, иако се код двосложних I врете
може об]аснити Сосировим законом. Наставак ]е, било да ]е од
старог -ы или да ]е заменио -е- од -а, био дуг с акутском инто
нациям, па ]е привукао акценат: мруки - тгда. - тгдес - тгдсЧ >
=мруки. Ова] последней тип постао }е врло продуктиван, па се
пренео и на друге глаголске категори]е. Нарочито се то може
констатовати у П, ко]и се у том погледу одлику]е од Д.
Гл. йки има йдуки а не йдуки, а чу]е се код мла^их и йдуки.
Гл. жёши има сва три акцентска типа : ж&ъуки, жан>уки и жн>уки.
Ови глаголи има]у дво]ак акценат : шрши : Шаруки и шаруки, млеши.
 Лкценти поцерског говора 53

мёлуки и мёлуки, слаши : шалуки, шалуки, клаши кдлуки и

кдлуки, браши : бёруки и бёруки, йраШи : йеруки и йеруки, клёши:
кунуки и кунуки. Од глагола мдка има мЬгуке и могуке, негат.
нёмогуке и немогуке ; у Р тако^е пето§йсе, у Р то§йёё; али ова]
прилог не осеЬа се више као глаголски прилог.
Акценат глаг. II врете ]е исти као Д, само тднуши има шднуки ,
а не Шднуки.
Они глаголи III врете ко]и у прилогу времена садашкьег има]у
као и у инфинитиву акценат на завршетку основе, има]у га тако
и у П : ййшуки, кукурёчуки, и т. д.
Гл. драши-орем и лашши-лажём има]у дво)ак акценат на
почетку, као у Д, и на -у-: друки-друки, глЩуки-глдкуки, дёруки
и дёруки, ждёруки и ждёруки, лдчуки-лдчуки, йён>уки-йён>уки,
сшён>уки-сшён>уки, сшёруки-сшёруки, шёшуки-шёшуки, чёшуки-чё-
шуки, дркуки-дрккуки, дркшёки-дркшёки (од дркШиШи-дркШйм) и
дркшцуки ; йшшуки-ишшуки, кашлукикашлуки, клйккуки-клйк-
куки и клйкШшуки, крёшуки-крёшуки и крёса<уки, лажуки-лажуки
и лащуки, мёкуки-мёкуки и мёша\уки (слож. ддмеШа\'уки) ; шрёй-
куки-шрёйкуки, шайкуки-шайкуки, (обични]е) и шайша}уки ; бак-
куки се-баккуки се, бакШа]уки се, брёккуки-брёккуки, граккуки-
граккуки, укк уки-уккуки.
Неки глаголи т. гршаши-гркём, поред обичног са акцентом н
почетку могу имати прилог времена прошлог и на -щуки као гла
голи типа йёваши, са истим акцентом. Ово образование дошло ]е
према глаголима т. дрёмаши, сййаши, йлёскаши, кайаши, ко]и су
почели образовати садашн>е време на -ам: дрёмам, сйййм-йлёскам,
к'айам. Такви су глаголи:

кайаши: кайлуки (кайлуки) и кшЩ'уки,

квоцаши: квочуки и квдиа]'уки,
мазаши: мажуки и маза\уки,
мйцаши: мйчуки и мйца]уки,
йлакаши: йлачуки и йлакщуки,
йузаши се: йужуки се и йуза/уки се.
рёзаши: рёжуки и рёза]уки,
рзаши: ржуки и рза]уки,
йлёскаши: йлёшкуки и йлёска]уки,
свйшаши: свйкуки и свйшщуки,
сййаши има само сййа/уки,
сйсаши: ейшуки и сйса\уки.
54 М. Москов.ъевиН

одашилаши: одашилуки и одашила\уки,

узаимаши има само узаима]уки.
Гл. з]аШи и с']аши у П се говоре зщаши и сщаши па има]у
зща\уки и сща/уки.
Гл. III вр. на -иваши-у/ем има]у у П дво]ак акценат прилога вре
мена садашн>ег,]ер им ]е и та) облик, према дво]аком времену садаш-
н>ем, дво]ак: казу]ём-казйвйм, казу]уки-казйва]уки. Такви су глаголи:
казйваШи-казу]ём: казу]уки и казйвщуки,
дарйваши-дару]ём: дару]уки и дарйва/'уки,
нокиваши-ндку/ём : ндку]'уки и нокйвщуки,
сван>йваши-сван>у]ем: сван>у\уки и сваъйвщуки,
целйваши-цёлу]ём: цёлу]уки и целйвщуки,
добацйваш.и-добацу]ём : до6ацу}уки-добацйва]\'ки,
збунгйваши (збугьаваши)-збун>у]ем (збун>авам) : з6у\ъу}уки и
збун>йва\уки (збун>ава]уки),
завирйваши-завиру]ём: завиру]уки-завирйва]уки.
завезйваши-завезу]ём .- завезу]уки-завезйва]уки,
довикйваши-довику]ём-довику]уки-довикйва]уки,
довршйваши (довршаваиш)-д вршу]ем (довршйвам) : довршу-
\уки-довршйва'}уки (довршава]уки),
дограЪйваши-дограку&м .- до1раку}уки-до1ракйва]уки,
задужйваши-(задужаваши)-задужу]ём(гадужавам): задужу-
]уки-задужйва]уки,
йродужйваши (иродужаваши)-йродужу/ём (ироду жавам):йро-
дужу'й'ки-йродужйвщуки (иродужава]уки) ,
об]авлйваши-об]авлу]ём : о6]авлу}уки-об]авлйва]уки,
закисйваши (закисаваши)-закису]ём-закисйвам-(закисавам) : за-
кйсу)уки-закисйва;уки (закисава'}уки),
ой2кравлйваши-ошкравлу}ём: ошкравлу'}уки-ошкравлйва}уки,
иошкрейлйваши (йошкрейлаваши)-йоШкрёйлу]ём (йошкрёйла-
вам) :йошкрёйлу]уки-йошкрейлйва]уки (йошкреилава]уки) ,
йошкресйваши (йошкресйваши) -йошкрёсу1ём: (йошкрёсавам);
йошкрёсу)'уки-йошкресйвщ'уки (йошкресава]'уки),
залукйваши (залукаваши)-залуку/ём (залукйвам): залуку'}уки-
залукйва'1уки (залукава}уки),
залучйваши (залучаваши)-залучу]ём (залучивам, залучйвам):
залучу]уки-залучйва]уки (залучава]уки,
залейлйваши-залёйлу)ем : залёйлу]уки-залейлйва)уки,
йрилублйваши (йрилублаваши)-йрилублу]ём (йрилублйвам):
йрилублу]уки- йрилублйва/'ук и (йрилублава]уки),
 Акценти поцерског говора 55

замазйваши-замазу}ём (замазйвам): замазу]уки-замазйва]уки,

уман>йваШи (уман>аваши)-уман>у]ём (уманлвам): уман>у]уки-
уман>йва\уки (уман>ава]уки),
намигйваши-намигу]ем : намйгу]уки-намигйва]уки,
узнемирйваши (узнемираваШи)-узнемиру/ём (узнемйрйвам):
узнемйру}'уки-узнемирйва]уки (узнемирава/уки),
надмудрйваШи (надмудраваши) - надмудру/ём (надмудрйвам,
надмудрйвам): надмудру}уки-надмудрйва]уки (надму-
драва]уки),
размукйваши-размуку/ём : разлуку]уки-размукйва]уки,
йошйирйваши- (йошйираваши) - йошйиру'}ём (йошййрйвам-йошйи-
рйвам): йошйиру\уки-иошйирйва]уки (йошйиравщуки),
дойисйваши-дойису]ём: дсйису^уки-дойисйва/'уки,
ойлакйваши: -ойлаку]1м : ойлаку]уки-ойлакйва]уки,
ошилакйвайш-ошйлаку]ем : ошйлаку]уки-ошйлакйва]уки,
зайлускйваши (зайлускаваши)-зайлуску/ём (зайлускивам, за-
йлускйвам): зайлуску;'уки - зайлускйва]уки-(зайлускава-
]уки),
ойлуцкйваши-(ойлуцкаваши)-ойл'уцку}ём (ойлуцкйвам, ойлуц
кйвам): оал'уцку'}уки-ойлуцкйва\уки (ойлуцкава/уки),
исйражнзйваши (исйражн>аваши) исйражн>у]ем (исйражн>й-
вам): исйражнзу]уки-исйражн>йва]уки (исйрижн>ава\уки),
йодшрйваши (йоди1раваши)-аоди1ру]ем : йодшру\уки-йоди1рй-
вщуки (йодигравщуки),
досакйваши-досаку']Ъм : досаку]уки-досаЬйва]уки,
заслужйваши-заслужу/ем : заслужу}уки-заслужйва\уки,
йрислушкйваши - ирислушку]е,н : йоислушку]'уки - йрислушкй-
ва}уки,
засша}кйваши-засша}ку}1м : засша}ку}уки-засша}кйва}уки,
засшранзйваши (засшран>а'ваши)-засшран>у}ём : засшран>у}уки-
засшран>йва}уки (засшра/ьа'в о]ук и) ,
засушйваши (засушаваши)-засушу}ем : зас'ушу}уки-засушйва-
}уки (засушава}уки),
зашискйваши-зашиску]ем : зашиску}уки, зашискава/'уки,
дошерйваши-дошёру/е.н: дошёру/уки, дошерйва}уки, дошера-
ва}уки),
исшражйваши-исшражу/ё.н : исшражу}уки, исшражйва/уки,
зашрм'шаши (зашрн>аваши)-зашрн>у}ём (зашргьавам): зашрн>у-
}уки-зашрн>йва'1уки (зашрн>ава}уки),
56 М. Московл>евиН

зашуйлйваши (зашуйлаваши)-зашуйлу/ём (зашуйлавам, заШу-

йлйвам): заШуйлу]уки-заШуйлйва]уки (заШуйлавщуки),
ошурйваши (ошураваши)-оШуру]ём (оШуривам, оШурйвам):
оШуру}уки-ошурйва]уки (ошуравщуки),
окушкйваши (окушкаваши)-окушку/ём (окушкйвам, окушкйвам)
окутку/уки-окушкйва/уки (окушкава/уки),
йричешкйваши (йричешкаваши)-йричёшку/ём-иричёшкйвам: йри-
чёшку]уки - Ормешкйвщуки (йрмешкавщуки),
заишикйваШи (зашшикаваши)-зашшйку]ём (зашШикйвам): за-
шшику]уки-зашшикйва\уки (зашшикавщуки),
заракйваши-зараку]ём)-зараку}уки-заракйва]уки,
йазарйваши-йазару]ём : йазару}уки-йазарйвщуки,
уйройашкйваши (уйройашкаваши)-уПропашку}ём (уйройашкйвам
уйройашкйвам) : уйройашку\уки-уйройашкйва}уки (уйро-
йашкавщуки),
ушаманзйваши (ушаман>аваши) -ушаман>у/ём (ушамаььйвам,
уШамсаьавам): ушаман>у]уки-ушаман>йва}уки (уШамала-
ва^уки).
IV врста. Код Д сви глаголски типовя има]у акценат раван
акценту инфинитива одн. садашн>ег времена, сем глагола врёши;
вру"ки, жёлеШи: желёки, вдлеши-волёки. У П има неколико от
ступала.
Гл. жйвиши (м. жйвеши) има жйвеки, а жйвук ]е придев и
значи „имуЪан човек".
Од глагола т. жёлеши неки има]у дво{ак акценат: као у ин
финитиву и на кра]у, а други као у инфинитиву.
V прву трупу спада]у ови глаголи :
бёжаши .- бёжеки и бежёки,
бо\аши се: бд/ёки се и бо}ёки се,
гдреши : гдруки и горуки,
држаши држёки и држёки
жёлеши : желёки и желёки,
лёжаши : лёжёки и лежёки,
сёдеши : сёдёки и седёки,
Акценат као у начину неодре^еьом има]у: баздиши, баздёки,
бёсниши-бёснёки, бдлеши, букшиши, гладниШи, грмиШи, жёдниШи,
]ёздиши, кдйниши, йламшиши, рдсиши, шамниши, (х)ладниши.
Гл. (х)шёши има (х)дшеки и (х)Шё]уки, волиши има вдлеки и
волёки.
 Акценти поцерског говора 57

Гл. т. ндсиши могу имати дво]ак и тро]ак акценат: ]едни има]у

као у садашжем времену и као у начину неодре^еном, а други поред
тога и на кра]у. У прву групу спада)у:
вддийш : вддёки, вддёки и водёки,
вдзийш: вдзёки, вдзёки и возёки,
гдниши : гЪнёки, гднёки и гонёки,
кдсиши: кдсёки, кдсёки и косёки,
крёчиШи : крёчёки, крёчёки и кречёки,
ндсиШи : ндсёки, ндсёки и носёки,
Ови имщу дво]'ак акценат:
жёниши : жёнёки и жёнёки,
йрдсиши : йрдсёки и йрдсёки,
(х)ддиши .- (х)ддёки и (х)ддёки,
Тако исто и неки од глагола т. лдмиши ннщу дво]ак акценат,
као у садашн>ем времену одн. начину неодре^еном и на кра]у: лд-
мёки и ломёки. Такви су
бдриши се: бдрёки се и борёки се,
брд'щши: брд]ёки и бро\ёки,
глдбиши: глдбёки и глобёки,
гнд]иши, гддиши се, гд/иШ се, гдсшиши, грдзиши се, губиши,
дд/иши, ддцниши, дрдбиши, звдниши, знд]иши се, клдниШи се, кр-
сшиши, лёбдиши, лдвиши, лджиши, лдмиши, мнджиши, мдриши,
мдшриши, дшшриши, йлдвиши, йлддиши, йдсшиши, рдсиши, сдлиши,
швдриши, шдвиши, шдйиши, шдчиши, шрдшиши, учиши, часшиши'
чиниШи, шшрощши.
У К има тако^е; Ьгоё]с'1, 1очёа, исёй, И. й.
Глагол говдриши у Д има акценат као у садашн>ем времену гд-
ворёки, а у П има гдворёки и юворёки. Гл. т. сведдчиши у Д има]у
акценат раван акц. сад. времена т.]. на другом слогу сведдчёки, а
у П неки од глагола овог типа има]у дво]ак акценат, пошто им ]е
и у садашн>ем времену акценат дво]ак: сведдчёки и свёдочёки, према
йосвёдочйм и йосведдчим, руменёки и румёнёки, црвенёки и црвёнёки,
зёленёки и зелёнёки.

Пре^ашгье несвршено време.

Инперфекат ]е постао од основе времена садашжег, па има
по Вуку и исти акценат као и време садаши>е, управо као жегова
]еднина, )ер ]е код неких глагола у 1 и 2 л. множ. акценат помакнут
за ]едан слог дал>е (лдвйм- ловимо).
58 М. Москов.ъевиЪ

У поцерском говору пре^ашже несрршено време скоро се

изгубило, ]ер га ]'е заменило прошло време. У колико се чува.
чува се у народним песмама, тако да су акценти ко]е ниже износим
у стзари акценти ко]е сам слушао при реиитованьу народних песама.
Пошто ова] глаголски облик ни]е такореНи у животу, разуме се
да и Нзегов првобитни акценатски систем ки]е сачуван, вей се код
н>егова акцента види мешавина акцената разних глаголских типова
и утица] акцента других глаголских облика, нарочито аориста, с
ко]им се и обликом меша, ]едно због сродног значен>а, а друго
због неких истих наставака (-ах, -смо, -сше). Стога ]'е данас тешко
одредити колико ]е обележени акценат остатак из времена пуне
употребе имперфекта, а колико вештачко образование, према другим
облицима.
Дужина наставака чува се у колико то допушта положа]
дугог слога, кю и код других глаголских облика, али ]е карактерис-
тично да ]е у 3 л. мн. и завршетак -у дуг (односно полудуг), што
налазимо и у шъевал>ском говору: ткаху, ййсахр, ОевахУ, и сл.
Акценат ни]е увек као код Д раван акценту 1 л. ]ед. садашн>ег
времена: (х)валах, ношах, ййшах. Место може бити дво]ак и тро]ак.
Изузев ]'едносложне императиве у 2 л. ]ед. код Д ]е акценат исти
и у ]еднини и у множини, а у П, као и у плэевал>ском говору, у
множини може бити и друкчши; ношах-ношах -ндшйсмо-ндшасмо
и ношасмо. Бенином ]е почев од 2 л. ]едн. акценат на кра]у : Щах,
и^аше. Гл. бйши има: бё]а (бща)-бе]аше (бщаше)-бе]асмо(бщасмо)
и т. д. или бё]а(бща) - бё]йше (бй/аше), бё]йсмо - бё/йсШе - бё]а(х)у.
Гл. (х)шёши шла (ш)Аа-(х)-(ш)Яаше- (ш)Ьа(х)у и (ш)кади/а(х)-
(ш)Кадщйше-(ш)кадщаху). Гл. мбки има мош(х)-могаше-мо1асмо,
шкаши: шка(х)-Шкаше-Шка(х)у, а тако ]е и у шъевал>ском.
Гл. мрёши има мрё(х)-мрёсмо-мрё(х)у (51с!) место Д мрах.
Можда ]е ово остатак старог имперфекта на -Ъх. Клёши има
кунща(х)-куни}аше и кун)а(х)-кун>аше, знаши: знаках и знадщй(х).
Браши, йраши и зваши нпа]у бра(х)- браше- брасмо, йра(х)-
йраше-ирасше, зва(х)- зва'ше-звасше, а тако ]е и у шьевалском
Глагол типа лдмииш и држаши има]удво]ак акценат: лдмла(х)-
лдлиьаше-лдмласмо к лдмла(х)-ломлаше-ломласше: држа(х)-др-
жаше-држаше-држасмо и држа(х)-држаше-држасше.
Глаголи III врете на -иваши и -оваши у П има}у акценат као
у инфинитиву, а не раван садашн>ем времену као у Д: казйвЩх)-
казйваше - казйвасмо, (у Д казйвах); йсдва(х) - исдваше (у Д йсо-
вах) и т. л.
 Акценти поцёрског говора 59

VI. ПРИЛОЗИ.
Прилози су веЬином постали од имена: именица, заменица и
придева, нарочито од ових последних; то су веЪином скаменьенк-
Нзихови падежи, сами за себе или с предлогом. Отуда ]е и акценат
данашжих прилога у тесно] вези са акцентом речи од ко]'их су они
изведени. Зато Ьемо их распоредити на четири трупе: I изведени
од заменичких основа; II постали од именских падежа; III од падежа
с предлогом; IV разни други прилози.

Прилози изведени од заменичких основа.

1). Прилози за место. Кад се н>има одре!}у]е правац поста)у

завршетком -амо, -уда, ко]и се скрану]е и на само -уд. За разлику
од Вука, у поцерском су ови завршеци дуги (одн. полудуги): и то
-амо само у трослож. речима -дй увек. Таки су прилози : двам(о)-
вамо, днйм(о), дшкуд, шамо, там, кам(о), двуда (о)вуда-днуд(а)
-(о)нуда, шуда-шуд, свуда-свуд, куда-куд, свукуда-свукуд, некуда
-нёкуд, нйкуда-нйкуд, кудаюд. Кад су сложени с предлогом од
акценат ]е на н>ему, сем у дшкуд, ако изоставл.а]у -а-, нла\у дуго
-у-: ддовуда-ддовуд-оддвуд, дшуда-дшуо, ддонуда-одонуд (одднуд).
За одре^иванье места налажежа прилози поста]"у додатком
-де(ди)-ле.- бвде-двди и воде-води, вод, днде-бнди,» нбде-нбди-ндд,
Шуде-шуди-шуд;(вбд, под, шуд су случа]еви ]едносложних речи са
' акцентом) и само шу, (г)дё-(г)дй или без акцента у енклитичном
положа]у: сву(г)де-сву(г)ди-сва1(д)е-сва(1)ди, нё(г)де-нё(1)ди, нй(г)де-
нй(г)ди. Кад се ови прилози сложе с префиксом до- и од-, означу^у
расто]аи>е и могу имати тро]ак акценат: на до и на кра]у, а -е-
]е дуго: дбвде, ддвдё, ддвдё, дбндё, донде, ддндё, одавдёддавдё-
ддавдё, одандё-ддандё-ддандё . Исто значение, акценат и квантитет
има]у и прилози на -ле ко]и се само са предлозима употребл>ава]у:
дбйглё-ддшлё-ддшлё, дбкле и докле, нйдоклё, д(ш)клё-д(ш)клё, ддаклё-
одаклё, одаклё, нйо(ш)клё-нио(ш)клё, нйодаклё.
2. Прилози за време, поста]у завршетком -да, ко]и )е дуг и
на коме ]е акценат, а може се скратити и на само -д: када, кад,
овдй, днда, дндак, дндй], шада-шад, сада-сад, садёкар, никада-нйкад,
свакад, ко/екад, вазда, \ако, кадйкад.
3. За начин : овакд, онакб, шако, к'ако, /акако, ко]екако, без
дужине, али свакако, нйкако.
60 М. Москов/ьевиЬ

Прилози постали од падежа.

А. Прилози постали од придева.
На]више има прилога на -о(е) ко]и су у ствари некадашн>и
асе. 51пб. средн>ег рода придева и придевних заменица: лейо, магье,
шолико и т. д. За тим долазе прилози на -ска (чкй, шкй).

1. Прилози на -о(е).
Да су ови прилози у ствари некаданиьи 4 п. |едн. средн>ег рода
неодре^еног вида разних придева види се й по акценту, ]ер ]е код
венине двосложних прилога акценат на пометку, као у придева му-
шког рода, какав ]е акценат првобитно био код многих придева у
среднем роду, као што ]е и сад у дубровачком говору, па ]е према
женском роду акценат пренет на кра]. Вук ]е ретко код ко]ег придева
обележио акценат жеговог прилога и у том случа]у увек ]е обележио
акценат на кра^у. ДаничиЬ ни]е обрадио акценат прилога нити о
жима у опште говору у сво]им Облицима, а Вук ]е местимице уз
придеве обележио акценат н>ихових прилога. Према овоме проф.
Решетар држи да ]е Вук ове придевске прилоге веЪином изговарао
са акцентом средн>ег рода у неолре^еном .виду, па их зато ни]е
нарочито ни обележавао, веЬ ]е обележио само отступала од
тог правила. Да тако мисли вероватно чу да]е повода и прчажски
говор, у ко]ем ови прилози увек има]у исти акценат као средни
род придева. Можда ]е ово и тачно, а можда ]е Вук пропустио да
обележи увек акценат оваквих прилога, сматра]уЪи их у неку руку
придевским облицима, а он ни|е увек обележио отступала у
поглецу акцента ни код других речи. ]ер ако се узме у обзир да
]е Вук, као и многе породице из н>егова кра]'а, старином из
Дробн>ака, чи]и ]е акценатски систем ближи озриниНском говору
него прчан>ском, а О у овом погледу ио речима Решетара, сто]и
на средний измену Вука и Р, дал>е кад се узме у обзир да ]е у
пл>евал>ском говору акценат вейином на корену и да у поцерском
има много више таких прилога него што их има забележених код
Вука, онда се слободно може претпоставити да ]е у Вукову говору
акценат ових ад]ективних прилога био веНином на корену, као у
придева мушког рода, ]ер Вуков говор сто]и на средний измену
поцерског и шъевал>ског.
Од прилога ко]и су постали од придева са акцентом на ко
рену у мушком роду има]у у П акценат на корену ови : благо и
благо (блаю шёби!), брзо, велико (с дугим о!) вруке, глуво, гусШо,
 Акценти поцерског говора 61

драю, живо, ]&ко (и у В) кратко, криво, (и у В), красно, лёйо

(и у В), лён>о, лудо, лушо (и у В), мало, али изведен малко, мал-
чице, млако, намршво, мукло, нагло (и у В), немо, рёшко, само,
скуйо, снажно, страшно, суво, шврдо, шуйо, чёсшо. Сложени са
префиксом на- и йо- преносе акценат на н>их, што значи да су имали
стари циркумфлекс: нЩйко, наиразно, намршво накрашко, насймо,
насуво, йдшврдо, йорёшко, йочёсшо и т. д.
Од придева типа мудар са акцентом мушкога рода на на
ставку ови прилози има]у у П акценат на корену: бёсно (и у В),
будно, врёдно, гдрко, грдно, ладно, мирно, мрачно мудро (и у В)
ружно, с]д.]но, снажно, сшйдно, страшно, шёшко и шёшко („шёшко
Шеби") шрёзно, крабро.
Неки од ових прилога са акцентом на кра]у кад су сложени
има]у акценат на префиксу, што значи да су рани]е имали акценат
на корену : йразно, али наиразно, масно али иремасно, шёсно али
йдшёсно, равно али неравно.
Остали прилози има}'у исти акценат као и средней род придева од
ко]их су постали. Прилози постали од компаратива има]у исти акценат
као средней род ]еднине компаратива лихова придева са дужином кра}-
ньег -е : бдлё, (али као узвик боле и бол), горе, лакшё, срёшнще
вёкма, ман>ма и т. д. Кад су ови компаративи сложени са речицом
йо-, акценат ]е на н>о]: йомаьъе, йоболё, йосниже. Прилози за ка-
квойу и количину наглашава]у се као средней род придевних заме-
ница од ко]их су постали: шакд, овако и вако, онако и накд, бнако,
. иначе, шолико, шдликд и шдликб, (Шолкд), (о)нолйкд и ноликб, оно-
ликб и ноликб, коликб, кдликб и коликб (колко).

2. Прилози на -ски.
Ови прилози одговара]у старословенским прилозима на -ьскы,
ко\н значе неки придевски падеж, можда 1П51г. р1иг. Акценат им ]е
увек исти као у придева од ко]их су постали. У поцерском сви они
има]у дуго -й- .-срйскй, луцкй, свйн>скй, ябйовскй, кйцошкй и т.д.
У предговору II издажа свога Р]ечника Вук каже да ни]е обележио
акценат ових прилога зато што се изговара]у исто као придеви,
али ништа не вели за дужину кра^ег -и, вей ]'е неке обележио
са дужином, а неке без дужине: свйн>скй, йаскй, зёчкй, свд]'скй
сШарачкй, Мосшолски, гдсйодскй, мушки и т. д. Класифику)уЪи
акценте придева Д ништа не говори о акценту придева на -ски, па
зато нема помена ни о таквим прилозима. Проф. Решетар мисли
да су Вукови примери без дужине правилни (стр. 138), ]ер }е и
62 M. Москов.ъевиК

он чуо примере без дужине, и да je та краткова првобитна, а ду-

жина je дошла према одре^еном придеву. То he бити вероватни]е
него да. je ту сачувана прасловенска дужина (-й).

Б. Прилози постали од именичких падежа

Као адверби употребл>ава}у се : 1 п. ]едн., 4 пад. ]tw., б пад.
jefln. и 7 падеж ]едн., на\аац прилози на -ице-це, ко\к изгледа}у као
gen. sing, именица женскога рода.
Nom. sing, као прилози yiioTpt бл>ава]у се само : истина („ис
тина велйш") и збйл>а, слож. дзбила („збйла ши pèkox"). Скоро
прилошко значение има]у и гредша и срамота.
Асе. sing, су ови прилози: дйнйе, ндШс, вечерйс, jecènâc, сви
са дужином Kpajrt>er -a, Koje код Вука нема, a KOja je нова, jep je
ово -а постало од полугласника -ь-. Вероватно да je дужина дошла
по угледу на прилоге сличног образовала : jympöc, лёйюс, йрдлешЪс,
где je о продужено пошто се завршетак -се (управо заменица)
скратио у -с, и cÜHöh, зимус, Kojn сви и код Вука HMajy дуг
кра]н>и слог. ч
BpojHH *прилог двшуш, шрййуш, чешрийуш, може биги и без
дужине другог слога : двайуш, шрййуш, чешрийуш.
Instr. sing, неких именица мушког рода употребл>ава се као
прилог. Те се именице иначе вевином не употребл>ава{у : йзрйком
(икавизам !), листом, крадом, крйшом, нйком, mâ/ом, тиром и др.
као у Вука. Има и именица жен. рода: нЪку и ноАом, и према
н>ему и далу и дйнздм; дал>е зором, вечером, jутром, среком.
Loc. sing зйми, доле и доле, горе и горе, (првобитно je било
само горе и доле, па се ме^усобним утица}ем добило и горе и
доле) ; лане, и лани, йрёклйне, ономйдне, дломнйне (м. ономлане),
йреколомнте.
Прилози на -ице, це,-ке по спол>ашности личе на 2 пад. }еднине
именица на -ца и -ка; у главном imajy нети акценат као и код Вука;
разлика je код прилога на -имице -чкё и -шке у томе што je у П стари
акценат увек помакнут за jeдaн слог унапред са корена речи од Koje je
прилог изведен, а код Вука HHje увек: дйномице, делимицё, jàmo-
мице, крадимице, криомице, лёшимице, месшимице, йлдшшимице,
йуешимице, (х)ошимице; ширимице, йобаучке, йошрбушке, йоле^ушкё.

Прилози постали од падежа с предлогом.

Како они што су постали од именица тако и они од придева
има]у исти акценат као код В: наизмак, озйди, Ьколо, нашрйг, зйисша,
 Акценти поцерског говора 63

йдйрёко и т. д. Само ови има|у друкчи^и акценат : на сусреш (у В.

насусреШ), надчиглёд (у В. наочиглед), дшйуш (В. дшйуш), уйуш
(нема у В), ддвек поред ддвек, Позади нема код Вука.

Разни други прилози.

Има ман>и бро] прилога ко]и се не могу сврстати ни у ]едму
од наведених категор^а, ]ер им ]е или не]асно порекло или су
примл>ени из ту^их ]езика. Таки су н. пр. баш, ]Ьш, кдрсем и т. д.
У П ови се друкчи]е изговара]у него код Вука : йаак (у В. ййак),
бар, барем (В, бар, барем), бд}се, (В. бд/се) мджда (В. мджда),
шдббж-шдббже (В. шдбоже), всиьда; санким, косанким (тобож).

ТЕКСТОВ И.

1. Како су ме Швабе гониле.

За^врёме раша кад^е^Шваба удариб^на Варну \а^сам
мд]е све йсйрашила крива}скбм намасшйру. Кад стаде граната
дко^нйс сёваши, а^Сшёвйн^ми вёлй: „Шшо мй^не ддос.но, век^
дстасмо вбде^да йдшнёмо брез^йкош свдг". Сшёван узё штай^и
оде, а мёни рёче : „А')де и^шй," а^а одювдри : ^а^нёку.и — „А^,
видйш^ли како^гйнё народ ?" — „]а^_,нёку ики, йа^нек^,и^,йдшнём.и
Не^мдгу дсшавиши мд/ё кукё^и мдга добра. Мдра^се нщйослё
умрёши." И^шакд^сам \а дсшала сама, али^ми^се^'двй наша
вб]ска. Сшановали у^Вранскд/, код^_,Дражина виноьрйда. Чули^
даосам /а дсшала; нёкй^ме йо^чувён>у знали, йа^ме^бдзна како
заклин>у да^им^сйрёмйм ручак. ^^сам^се велико йошрудила ;
свёга^сам ймала, йа^сам^и задовдлила. Два дана сйрёмала,
свакй дан исйракавала^им ручак. И^шрекй^сам дан била свё
сйремила на/леОшё, чёкала^до ]'еданёс, иа^и до^двйнёс, али^
во'}нйка нема. Кад^е век^бйло иола /ёдан ]а^сам^век била
од'уйкё умрла. Шёз дана нйсам^се нйкако изувала, йа^,се )ёднйм
часом йзу]ём^и разладим, ал^кад^й йдгледа ёшо^ши нйшй во]нйка.
]а^,узё^да^,им' дб}аснйм колесам шша сйремила: йсйекла^сам
мало йрасе^и четверо йилйкй, аё-шёс йдгачйца, йа^кажё.ч во]нй-
цима : „Овб^кеш Пщи мйнисШеру^иТЬдору Тоддровику, а^рвб
дсшалйм." Е, ал^кад^су ^йукле двё йушке двамо^на сокаку, а^,
во]нйци рёкоше^ми: „Бёжи, ма\ко, шо^е^Шваба, шо^су^швййскё
йушке," йа^ме^здву : „к]де с нама,а йа^свё оставите из руку.
64 M. МосковлевиЬ

A^Jâ^juM кажём : „Не могу, дёцо MÔja, с вама ики, jeji^HÚcaM^

'ни с môjom дёцом дШишла." Док^су^во/нйци мало измйкли, ja^
сам^бйла изнёла свешаю \ёло^на йсшал, йа^чёкам ceojy судбину,
кад^ёшо^ши швайскй Bojnúkü, ко мрави иду, йа^ёшо^Ши^и(х)
уйрйво мёни^за асшйл. „О, маши, за^когй^си овакйв лёй ручак
сйрёмила?" Дафнисам никад слагала, онда^сам морала, йа^рёко:
„За вас, господине." 0ни^,ме нагонё^да свако йарче йрдбйм, üaw
kad^jâ свё ойро'ба, узёше^ме за pyky^ji pèkouie: „Äjde, Mâjko Г
Мало су шрйл>али^и шумарали йд^собама, шражеки нёшшо.
Свё клёши Maudpu, йа^ме^е cibpâ^ju^jda йдгледам у^гьй. Само
MÖjöM срёкдм йошревио^се ]ёдйн офицйр да^_]'е^Србин, Щй^ми
рёче : „kjde, Mâjko, нёма оклёвйлй." Кад ^сам^изашла^на cökük,
a^Jöui чёшрй бабе сшарщё од^менё, мдгле^би^ме u^pôduûlu. Ö««w
нас узёше йрёда^се^и йошераше^у Вран>ску, говорениями: „Мд-
раш реки kyd^je ваша eójcka". Jâ^caM ишла говорёки^да нёзнйм
ко^шшо^нёзнйм ка(д)^ку умрёши. Тёраше^нас, mëpamejdo Вранзскё
а^из^Вранускё цркви наию}. Ту^смо сшали^да се^ддморймо, па^
ме^шуд исйишу]у : „ilpäeo^da ми^кажеш колко имйш синовй?и.
А ^а^мисли^и мйсли йа^рёши^да кйжём како jecöu, да^имйм
йёш синова. — A^jdë^jûlu^Je муж ? Туесам морала слйгаши^йа
pèko^da^Je у^йдследнуО/ ддбрани. ОяД/ офицйр свё шо бележй.
Ôndaj^cMO йошли^и ддшли^на вр Лоюра^и шу^смо ндкили. Нас
бабе йовёзаше кднойцима^и мёшуше на^руке лисице. Bójcka^Jc
загнана осшала^а нас мёшуше найрёд. — „Ако^ваши усйуца'}у,
Hek^Juyuajy нй^вас". До^сунчева pökaja свё^сам^се Богу молила^
и свёйюме Николи, шсам^ни сйавала. Молйм Бдга само^да^ми
сйнови осшану, а^самном^шша б'удё. Ондй^ме ойеш исшшу\у :
„Тй^морйш знаши куд^су ¿ueoju сйнови ошишли, шамо^е^и
ваша во/ска. Kjde^da^naM кажёш Рада Пдйовика куку Г A^jâ
одгдварйм^да нё^знам Hàjtojy^je страну кука. Ддшли^смо^до
слйшинског гробла. 0кё Шваба^да доручку]ё, а^ндс мёшуше йо-
kpaj^juáde, йа^смо^сёле^на бёдён, а^йред^нама сшража. "Ешо^
ши дног^исшб г овицира, йа^дднесе и^нама ддручак, йо^чашу ча;'а.
]а^,срчем, али^нё^можё^да йролазй због^бригё^за дёцдм. Офицйр
сёде уза^ме, йа^уздйну, a^Jâ^jce мйслйм йа^му pèko : „Шшд,
сине, уздишёш ?" — Е, мо/а Mâjko. Уздишём. Jâ^caM^ce рддиО^у
Шайцу, йа^сам^дшишо йрёко^за кЬмйдом леба, а^дсйЮ^ми jw
Шайцу брйш^и мЩка, йа^мдрда [й^йуцам на^свог брйша". Па^
дйёш уздану, a^jâ^My кажём: „Е, сйне, ако^си^Србин, Бог^ше
жйвио ! Мдлим^ше ко мог HâjcLuàpujëi сйна^и нй\мили]ёг, бй^ли
 65

идгли Пйшаиш ваше власти да^нас ддрёигё и Пушигё ?" А^дн^ке

.пени ка'заши: „Оку, ма}ко" Народе. Мало Проке ёшо^ши^га идё^
и ддрёши^нам руке свйм Пёш баба.на, иа^кажё : „Ау'ше за^
.ином." Идёмо за^н>Пм, кад^ми^шамо, сёдй /ьйова власйг ; Иру-
жим! велику шаблу^и йй]у Пиво, йа^ми кажу: „А/ше дому,"
а^а^им кажём: „ДЩше^ми шшдгод наПйсано, ]ёл^ку^ме
другп зардбиши." Ал^дни мёнё^не раз'умеду век^дна; овицПр
Србин^им доказу/ё. Ондй/ дни мёни наййсаше нёколикд рёчи,
иа^рёкоше : „Дому /" Ми^пдкосмо куки . дд^гьи, ал^другй на^,
копима вёлё : „Сшд} Г Кад^и^дни Прочиша/у вёлё : „Дому."
Кще како^се дд^н>й расшасмо , а^дни ддоше^за Синдшевик.
Мй^се врашимо куки. Кад^сам дошла куки накем свё йсПре-
мешано. ШШа^су шражили нё^знам. А^Щё бабе^се йрилёйиле
уза^мё^йа докупи дне мд:д} куки. 1а^,им дадём ишачке
/ёсши^и Пиши, измени ни^се^ёдё ни^се^ищё, Па^,им^кажем:
„Уе/ше и Пщше ; \а^не могу, оку^дйдё.н^да шражйм мд]у сшдку^
и шрй дёбела вёйра". Вёйрове накопи дбкэ куки, а^сшдку^не нако.
Онда Почнём сПрёмаши вёчеру, ко^да^Пдглёдйм некого. Сеансам
срёшна. Бабе^се Пдздравише са^мндм^и ддоше : „Д'идёмо^мй,
Драга, йа^кемо^дйёш дбки^на кднак, ми^не^смёмо брёс шебё
бйши". А нйшшо свё ПошуйШава^од Бд]ика. Онда /2 рёко н>йма:
ОчекЩше док^/а^вйдйм шша^но шушнзП, йа изйко узбрдо. Кад^
идгледа на^иаду, дде Шваба, размйлили^се ко мрав, йа^им^рёко:
„Нё^бд]ше^се, дде Шваба; наши^су^их йдшисли". Кад^'е^првй
мрак ддшб, ёшо^ши мд]П унукй, а^Шваба нще^ни дд црквё ддшд.
Онда/ .мёнё уваши дрШан>е, бд/им^се врашике^се Шваба, иа^
ке^ми^Пдкуйиши унуке мд]е^,ко ййлике. Мало нё посшо/а, ёшо^ши
минисшера Па/ё Марйнковика, ёшо^ши генерала, ёшо^,ши Тддо;:а
Тодбровика^и свщу Посланика^из наше г дкруга ; /а садима гд-
ворйм^а ]Ьш дрккём. Па/а мйнисшер каже^ми: „Шшд, .на]'ко,
дрккёш?" ]а^им онда рёко : „Зашд дрккём шйю^су^ми ддшли
унуци, а^Шваба^е^у ближини." — „Нёмд]^се бд]аши; ди^нгйова
длака, шу^наша глава. Куд^гдд мй йокёмо й^вП^кеше саунами.
А^сад^да^,нам кажеш како^си Прдшла^са Швабом. „]а^им свё
рёдом исйрйча како^е било, а^рни^ми кажу: „Сирёма]^нам
ручак^до на обалч." А^а^им кажем: „ИсшерЩше Швабу из
Шайца, йа^ку^вам^сйрёмиши ручак^до на^обалу брёсйлйшно".
№^сам^_им исйракавала ручак, Ъли^су^ми дни Плакали. — Ьни
^су^ме^йо во/нйцима йдздравили : „Сёкакемо^се Швд\ё добрдшё. —
(Исйричала мо]а маши Драшпа, сшара 7.5 година).
]ужнослопснскп Филолог 5
66 M. МосковлевиЬ

2. Кн>ав Милош и Ъа]а

Узд Tiäja kàôciHuifv, а^бйло суние, йа^мч^кн>аз каже :
„Шшд^кё^ши, ЪЩо, кабаница, кад^'е^сунце eàkô йрежегло ?" —
„Е, госйодйру, шёби^и Богу ja^Hè^eepyjëM." — „А^шшо, ïïâjo ?"
— „Бог можё^да йушшй кишу кад^гдд окё, а^шй^ме мож^да
исшНёш кад^гдд дксш." Кад^су^били у^йушу, наоблйчи се, и^,
ударй велики йлусак кйшё. Ъа\а дгрнё кабанииу, а^кн>аз Милош
рёче : „Дщ, Ъй]о, мени кабанщу, да^се ^огрне м" , a^Jhája^My
ддюворй : „Е, гдсйодйру, jâ^caM ово^йонео за^менё, da^ce^jâ
огрнём, а^шй eëpyjëui Богу, üa^uckaj од ььегй nek^JliujoH да."
Ушомё ïijkuma йресшаде.
(Исйричао ManojAo Икик, из Варне, сигар 6i године)

3. Ъаво и свети Петар

Ъаво^и свешй Пёшар бщйдоше нййравили воденицу и сор-
шачё^се да^мёлу зЩедно. Кад^су^йомелйри идчёли долазиши,
кйволу^се не^ддйаднё, чинило^му\^се да^е^малй у\ам, йа^рёче
светом Петру : „Ajde да^се^раздршачймо !" А^свёшй Пёшар рёче:
„Како^ксмо^се раздршачиши?" — „Ласно^кемо" — велй^мукаво.
— „Да^се^,бй]ёмо, ua^Jköjü kôi ôceoja". Свети Пёшар йресшаде
на^шо, али^само да^се^бщу у^водешщи. Ъаво йрёсшанё, исифчй
найоле и^узё дугачку мочагу. Свеши Пёшар^се насме\а, узе шиши
и ударй кавола, a Ьави мдшкбм йа^свё^йо гредама. Кад^,види
каво da^jbèià свешй Пёшар йсшуче са^шшшюм Ьнда рёче: Е, ор-
Шйче, ajdé.müie найоле!" Свеши Пёшар йресшаде.- „Оку, али^само
да ^се^йрдмёнёмо. ДЩ^ши мени мочагу, a^jâ^ky шеби шшай".
Ъаво jèdea дочека, йресшаде нй^шд, даде светом Петру мочагу,
a^jon узе шшай. Изйкоше найоле. Свешй Пёшар кавола мдчаго'.ч
йсшуче, а^каво н>егй нё^можё^са шшайом да^ддвашй. Ондак каво
рёче: „Ajde да^се^йдмйримо !" „Па^моремо," велй свешй Пёшар.
Кад ^,су^,се ^,йомирили каво ойёш йрдюворй: „Ajde д' узмёмо
jèdHO аарче земле üod^khpujy !" Свешй Пёшар йрёсшаде «w
узёше. „Шша^кемо da^jcëjëMO ?" уййша каво. Свешй Пёшар рёче :
„Да ûôcejëMO мркй лук" и каво йресшаде. Пдсадё лукац. Kad^je^,
лукац ддрйсию ондй каво рёче светом Петру : „Ajde ^ да разго-
дймо сад !" Свемй Пёшар рёче : „Како^кемо разгодиШи, kad^Jôm
HÜje сазрео." А^каво каза : „Шшо^'е^на^зёмли mo^je^MÔje, öw
шшо^'е^у^земли нек^будё meoje" Кад^'е^лук сазреб свешй
Пёшар йокойй и Ьднесе, а^каволу нёма нйшша. Ондщ каво дйёш
 Акценти поцерског говора 67.

рече : „Добро, добро ; ддюдине^кемо иоса'диши куйус." Кад^/'е^

дошло да^сё^садй куйус, йдсадё^га, а^кад^е^одрасшб онда
каво рече: „Л/де, йдбро, да^разгодймо Г Свёшй Пёшар кажё:
„Па^како кемо, йдбрашиме?" Ъаво рече: „Шшо^е^у^зёмли
нек^]е^,мд]'е, а^шшо ^е^на^зёмли нек^_,]е^Швд]е. Кад^е^куйус
сазрео свёшй Пёшар йсёче дднесе.
(Исйричао исШи Мано]ло Икик)

4. Живим брез бриге.

Бйд }ёдан газда, кд]й^'е сшёкб йреко^мёрё, йа^на^ддму
наййсд : „Сад жйвйм брёз^бршё. — „Майке цар^и йрочиша йа_
се^зачудй: „Како шд може бйши ? ]й^сам^,цар йа^дйёш^не
могу^да жйвйм брёз бриге." Зайоведй свдм кочщашу да^зомнё
домакина и^рнда^га цар уййша }с^ли^,6н оно наййсд на^куки.
Кад^му^двй] ддюворй да^]ёсше, цар^му рече: „Добро! Са(д)^
ку^ши задайш само две рёчи, да^ми^одюворйш. (^ку^да^ми
кажёш : дё^'е средина земле и^кдлкд има на небу звезда ? Лко^
ми^на^шд одгдворйш ка(д)^се^с^йуша врашйм, можеш жйвиши
брёз^бригё, а^ако^не одгдворйш знщ.^да^ку^ше йогубиши." Цар
вйкну кочщашу да^гонй найрёд и^ддоше. Домакин уке у^,сво} дом^
и сёде^за асшал, сйушшй главу^и замысли се. Вво^Ши Цйганина,
сёде кдд^,н>ега^и сшаде^га ййшаши : „Шша^/'е шёби домакине,
шш'д^си обдрид главу шакб ?" Домакин^му исйрйча свд]у муку,
а^Цйганин рече: Нс^бд]^,се^ши домакине! Свё^су^шо лака
йдсла." — „Е, мд] Цйго, нйсу^шо бдме лака йдсла ; шд^се главе
шйчё." Цйганин^се насме/й йа^йдшекар рече: „Пдслушщ^шй мёнё !
Иди^у варош, иа^куйи }ёдндг магарца^и канайе колико^гдд мага-
рац може йднёши." Домакин^га йослуша. Узё кёсу с нбвцом и^дде
одма^у варош. Ддкё^йред ]ёдну крчму, али^йуно магараца свёзано
и^'ёдан чдвек сшдрг код н>й. Заййша^га домакин: „Чй^су магарци?
„Бй^л'^ми ирддд ]'ёдндг?" „Оку . йрщашелу, али^само нё^знам ко]ё
^/е мд/'." Узё }ёдан кочик, уЬе^,У крчму^йа йовйка-. „Излазише, луди,
дрёшише свакй свдг магарца, Щ^дку мдга^да убщём. Кад^шо^чуше
луди, исшрчё найоле и^ддрёше свакй свога магарца, а^овй] узё,
одрёшй днога шшо^/'е^дсшо^и йрдда^га дномё домакину. Ова')^га
узё^за улар, нашоварй канайу шшо^е^куйио и^рде куки. Ка(д)
^ддке куки, засшанё Цйганина ди^сёдй на врашг и^н>ёга чека.
Цйганин^му рече: „Ддбро^си урадид. Са(д)^кемо^,мй цара над-
мудриши". У шдм н>йовдм разговору ёшо^ши цара, йдё с йуша.
5*
64 М. Московл>евиЬ

Цйганин рёче домакину : „Ка(д)^ше^иар уййша ]ёси^ли^се ддми-

слид, а^шй^дшшро обговори: „]ёсам, гдсйодару" . А^кад^,д~н кажё :
„Па^дё^'е срёдина земле?", а^шй^скдчи^,за \ё данаршйн дд^н>ега^,
йа кажи: „Ево, шу^е! Ако^нё^веру]ёш, ёво канаиё, йди^йа мери".
А^ка(д)^ше^уййша колико^е на^небу звезда, шй дшШро кажи:
„Колйко наймом магарцу длакё шоликд на небу звезда. Ако^нё
веру^еш, сйки^йа брд]!и Ка(д)^цар доке, дна] домакин учини све^
онакд како^га^е Цйганин научиО. Цар дборй главу рёче : „Сад
йрёзнаём да^мореш^да жйвйш брёз бриге", вйкну^на кочщаша
да^шёра^и оде.
(Исйричао Милко Марий, из Варне, сшар 82 године).

Об]ашн>ен>е.
Као што се из ових текстова види, повезао сам у ]едну акце-
натску целину све енклитике и проклитике ко]'е с носиоцем акцента
чине ]едну акценашску реч. При томе се нисам обзирао на синтак-
тичну зависност ме^у речима, ]ер ни изговор речи у говору не води
рачуна о томе, вен се управл>а према реченичном ритму, ко^и за-
виси од опште тежкье српског ]езика да ]е акценат увек на почетку
речи и од дикци]е говорника. Због тога ]'е веиина проклитика обе-
лежена енклитично, отуда \е у мом тексту обележено „ударид^на
Варну и ако ]е предлог на везан синтактички са идуЬом реч]'у;
тако исто у „мйнисшеру^и Тддору" и иде с претходном реч]у зато
што акценат ни]е пренет на н>ега. Али у примерима „узе кёсу с ндв-
цом и^дде ддма" и „йди^у варош, йа^куйи..." свезе и и йа ве-
зане су проклитично, \ер су због предаха изговорене са речима
после себе.
/И. Московлевик.
 Grada o bo2avskom narjeôju

I. Bozava se nalazi na sjeveroistoínoj strani Dugog Otoka i lezi

u jednoj malenoj i mirnoj drazi, gdje se blago i meko spustaju к moru
kameniti pristranci malenih brezuljaka, obraslih sivim maslinama, ze-
lenim vinogradima i tamnom smrekom. Divljim joj se skladom po-
redale bijele kucice uz morsku obalu i u dno prostrana brdeljka, sa
ëijega divnoga vrha pogled moze da luta po svoj jadranskoj puiini
i da se zaustavi na pjeskovitom „Bijelom Ratu'\ na njegovim rastr-
kanim seocima (Velirat, Soline, Verona, Polje) i na velikom svjetioniku.
Pri nedostatku povjesnih vijesti o Bozavi, Bianchi ') prihvaéa
puíko predanje te nagada da zupna joj crkva potjeíe ve<f iz devetoga .
stoljeca. Svakako od god. 1393 ime joj se nalazi vec u listinama.
Takoder se iz listina doznaje da se u Bozavi glagolalo u staro i novo
doba, kao sto se i sada glagola.-) Danas je Bozava „opdina", broii
kakve tri stotine dusa, ima opcinski ured, skolu, carinaru i dvije crkve.
II. Bozavljani govore „skoljarski", „bozavski", t.j. íakavski. Di-
jalekat im je skoro jednak s govorima ostalih mjesta na Dugom Otoku,
samo sto neka sela „otezu", a druga „rastezu", пека „zavijaju" a druga
„debelo govore".... tako se jedno drugom ruga! Zato ovaj opis bi-
mogao vrijediti za íitav otok, samo kad bi se istakle razlike, koje se
¿uju u pojedinim mjestima te odstupaju od bozavskog tipa. Ali posto
sam se u Bozavi po dva mjeseca i to po dva puta zadrzao, te tako
imao dovoljno prilike da potanko proucim sve osobine onoga govora,
dok sam u ostalim mjestima Dugoga Otoka bio tek na nekoliko sati,
zato cu se u ovoj svojoj radnji baviti samo pravim bozavskim na-
rjeijem.
Namjera mi je bila da poredim, u dotiinim biljeskama, bozavsko
narjeije sa svim ostalim iakavskim govorima. Ali iovjek snuje, a Bog

>) F. Bianchi: Zara Cristiana, vol. II. Zara 1880, ed. Woditzka, str. 65.
5) A. Cronla: Lenigma del glagolismo in Dalmazia dalle origini all'época
presente. Zara 1925 ed. Schönfeld, str. 91, 96, 97, 136.
70 Artur Cronia

odreduje : moja je radnja sastavljena u Italiji, gdje me je oskudica

struínih knjiga prinudila da se odreíem te prve zamisli, ter da se
osvrnem jedino na one govore, íiji mi je Stampani materijal bio na
raspolozenju u mojoj privatnoj biblioteci. Koliko mi je bilo moguce,
nastojao sam da zivo pratim, u glavnim im crtama, lingvistiëke veze
medu sjevernim i juznim narjeëjima, eda bolje okarakterisem „pri-
jelazni polozaj", §to ga Dugi Otok zaprema u danasïijoj 6akav§tini.
Osobitu sam paznju obratio na rapsko narjeíje zbog jeziëne srodnosti
i zemljopisnog, gotovo neposrednog, doticanja tih dvaju otoka.

G 1 a s о V i
Samoglasnici
Samoglasnik a
1) Kratko a izgovara se iisto.
Dugo a izgovara se kao dvoglas oa nekim srednjim glasom iz-
medu o i a, tako da je ono o kratko, a a dugo i silazno naglaseno l):
Mâte izgovor. Moâte s visim glasom na я2); süíno: tnäli, küzät
glävä, majo.
Kad iza ovog dugog a slijedi koji skup suglasnika, osobito s po-
ietnim grlenicima, dvoglasno izgovaranje prelazi u osobit grlenonosni
glas, koji spaja o i a te nali6i па nosno a: bârba (strie), vânka,
lünpät (sijevati) :)).
') Zbog cinjenice da je dvoglas oa razdijeljen na nenaglaseno o i nagla
seno a, mogao bi ko pogrjesno nagadati da je po srijedi uzlazna akcentuacija,
svojstvena i nekim cakavskim govorima. To je, ovdje, iskljuceno, jer je a, premda
drugi sastavnik dvoglasa, silazno naglaseno i takvo izgleda i u eksperimentalnim
oliscima Rousselotovih fonetickih metoda, i to po Atkinsonovu valjku.
2) Negdje na Dugom Otoku govore Muâte, a u Savru: Mute.
3) Dugo a sa slienim izgovorom vrlo je rasireno po citavom podrucj'u
cakavstine. Na to su upozorili god. 1883—1885 prof. Nemanic (Cakavisch-kroa-
tische Studien) i god. 1888 prof. Leskien. (Zur kroatischen Dialektologie Dalma
tiens), a J. Milcetic (Cakavstina kvarnerskih otoka, Rad CXI) god. 1895 istakao
vaznost te pojave.
Srav. Kuâte (Mali LoSinj), znuâ (Cres), vánka (Silba) po Milceticu op. cit
100; moâli na Rabu (KuSar, Rapski dijalekat, Rad CXVIII, str. 2, cidrana je str.
otis.), glêd u I.umbardi (Kusar, Lumbaradsko riarjeqe, Otis, iz Nastav. Vjesn.
kn. 111. str. 2), pr'ôdo и Dubrovniku i Cavtatu (Budmani, Danas, dubrovacki dial.,
Rad LXV, 156). Slicno na Lastovu i Korêuli (ОЫак, A. f. SI. Ph. 1894, 428), na
Hvaru (Leskien, Berichte sächs. Gesell. 1888, 203), u Malome LoSinju (]• Kardsek,
Über |eine Studienreise des kroat. dial, in Lussimpiccolo, 1900, 100)i drugdje
kao sto D. Zgrablic, Cakavski dijalek. u Sv. Ivanu i Pavlu, 1905, 6.
Za romanske govore isp. M. Bartoli: Das dalmatische, I, 276, II 330.
 Grada o bozavskom narjecju 71

2) Kao u s4okav§tini, a zamjenjuje dva poluglasa ъ, ь u zatvorenom

slogu. DrukCije nego u knjizevnom jeziku poluglas ne ispada u : kadê,
gdje (ali u slozenicima ima nigder, svägder), manö (srav. §tok. menom),
päsa gen. jedn. od päs, säsat ; iza glasa v u rrjeiima, u kojima se u
danasnjoj §tokavs4ini poluglasi sasvim gube, a glas v se vokalizuje
u samoglas u : vä (\ъ, u), vâdne (obdan), vävik (uvijekj, vazêt, vazïmaf,
vazân (uskrs, starosl. уъгътъ).
S obzirom na veliko mnoStvo tuâih imenica, t. j. uzetih iz tudih
jezika, osobito iz latinskoga i talijanskoga, mnogo je íesd sluiaj
nego u StokavStini da se dva suglasnika na kraju nominativa jednine
rastavljaju samoglasom a (t. zv. Einschubsvokal) : Шар (tal. colpo,
кар), külaf (tal. golfo, zaliv), porat (tal. porto, luka), fundamènat
(tal. fondamento, temelj), talas (tal. falso, lazan).
CakavStina uopce, a naroíito bozavsko narjeCje, nema onog po-
znijeg, dugog a, koje se u genitivu mnozine u §tokav§tini pojavilo
veé u XIV-om stoljedu1): zln, gràdov, mestov.
3) Promjene drukcije nego и knjizevnom jeziku.
Obiína promjena glasa e jest e, ali iza nepfanih suglasnika do-
lazi a kao u mnogim 6akavskim govorima ry. pocât, zacât, ozât, zajât,
zaîk (metateski od jazik), prijât, iâja, ïajân, zâtva. Bez prethodnih
izvornih nepíanika ima jos: prôk(ât, kjâtva, k\acat.
Prema staroslovenskom e (u maSteha) dolazi a: macana (Stok.
maceha i macana).
Prema stokavskom plivati, poslije, potle ima: plàvat, pôtla.
Prema stokavskoj tudici ormar Bozava ima armar, armerân,
Soline imaju garmàr.
Sazimanjem dolazi zabèdun od za obedom.
Na kraju rijeCi ima a: cira (juëer) i sinoca.
Kontaminacijom dakle-dunque dolazi dânkle, s istim znaëen,'em.
4) Promjene и tudim rijeiima.
Samoglasnik a dolazi mjesto e, i, rjede mjesto о, и u rijeiima
tudeg izvora : camatâr i camatôrji (tal. cimitero od Kot(j.rrn'¡ptov, grob-

') Isp. T. Maretic: Gramarika i stilistika hrv. ili srp. jezika, izd. 1899,
str. 2; D. Danicié: Istorija oblika srp. ili hrv. jezika, 1874, str. 70.; G. Ruiiiic:
Razvitak srpskohrvatskoga gen. plur. na -a, „Slavia" V, 2, Prag, 1926.
2) !sp. jazik, jàcmik na Rijeci (Rad, CXXVI, 105); glagoli na — jçti u Lum
bal di (Kusar, 4), proklastvo, jactnik, jadro п Vrbniku (R. Strohal, Rad, 199), poiàt,
zajât na Rabu (Kusar 3, 4).— Ako se uzmu u obzir Rab i Sali (najjuznije mjesto
Dugoga Otoka) i Lumbarda na Korculi, razumjet ce sc da nije lako odvajati juzrie
od sjevernih cakavskih govora po: перс. 4- e> a ili nepi.Jrç>e.
72 Artur Cronia

Ije), tamnjan (дирлархс, tamjan), banêstra (tal. ginestra, zuka), baskot

(tal. biscotto, dvopek), batafün (ven. batifondo, igra, saka), rakân
(tal. ricamo, ven. recamo, vez), abre} (tal. ebreo, zid), manilla (ven.
menola, géra u Dubrovniku), tastamenat (tal. testamento, oporuka),
rasentät (ven. resentar, poisprati), kafä ') (tal. caffè, kava), kafatañja
(ven. cafetaria, kavana), skâre (njem. Schere, nozice);
alarôj (tal. orologio, sat), prekaratûr u Bozavi, prokaratûr u
Solinama (tal. procuratore, zupni pomocnik), banasêra (ven. bona sera,
cvijet koji se otvara pod veíer, kad sekaze: bona sera, dobar vecer,
silene noctífera), bazdura (tal. bordura od fr. bordure srav. svakako tal.
imbastitura, rub).
Imaju aferezu : fît (tal. affitto, najam), petit (tal. appetito, tek,
slast), zêrbi (tal. acerbo, kiseo), Mêrika (Amerika), bandunät (tal.
abbandonare, ostaviti).
èesce je afereza vec uzeta iz tudega jezika: duperät (ven. do
perar, upotrijebiti), fitovâ (daim, fituvual, najmitelj), murôza (ven.
morosa, vjerenica) itd.
Nije siguma afereza u : puntâst (srav. punta — appuntato, Siljast),
nuncjàt (tal. annunciare — ven. nunziata, navijestiti).
Rijec" nânke (niti) prema tal. ne anche ima dalmatski lik папка.
Najmnogobrojniji i najëeSci su primjeri gdje a zastupa pravilno
tude a. l)

Samoglasnik o.
5) Kratko о izgovara se cisto.
Dugo о izgovara se kao dvoglas uo nekim srednjim gla»om iz.-
medu и i o, ali tako da se jedva íuje prvo и : môj izgovori niuôj,
sliíno môre, nemô}?)
Ako iza samoglasnika o slijedi suglasnik n, ovo se о, ma i ne-
naglaseno bilo, pretvara u samoglasnik ôn = ûn, sliëno.- s nûn,
rnùzuii (dativ. mnoz.) undè, zabedun.*)

') U nekim mjestima Dugog Otoka govorc i kafë, a na Malom Izu kahe.
2) Ne drzim potrcbno, kao sto se je cesto dosad ucinilo, nabrajati primjcre
gdje êakavsko narjecje zastupa tude glasove isto kao stokuvstina (n. pr. papâr >
piper), niti navesti one rijeci koje su saèuvale pravilno izvorni glas (n. pr. bârka
> barca).
То пека vrijedi uopce za sve glasove!
3) Isp. kvartarudl, pu'ôl, na LoSinju, nuôg na Cresu (Rad CXXI, 102).
') Na Rabu on > un (Kusar, 2), isto na Silbi (Rad CXXI, 102), na Rijeci
(Rad, CXXIV, 112), djelomice u Lumbardi (Kusar, 2).
 7,5

6) Suglasnik / stojedi ; na svrSetku rijeíi ili sloga otpada: dâ,

zgubî, cû, коса (gen. jedn. od kolâc), Sïba (Silba), Bârtu (gen. Bartula).
Ostaje nepromijenjeno u tudim rijecima, osobito na kraju sloga,
rjede, skoro izuzetno, na kraju nekih jednosloznih rijeCi : ívélto (tal.
svelto, brzo), fülmen (lat. fulmen, §ibica), malfäto (tal. malfatto, be-
dast), brill (tal. bollo, biljeg), mill (tal. molo, morski gat), baúl (tal.
baule, kovíeg).
Svakako cesci su primjeri kao fuñera, fera1) itd. isp. br. 31.
Od slovenskih rijeíi ima samo selco prema Stokavskom seoce.
7) Prornjene drukcije negó и knjizevnom jeziku. Razlicni nastavci.
Fleksivni nastavci от za stariji oblik instruméntala jednine i da
tiva mnozine ili ov za genitiv mnozine od o- osnova iza nepíanih
suglasnika ne prelaze u em, ev, negó ov ostaje nepromijenjen а от
prelazi u un (isp." za to br. 6): 5 kra\ûn, kra\ôv, muíun (dat. mnoz.),
prajcün (dat. mnoz. od prüsäc).
Prema samoglasniku e u átokavskom seoce dolazi po analogiji sa
moglasnik o u selcö. Isp. lêj'ce, ditêjce, umanjene imenice od Ijeto i dijete.
8) Jos neke prornjene.
Mjesto samoglasnika и u stokavStini bozavsko narjeíje ima о:
barbaröia (§tok. ruza, vrst geranija), soböta, cok.
Tamo gdje stoji samoglasnik i drugdje dolazi o u: bli.
Prema §tokavskom tele ovdje i made samo tolïc.
Mjseto zâva (isp. br. 1) imamo: zôva (zalva), a zazimanjem
joli (jaoh).
U protezi dolazi samoglasnik o u : ota (taj), s okîn (s kirn),
s pcîn (s iim), s okô (s kojom), s okïmin (s kojima).
Zbog afereze gubi se о u : nolïkî, volïki nak'ôv, namo, dûnle
(odolen).
9) Prornjene и tudim rijecima.
Samoglasnik о dolazi mjesto a (osobito mjesto bezglasnoga a):
mocîra (lat. maceria, zidina), konoba (lat. cañaba, podrum), ortâr u
Dragovama (lat. altare), konâ (ven. canal, jaruzica), kömin (кс'фду-о:,
caminus, ognjiste), konestra (tal. canestra, koSarica), kol'èda (lat. ca-
lendae, isp. Blago), lopîi (daim, lopisa ') od lapideus, lonac), môreta
(tal. mareta, morska bibavica ; o je dugo prema rijeii rnôre), jâstrog
(ûfftctKo; jastog, morski veliki rak).
Rijec profèt (savrSen, zdrav) je kontaminacija dviju talijanskih
rijeii: perfetto-profeta.
]) Za izvor pojedinih rijeci isp. „blago" koje ce se zascbno izdati.
=) M. Bartoli, Das Dalmatische II, 263.
74 Artur Cronia

Samoglasnik u
10) Samoglasnik и vazda je í ist glas. Za samoglasnik u, koji
dolazi od on isp. br. 5. i 7.
Inace samoglasnik и iste je boje i istog izvora kao u Stokav-
stini. Samo je rjede и < \ъ, jer, kako je dokazano pod brojem 2,
ima: vazêt, vä, vävik itd. A osim ovih pojava ima i: vnük, vstät ili:
cêr, cêra1) (jucer), nutra. Pamti svakako: utorak, udovïca.
11) Promjene drukcije nego и knjizevnom jeziku.
Mjesto staroslovenskoga ç. i stokavskoga и imaju un : dunbök,
dunbîna, Dunbovïca (ime morske drage).
Mjesto Stokavskog e od staroslovenskoga e u trecem lieu mno-
zine sadasïijega vremena svi glagoli Ill-e i IV-e vrste imaju u: vidu,
letû, m'îslu, gov'ôru.
Prema krompir u StokavStini ovdje ima kunpîr.
12) Promjene и tudim rijecima.
Samoglasnik u dolazi veoma iesto mjesto o,2) rjede mjesto i.
Svi venec. nastavei na -on, or (tal. -öne, -öre) daju : ûn, ûr:
boeûn (ven. bozzon, staklenica), bokûn (ven. bocón, zalogaj, komad),
timün (ven. timón, krmilo), kolür (ven. color, boja), amûr (ven. amor,
Ijubav), pitür (ven. pitor, slikar).
Nastavei na -atur dalmatskoga su podrijetla, jer je taj, dañas
mrtvi jezik, sacuvao izvorno t prema venecijanskim govorima koji
su ga razvili u d.
Isp. prekaratûr, baratura (trijem), predikatûr (propovjednik),
tratñr (lijev) prema muradüra fzidovi), prokaradür (u Vrbniku) i ca-
padur3) (u Zadru).
S istoga razloga, dalmatskoga su podrijetla i neput, nèputa (unuk,
unuka, necak, neeakinja). (Isp. n. pr. kunâdo — djever — po venec.
dijalektu).
Od ostalih cestih primjera gdje tude o daje и navescemo samo
nekoliko.
Bârtu, brül (tal. bollo, biljeg), bandunät (tal. abbandonare, osta-
viti), ardura (ven. ardore, = svjetlucanje), kunfët (tal. confetto, slatkis),
buü\a (tal. bottiglia, staklenica), bruncic (ven. bronzin, lonac), kúñka
(tal. conchiglia, Skoljka), duperät (ven. doperar, upotrijebiti), sküla

') A od câra (jucer) uplivisan je i cerês (veceras).

=) N. b. Otvoreno latinsko o daje и u dalmatskome (t. j. romanskom
govoru Istre i Dalmacije): fuk, bul, luk, lincul tal. fuoco, vuole, luogo, lenzuolo.
3) Isp. Inventario d. fradalia di S. Süvcstro, Zara 1414 (a ne 1441, kako
Bartoli krivo navodi u Das Dalmatische).
 75

(lat. schöla, Skola), külaf (tal. golfo, zaliv), kunâdo (ven. cognado,
djever), golüí (tal. goloso, popasan), bagulína (ven. bagolina, stapic),
kuräj (tal. coraggio, srcanost) itd.
Tude i daje и : funêstra (tal. finestra, prozor), bruiôla (ven. bri-
siola, pecenica, komad govedine, prascevine itd.), gustêrna (lat. ci
sterna, bistijerna, gustijernaj.
Rijec lusija (lat. lixivia, ven. liscia, lug) vjerovatno ima prvo
и od lüg (njem. Lauge, pepeo).
Samoglasnik и zastupa tude a samo u : farkudela (ven. forcadela,
ukosnica).
Je Ii glagol büsnut (cjelivati) germanska ili romanska rijec ?
lsp. njemacki bussen (a ne küssen kako Kusar navodi za Rab) i dal-
matski bissut, oboje s istim znacenjem.
Samoglasnik i
13) Samoglasnik i obiííno je íist glas. Kad je na pocetku koje
rijeä dobiva ispred sebe glas /, te se sasvim palatalno i ostro izgo-
vara:1) jimít, jïstina, jiglïca, j'îst (jesti), jïme, jingôrd. (tal. ingordo,
pohlepan), jinpjêg (tal. impiego, sluzba).
Nije sasvim íisto ni ono i koje potjece od ê + n (isp. br. 16),
te naliíi na zatvoreno i usko nosno e:'1) zînska, prîn (ovias), кип-
tînt pored kuntenat (tal. contento, zadovoljan, miran), lzuzetak je ku-
fidêncija (tal confidenza, prijateljsKO opcenje, sloboda), cije se e sasvim
fisto izgovara.
14) Promjene drukcije negó и knjizevnom jeziku.
Narjecje je ovo ikavsko, t. j. skoro uvijek staro è prelazi u i:
snüt-smln (smjeti -smijem), lîp, pïvat, rîâ, jinïit (staroslov. ¡me ti),
smîsan, itd.
Samo u nekim rijeCima mjesto / ima e. Isp. br. 17.
U akuzativu mnozine muskih imenica saíuvan je za tvrde i meke
o- osnove samo nastavak i < ы : sîni, grâdi, prïjate(i.
Neke muske i srednje imenice imaju u genitivu mnozine i na
stavak i (kao §to biva i bivalo je i po Stokavstini negdje): stô püti,
sêst kömadi, jimeríí, vrimeríi, nebesï.
Mjesto staroslovenskoga e i Stokavskog e dolazi samoglasnik ir
srïi'a, srïcan, fídro.
l) Isto na Rabu (Kusar, 4), na Krku (Rad CXXÍ, 113) i na Rijeci (Rad,
CXXIV, 132).
SJ Slicno u Silbi (Rad CXXI, 103) i na Rabu (Kusar, 5). U Bozavi svi glagoli
sa prez, na em svrsuju se na in, posto je ono ern iskonski bilo dugo (pa i dañas
u stok.), ma da se dañas vise ne cuje pravi kvantitet.
76

Prema Stokavskom e imaju i: post\'(a, vicèrna, séïpàt (áíepati).

Prema gtokavskom e = e, staroslovenskom, imaju i: trïbat, vrica,
jtdit se, jîst, riiki, mrïïa, göri, prïko.
U rijeíima crîkva, drlvo imamo takode i > i; ugorïni*) samo
glasnik i zastupa isto tako *.
Naporedo-ätokavskim a, skiroslovenskim e , dolazi i samo u: orlh.
Sazimanjem e + i sa praslov. ë dolazi i: ritman.
Sazimanjem nastaje rit od nije.
Samoglasnik i ispada : u zapovjednom naíinu:'-) sedmo, sete fsje-
dite), vite (vidite), rêcte; ne upotrebljava se i u neodredenom naíinu
(aii ne uvijek): pïvat, ciriít, govorït, käzät3), ali : zrièti (iznijeti), red,
Jüjti (dodi); u rijecima: Süse (Isuse, vokativ); zatim u: zgubït, zgojít,
spêc, Tàlija, zmùcit, zb'ica (sibica), zrièti.
15) Promjene и tuâim rijecima.
Samoglasnik i zastupa naiíes¿e tude e: stïka (tal. stecca, cjepak),
bivânda (tal. bevanda, vodnica), berïta (tal. berrctia, кара), fibra (tal.
febbre, groznica), lanñna (ven. antena, krizak), argïtula (àpyûç, tal.
lucertola, gusterica), cîfa (lat. cephalus, riba), sika (lat. sicca it i tal.
secca?, plicina4), licito (tal. lecito, slobodno), siga gen. sigla (lat.
situlus, odatle sida, tal. secchio sigalj '), sansigot (srav. tal. mjesno
ime Sansego, vrst trsja), frïsak (tal. fresco, svjez, hladan), pafíz (tal.
paese, kraj), splza (tal. spesa, kupnja), but'iga (tal. botrega, dudan),
listo (tal. lesto, brzo), tïkula (tal. tegola, opeka), kadína (tal. catena
ven. cadena, caena, lanac), sklna (srav. njem. Skina i ven. schena,
leda), krijânca (tal. creanza, uljudnost).
Samoglasnik i zastupa i tudi skup ie: postir (tal. postiere, ven.
postier, listonoSa), barbïr (barbiere-barbier, brijaí), paclnt (tal. pazi-
ente, strpljiv), pacíncija (tal. pazienza, strpljivost).
lzuzetak je : Trêst (Trieste, Trst), karbunêr (tal. carboniete,
ugljenar).
U rijeíi mizirâna dva i stoje mjesto tudeg a i O: tal. maggio-
rana (mazurana).

') Isp. u Marulica: goranji.

-) Slicno na Mrkoplju (Strohal, Nast. Vjes. XIV 668) u Doblnicama (Rad
153, 125) i u Oitarijama (Rad 180, 6).
3) Tako i na Rabu (Kusar, 4).
l) S obzirom na stoljetni dodir cakavstine s talijanskim govorima, nije
uvijek lako ustanoviti gdje njezino e zastupa latinsko / a gdje talijansko e (isp.
n. pr. nesto slicno u dalmatskome saiga, saira = sega, sera).
5) Skup gl podsjeca na dalmatski izvor, isto kao tvrdo gi u argitule.
 Gratta o bozavskom uarjecju 77

Samoglasnik / ¡spada: na pocetku rijeii : Nâcijo (tal. Ignazio),

ventar (tal. inventario, imovnik), kantrat (tal. incontrare, sresti), pa-
ketät (tal. impacchettare, zamotati), namurät se (tal. innamorarsi, za-
ljubiti se), tavulat (tal. intavolare, uknjiziti); u sredini rijeii : karcät
(tal. caneare, natovariti), jinpästar (ta!, impiastro, meiern), katnela
ven, cantinela, motka za prozore).

Samoglasnik e
16) Samoglasnik e obicno je eist glas. Kada iza dugoga e slijedi
skup suglasnika îiji je prvi sastavnik suglasnik n, ovo se e izgovara
skoro kao i: zXnska; dalje primjere isp. pod br. 13.
17) Bozavsko je narjeíje pretezno ikavsko, dapaíe je pravo
ikavsko. Ipak ima i nekoliko primjera za ekavizam, koji bolje osve-
tljavaju njegove prirodne veze sa sjevernim iakavskim govorima, koji su
vecinom ekavski:1) bell, besêda, cêli, cené (cijene), cvêt, cvêc'e, de
i dêl, dëlat, kade, kolèno, leto, misto, nevêsta, obedvat, ovde, pina i
pïna, petêh, pèti (pjevati), potle, sedït, telesä (mnozina od tilo, tijelo),
verán i viran, verovat, vitar i vitar, undë, zavecat (zavjetovati), zabedun
(za objedom, poslije podne), znèti (iznijeti).
Ovdje, vjerovatno, spada i kukuvêska (sovica): kuku-vêska (vje-
§tica2), t. j. zlokobna ptica-veska, Koja svojim turobnim kuku plasi
kao vjeâtica.
18) Prom/ene drukcije negó и knjiíevnom jeziku.
Prema o u stokavátini dolazi samoglasnik e: t'èga, tema, grëb,
têpa (topao), steplit, krez.
Mjesto stokavskog a imaju e razliínog podrijetla: rêst (rasti),
cvêst, nisc'e, repac (vrabac8).
Mjesto Stokavskog i dolazi e: krëlo, segurät (isp. sigurno).
19) Promjene a tudim rijecima.
Ponajvise samoglasnik e zastupa tude i, rijetko a (ae): devenías
(tal. diventare, ali znaíi „ inventare": izumjeti, slagati), despet (tal. di-
spetto, prkos), dezgrâcija (tal. disgrazia, nesreda), deferíncija (tal. dif-
ferenza, razlika), desturbívat (tal. disturbare, zanovetati), drëto (tal. dritto,

') Zato su cesci ekavizmi na Rabu, isp. Kusar, 3.

2) Isp. veSka = vjestica na Rabu (Kusar, 3j.
s) Je Ii p u repäc prema genitivu jednine (vrabac-vrapca) ili prema „repu"?
Mozda oboje. U zadnjem slucaju nasla bi se paralela sa tal. cutretia (tal. cauda
trepida) i ven. spazzacoa, ptice, kojima ime potjece od „repa". Svakako ne smije
se zaboraviti da se nominativ jednine moze povesti za genit. jedn. isp. nokat,
noktq > nogat, a Bozavski dalji razvitak nöhat od nôhta.
7S Artur Cronia

pravo), fulmenàt ili fûlmen (tal. fulmine, fulminante, Sibica), kapetân

(ven. capitán, glavar), letrdt (tal. ritratto, fotografija), perûn (ven. pirón,
viljugka).
Mestrâ (tal. maestrale, ven. maistral, zapadnjak), mêstar, mestro-
vica (tal. maestro, uiitelj, uciteljica), kaïèna (lat. calarr us, trstika).1)
20) Jos nesto о samoglasnicima.
Staro ë daje a: ghüzdb, nâdra, jâdrit (u Solinama) ; isp. i
mlâskatr)
Radi hijata nastaje proteza u rijecima: jdpet'), jâstrog (йотако^,
velik rak), jâti pored àli (ili), jârula (lat. areola, dalmat. arula).4)
Glas r, kad je samoglas, izgovara se ar, koje u nekim mjestima
Dugog Otoka naginje ka er: smart, pärst, arjâv (rdav) earn (crn).
Metateski je unira od шпаг (isp: br. 123).

S u g 1 a s n i с i

Grleni
21) Glas h izgovara se kao njemaíko ch. Cuje se sasvim dobro
izmedu dva vokala, a kadSto na kraju rijeíi : kühat, Vlahorija (po-
sprdno i me za „Ravni Kotari" kod Zadra), orííh, Jerüh (brav), po varsïh
(vrh). Ali : strâ (strah), bï (bih).
Na poîetku rijeíi, kao i u sredini pred drugim suglasnicima,
gdjegod se precuti: оси, ödes, dartat (drhtati). Samo se dobro íuje
u rijeci : hcl.
Mjesto g dolazi k, a mjesto к dolazi h: k'àleb, kôd (god): dikod,
cakod; nohat prema genitivu nôhta.")
Suglasnik g zamjenjuje d u glagolu: spregnut se, sprega, sprëgla
(stok. prenuti, prëdati).
Suglasnik g je dodan na poîetku rijeíi : garmär u Solinama
(armâr u Bozavi), gôsti (ostve).
Suglasnik g ispada u: 'fane (isp. §tok. jagnje).

•) Isp. dalmatsko e > a, pen-pane, cesa-casa, и Dubrovniku, XV st, po

Filipu de Diversis.
2) Tako i na Kiku (Rad CXXI, 103).
3) Isp. dalmatski ¡onda > ona (val), jorden > orden, jotr itd.
') Za ja > а и daim. isp. Bartoli, Das Dalmatische, II, 368: jara > area
itd. Dakle, ne smije se vise tvrditi da je takova cakavska proteza apsolutno
staroslovenska.
5) Staroslov. nogUb pretvoren je u stok. nokat od gen. nokta. Analogiëki
je nôhta < nöhat = nokat.
 ürada o bozavskom narjecju 79

Analogijom svih lica i 3-е lice mnozine sadasnjega vremena u

glagolima 1-е vrste, kao pec'i itd., ima reéû, peâu, lezû mjesto Sto-
kavskih reku, реки, legu.
22) U vezi s drugim glasovima.
Suglasnici к i g ne prelaze uvijek u с i z u dativu i lokativu
jednine a- deklinacije: va Mèriki, na Rïkï, slûgï, divôjki.
Skup hv prelazi u f, ciji je glas kud i kamo cesdi nego u sto-
kavStini : fâlït, Far.
Grlenici g, к pred bezvuïnim suglasnicima prelaze u bezvucno
h: kcî, Bôh ce mu dût srïcu, lâhta gen. od l'àkat.1)
Pred zvuínim v bezvucno к prelazi u zvuëno g: bùgva (isp.
bukva u Dubrovniku).
Protivan je primjer: brûkva (ven. broca, cavlic).
Zbog afereze к ispada u lïznut.
Prema stokavskom skupu st ima sk u: kllske (klijeSta).
23) Promjene и tudim rijecima.
Talijansko с (— к) ili g + tvrdi samoglasnici ostaju k, g
a
с (=i к) + о = к i g
и
ili a
8 + o = к i g.
и
Samo u staroromanskog dalmatskog porijekla rijeíima sa ocu-
vanim vulgarno-latinskim к ili g pred mekim samoglasnicima oslaju
k, g, t. j.:
с(=к) + [ = к g + le=g.

Kölap (tal. calpo, кар), kônat (tal. conto, raíun), külaf (tal. golfo,
zaliv), mûrka (ven. morga, mezga), gustät (ven. gostar, zapadati, sta-
jati), destregät (ven. destrigar, pospremati), segurat, (lat. sicurare,
zajamíiti, priívrstiti), jastrog (йотако:, astacus), lukârda (Хакррба,
lat. lacerta), argitula («pyûç, lacerta-lucertola, guSterica rila), siga
gen. sigla (lat. situlus, odatle sicla > sigalj), bunbâk (lat. bombax,
pamuk), jingâstar (dalm. nghioslro ёукш'дтоу, crnilo), gustêrna (lat.
cisterna), fr'îgat (lat. frigere, prziti), ulïgna (lat. loligo, loliginis,
liganj. riba), cimak (lat. cimex, stjenica), kuklr (sr. tal. cucchaio,
zidarska zlica). kapüla (lat. caepula crveni luk).

') Isp. ruski к коти, nogti, legko, mjagce izgovor: hkamii, nóhti, lehkó,
mjáhie.
 Artur Cronia

Usneni
2-1) P se íuva u: prez (bezj.
Mjesto Stokavskog v dolazi b u: kûrba, döble.
Obratno je sa klùvko pored klüfko i dr., ali to <fe se kasnije
navesti pod brojem 38.')
Suglasnik b nahodi se i u pecûrba.
Usneni suglasnici ispadaju u: tic (ptica), cela, lïsi (Ijepâi), ce-
nïca, isp. i zdûst (izdupsti).
Suglasnik b je umetnut u dûnble (donle) mozda prema dôble
(dovle).
25) Promjene и tudim rijecima.
VecMnom tude /;, b ost^je: pulas (tal. polso, bilo), vapôr (ven.
vapor, para, parobrod). bârka (tal. barca, lada), bagulína (ven. ba-
golina, §tapi¿), barbîr (ven. brbier, brija6), sipa (arpía, sacpia, riba),
rípa (lat. rapa, repa), torpeza (трште^а, sto), ríéput (lat. nepos), lopiz
(lat. lapideus, lonac), blïtva (ßXirov, blitum), plana (lat. planula, rende),
duplo (lat. duplus, dvostruko), dunplïr (tal. doppiere, isp. dublijer).'2)
Suglasnik ¿? zamjenjuje tude b: petün (tal. betone od franc, beton),
konôp (lat. cannabis, uze).
Mjesto suglasnika /'dolazi b ili p: pärsura (ven. fersora, tiganj),
bârée (tal. ferse, boginje), skropuli (tal. scrofole, guke).
JoS dolazi b mjesto g, m (v): banètsra (tal. grnestra, zuka), bu-
tände (tal. mutande, hlace), Sïba (tal. Selve, otok).1)

Zubni
26) Pravilno se t cuva u: treti (srav. starosl. tretbi).
Zubni se suglasnici cesto gube: na poíetku rijeii: kät (tkati),
kanica, kl, (ко) zato i ríiko itd.; na kraju rijeíi: dâz.

') Svrha je ove radnje da konsíatuje, da popisc glasovc kakovi su dañas.

Zato je svaki glas uveden pod svojim danasnjim oblikom, a riije pod iskonskim
oblikom, t. j. kûrba je uvedena pod usnenim suglasnicima, a klüvko, klüfko ce
se uvesti pod predusnim suglasnicima.
2) N. b. blitva, plaña ¡id. kao sto i flök, predstavljaju skupove Ы, pl, fl,
koji su se sacuvali samo u dalmatskome, dok ¡h je sasvim nestalo u talijanskome.
Isp. u Dubrovniku plakir, dublir, Ijer. Romanski upliv pokazuju i lopiz, nêput, bun-
bâk, ripa, isp.: laveggio, nevodo, bombaso, rava.
3) Tacnije, Siba cuva iskonski oblik vjernije negó tal. Selve, jer Pfori-
rogenit spominje samo Seibo.
 81

U sredini rijeíi: dvâjset, trêjset, jenä, sïknica (isp. sito sïtko),

harvâski,1) homo, hôte, sête, vïte (vidite).
Za primjere kao vidicu (vidjet cu) isp. br. 116.
27) il vezi s drugim suglasnicima.
Skupovi jt, jd u glagolima kao do/ti, dojdern ostaju bez pro-
rnjene: dôjti, nâjti (docij.
Praslovensko d kadse sastane s glasom /'ne steze se s njim kao
u stokavstini u â negó u sam glas /; rnêja itd. Isp. br. 36.
Skup prasl. sk -f / prelazi u sé: godïsc'e itd. Isp br. 48.
Suglasnik t javlja se izmedu s i v u rijeïi : bastrân (bráljan, u
Dubroviku n br§tan).
28) Promjene и tudim rijecima.
Zubni suglasnici su vecinom oíuvali prvobitni obiik: tavulln (ven.
tavolin, stolic), tarcâna (tal. terzana, groznica), kantinâda (ven. can
tonada, fosak), kunâdo (ven. cognado, djever), dreto (tal. dritto, ravno,
pravo), tornät se (tal. tornare, vracati se), dota (tal. dote, miraz),
fortïca ftal. fortezza, tvrdava) itd.
S istoga razloga i dalmatske rijeci ocuvale su svoje izvorno t
(isp.'br. 12): blitva (isp. br. 25), neput, prekaratür, tratür, zurnâta
(tal. giornata, nadnica), sküta (dalm. scotta, tal. ricotta, urda), kotrlda
(rom. rijec od gríke KaôÉôpa)2.)
Zubni suglasnici dolaze mjesto n, s u: fiJanea (tal. finanza, financ,
straza, riba), skârt (tal. scarso, nepotpun).
Glas d u protesi: dumindeca (tal. umidezza, vlaga).

Nosni
Suglasnik m postaje n na kraju rijeci ili u sredini rijeci,
ako slijedi suglasnik:1) länpät (srav. tal. lampo, sijevati), timba (tal.
tomba, grob), stünka gen. od stüinak (tal. stomaco, zeludac), oeün
(dat. mnoz.), znân, grïn, vïdin itd. sedan, dsan, sedandesU itd.
Samo negdje i veoma rijetko, a to u poiedinim tudim rijecima,
ostaje m nepromijenjeno, kad je zaâtideno od samoglasnika §to slijedi :

!) N. b. -ski mjesto tski tumaceno je etimologicki; ali foneticki prosto bi

Sc reklo: с slabi u s, isp. br. 35.
2) Tako Akad. Rj. o toj rijeci. — Moze Ii se izmedu tih rijeci navesti i
zatiSfàt (tal. soddisfare, zadovoljiti, nasititi)?
3) Slicno na Rabu (Kusar, 5—6), na Rijeci (Rad CXXIV, 123) na kvarnerskim
otoeima (Rad CXXI, 111), u Perastu (Barakovic, 4), u Lumbardi (Kusar 5), die-
lomice u Dubrovniku (Rad CXV, 158).
JyjKHOC.iOBeHCKH Фнлолог 6
H2

salâm gen. saläina (tal. salame, salam, kobasa), jinJârm (tal. gendarme,
zandar), cîinka цеп. od cîmak (lat. ciinex, stjenica), skâmla (gen.
jed. isp. br. 33).
S istoga razloga i rijeî sâm zadrzava svoj krajnji zvuk.
Mjesto h dolazi n: mek'íne.
Mjesto n i ma rn: Miküla.
Mjesto / dolazi n : ovoníki, ononíki.
Zadnje-lingvalno л.-1) dobro se cujeu: папке (tal. ne anche, niti),
пшика (tal. manca, nestaje), dânkle (dunque-dakle, dakle).
2^) U vezi s drugim glasovima.
Suglasnik se h mnogo ce§ce nahodi negó u Stokavskim go-
vorima: gnôj, viàiiiâ itd. isp. br. 50.
Skup mn postaje vn u: güvno kao u 5tokavs4ini gumno = guvno.
Suglasnik n je umetnut: kolunpêrje (kaloper), dunbôk, dunbîna.
30) Promjene и tudim rijecima.
Sva se razlika sastoji u tome da, dok se neki tudi usneni suglas-
nici gube, drugi se umecu: meta (tal. menta, trava), zük (tal. giunco.
sita), katnèla (ven. cantinela, motka za prozore), grüg (tal. grongo,
morski ugor), kufidêncija (tal. confidenza, prijateljsko opcenje), puli-
tânke (napoletano, smokva); dumindeca (tal. umidezza, vlaga). cinprês
(tal. cipresso, od кияарюаос), sunprês, sunpresïvat (tal. soppressa,
soppressar, utija, utijati), lonzâr (tal. rosario, stablo od ruze).
Mjesto tudega / stojí n: lancâna (ven. alzana, debelo uze),2) sun-
pur, sunpurït (lat. sulphur), lancûn (daim, lenzul, ponjava),3) sanbûn
pored salbûn u Veroni (lat. sabulum, pijesak).4)

Tekuéi
31) Krajnje / u part, prêter, akt., kao uopce svako / na kraju
rijeii ili sloga (od kojega postaje Stokavsko o) ispada: vidi, ей, go-
vorl, fera (ven. feral, zizak), копа (ven. canal, jaruzica), Bârtu, коса
(gen. jedn.), Sïba.

') Isp.. о tome n: M. Ivkovic: Zadnje-lingvalno n u srpsko-hrvatskom —

Belicev Zboniik, 1921, 113.
J) Ova je rijec krivo protumacena u Ak. Rj., jer ne dolazi od tal. lanzaría, koja
u talijanskome jeziku ne postoji, nego od ven. alzan i (tal. alzaia) sa / u protezi
(isp. br. 33), te znaci koliko u ven. (isp. Boerio), toliko u cak. (isp. A. Rj.) isto,
debelo uze na lad i kojim se poteze (alza) jedro.
3) Ovdje / ne ispada kao u fera, meStrâ itd. jer je izjednaceno sa prvim n.
*) l Marulic ¡ma salbun. Miklosich u Fremdw. tumaci pravo metateski od
sabían > sabulum. Rijec je zato dalmatska, isp. tal. sabbia i br. 25, bilj. 32.
 Grada o bozavskom narjccju

Izuzetak su selcô, del pored dê, tudice kao bul (tal. bollo, biljeg),
mül (tal. molo, morski gat), zvilto (tal. svelto, brzo),1) baúl (tal. baule,
kovíeg), sutïl (tal. sottile, tanak) i joS nekoje.
Mjesto Stokavskog 2 dolazi r kao u mnogim stokavskim go-
von'ma: morin (mogu), inores, dorenes (dozenem < dognati).
Tako je i sa bonne prema Stokav. bogme, ako taj lik potjeíe od
bozme.
Prema Stokavskim n dolazi / u: lazdäre (nozdrve).
32) U vezi s drugim glasovima.
Razjednaíivanjem dvaju ist i h tekucih glasóva ¡mamo: slebro,
lebro.
Razjednaëivanjem dvaju nosnih suglasnika, ili, bolje, prostona-
rodnim etimologisanjem dolazi: zlämen, zlämenat se (prikriziti se)
kao u stok. zlamen pored znamen.
U skupu kr u rijeíi krompir suglasnik se r gubi, a samoglasnik
o pretvara se u u, jer slijedi m (n): kunpîr.
JoS se r metateski javlja u: basträn (isp. brsljan ili brotan u
Dubrovniku).
Naprotiv je r umetnuto u: lâstravica.
33) Promjene и tudini rijecima.
Bozavsko narjeíje uopce prisvaja sebi bez promjene tude tekud-
nike. Od glivnog zakona odstupa samo u nekoliko primjera razjed-
naíivanja ili meduspbne zamjene istih tekudih glasova : lemur cat (tal.
rimorchiare, vudi za sobom), leträt (tal. ritratto, fotografija), koliJñr
(ven. coridor, bodnik), aralôj (tal. orologio, sat), kortlîna (tal. cpl-
trina, zastor), àrtloke (tal. altrochè, kamoli), lonzâr (tal. rosario, stablo
od ruze), luzmarXn (lat. rosmarinus), arbun (ven. arboro, tal. albero
riba), baratura (tal. balíatoio, trijem, rijeí je dalmatska, isp. na-
stavak — tura).
Mjesto suglasnika n dolazi /: íumer (tal. numero, broj), kancô-
lica (tal. canzonetta, pjesnica), йката, ge;i. Ikàmla (lat. scamnum,
klupica).
Zbog proteze dolazi [ancana (ven. alzana, isp. br. 30), loStrín,
lostrac (tal. ostro, vjetrovi), lantína (ven. antena, krizak), lunbrëla (tal.
ombrello, ki§obran).
Zbog afereze / ispada: ul'igna (lat. loligo, riba).

') N. b. Tude / na kraju sloga, u sredini rijeci, nc ¡spada nikada.

6*
84 Агшг Cronia

Umetanjem r se javlja u: trïjatar, trajàtar (tal. teatro, kaza-

liSte, zabava).
Prema lustura drugih govora ovdje ima lastïra (biserna- Skoljka).1)

PreduSni
34) Predusni suglasnici s, z, s, z imaju isti izgovor kao u knji-
zevnom jeziku. U Bozavi osobito nema onog „srednjeg glasa" izmedu
z i i, odnosno 5 i s, koje je obiían u vise ëakavskih narjeíja, a, po
gotovu, karakteristiëan je glas poljaíkoga jezika.
Kako u stokavStini s pred zvuínim suglasnikom postaje z, tako
i ovdje imamo z od s pred zvuínim glasom, ma ¡ bile kadSto dvije
rijeii odijeljene : lazdâre (nozdrve), z bogun.
Pred nepcanim suglasnicima predusni s, z postaju á/z.-i àîm, s
ño, prez nèga, preí (ubävi.
35) U vezi s drugim glasovima.
U nekoliko rijeii imamo s i i razliCnog podrijetla: vezïvàt,
kazlvât, visinjà, pasïvat od pasät (tal. passare, proéi), simile (tal.
simile, osobito), busïvàt (od brùsnut).
Mjesto Stokava6kog с imaju s: Svôr, kôska, mâska.
Glas с slabi u 5.- ostä (gen. od ocat), harvâski (jer ts = c).
Kontaminacija je u svâs (radi asimilacije sa vas, sav).
Asimilacijom od susiti postaje susït.
Rijei parvââi (prvasnji) je biz s, a u sküla mjesto skola, s de
biti prema latinskome scho!a.
36) Suglasnik y stoji mjesto praslov. dj : arj'âv (rdav), krä/a,
mëja, mlâji, slàje, röj'en, pôj (podi).
Suglasnik j zastupa d samo prividno u zapovjednom naiinu od
glagola klasti (kladem): klâj.
Kako / zastupa talijanski skup gl, vidjet <fe se pod br. 42.
37) U vezi s drugim glasovima.
Pred suglasnikom с predusno / dolazi mjesto s i с:'1) nöjcä (gen.
od nösäc u smokve), prajeä (gen. od prasac), pokûjstvo.
Mjesto s imaju /': lêjce, ditêjce u poslovici svâko lêjce po ditejce
(sr. §tok. djeteâce i „ljeta§cß").
Suglasnik y stoji mjesto v: japnb, obûjen.

') Za tu tamnu rijec isp. Ak. RJ. pod „(uStura" i G. Maver: Interno alla
penctrazione del lessico ital. nel serbo-croato della Dalmazia e dei territori vicini:
criteri metodologici. — Venezia, 1925, u „Atti del R. Istituto Véneto di cieñe, Le-
ttere et Arii" tomo LXXXIV, parte seconda, str. 769.
2) Isp. o tome Miklosich, Vergleichende Gram. I (1879), 415.
 Grada o bozavskom narjecju 85

Metatezu y imamo u: prikojsùtra.

Prema Stokavskom trideset dolazi trêjset.
38) Osim onih primjera gdje v stoji mjesto Stokavskog и (isp. br.
10) ono zastupa joS suglasnik m: züvnö (srav. zumance), zivnica
(zimna smokva), vnögo, gùvno, sedavnâjst osavnâjst, divtíica sugla
snik p (b): zîvka i zîkva, kïùvko (pored kl'ùfko); suglasnik p: prillvka
gen. od prilïpak (u Dubrovniku priljepak).
Suglasnik se v gubi: lazdàre (nozdrve), car[în (za crvljen, crven)
sarvït, sekârba, gôsti (ostve), brôska, prâska, rëpâc^). Za cêra itd.
isp. br. 10.
39) Suglasnik fzamjenjuje uvijek Stokavski skup hv: falâ, fâlït Fâr.
Inaie ovaj je suglasnik vrlo svojstven ovomu narjeíju (osobito u
tudim rijeëima), te rado zamjenjuje i íisie átokavske suglasnike.
Mjesto usnenih suglasnika dolazi f: fcovât, klüfko, fcä (gen. od
pas kad se ne izgovara pûsa).
Mjesto grlenika imaju f: cefálica, lâfka (fem. od lak, srav. sta-
rosl. lagbk-b), mêfka (starosl. текъкъ), fuzîna (pored kuzína, ven.
cusina, kuhinja), fôr (isp. u juz. krajevima Srbije horo od grík. X(,P°?>
ovdje znaii pijevnica).
Suglasnik / zamjenjuje v u: öfcä (ovca).
40) Promjene и tudim rijecima.
Vedinom svi preduSni suglasnici, koji se nalaze u stranim rije-
iima, uzeti su iz latinsko-talijanskoga jezika te su dvojako zastupani.
Suglasnik 5 s tvrdim izgovorom (ss) daje s': suläc (tal. sollazzo,
§ala), fälas (tal. falso, lazan), st'ùmak (tal. stomaco, zeludac), skândel
(daim, skandul, sablazan, sramota), santa (tal. santolo, kum), soldat
(tal. soldato, vojnik). bas (tal. basso, nizak), pillas (tal. polso, bilo),
sïga (lat. situlus, sigalj), sp'àra (apalpe, i u Srijemu, Broz Rj.), skiita
(dalm. scotta, urda), sanbñn (lat. sabulum, pijesakj skula (lat. chola)
i td.2) ili dajes: sêga (tal. sega, pila), sôrta (tal. sorta, vrsta), Sutil (tal.
sattile, tanak), strigün (tal. stregone, carovnik), spijat (tal. spiare,
uhoditi), spâr (tal. sparo, riba), studijät (tal. studiare, u6iti), spec (tal.
spechio, ogledalo), despet (tal. dispetto, prkos) itd.
Suglasnik s s rr.ekim izgovorom daje z (riede) : zgvacet (ven.
sguazzcto, uduseno meso), sptza (tal. spesa, kupnja), luzmarln (tal.roz-

') Isp. Miklosich. Vergl. Gram. I, 424.

2) Po Schuchardtovoj tcoriji, koja tvrdi da na pocetku i u sredini rijeci
latin'sko s ostaje s, dok se poznije venec. s pretvara u S, i, sve bi zaduje nave-
dene rijeci potjecale od latinskoga, tim \ise sto njihovi dalmatski dementi isklju-
cuju svaki venec. uíjeca].
86 Artur Cronia

marino, ruzmarin), lonzâr (tal. rozario, stablo od ruze) ili daje í (ceSce):
uzânca (tal. usanza, ob i caj), zvejarîn (ven. svegiarin, budilica), ï vêlto (tal.
svelto, brzo), golâï (tal. goloso, popaSan), murôza (ven. morosa, draga).
Rijetki su primjeri da predusnici s, z, S, z zastupaju druge sugla-
snike: zerbi (tal. acerbo, kiseo), bazdûra (tal. bordura od franc, bor
dure, obruh, ali isp. zbazdät).
Sasvim je nejasan postanak rijeci : spüza (tal. spugna, spuzva).1)
Rijeci kalez (lat. calex, putir) i krlz (lat. crux) su zapadno-
romanskoga podrijetla.2)
41) Isto je tako dvojako zastupljeno i nepcanog (za grleno^isp.
br. 23). Ono daje z (rjede) : zurnäta (tal. giornata, nadnica), züh (tal.
giugno, daim, zugno, lipanj), miziràna (tal. maggiorana, mazurana) ;
je Ii parían (tamnica) prema tal. prigione ili venec. presort ? A lopli
(lat. lapidens, tal. laveggio, ven. lavezo, dalm. lopisa, lonac) predsta-
vlja Ii romansku bazu u svim svojima sastavcima ?8) Iii daje j ce§ce,
pretezno) : kuräj (tal. coraggio, sríanost), jakêta (tal. giacchetta, ha-
ljetak), alarôf (tal. orologio, sat), jlndârtn (tal. gendarme, zandar),
jerân (tal. geranio, cvijet), jenâr (tal. gennaro, sijeíanj).
42) S obzirom na prijelaz tnlijanskoga gl (nepcano) u venec. g
(nepíano) nije uvijek lako ustanoviti da li je cakavsko / u nekim tudim
rijecima postalo od jednog ili od drugog: famêja (famiglia-famegia,
obitelj), zvejarîn (svegliarino -svegiarin, budilica4), niafica (maglia-
magieta, vunena ko§ulja), pajarica (pagliericcio-pagiarizzo, slamnica),
kojíiri (coglione-cogion, budalo).
43) Za ostale preduSne suglasnike (f, v) u tudim rijecima isp.
jos: brükva (ven. broca, cavlic), kâvsa (lat. capsa, sanduk), fôr (\ópo;,
pijevnica), fnzina (ven. cusina, kuhinja), zgvacet (ven. sguazzeto, udu-
§eno meso), vardelhi pored gardelîn (ven. gardelin, cesljdgar), kvâdar
(tal. quadro, slika), kvatre (tal. le quattro témpora, cetiri posna vremenaj.

Afrikate
44. Stokavski skupovi cr, ere, cri predstavljeni su sturim ¿r itd.:
cam (írn), carljín (erven), cärv, carvic, crivd, crîp, car, ríika (dub).5)

l) Isp. o tom: Strekelj: Zur slavischen Lehnwörterkutide, 59; Skok u „Nast

Vjes." XV, 380; Vasmer u „Izvcstija otdël. rusk. jaz. i slov", XII „ 277; Romanski
u Bjzant. Zeitschrift, XVIII, 228.
") Isp. A. Bohac „Listy filologické", Prag, 190? i M. Bartoli „Zbornik u
Slavu V. Jagica", Berlin, 1908.
s) Isp. glas u Bartoli: Das Dalmatische.
J) Svegiarin po Rj Contarini; Boerio ga nema.
5) Tako je na Rabu (Kusar, 6), u Lumbardi (Kusar, 6), u Vrbniku (Rad 199, 92).
 «7

45) Trece lice mnozine sadasnjega vremena u glagola prve vrste

kao peci glasi : реей, rec~û, vueû mjesto peku itd.
46) Odstupaju od stokavskog govora ove afrikate : fcovät (pso-
vati), cenicah (psenica).
Prema stokavskom tresna ovdje ima crîsna; a mjesto stok.
cvröak ovdje ima cvaröäk.
47) Promjene и tuäim rijecima. Suglasnik с ponajvise dolazi od
talijanskoga z s tvrdim izgovorom: etganin] (tal. zingano, ciganin),
suläc (tal. sollazzo, sala), cükar (ven. zucaro, Seder), capün (tal.
zappone, trnokop), boeûn (ven. bozzon, staklenica). kapäc (tal. ca-
pace, ven. capaze1), kadar, vjeSt), cinpres (tal. eipresso, iimpres),
camatôrji ili cimatôrje (tal. cimitero, groblje), nuneßt (tal. annunciare,
navijestiti) cetrün (tal. cetriuolo, cedro od Kéôpoç) cêra (tal. ciera,
obliíje). Medu ove spadaju mocira (lat. maceria, rusevina, zidina),
dalmatska rijeí, (srav. ven. masiera,2) i oeät (lat. acetum, ven. aseo),
isto romanska.
U rijeíi poces (tal! possesso, imanje) bit ¿e po srijedi razjed-
nacivanje.
Mjesto mekog talijanskog z ima с rijeí brünac (tal. bronzo,
lonac).
Po svoj prilici imaju latinsku osnovu : peca (povezaía), märac
(ozujak), brânc'e (skrge), cava (íavao, klinac), isp. : petium, martius,
branchiae, clavus, a ne danaSnje tal. pezza, marzo, branchie, chiodo
(isp. br. 51).

Nepèani
48) Praslovenski skup stj i skj (ske i si.) daje sV3): god'isce
(godina), fôsee u Salima, smetlïsce (suho li§de za staju), scâp, scêta,
scîp'àt.
Jedino je klîÉke mjesto klisca, dobivái nast. kl.
49) Nepíano | ostaje takovo i ne pretvara se u j: (übäv, (й-
bït itd.4)
CeSCe nego u gtokavstini javlja se ovdje, uzeto iz drugih obra-
zovanja, / : vïÉje (vise), ü¿\i, Sïrli, zviil'àt (jer je ispao d ili â),
dügli, süzji.
Mjesto stokavskog tekudeg / ima lj : gfista.

') Tako slieno za ostale primjere.

s) Isp. Bartoli, Das Dalmatische, 1, 261.
3) Isp. i u Lumbardi (Kusar, 5), u Vrbniku (Rad 196, 93).
J) Tako je i na Rabu (Kusar, 45).
88

Prema §tok. dimñak ovdje ima dim\ak.

Za k\ät, kßtva mjesto kleti, kletva, isp. br. 3.
50) Nepcani suglasnik h zamjenjuje Stokavsko nosno n : gnôj,
погас (metateski od ronac, pticaj, liörit (roniti) ; morfoloSkog je
podrijetla dunbîna, visinä, cHha (cesno).
Prema §tok. tarnjan ovdje ima: tamnjân.
51) Prom/ene и tuäim rijecinia.
Suglasnik с postaje od tal. chi: c'ikara (ven. chicara, fildzan),
sceto (tal. schiettó, ció, upravo) sc'öp (tal. schioppo, puSka), spec
(tal. specchio, ogledalo), ocal'i (tal. occhiali, naocari), capät (tal. chi-
appare, uhvatiti).
Pamti : skína (njem. Skina, ven. schena, leda), skïvât (tal. schi-
vare, bjezati, saíuvati se), berekín (ven. berechin, dríe) i dr.
Suglasnik с dolazi jo§ u : cífa gen. cífla (lat. cephalus, riba),
ciтак (lat. cimex, stjenica), kancôlica (tal. canzonetta, pjesmica).
Mjesto tudega tekudeg / dolazi angula (tal. anguilla, jegulja),
pindulät (ven. pindolar, visjeti).
Talijansko nepíano gn daje ñ: kur'iädo (ven. cognado, djever),
siña (ven. segnal, znak), stanlv'át (tal. stagnare, kalajisati).
Mjesto nosnoga n dolazi h: küiika (tal. conchiglia, Skoljka),
manteáüda (ven. mantenuda, milosnica), plaña (lat. planula, tal. pialla,
rende), nânci (tal. ne anzi, niti).
52) Jos nesto o glasovirna.
Vedinom tude i domace rijeci iskrive iskonski lik zbog meta-
teze i afereze, ¡li zbog kontaminacije i prostonarodne etimologizacije.
Evo nekoliko primjera za metatezu i aferezu : za'ik (jezik), ко-
romäö (ó]jLÚpr'.KOv), погас, nör'it (ronac, roniti), pulitânke (napole-
tani, smokve), kodVàk (vukodlak).
Za kontaminaciju ili prostonarodnu etimologizaciju: balancâna
(melanzana - balança, patlidzan), bandañro (palo di ferro -banda, po-
luga), barbaroza (erbarosa-barba, vrst geranija) protêt (perfetto-profeta,
savr§en, zdrav), Velerât (bijeli-veli, Puntebianche), nepisândo (non
pensando-pisciando, ne misled), senpjot (scempio — ven. subioto, vrsta
tjestenine), nabdto (hrv. na — tal. di botto, odmah), reparacjûn (ripara-
zione-operazione, operacija), sfugät se (sfogarsi — ven. infogarse, raza-
riti se), ûrla (orlo-gorna, zlijeba od strehe), zaveramênte (hrv. za —
tal. veramente, zbilja), deventài (diventare-inventare, izumjeti, slagati),
do fin (hrv. do — tal. perfino, iak), kagomïla (camomilla — ven. cagar,
 Grada o bozavskom narjecju 89

titrica), patrdna (patrona-poltron.i, naslonjai), pulentâda (polenta —

ven. ponentada, jak zapadnjak).
Neobiinim skraiivanjem mazln (mlinac) dolazi od ven. mazenin.
Past'èk znaíi pluska, jer kad biskup krzma daje „pax tecum".
Benät znaíi prijetiti, jer kad se prijeti, kaze se „ben, ben" (do-
bro), a to ponajvise drzeci prst na nosu.

Akcenti i kvantiteta
53) Bozavsko narjecje imade dva akcenta: jedan za kratke a
drugi za duge slogove. Ti akcenti odgovaraju stokavskom jakom
akcentu. Jedino je bozavski dugi akcent neSto kraci od stokavskog.
54) Jedna rijei ne moze imati vise od jednoga akcenta, bila
kratko ili dugo naglaSena. Jedino u nekih viSesloznih tudih rijeíi je
íujan i neki sekundarni akcenat: fèrodest'ùko (tal. ferro da stucco,
rende), bàrbaroza, zàveramênte.
55) Akcenti, bili dugi ili kratki, mogu stajati na kojemugod
slogu pojedinih rijeíi svakako i na svrsetku rijeíi : dobrotä, lübäv
käzät, lipo ta.
56) Kao u stokavskom govoru, enklitike nijesu naglasene. Ako
se nalaze na poíetku reíenice, a u bozavskom narjeiju mogu stajati
na poíetku, onda imaju svoj akcenat, i to kratak : si' mu rêka, mï
se eint, bï ti rèka.
57) Svi naglaseni samoglasnici mogu biti koliko kratki, toliko i
dugi ; takoder i samoglasno r moze biti i dugo i kratko naglaSeno:
pärst, smärt, kârv, earn.
58) Za naglasenim slogom uvijek su svi slogovi kratki, a ne
smiju biti dugi, kao sto su u Stokavskom govoru: v'idis, kuce, isp.
s kralûrt, prajeûn prema m'ùzun.
59) Proklitike mogu imati kadSto akcenat. Imaju kratki akcenat
kad su ispred enklitika i kad je na njima u stokavstini brzi (kratki-
jaki) akcenat. Imaju dugi akcenat, kad je na njima u stokavskom di-
jalektu uzlazni (t.j. dugi-slabi) akcenat: ne bi, te mu, na po, nâ porno с,
niz bardo, vä te, vâ me, vâ nju.
60) Prema slogu sa slabim akeentom Stokavskog dijalekta stoji
akcentuacija u bozavskome dijalektu za jedan slog naprijed prema
kraju rijeíi, to jest zadrzava stariju akcentuaciju. Kad je u §to-
kavStini slog slabo-kratko naglasen, bozavski je akcenat kratak; a
kad je u stokavStini slog slabo-dugo rhiglaSen, iakavski je naglas
 Artnr Cronia

kratak isto, ali prethodni slog zadrzava svoju kvantitetu '): dobrota-
dobrota, glüva-gláva, pltat-pitati, kazat-kdzati.
61) Bozavska akcentuacija ne stoji vise za jedan slog naprijed
prema kraju od rijeii, kada se rijei za jedan slog krati, a akcenat
se ne moze pomicati dalje prema kraju rijeii. To biva u neodredenom
naiinu onih átokavskih glagola i u genitivu mnozine onih imenica,
iiji je slabi naglas na predzadnjem slogu" rijeii : rëc-rèci, tüc-túci,
ovâc-ovdca, zîn-zéna.
62) Bozavski akcenti predstavljaju odnosne jake stokavske na-
glaske. Osobito je vjerno zastupljen dugi jaki, dok kratki jaki prelazi
iesto u dugi. To se dogada pred konsonantskim skupovima posred
rijeii ili na kraju rijeii u zatvorenom slogu, a ponajiesie pred
poznatim konsonantskim skupom iiji je prvi sastavnik koji sonant:
kilnca - fcönac. sêdmi (sëdmi), vâdne (ü dne), ôblak (oblak), plââni
(pläini), dílnle (dönle) , kâsno (käsno), parvähi (prvaSnji), brôska
(bröskva), präska (präskva), nevêsta (nèvjesta), каЩ-каЦ, ñádra
(njëdra), bâcva (bäiva), itd.2) Imaju jo§ dugi akcenat: jedân, tamhân,
zdrâv, danâs, veceras, tarbûh.
63) Tude rijeii, a vecinom su sve talijanske, imaju akcenat na
istom slogu, na kojem je u dotiinom tudem jeziku. Oksitoni, bili vec
takovi u tudem jeziku ili postali u ovom narjeiju zbog gubitka zad-
njeg sloga, ponajtise su svi dugi : fera (ven. feral, zizak), копа (ven.
canal, jaruzina), tavulîn (ven. tavolin, sto), perûn (ven. pirón, viljuska).
pacînt (tal. paziente, strpljiv), barblr (ven. barbier, brijai) itd.
Paroksitoni i proparoksitoni zadrzavaju obiino izvorni akcenat.
Jedino, ako iza naglasenoga sloga süjedi odredeni konsonantski skup,
kratko naglaàeni slog postaje dug (isp. о torn i preth. bilj.) : frïgat
(lat. frigere, przïti), fâlit (lat. fallere, pogrijesiti), dugâna (tal. dogana,
carinara), dr'èto (tal. dritto, ravno, pravo), kuntenat-kuntînta (tal. con
tento, zadovoljan, zdrav), supërab-supêrba (tal. superbo, ohol) itd.
Izuzeci su: sotonä (tal. sàtana, ali stok. uprav sotöna, zid.
Satanás), soldat (tal. soldàto, vojnik), poskürit (tal. oscuràre, tamnjeti)
kôgu (ven. cogölo, mreza), partit (tal. portîre, polaziti), ofendït (tal.
offènderc, uvrijediti).

') Takova kvantiteta je jako cujna, ali stokavcu koji prvi put slusa cakavca,
tako je cudnovata i neobicna da mu se cine kao neki treci slabi akcenat.
2) Isto vrijedi i za tude rijeci: rnärac-märca, Skäma-Skämla, siga-sigla, slû.
mak-stñnka, cimak-cimka ¡td.
 Orada o bozavskom narjecju 91

Oblici

S к 1 o n i d b a

O- osnove
Imenice muskoga roda
64) Nominativ jednine.
Imenicama muskoga roda zavrsetak je u nominativu jednine sa-
moglasnik ili suglasnik: sântu (kum), fuco (rubac), fuñera (sprovod),
pinê (kist), camatôrji (groblje), pärsj, tavulîn (sto), pas itd.
Imena od mila, kojima je za muSka lica u nominativu jednine
svrsetak e, ne pripadaju ovoj deklinaciji ved zenskoj a- deklinaciji,
te se sklanjaju kao Kfltê.
Umanjene imenice na -id imaju uvijek naglasak na ïc, i to
kratak : pop'ic, carv'ic, bruncic itd.
Izuzeci su: pûpic fpupoljak), kuvêric (zaklopiié), saropic (sirup).
Prema onome §to je reíeno pod br. 62 nekoje imenice, kojima
je u Stokavskom narjecju kratak akcenat, imaju ovdje dug slog: tam-
hàn, tarbuh itd.
65) Genitiv jednine.
Nastavak je a.
Pomiíno a ispada pravilno u svim rijeiima, koje ga imaju prema
StokavStini ili su ga umetnule (sekundarno a) u tude rijeii : momak-
munka, vëtar-vêtra, porat-pôrta (luka), kulap-kulpa (кар).
U rijeii pas pomiíno a iesto ne otpada, te je genit. päsa pored fea.
Za oblike prajcä-präsäc, koeä-koläc, isp. br. 31 i 37.
66) Dativ jednine.
Nastavak je и.
Za akcenatske promjene vrijedi ono §to je reíeno pod brojevima
64 i 65.
67) Akuzativ jednine.
Nastavak je a ili kao u nominativu.
Pravilo za rijeii, koje znaie Sto zivo ili nezivo, isto je kao u
átokavstini. Samo od onih imenica, koje znace skup od vecega ili
manjega mnoStva zivih bica, te u stokavskom narjecju imaju akuzativ
jednak s nominativom, nekoje imaju kad§to akuzativ jednak s geni-
tivom : izdâ je näröda i püka.
68) Vokativ jednine.
Nastavak je e za tvrdim suglasnicima, и za mekim.
92 Artur Cronia

Sve imenice na -ar, -er -ir -ur imaju vokativ na e: cäre, dok-
tùre, poStïre. Gospodâr i ma göspodaru. Tuda rijeí kasttg (tal. ca
stigo, kazna) i ma vokativ kastígo, vjerovatno od kastiga, koja se ne
íuje nikada. Imenica sinak ima vok. slnko. Inaíe se kadsto íuje i
nominativ mjesto vokativa.
69) Lokativ jednine.
Nastavak je u.
Imenica dan ima nastavak e u: vâdne.
70) Instrumental jednine.
Nastavak je un.
Ovo un postaje od от, kako je reíeno vec pod br. 5 i 7.
Nastavak un imaju koliko imenice s tvrdim suglasnikom, toliko
imenice s mekim suglasnikom: 5 кгаЩп, s carun, s prYjatelun. Ime
nica otac ima instrum. 5 ôcin (dakle s izvornim ern).
71) Nominativ mnoíine.
Nastavak je i.
Duga mnozina je sasvim slabo rasïrena. Sve one imenice, koje
imaju u StokavStini dugu mnozinu, ovdje imaju kratku mnozinu. Samo
se rijetko íuje: zecovi, grebovi. Pred nastavkom i grleni suglasnici
postaju predusni i afrikate. Negdje mozda to nije bivalo, jer kad se
dañas íuje koji rijetki primjer kao jáürogí, r'àki ili rbgi, narod kaze
da je to „po ant'iku" (po starinski), te da samo stare „папе" (babe)
govoreovako; dok jeobiínije: jâstrozi, ràci, rözi, Gàrci, junâci itd.
Nastavak e1) u nominativu mnozine imaju imenice koje se svrsuju
u nom. jednine na -anin : Moläc'anin-Moläcane, Soliñanin - Solïnane,
Velar canin- Velarcane, Verônanin-Veronane. Takovu mnozinu imaju i:
fHtar-ГёШге (sveíar) i skolar-skölare (stanovnik „Skolja" ostrvca).
72) Genitiv mnoïine.
Nastavak je ov?)
Taj nastavak imaju imenice koliko s tvrdim, toliko s mekim
nastavkom : räkov, jâstrogov, kra\ôv, càrov, garmâ\ov.
Rijetko se íuje nastavak i: pùti, târsi, komadi?)
73) Dativ mnozine.
Nastavak je un.

•) Isp. Leskien: Gram. d. serbo-kroat. Sprache, 423.

2) Tako ua Rabu (Kusar, 29), u Vrbniku (Rad 199, 708), u OStarijama (Rad
180, 22).
') Isp. Dantcic : Istorija oblika, 74; Leskien: Oram. 418. Tako je ua Rabu
(Kusar, 29), u Vrbniku (Rad 199, 108), na Cresa (Tentor, A. f. SI. Ph. 30) i nesto
u Dubrovniku (Rad LXV, 171).
 Grada o bozavskom narjecju 93

Taj je nastavak za sve imenice. Dolazi od от (isp. br. 5 i 7),

te kad ima na sebi akcenat, vazda je dug: milzun, carvïâun, копйп,
ocûn. Kadâto se dativ mnozine jednaëi s instrumentalom te se îuje
n.pr. müzimin, konimin.
74) Akuzativ mnoiine.
Nastavak je /.*)
Sve imenice imaju pravilno nastavak i, te Sto je reieno za no-
minativ mnozine (isp. br. 71) vrijedi i za akuzativ, jer su ti padeii
jednaki.
75) Lokativ mnozine.
Nastavak je ih.
Pred nastavkom ih grleni suglasnici prelaze u predusne ili u
afrikate kao u nominativu mnozine : po varsïh, и gradïh, va fidin.
Kadäto — zbog izjednaíivanja s dativom — íuje se i oblik instru
méntala.
76) Instrumental mnozine.
Nastavak je imin.
U nastavku imin samoglasnik / ima pred sobom nepíanike kao
u lokativu ili u nominativu mnozine: müíimin, lacimin, rac'xmin, Zve-
rïncanimin.
U Solinama se íuje cak i nastavak imini, a rjede ¿mi: Poßni-
mini, brätrimi.
77) Poj'edine imenice.
Irr.enica brät pored braca ima u mnozini i bratri, bràtrov, brä-
trun, bratri, brätrimin.")
Imenica pas ne gubi vazda pomiíno a te se sklanja pasa, pàsu itd.
Imenica gospodïn ima u mnozini gospodïni pored gospodä.
Imenica Üoh (tío) muSkoga je roda, te se sklanja po ovoj de-
klinaciji, samo gto nema mnozine.
Imenica dan, pored pravilne deklinacije, saíuvala je i neke sta-
-rije oblike: vâdne, cetïre dnl, pet dan.
Imenica pût ima u instrumental jednine samo pütun.
Imenica kamen glasi : kämik.
Skradenica dan (tal. don od dominus), koja se, po talijanski,
kaze svecenicima, ne sklanja se nikad: vidi san dün Mtrka, bí san
s dün Mîrkun.

») Tako i na Rabu (Kusar, 30), u Vrbniku (Rad 199, 108), na Cresa (A. f. SI.
Ph. 30); isp. dalje Leskien, Qram. 424.
2) Tako je i na Rabu (Kusar, 31).
94

Imenica sîn ima u brojenju trï sîni.

Imenica \ûdi ima po t- osnovama dat. \ûdin i instr. lûdiman
pored Iñdimni.

Imenice srednjega roda

78) Norn. akuz. vok. jednine.
Nastavci su o i е.
Imenice s mekim suglasnikom imaju nastavak г, a s tvrdim о.
Jedino selcö stoji prema seoce. Tude rijeíi, koje se svrsuju na o ili na
e, muskoga su roda te se sklanjaju po muskoj deklinaciji.
79) Genit i dat. jednine.
Nastavci su a odnosno u.
Ti se padezi ni u бет ne razlikuju od stokavskih narjecja.
80) Lokativ jednine.
Nastavak je и.
Nastavak je и pravilan, ali se íuje u kojoj rijeíi i nastavak /:')
nä sarci, va jütri i samo jütri, и mêsti.
PriloSki i¿raz nasredë od sacuvao je stari nastavak e (isp.
br. 130).
81) Insrtumental jednine.
Nastavak je un.
Ono Sto je receno za mu§kc imenice vrijedi i za srednje: s mo
ran, po^un, selûn, slebrCin, lebrûn.
82) Nom, akuz. vok. mnozine.
Nastavak je a.
Imena koja rastu imaju akcenat na zadnjem slogu.: jiniena, bri-
rnena, nebesâ, cudesä.
83) Genitiv mnozine.
Nastavak je ov?)
Bilo da se zavrsuju tvrdim ili mekim suglasnikom, sve imenice
imaju nastavak ov. pdlov, selôv, mêstov.
Imenice koje rastu imaju ponajviSc nastavak t: jimenî, nebesí,
vrimení.
I imenica barïlo ima barïli. Inaíe se íesto íuje i barïlov i
brimenôv.

') Nastavak /' je cesci u Vrbniku (Rad, 199, 110), u Novom (Belic : Zamëtki
po cak. govor. — Izv. XIV, 2) Isp. dalje Leskien, Gram. 423.
-, Isp. Canicie: Istorija oblika, 79.
 V5

Imenice koje se svrsuju na -isc'e obicnonemaju nastavka : godisc,

smëtiSc, kudëlisc. Kako se vidi, u ovim se rijeëima, zbog gubitka zad-
njega sloga, akcenat primice pocetku rijeii za jedan slog.
84) Dat. \ok. instr. mnozine.
Nastavak je un, in, imin.
Za te padeze vrijedi ono §to je receno pod brojevima 73, 75,
76 za imenice muSkoga roda.
85) Pojedine imenice.
Imenice koje rastu, kako ime, obicne su u ovom dijalektu, te se,
kako je receno pod br. 82, 83, 84, razlikujn od Stokavskog narjecja
po akcentu i po nekim nastavcima.
Od imcm'ca koje rastü u mnozini kao nebo poznate su tri :
nëbo, tilo, ciido — nebesä, telesä, cudesä.
Cudnovat je odnos filo: telesä, a mozda je dokaz da su eka-
vizmi u ovom narjecju prilicno stari.
Sasvim su neobiíne one imenice koje rastu kao tele. Osim ditë,
rekao bih, nema nijedne takove imenice. Te se imenice zamjenjuju
odnosnim muSkim umanjenim imenicama: tolic jârcïc, jânâïc, prSjcYc.
Imenica jübre (turskoga podrijetla) ima gen. jedn. jubra itd.
Od imenice döba iuo sam lokat. jednine dbbi.
Kao ostatak staroga duala cuje se tri dêli.
Imenice ùho i око imaju mnozinu : böi, Mi, a u instr. glase o¿i-
jamin, usijarnin.

A- osnove
Imenice zenskoga roda
86) Nominativ jednine.
Nastavak je a.
Ovamo idu i one imenice mu§koga roda koje se svrsuju na a,
kako: slügä, Miküla, cäca; takoder i mugke imenice od mila koje
se svrsuju na e : Mate, Pave, Bare.
87) Genitiv akuz. \ok. jednine.
Nastavak je e odnosno u.
Ovi se padezi ni u iem ne razlikuju od Stokavskog narjeeja.
Nastavak e gubi svoju duzinu kad je prethodni slog naglaSen :
bäcve, küc'e.
88) Dativ lok. jednine.
Nastavak je /.
96 Artur Cronia

Pred nastavkom i grleni se suglasnici ne mijenjaju uvijek: va

Mèriki, na Rikï, divôjki, slügi.
Inaíe su veoma cesti oblici kao: na rüci, nozï itd.
Stariji su se nekoji oblici sacuvali sa nastavkom e u lokativu :
vod'è, na glave, po glâv'è.
89) Vokativ jednine.
Nastavci su o i е.
Mnoga imena, osobito vlastita, imaju vokativ jednak nominativu
Vàna, Märija, Bära!
Po gotovu imaju vokativ jednak nominativu sve imenice koje se
svrsuju u nominativu na e: Kate, Mate, Mande itd.
Imenice koje se svrsuju na -ica imaju vokativ na e ili jednak s no-
minativom: Marica i Märice, Mïlica i Milice.
Imenica hcêrca ima samo hcërce, a caca ponajvise cace.
90) Instrumental jednine.
Nastavak je о.1)
Sve imenice, bez razlike, imaju nastavak о : lend, màtero, dicô,
Marico.
Kad je nastavak o naglaSen, vazda je dug.
91) Nom. akuz. vok. mnozine.
Nastavak je e. N
Ovi se padezi ni u бет ne razlikuju od Stokavskog narjeíja.
92) Genitiv mnozine.
Nema nastavka.
Imenice ove deklinacije izgubile su staroslovenske poluglase
za genitiv mnozine, a nijesu primile ono sekundarno a §to ga danas
knjizevni jezik ima: zln, kuc, plantn.
Kad se na kraju rijeíi nalazi koji skup suglasnika, a da nije st,
St, zd, zd, sc, Sc, umece se pomiíno a kao u §tokav§tini : smdkav,
crikav, gïïsak, sestâr.
Za akcenatske promjene zbog gubitka zadnjega sloga isp. br. 61.
93) Dativ instr. mnozine.
Nastavak je arnin.-)
Dativ i instrumental izjedna£ili su se, te imaju isti nastavak: ie-
nàmin, rukämin , kucamin, slügämin.
94) Lokativ mnozine.
') Isp. Danicic, Istor. Obi. 37; 'Leskien. Gram. 419; tako je i na Сresи
(Tentar A f. SI. Ph. 30. 146).
2) T ко fe u Mrkoplju (Nast. Vjes. XIV, 744) ; slicno na Rabu (Kusar, 31 ,
i u Novom (Belie, Zamttki po cak. gov., Izv. XIV, 2).
 Grada o bozavskom narjecju 97

Nastavak je ah.
Sve imenice imaju pravilno taj nastavak: jemâtvah, lästravicah,
lastï ralt.
Kao u muskom rodu i u ovoj deklinaciji kadSto dativ zamje-
njuje lokativ.
95) Pojedine rijeci.
Imenica kokos1) vedinom svojih nastavaka presla je ka a- osnovama.
Jedn. N. kdkos Mnoz. N. A. V kôkose
G. kokosê G. kokôs
D. L. kokosî D. kokosân
V. k&ke L. kokosâh
I. kokosô I. kokosamin.
Imenica dicà obiíno se sklanja kao ítna u jednini, ali kadSto
se íuje u mnozini : Gen. die, D. In. dicàmin.

I- osnove
96) Imenice ove deklinacije podudaraju se vecinom sa stokav-
skim imenicama.
U jednini jedina je razlika u instrum., koji osim nastavka i iiua
i nastavak jo : karv\ô, so\ô.
U mnozini dativ ima nastavak in: mîslin, 10 din; i imin : rnîslimin,
solimin.
Instrumental ima nastavak ¡man pored imin : mîsliman, \0dimin.
97) Pojedine rijeci:
Imenica hcï se sklanja :
Jedn. N. hcï Mn. N. A. V. hcère
G. héere G. hc'erî
D. hc'eri D. hc'erân
A. hcèr hcerâmin
V. hcêrce L. hcerâh
I. hc'erô 1. hcerâmin")
Imenica kôst u jednini se sklanja pravilno po i- osnovi. U mno-
fini ima:
N. A, V. kôsti i koscä
G. kàsti
D. I. köstimin i koseâmin
Lok. kôstih i koScâh
J) Slicno na Rabu (Kusar 31) i u Trpnju (Rad CHI, 73).
г) Slicno na Rabu (Kusar, 31), u Mrkoplju (Nast. Vjes. XIV, 745), u Dobrinju
(Rad CXXI, 124), na Rijeci CXXIV, 152).
Jy/Кнословенскп Филолог 7
 98 Artur Cronia

98) Imenica nôc и nekim padeáima prisvaja sebi kad§to nastavke

od o- osnova, te ima n. pr. pô ¡idea, и nbcu, nôcun.
99) lmenica se màti sklanja :
Jedn. N. V. màti Mn. N. А. V. mätere
G. mätere G. mater
D. materi D. materân
A. mäter L. materân
I. matero I. materamin

Pridjevi
100) Prilicno se slabo u pridjeva razlikuju nominalni od slozenift
oblika. Samo u atributu vjerno je sacuvai nominalni oblik neodrede-
noga pridjeva : ces bït takb dbbar ? je vêc ¿ato, rtî mi draga.
Neki pridjevi upotrebljavaju se samo u slozenom obliku : veil
(veliki), èêrbi (kiseo), pôkojni (koji moze biti i imenica), cêli, bêli,
pritïli.
101) U sklanjanju se pridjevi, slozeni i nominalni, slazu sa sto-
kavskom deklinacijom, samo se u nekim padezima razlikuju ne§to.
Gen. sing. musk, i srednj. roda u odredenom pridjevu svrSava se uvijek
na -oga, odnosno -ega,1) a ovo krajnje a ne smije nikada otpasti'-
dôbroga, vèlega, mîrnoga.
Dat. sing. musk, i sred. roda u odredenom obliku svrsava se na
-omu, -emu, a zadnje и ne smije otpasti : fîsemu, bêlomu, cârnomu.
Lokativ sing. musk, i sred. roda je jednak s instrumentalom : и
velin dvôru, lîpin, sûhin.
Zenski rod u instr. sing, ima nastavak о kao zenske imenice:
dobrô (neodr.), dôbro (odr.), zdrâvo, postenô.
Dativ plur. za sva tri roda ima nastavak in : hrùtin, vrüá'n,
vrïdnin, losin.
Muski rod u akuzativu plur. ima nastavak t kao o- osnove: kun-
tînti, jâki, siroki, drûgï.
Lok plur. za sva tri roda ima nastavak ih: diigih, gblih, velih,
Supêrbih.
Instr. plur. za sva tri roda ima nastavak imin: lîpimin, arja-
vimin, dbbrimin.
Tvorba drugoga stepena.
102) Nastavci su iji, ji, si.
l) Tako je па Rabu (Kusar, 52), u Dubrovniku (Rad LXV, 171), u Trpnju
(Rad CHI, 74), na Rijeci (Rad CXXIV, 157); po nekim primjerima navedenim od.
J. Milceíida izgleda da je tako i na Kvarn-rskim vtocima (Rad CXXI, 116).
 Grada o bozavskom narjecju 99

Najobiíniji su nastavci iji, te idu u visesloznih rijeëi i u tudica:

bogafiji, pametniji, falsiji, c'arYji, dretije (za adverb).
Imaju nastavak ji oni pridjevi, koji ga imaju u stokavStini, samo
se neki u ovom narjeiju razlikuju j]j nastavkom ili tvorbom: vis\i,
dug\i, suh\i, sVr/t, jacji, blïiji, nizji, barzïji, cvarstïji, Ijuîïji, tvar-
dïji, glatkïji, zutïji.
Ona tri pridjeva koji dobivaju u knjizevnom jeziku nastavak
si tvore ovako drugi stepen : lïsi, lasi, mêhlji (rjede meci).
Od nepravilnih komparativa dobar, pored M//, ima i dobrïji.
Za tvorbu trecega stepena nema se §to primijetiti. Sasvim od-
govara §tokavskom narjeiju.
Zamjenice
103) Licne zamjenice.
Samo se neki oblici razlikuju od Stokavskih.
Liëne zamjenice yô i tî imaju instr. sing, s manö, s tobo, dat.
plur. nân, vân ; instr. plur. 5 namin, s vainin, pored 5 ñaman, s vàman.
Liëna zamjenica ûn ima: lok. sing, nema; instr. plur. Airain rjede
niman.
Licna zamjenica onä ima: dat. sing, jï i jöj; ak. sing, samo jü;
instr. sing, hô ; mnozinu kao ûn.
Akcenti su ovin zamjenica: тёпе, mëni, têbe, tëbi, mano, tobö,
riega, nèmu, onï, oriè, onä, vân, ji, jü, ño itd.
104) Posvojne zamjenice.
Deklinacija im je skoro kao u StokavStini.
Zadnje a \ и и genitivu ili dativu jednine za muJki i srednji rod
ne smije nikada otpasti.
Upotrebljavaju se samo sliveni likovi : môga, tvôga, svôga, mômu,
tvômu, svôrnu.
Za instr. sing, zenskoga roda, za akuz. plur. muSkoga i za dat.
lok. i instr. plur. sva tri roda vrijedi ono §to je reieno pod brojem
101 za pridjeve.
Zamjenice negôv (zens, rod ñegdvá), nêzin i nihov radije se
sklanjaju po slozenoj deklinaciji, te se cuje n. pr. ñcgovoga, hego-
vomu, hízinoga, níhovomu itd.
105) Pokazne zamjeivce.
Pokazne zamjenice imaju dvojaki lik. Cuje se rjede: ov'i, ta,
onï1) a íeáde: ôv, otâ, tí, ün.2)
») Ovl on kao u Dubrovniku (Rad LXV, 173) ili u Trpnju (Rad. Clli, 7).
*) Slicno na Raba (Kusar, 34), na Kvarnerskim utocma (Rad CXXI, 1 14), na
Rijeci (Rad CXX1V, 155). u Novom (Izv. XIV, 2), na Cresa (A. f. SI. Ph. 30, 164).
7*
100

Njihova je deklinacija kao u §tokav3tini s doticnim promjenama

kao §to je vec istaknuto u pogledu pridjeva ili posvojnih zamjenica.
Samo se cuje i têga, temu pored tôga, tômu.
Akcenti su im : ovôga, onôga, ovê, ovîn itd.
Od pridjevnih zamjenica poznati su oblici : ovakôv, takôv, onakôv
i ovoríiki, tolïki, ononïki.
Sklanjaju se po slozenoj deklinaciji: ovakdvoga, takövomu, ovo-
nïkoga itd.
104) Upitne i odnosne zamjenice.
Upitne i odnosne zamjenice jesu : kî (ko), ¿a, kl (koji), cigôv
(ciji), kakôv, kolïki.
Kî se sklanja kao tko; naglas mu je kôga itd. instrum. je 5 kîn
i s okîn.
Ca se s klanja kao èto; genitiv je samo cêsa, instr. cîn i s ocîn.
Kl (koji) u muskome i srednjem rodu sklanja se kao kî (tko)
a u zenskom rodu :
Nom. kâ
Gen. kê
Dat. kôj
Ak. Ш
Lok. kôj
1st. ko, s okô.
U mnozini ima kî, kê, kâ (nom. akuz.) a za sva tri roda dalje:
kîh, kîn, kîh, kimin, s okïmin.
Cigôv ima gen. cigovoga itd.
Kakôv i kolïki se sklanjaju kao takôv i ovoríiki.
107) Neodreâene zamjenice.
San ima samo odredeni oblik, te se sklanja : sâtnoga, sâmomu itd.
Vas ili svâs ima gen. svêga itd. svï, svîh, svîn, sv'imin itd.
Ostale se neodredene zamjenice sklanjaju kao upitne gorespo-
menute zamjenice: ríiko, nïki (neki), ríisce, ríicigov, itd. nïkoga, nï-
âesa itd.
Sufiks god kadsto prelazi u kod: cà kôd, kî kod i kî gôd.

Brojevi
108) Glavni brojevi.
Glavni brojevi jesu: jedàn, dvâ, trî, cetïre, pêt, sêst.... jeda-
nâjst, dvanâjst.... sedavnâjst, osavnâjst, devetnâjst, dvâjst, triêset, stô,
dvîstâ, trî stâ, pêt stâ.... fisuc.
 Grada o bozavskom narjecju

Jedân, Jena, jenö sklanjaju se kao odredeni pridjevi: jenoga,

jene itd.
Brojevi dvâ, dvl, trî, cetïre radije se ne sklanjaju, a kad se
sklanjaju, ovako mijenjaju svoje oblike.
Gen. dvlh, trlh, cetïrih.
Dat. Lok. dvîn, trîn, cetirin.
Instr. dvïrnin (i dvämin), tr'imin, cetïrmin.
109. Redni brojevi.
Redni brojevi jesu : pärvi, drügi, treti, cetvärti.... jedanäjsti,
dvanâjsti.... dväjseti itd.
Sklanjaju se pravilno po slozenoj deklinaciji.

Sprezanje
Glagolski oblici
110) Danasnje narjefje nije saiuvalo sve proste glagolske oblike
koje jos imade stokavski govor.
Davno je nestalo drugo predasnje vrijeme1) (imperfekat), 6iji
je ostatak jedino lik bïse (bjeSe) s impersonalnim znaienjem : trebalo
je, trebalo bi, va\alo je, va\alo Ы, n.pr. bïse vân govorït = moral i
ste govoriti, bilo vam je govoriti.
Takoder je nestao drugi glagolski prilog-) (gerund, prosloga
(vremena), a jedva je íujan i prvi glagolski prilog (ger. sad. vrem.)
Napokon i prvo predasnje vrijeme (aorist) je nestalo sasvim, te
je kadSto nadoknaden sadasnjirn vremenom svrsenih glagola.:i)
Od slozenih glagolskih oblika mnogo kojesta se vec ne upo-
trebljava.
Rijetko se upotrebljava drugo buduce vrijeme, i to drukcije negó
u knjizevnom jeziku4), jer n. pr. mjesto budem hvalio narod kaze:
bùdin hvaiit, büdes hvalït, büde hvaïît itd.
Od ostalih slozenih glagolskih oblika sasvim je nestalo jos:
trece slozeno proslo vrijeme i cetvrto slozeno proslo vrijeme.

') Postoji jos na Rabu (Kusar, .38), u Dubainici (Rad CXXI, 127) i ncgdje
jos, ali sve vise nestaje iz cijelog podrucja srpskohrvatsko^ jeziKa.
-) Tako je na Rabu (Kusar, 38), u Mrkoplju (Nasi. Vjest. XIV 749), u Perastu
(Brajkovié, Progr. gimn. Kotor, 1892—93. str. 13), u Lumbardi (Kusar, 13;, na Kvar-
nerskim otocima (Rad, CXXI, 128), u Dubrovniku (Rad LXV, 174), u Trpnju(R&á
CHI, 75).
3) Slicno u Dubrovniku (Rad LXV, 174), u Trpnju (Rad CHI. 75).
') Inace je to osobina skoro svih juznih govora, isp. Maret'ca, gram. 287.
102 Artur Cronia

Trpni se lik upode ne upotrebljava.

111) Neodredeni nacin.
Krajnje i u -ti ili -ci obicno otpada: kazät, kopàt, pec,
Za oblike kao reci isp. br. 116.
Za akcenatske promjene zbog gubilka krajnjeg i isp. br. 61.
Za oblike kao dôjti, nôjti, pocâtt, zacât isp. br. 3 i 27.
1 1 2) Sadasnje vrijeme.
Prvo lice svrsava se vazda na -n (isp. br. 28) : znân, kopân,
vïdin, letîn.
S obzirom na prijelaz ë -\- n > ïn i in (isp. br. 13 i bilj. br. 16)
glagoli na -em ovdje imaju nastavak in: bùdin, pletîn, tresîn, pläcin.
Nijedan glagol nema u 3. lieu mnozine nastavak e, ved mjesto
njega dolazi uvi'jek и : vïdu, letû, cinû, govoru.
Glagoli I. vrste kao peci u 3. lieu mnozine zadrzavaju nepdane
suglasnike: pecû, recû, l'èiu.
113) Zapovjedni nacin.
U nastavku -ite za 2. lice mnozine i se cesto gubi (isp. br. 14):
hôte, vite, s'ète, recte, pôjte, klâjte (stavite), bïste (bjezite) dàrSte (drzite).
Sliínu sinkopu, samo rjede, ima i 1. lice mnozine : hômo, sèdmo,
nosmo, pôjmo, klâjmo.
Glagoli I. vrste kao piti gube zadnje j u cijelom zapovjednom
naclnu, te glase n.pr. : pî, pîmo, pite.
Glagol Unati glasi u zap. naíinu jinii, jinüino, j'imite.
1 1 4) Prvi glagolski prilog.
Mofe se reci da je taj glagolski oblik ved nestao. Nekoji ob-
lici, koji se jo§ i dañas cuju, imaju osobine jednostavnih pridjeva ili
priloga: vrûc, mogüé, molêc, Letêc, hotêc, nehotêc.
Ako se isporede oblici molêc i letêc sa sadaSnjim likovima za
3. lice mnozine sadasnjega vremena molu, letu, od kojih bi se morao
razviti prvi glagolski prilog, razumjetCe se lako da je ved nestalo
u narodu smisla za takav glagolski prilog, te da se oblici molêc, letêc
imaju smatrati kao ostatak gerundija koji vise ne postoje.
115) Olagolski pridevi.
Prvi glago 'ski pridjev.
Bez izuzetka zadnje iskonsko 1ъ otpada u svakoga glagola te se
nikada ne pretvara u o kao u knjizevnom jeziku.
Zbog gubitka glasovne grupe 1ъ zadnji slog rijeci, ako je nagla-
Sen, biva uvijek dug, ma bio izvorno kratak: dâ, stâ, dS, kazâ, bï,
¿ü, govorî.
 Orada o bozavskom narjecju 103

Drugi glagolski pridjev tvori se kao u stokovStini.

Glagoli I. vrste kad imaju akcenat na zadnjem slogu glase, n.pr.
pletln, pletenà, recîn, recena.
116) Za glagolske sloiene oblike, uz ono 5to je reéeno pod
br. 110, istad idu ovdje da buduc'e vrijeme slijeva sasvim dosljedno
neodredeni naiin s iducim си, сей, ce itd.: vidicese, сисей, sêsc'emo undê.
Samo glagoli kao rêc'i zadrzavaju krajnje i, te se govori : rêà
eu, têdi ces, peéi ce itd.

Pojedini glagoli
117) . Prva vrsta.
Osnove na d i t.
Prema Stokav. evasti, rasti ovdje ima cvêst, rêst.
Glagol jîst (jesti) ima sadasïije vrijeme: jîn, y'îi, jî jlmb, jïtè,
jidû ili jidtn, jidês, jidê itd.
Zapovjedni naëin jest: jî, jîmo, jîte.
Prvi pridjev je jî, jïla, jïlo, drugi pridiev je poïden.
Od glagola grestl upotrebljava se.sada§nje vrijeme: grîn, gréé,
grê, gremb, grëst'è, gredû.
Izgubili su se glagoli b\usti, sresti.
Veoma je obiîan glagol klâst (imperf. klâvat), ëije je sadaánje vri
jeme: klâdin, kïàdes itd., a zapovjedni mu jenaîin: klâj, klâjte.
118) Osnove na s, z.
Glagoli vrsti se i u\esti nestali su sasvim.
Glagol dovesti ne iuje se vise, mjesto njega narod kaze dope\àt.
Pozniji glagol spasit nadoknadio je stariji spasti.
Drugi glagolski pridjev glasi n. pr. grizîn, grizenâ, grizenè.
119) Osnove na b, p, v.
Malo se tih glagola do dañas saiuvalo. Nestalo je.- tepsti, grepsti,
skupsti, erpsti i zivsti. Mjesto ovih dvaju zadnjih narod govori carpat,
ilvit.
Prema stok. dupsti ovdje ima samo zdûst.
120) Osnove na g, k, h.
Tre¿e lice mnozine u sadasnjem vremenu glasi pecû, recû. Isp.
br. 112.
Glagol rndc ili môdi ima sada§nje vrijeme : indrin, mdres itd.
Glagol pomdc ima sadasnje vrijeme pomorin i pomMin,
Mjesto glagola ieci i vrijeci ima : uzgàt, varsït.
Oblika kao didi, stici nema, nego se kaze po drugoj vrsti dïgnut,
stignut. Samo se dosée odrzalo.
 Artur ironía

121) Osnove na m, n.
Za oblike zacât, naèàt isp. br. 3.
Sadasnje je vrijeme : pôâmin, kunîn, vâzmin it.d.
Prema §tok. uzeti, kleti, uzajmiti, ovdje ima vazêt, k\ât, zajât.
Qlagol peti cu je se samo u spêt se, spê se, spèla se. Inace se
íuje cesto glagol pêhin se itd.
Za glagol „oteti" narod samo umije kazati podrugljivo „da to
dobro znadu" „kl su и Vlahbriji..." (tj. Ravni Kotari kod Zadra, gdje
jo§ bivaju otmicè).
122) Osnove n'a samoglasnik.
Za zapovjedni naiin nekih od tih glagola isp. br. 113.
Drugi glagolski pridjev je vazda na jen, a nikada na ven: sa-
krïjen, zasîj'en, savljen.
Glagoli kao smjeti t. j. smit imaju sadaSnje vrijeme: smîn,
smï§, razumïn, prispïn itd.
Glagol zadît, koji ne poznaje oblika druge vrste, glasi u sada§.
vrem. zadïjïn, zadYjeè itd.; prvi mu je pridjev : zadî, zadïla.
Glagol biti (esse) ima sad. vrijeme : jesan, san, jesi, si, Je, jesmo,
smo, jestë, ste, jesil, su; negativni oblici jesu: nisân, nisï, ni, nismd,
niste, nisü.
Pogodbeni mu je nafin bï za sva lica (kao u slovenaíkom) ili:
bï, bïS, bï, bïsmo, bïste, bï. •
Za oblik bïse isp. br. 110.
Glagol ici, Sto ga narod zamjenjuje sa hodït u neodredenom
naíinu i sa grln u sadasnjem vremenu, ima prvi pridjev sa, sià, sld.
Svrseni oblici kao dôjti, nâjti imaju sad. vr. dôjdin, nâjdin itd.
123) Osnove na r.
Slabo su poznati ovi glagoli. Glagol umrït poznat je u svim
oblicima: umrîn, umrês... umrû, umrï ! unira, timarla.
Glagol pro ïtrït ima oblike: prostrîn, prostré§... pro tru, prostrï!
prôstra, prestarla.
Glagol târt poznaje samo oblike kao tarin, tares.
124) Oitale vr te.
U ostalim vrstama nema se isticati mnogo razlike od Stokav-
skih glagola.
Glagol oftt (hotjeti) ima sada§nje vrijeme: оси, cu, ôces, c'eS,
öde, ce, ôdemo, c'emo, dc'ete, cete, oceju, c'eju.
Prvi mu glagolski pridjev glasi : otî, otïla, otïlo.
Za spavati cuje se spät.
 Orada o bozavskom narjecju

Qlagol imati ima dvojaki neodredeni naiin: jimät, jiniit (staro-

slovenski imèti)) ; pridjev mu je vazda: jimt, jimïla.
Pored citât obifnije je stït, koji glasi u sadasnjem vremenu:
st'ijin stYjes itd.
Qlagol kat (tkati) ima sad. vrijeme kân, zapov. naiin kï\
Qlagol dognat ima sad. vrijeme dognân, i dorenin.
Glagoli geste vrste na -ovati, slabo su poznati ; mjesto njih
se upotrebljavaju oblici na -evati, a viSe -ivati iste vrste: poznïvàt,
darzivùt, pisîvat (iter, od pisati).
Mnogi glagoli iste vrste ne tvore sadasnje vrijeme na -ujern,
kao u Stokavstini, nego na -ivam dotiíno na -evam, osobito ako
su tudeg postanja: poznlvan, pisêvan, busîvan (od perf. bilsnut, cje-
ivati), desturblvan (smetati).

Iz sintakse
125). Imenice :
Nekoje imenice nemaju istoga roda sto ga imaju stokavske
imenice.
77c (ptica) je muSkoga roda, kao u svih sjeverozapadnih Slo-
vena') i djelomice u stok.
Muskoga su roda jos: tloh (tío), zvün (zvono), j'èsen, gôsti plur.
tant, (ostve). Glâd je ponajvise muskoga roda, ali se cuje i n.pr.
vêla glâd.
Umanjena imenica od grlo glasi garde, te je muskoga roda.-)
Zenskoga su roda : b'àrke pl. tant, vêcer, opânke, klîske ßtok.
klijesta, rjede klijeSte),8), cësna (cesno).
Srednjega su roda: muzenö (mozak, moádani), piuca (plur tant.).
Rijeíi uzete iz tudega jezika saiuvale su obi íno rod "jezika
iz kojega su uzete, osobito ako potjecu iz talijanskoga : jâstrog-
йатакос, astacus, sipa - aq.-ric, seppiha, konoba - cañaba, c'ïfa - cephalus,
râi-vaso, butîga - bottega, bagulîna - bagol i na, kuiiâdo - cognado itd.
Suprotni primjeri jesu: porcjûn ni. - porzione z., farnôku m. —
fragnocola z., kur'ènat m. - corrente z., pajarica z. - pagiarizzo m. i
joS nekoje.

') То ne bi doslo u prilog teoriji Do'îrovskoga koja dijeli SIo eue na

sjeverozapadne i jugo ¡stoene po nekim lingvistickim osobinania (raz - roz, iz-vy,
kv - cv itd.), izmcdu kojih spada i rod ptica - ptak. Tim ise sto i Slovenci kazu ptic.'f
2 Bozavski garlïc znaci stok. groce, a ne grlic u puske itd.
3) Isp. Maretic, Gram. 447.
106 Artur Cronia

126) Pridjevi.
Neodredeni pridjevi kadSto se zamjenjuju odredenima: làcnoga
i göla si me nâsa, nedûinoga su ga dopeßli.
Neki su pridjevi primili ved slozeni oblik : vèli, zêrbi, cêli, bêli,
pokôjni, pritïli.
Mjesto posvojnog ili tvarnog pridjeva stoji kadsto imenica u
genitivu, Cas s prijedlogom od, Cas bez prijedloga i to mahom uz
vlastita imena: vrUta od кисе, berïta od brâta, dicà od sküle, vidi
san Marïje кйс'и, bräta vdrt, Miküle libar, Banca киса1)
Inaíe posvojni su pridjevi dosta cesti i sklanjaju se mahom po
nominalnoj deklinaciji : bratovu jlrnenu, materina dvôra, Pâvlakova
târsja, Dunätovu kajïc'ur)
Imenica otàc ima posvojni pridjev samo dein.
Neki su pridjevi dobili znacenje imenice: mâli, mala — muskic",
zenskic, mlâdi, miada — vjerenik, vjerenica, stâri, stära — starac, sta-
rica, tûji, tuja — tudinac, tudinka.
Sâm znaci jedino „solus", te se sklanja po slozenoj deklinaciji.
Drâg ne znaci samo „mio", negó i „skup" kao i u drugim
slovenskim jezicima.
1 27) Zamjenice.
Mjesto posvojne zamjenice stoji kadSto licna zamjenica u geni
tivu s prijedlogom od: dâ si mi porcjûn od nèga, to je od mène.
Tako i mjesto âigôv íuje se od kôga.
U znak Stovanja kaze se uvijek Vi, a predikat, bioglagolski ili
imenski, stoji vazda u mnozini i u mu§kom redu: nemôjte bïti su
pe'rbi, cä ste mu däli?
U znak âtovanja kaze se Ont u neupravnom govoru,3) t. j. kad
se govori о celjadetu, kojemu bi se u upravnom govoru reklo Vi.
Zamjenice s'èbe, svôj negdje naginju uplivu (alijanske sintakse, te
se cuje mjesto njih mené, môj itd. oeil za mène, donêsli srno za nâs
tôga praicica, tî si dobî tvôj de.
Posvojne zamjenice negôv, hêzin cesto se medusobno mjeáaju, te
se osobito 6uje hegôv za hêzin: doli je od sestrê hegôv (njezin) vârt.
Cuje se i hegôv za svôj : mat! môra jitnît hegôv de.

') Isp. Mare tic, üram. 522.

-) Po takovu pridjevu u nominativu mnozine zovu se seoske obitelji: Pâv-
lakovi, Dunâtovi, Marghini, Fumini (Fume-Eufemia), Jurjevi (u matice zupnik Ih
pise: Pavlakovic, Dunatovic itd.).
■!) Tako je на Rabu (Kusar, 47) i u slovenaékom jeziku: bl san 5 mmin;
oih su mi däli.
 107

Stara pokazna zamjenica saj ne postoji vise ni u CakavStini.

Pored Stokavskih rijeíi jesenas, jutros, zimus itd. bozavsko narjeije
ima jo§: simo (ovamo) i seutra (jutros, jutro-se).
128) Brojevi.
Brojnik jedân, jetiâ upotrebljava se Cesto kao neodreden spolnik
prema talijanskom jeziku: tô ti je jedân fini gospodïn, ûn je jedân
tûji, tî si jedân tovâr.
Brojevi dvâ, tri, cetlre radije se ne sklanjaju. Kad se sklanjaju
imaju oblike koje smo spomenuli pod brojem 108. Adjektivne rijeii,
koje se za njih privezuju (bilo atributno ili predikatno) stoje u dualu
ili pluralu : ova dvâ sîna, ovï tri sîni.
Dijelni brojevi su samo djelomice poznati te se Cuje: onâkuéa
jïma dvoja vrütä, pêt funestar ; kupt je trbje butânde, cetïre bââve,
pêt pârov bragês.
129) Glagoli.
Qlagol dartât (drhtati) postaje prelazan, te znaëi: tresti.
Neki su glagoli povratni i kad nijesu u StokavStini : sànat se,
sêst se (tal. sedersi), mislit se pored mïslit.
Glagol pîtàt hode uza se rijeCi u dativu : pïtàcu mu pored
siga pitá ?
Talijanski glagol ritornare postaje povratan, te se kaze: tornat
se, tornâj se, vjerovatno radi upliva glagola vratiti se.
130) Pijedlozi.
Mjesto bez, kroz, med ili izmed, izmeâu, pred ili ispred govori
se-, prez ili brez, krez, mëju, sprid.
Mjesto prijedloga sred ili posred, usred govori se iitav izraz:
nasredê od, t. j. prijedlog sa starim oblikom na e za lokativ.
Prijedlog mimo se ne iuje vise; mjesto njega govori se uskrâ]
sa genitivom.
Prema talijanskom prijedlogu da, koji znaii koliko iz toliko od,
ovdje se govori od mjesto iz u : dôjti od кисе, znê ga je od kâvse.
Prijedloga k, ka nema, mjesto njega, s glagolima kretanja, go
vori se u: pôj и bräta, grê и dotara.
Sasvim je slabo poznat prijedlog о ;') mjesto njega se Cuje za, u,
na, od: sväka tïkva za svôj gaplíc vïsi (poslovica), berîta vïsi na
zïdu, и Boñ'cu, govod mi (govorio mi je) od bräta tvôga.
Slabo se pazi na razliku mirovanja i kretanja kod prijedloga
na ili u: bl san и grâd, grîn и gradû, klâj vänöj (u onoj) kâvsi, si
tiï na nüsu ?
i) Tako i na Rabu (Kuáar, 49).
108 Artur Cronia

Prijedlog za znaii i kretanje (put), te hocíe onda uza se rijeë u

akuzativu : grin za Zädar, za Split, za Täliju.1)
Mjesto za s instrumentalom ovdje ima za s akuzativom: pläkat
za bräta kt je parti.
131) Prilozí.
Od priloga §to znaíe vrijeme neki se razlikuju od stokavskoga
govora oblikom, a neki znaienjem : dï /tn-odmah, s/ло oä-sinoc, cêra-
juíer, c<erás-veíeras, рлГл-ovías, vâdne-dbàan, nôc'un-оЪпос, seütra-
jutros, pekosùtra, za¿>2¿««-poslijepodne, pötle, pötlen-pos\\']e, anitânto-
kadikad.
Od átokvskih, priloga koji znaíe mjesto razlikuju se: soto (ispod),
kade (gdje), ovde, tute, unde, simo (ovamo), sprîda, zvânka, gôri,
gorïka, dâli, doíika,-) oduzdô, nutra, dôble (dovle), dûnble (donle)
i njihovi slozenici odôble, zdotle, zdûnble, dodôble, dodotle, dodünble.
Medu prilozima koji znaíe naíin mnogi su uzeti iz talijanskoga
kao n.pr. : sieso — jednako, siküro — jamaíno, sceto — upravo, justo
— pravedno, dreto — ravno, nabbto — skoro, zaveramènte — u istinu,
kunvêno — slobodno, a da se ne nabroje oni primjeri gdje srednji
rod od pridjeva sluzi kao prilog, n.pr. : frïsko, fürbasto, Uno itd.
Mjesto uzalud íuje se zamân, a mjesto vrlo íuje se vele i puno.
Cestice za tvrdenje ili obratno obiíno se podvajaju : jê jê.nêc'u
ne, nî ga ne.
Mjesto glagola, slozena s prijedlogom, stoji vise puta, po tal i-
janski, prosti glagol sprilogom: slä je da (otisla je), dôjdi mitra
(unidi), znê ga je van (izvadio ga je).
132) Veznici.
Ima dosta tudih veznika : nânke (niti), jitânto (ipak), mânkle
(barem), dânkle (dakle-dunque), magàri (makar), àrtloke (a kamo, na-
protiv), nànci (niti).
Veznik dok glasi uvijek dôkle.
Upitna iestica li izgubila se: del dôjti? si ilmoran? sï ga v'idi?")

]) Inace takova se pojava sve vise siri po cijelom srpskom i hrvatskom

narodu
-) Isp. za takav lik Maretica, Qram. 485.
3) Namjestaj enklitika ra;'likuje se ovdje tim sto one mogu stajati na po-
cetku recenice i sto se negdje u samo] receñid namjestavaju drukcije negó u
stokavstini. Evo nekoliko primjera: mi se èini, j'è ga vidit? mû je r'èkla, i ki te
hrani je, kâd se pûno stävi, je slälko.
 109

P ad et i
133) Nominativ.
Kako je veé reëeno pod brojem 77, skraéenica dûn (don> do-
minus) kao poíasni pridjevak pred liinim imenom kojega sveéenika
ostaje uvijek u nominativu i kad je dotifrio ime u kojem drugom
padezu: bí san и dûn Mîrka, govorî je s dûn Mîrkun.
Isto vrijedi i za frâ kad se govori о kojem fratru: xïdi san frâ
Bartula, dâ san frâ Mikûli.
134) Genitiv.
Uz neodredene zamjenice ca, nïsce') pridjevi stoje u genitivu i
mahom imaju slozeni oblik : cä Je novoga? nïsce dobroga.
Mjesto posvojnoga pridjeva ime, kojim se oznaiuje vlasnik,
stoji u genitivu s prijedlogom od ili bez njega. Isp. br. 126.
Genitiv odvajanja i ma Êesto uza se prijedlog od: oslobodï nas
od otè sotonê, cûvaj se od grîhà.
Nijeini genitiv slabo je zastupljen: kî nïma perûn je kojûn (po-
slovica).
Genitiv s prijedlogom od nalazi se negda gdje u StokavStini pra-
vilno stoji lokativ s prijedlogom o.~) Isp. br. 130.
Genitiv s prijedlogom od nalazi se u raznim sluëajevima mjesto
prostoga genitiva : divôjka ni od dobrà glâsa, grî cas od smärti, nî
cov'îk od dobroga sàrca, gospodâr od кисе.3)
135) Dativ.
Mjesto akuzativa nalazi se dativ uz glagol pïtat, isp. br. 129.
136) Akuzativ.
Impersonalni pasivni glagol slaze se s akuzativom 4): zdûnble
vidi se iiâsu crîkvu, po dïdu se pôzna kücu.
Akuzativ dolazi mjesto lokativa sa prijedlozima и ili па kad se
slabo pazi na razliku mirovanja ili kretanja5). Isp. br. 130.
137) Vokativ.
Mjesto vokativa iuje se kadikad nominativ :*) frajûn, kade si bî?
Sïmo hôte, gospoja! Za ostale primjere isp. br. 68, 69.

1) Isp. L. Zima: Sintakticke razlike..., 193.

2) Isp. Maretic, gram. 538 br. e.
3) Isp. Maretic, Gram. 538. br. c.
*) Tako je na Rabu (Kusar, 47), u Dubrovniku (Rad LXV, 179)
6) Slicno na Rabu (Kusar 48).
") Tako i па Rabu (Kusar, 47), na Rijeci (Rad CXXIV, 138), na Kvarnerskim
Otocima (Rad CXXI, 1181, 22), u Ostarijuma (Rad 180,22).
1 10

138. Lokativ.
Isp. broj 136.
139) Instrumental.
Mjesto prostoga instruméntala íuje se íesto instrumental s pri-
jediogom s ocîn si vödu dosêgla? S ocïjamin vïdirno £â nan je
Bôg dâ.
Instrumental se je izgubio u nekim izrekama kao2): vdâa od
Ща, smardî od tabäka, kl je kuntenat od tibe !

Glagolski oblici
140) Mjesto sadasnjega vremena, koje zamjenjuje drugo bu-
duie vrijeme, nalazi se u zavisnim reienicama ponajvise prvo bu-
duée vrijeme: kâi eu dôjii, ces mi plâtït, äko ces ga vïdit, reci mu
câ zná¡ tî.
Drugo buduce vrijeme opisuie se sadasnjim vremenom od bitî
t.j. budín i neodredenim naíinom: budín käzät. Inaíe, malo sam ga íuo.
U objektivnim i sliínim reíenicama neodredeni na£in stoji uviiek
kao dopun ak nekih glagola, imenica, pridjeva:8) vidi san ga umrit,
ей san vas pïvat, un nêce kopät (t.j. nece da кора), nisi döbar
àânke tô emit.
U finalnim reíenicama mjesto veznika da i sad. vrem. upotreb-
Ijava se za s neodredenim nacinom : slä je и brata za v'idit jintrâdu,
zvä ga je za rec mu ca kdd.
О „blagu" ovoga narjeíja progovoricíu drugom prilikom.

1) To je pojava, koja i u stokavstini sve vise preotiina mah. Isp. Zima op.
cit. 241 i Maretic, Qram. 552.
2) Slicno na Rabu (Kusar, 48), u Dubrovniku (Rad LXV, 178).
3) Tako na Raba (Kusar, 50), Vrbniku (Rad 199, 143), u Dubrovniku (Rad
LXV, 179) u Trpnju (Rad CHI, 82).
Zadar. Arturo Cronia.

Редакц,и)'а je захвална г. проф. А. Кроной ilito joj je дао ову ipafjy o

Дугом Острву Koje смо досада ca диалектолошке стране слабо познавали.
Иако ионика тврЬен.а г. KpoHiije noöybyjy сулчье (као н.пр. твр^еье да су у
овом чаковском диалекту свега два акцента), иако г. Крошп'а не paзликyje
полудуги акценат koj'h се разви|а од хх у овим говорима (Л) од редакщч'а
je оставила онако како je код ibera, оставл^'уЬи све н>егово]' одговорности и
npyjKajyfcii прилику и другима да н»егове податке провере и допуне. Тако исто
je морао бити оставлен и гаспоред саме гра1>с и начин г. KpoHHjeea излагала.
Kongruencija u jeziku starih Cakavskih pisaca.

Tko zeli da se bavi око naucne gramatike kojega jezika i da

prati njegov razvitak od davnina do danasnjega dana, on mora
proucavati pojedine gramaticke pojave, da ih promatra u razliiitim
vremenskim periodima i u razliiitim narjecima toga jezika. Samo ce
na taj nacin mod potpuno da razumije jeziíne promjene i umjet de
ih valjano protumaíiti, te odrediti zakone danasnjem pravilnom knji-
zevnom jeziku.
*
* *
Vec je u doba indoevropskoga prajezika postojala tendencija, da
se rijeci, koje stoje medusobno u takovu odnosu, za koji nema po-
sebnog sredstva za izrazavanje, po mogudnosti dovedu u formalan
(fleksivni) sklad (Cf. Brugmann: „Kurze vergleichende Grammatik" III.
str. 641.). Taj formalni sklad izmedu pojedinih rijeci u recenici, t.j.
njihovo slaganje u padezu, licu, rodu i broju nazivamo srocnoScu
ili kongrueneijom (lat. congruere = slagati se). Kongruencija se dakle
proteze na padez, lice, rod i broj, a pokazuje se u glavnom izmedu
imenice i njezina predikata i atributa.
Osnovno je pravilo u na^em kao i u svim ostalim indoevrop-
skim jezicima, da se glagol kao predikat slaze sa subjektom u licu
i broju, a predikativni i atributivni pridjev u rodu, broju i padezu.
Predikativna ili atributivna imenica (u apoziciji) slaze se sa subjektom
uvijek u padezu, a u rodu samo onda, ako ona oznacuje sto zivo i
ima razlicite oblike za muski i za zenski rod, na pr. uiitelj— uciteljica,
kralj —kraljica, lav—lávica i t. d. (takove imenice latinska gramatika
naziva „mobilia"). Ako nema razlicitih oblika za m. i za z. rod, onda
se atributivna imenica dakako ne slaze sa subjektom u rodu, na pr.:
Ja cu biti tvoj odvetnik (veli sv. Marija), Mar. Dod. 95. str. 336.
(cf. L. Zima „Sint." str. 186).
Ali u indoevropskom prajeziku nije se kongruencija razvila do
stalnih pravila, negó je veé u njemu bilo nestalnosti i odstupanja, i to
112 Vjenceslav Glavan

zbog toga, §to se znaíenje пеке rijeíi isticalo u protivnosti s njenim

oblikom, ili Sto su se rijeíi u slozenoj reíenici mogle razliíno redati,
ili sto je koja grupa rijeíi u kompoziciji zamrla. Jos dolazi u obzir
to, da razdioba opee predodzbe, koja je osnov reíenici, íesto
naknadno, za vrijeme govora, dozivljava umetke ili dodatke, koji
smetaju kongruenciji.
Cesto je u reíenici subjekt takova rijeí, koja bi po svome obliku
imaia bi t i z. roda, ali je po znaíenju m. roda, ili je subjekt takova
rijeí, koja je po svome obliku u singularu, a uistinu oznaíuje mnostvo
lica ili stvari ; reíenica moze imati viSe subjekata, koji se medusobno
razlikuju u licu, rodu ili broju, ili je subjekt u reíenici brojna rijeí
i t. d. U takvim sluíajevima nastaje snutnja u kongruenciji.
Razlikujemo gramatiíku kongruenciju (po obliku) i logiíku (po
smislu, kutú ffóveciv). Kongruecija prema smislu izlazi iz borbe izmedu
gramatike i logike. Rezultat te borbe nije u svim jezicima jednak. Kod
zivahnih Qrka logika je sasvim pobijedila, dok je kod hladnih i pro-
misljenih Rimljana bila slabije srece (Cicerón na pr. sineze uopce nema).
Za danasnji naS jezik mozemo mirne duse kazati, da za ovakove
dvojbene sluíajeve kongruencije nema odredenih pravila, negó da u
njemu, sto se toga tiíe, viada velika raznolikost, t. j. ni gramatiíka
ni logiíka kongruencija nije posve prevladala. Nase narodne umotvo-
rine, koje svakako pripadaju medu najpouzdanije izvore za prouíavanje
jezika, ne upravljaju se u tome po stalnim pravilima, vec kongruiraju
pomenute dvojbene sluíajeve na razliíite naíine, sad gramatiíki, sad
iogiíki. Pa i ponajbolji naSi stokavski, tako reci klasiíni pisci (Vuk
Karadzií, Duro Daniíic i drugi) kao da u tome nijesu htjeli ograni-
íavati slobodu narodnoga govora, te se ni oni sami ne upravljaju
po kakovim stalnim pravilima kongruencije u pomenutim sluíajevima
(cf. Maretica : „Gram, i stil". §§. 406.--I25., gdje se navode mnogi
primjeri upravo iz Vukovih i Daniíiíevih spisa).
Kod starih íakavskih pisaca takoder se gramatiíka i logiíka
kongruencija smenjuju. No kako su stari íakavski pisci uopíe slabo
nastojali, da im jezik bude íist i lijep (ovo naroíito vrijedi za Zora-
niía, kojemu je duh jezika posve talijanski), i kako se to njihovo
slabo ili nikakvo nastojanje najmanje protezalo na sintaksu, u kojoj
se kod njih najjasnije ogleda jak utjecaj talijanskoga i latinskog
jezika, -- gramatiíka i logiíka kongruencija u njih su íesto radi ne-
sreínog sroka tako izmijeSane, da to upravo vrijeda uho íovjeka s fi-
nijim jeziíkim osjccanjem. Uostalom ono, §to je M. KuSar u svojoj
rlaspracvi „О Marulicevu jeziku" (Glas Matice Dalmatinske) rekao o
 113

Marulicu, „da je rijeíi, sto stoje u srokovima, kako se jasno vidi, bas
zato, da b¡ se slagale, íesto puta samovoljno mijenjao", moze se
s pravom, gotovo u jos vecoj mjeri, protegnuti i na sve ostale stare
cakavske pisce.
No kao sto su za danaSnji ñas knjizevni jezik ipak postavljena
neka pravila za kongruenciju , íim se konstatovalo, §to je obií-
nije, a Sto rjede u jeziku, tako se i kod starih cakavskih pisaca moze
opaziti razlika izmedu obiínoga i manje obiínoga. Samo se po sebi
razumije, da se u toj razüci izmedu obiínoga i manje obiínoga kon-
gruencija u jeziku starih cakavskih pisaca svagdje ne slaze s kongru-
encijom nru danasnjem knjizevnim nareíju ni u neknjizevnim narjeí-
jima. Ali to upravo i jest ono, Sto ñas kod ovakova posla zanima, da
naime istrazimo, u koliko se -pojedini jeziíni pojavi u starijoj fazi i
u razliínim narjeíjima slazu s tim pojavima u novijem knjizevnom
jeziku.
* »
Grada je u ovoj radnji rasporedena otprilike onako, kako je to
uíinio Maretií u svojoj „Gram, i stil.", tek su neke partije poneáto
proSirene. Kongruencija zamjenica obradena je u posebnoj glavi (XV),
al i se o zamjenicama govori i u nekim drugim glavama (II. a. a, III.
с. d., IV). To je uíinjeno zbog toga, §to se u recenim glavama zamje-
nice odnose na takove rijeíi, kojih se kongruencija tu obraduje, pa
sam drzao, da ée biti bolje i preglednije, ako odmah progovorim i
o kongruenciji zamjenica, kad dolaze u vezi s tim rijeíima.
Gradu sam uzimao iz ovih starih cakavskih pisaca: Marulida,
Hektorovica, Lucica, Barakovida i Zoranida. Kod primjera citirano
e poíetno slovo pisíeva prezimena, pokradeni naslov djela i redni
broj stihova odnosno retka ili strane.
Gdje sam se posluzio kojim struínim djelom, uvijek sam to na-
pomenuo.

I.
Ako su u reíenici dva (ili viáe) subj. razliínih lica, to vec
u st. si., a i u svim ostalim slav. jezicima 1. lice preteze nad 2. i 3.,
a 2. 1. nad 3., t.j. ako je jedan subj. 1. lica, a ostali 2. ili 3. lica,
glag. predikat stoji u 1. 1. (sg. ili pl.).
Kod starih cakavskih pisaca ¡mamo potvrde samo za 1. i 2., te
za 1. i 3. lice.
a.) Za da se veselju ja i ti, ti moju spuni, a ja zelju ispunit cu
tvoju. L. Par. El. 341.-2.
JyHfMoc.iuneHCKii Филолог 8
114 Vjenceslav Glavan

b.) a.) Ca od nje euh i znah i ja i svaki kraj. H. Rib. 1090. U

posluh tere i ya i ostale (sc. dvorke). L. Rob. 398. S mirom íivih
vazda i puk moj. M. Sud odnj. 138. (U ovom je primjeru pored subj.
puk joS i logicki subj. ja).
ß.) Prid njom podviv ruke bihomo tuj stale dvorkinje prez büke
ja i sve ostale. L. Rob. 793.-4. Ne inoremo zivit ni mi ni ïivine. Z.
Pl. str. 73. svake cine i sva oWftV s njim i sve stvari ine i mi
sami za tim sluzit cerno.... M. Jud. 65-67.
c. ) U svim navedenim primjerima nalazi se predikat u nepo-
srednoj blizini onoga subj., koji je u 1. lieu; ako li se on nade u
neposrednoj blizini subjekta, koji je u 3. 1., stoji u torn slucaju i
glagol u 3. I. (broj se upravlja prema broju toga subjekta u 3. licu.)
Na pr. : I ja i tolikoj Brtucevic prosL L. Jer. Mart. III. 49. Da bada
dríave i mi zdrave, moli za ñas. M. Jud. III. 343. Tako ti i mi i sve
strane nasega jezika drie i seine bugarscice za stvari istine. H. Pis.
M. Pelegr.
II.
a.) Imenice: vojvoda. sluga, sluíica, baSa, papa, gusarina, delija,
kadija, sotona, staresina po svome su obliku z. roda, ali po znacenju
m., te se u sg. redovno i kongruiraju kao imenice m. roda (Zima,
str. 184.), t. j. atribuí dolazi uz njih u m. rodu. Na pr:
a.) Odpravi s vojskom svoga vojvodu Oloferna. M. 1st. Jud. Akiora,
vojvodu svoga... vezana cini popeljati... Betulijanom. M. 1st. Jud. MnoStvo
kad veliko s vojvodorn oholim dosad sve koliko sta pod Jeruzolim. M.
Supr. Tur. 117.-8. Doide, vidi, dobi vojvoda hrabreni. B. Vila XII.
1976. Tomu se dokobi pakleni vojvoda. B. Jar. I. 143. Tad se kralj
odpravi da na boj izhodi i zarok postavi svakomu vojvodi. B. Jar. IV.
105.-6 Zalostni te skode od straha pobize prez svoga vojvode. B.
Jar. V. 126. Ne lin Paprat ugledaf oblak prid suncenim vojvodorn к
vili prisad.... Ijubaf s njom uzivase. Z. Pi. XIII. str. 54.* „Ki stoj'te
nize, moga slugu verna" sad rece „najbrze zovite Oloferna. M. Jud.
149.-50. Ne pogrd' mudar svit togaj, ki ima mar verán ti sluga bit.
M. Kat. 329.-30. Kad za tvu rabotu kupis koga slugu. M. Kat. 5H5.
On od sluge svoga hoti se krstiti. M. Ñas. Is. 19. Viditi mi se daj,
sluga tvoj da uziva. M. Uzv. Qosp. 91. Pozri na trud mnogi, ki trpi
sluga tvoj. M. Pan. 18. Tko bozjoj svitlosti p ravi sluga biva. H. Rib.
1420. Za slugu me tvoga obra. H. Lovr. 342. Verni slugo brzo teci.
H. Lovr. 753. Ovde jedan sluga imenom Tentinelus pojde к popom.

« U Bar. (Vila XII. 1248.) do'azi i vojevod.

 115

H. Lovr. izm. 764. i 5. Ko se íudo ovo stvori ? Srce moje progovori

ció dosastja ne znam koga, ni imena sluge toga. H. Lovr. 903.-6. Po
Lovrincu tvomu sluzi. H. Lovr. 991. I sluga se ja tvoj nazvah. H. Lovr.
1 168. O Isuse boze mili na slugu se tvoga smili. H. Lovr. 1453.-4. Za to
sluga sad za ta dar tvoj sam vece nego nigdar. H. Lovr. 1383.-4. On
Cas ima pojti jedan sluga popom H. Lovr. izm. 1804. i 5. O Lovriníe,
bozji slugo. H. Lovr. 2095. Ljubavnik, koga din i sluga prlveran. L.
Par. EI. 228. Nu ako u uzi izranjen sluga sad i gori i suzi veselo
tebe rad.., L. P. Ijuv. IX. 37.-8. Tad reci, da pravo ne dvorim sluga
tvoj. L. P. Ijuv. XX. 22. MatijaS, Derenöinov sluga. L. Rob. Osobe.
. .Bolizan i tuga koli zestoka je, ku trpi tvoj sluga. L. Rob 639.-40.
Moj, reíe, ti da bi zvati se htil sluga. L. Rob. 857. Nazrit ja sluga
tvoj tvojega sunca zrak nit uminm, nit sam svoj, ni mogu... В. O. Iv.
11.-2. Sluga tvoj ca pita, molim te, ne krati. В. Jar. V. 191. A ja sam
sluga tvoj. Z. Plan. VI. str. 19.) U svitofna kruga opci se priëom rit,
da umican sluga sini ¿e gospodit Z. Plan XIII. str. 66. Do smrtnoga
groba bit cu sluga tvoj. Z. Pl. XVII. str. 77. O Isusov slugo mili. H.
Lovr. 391. Boz/i slugo pun svetosti. H. Lovr. 471. Tako sada ti ovomu
otvor ol\ sluzi tvomu. H. Lovr. 481.-2. Kako A bela pravdenoga vele
virna sluge tvoça. H. Lovr. 687.-8. Koja dali jesu ovomu. Zaklinjan'ja
sluzi svomu. H. Lovr. 1433.-4. Slugo bozji pun svetosti. H. Lovr. 1531.
Ajme slugo bozji i pravi komu sada nas ostavi. H. Lovr. 2053.-4. Tim
Ii se oholis? To Ii je tva slava, da slugu umoris nesricna, a prava.
В. Vila XI. 401.-2. Da tako kazeS gnjiv virnomu slufici. L. P. Ijuv. II. 28.
Pokazi svitli raj virnomu sluíici. L. P. Ijuv. VI. 22. Bolje vam doteci
sluiicu jest virna L. Rob. 29. ...I od Sista pape sveta. H. Lovr. 5.
Svaki od vas moli boga za nasega papu Sista. H. Lovr. 502.-3. (Cim)
macem glavu njemu odniti i svetomu papi Sistu. H. Lovr. 2146.-7.
Zgodi mu se da galija, turska lice njim ukaza, htec' se zvat do poraza,
buduc" na njoj vrl delija. B. Vila, VIII. 563.-6. Imam krfnika, ziganta
Goliju, strasna protifnika, moguc'a deliju. В Jar. III. 27.-8. Nas kadija
tu me posla, gdi Zadarsko vice sida. В. Vila VIII. 169.-70. Tad mriz«
osnova sotona prokleti (sc. Lucifer). B. Jar. I. 55.
ß) Pridjevna rijei u predikatu dolazi takodjer u m. rodu, a tako
i relatlvna (i liina) zamjenica, kad sc proteze na ovakovu rijeî.
Sluga kad sagrisi tere ti bude kriv. M. Kat. 141. Tvoj sluga, ma
vilo, bit ce newnrli. L. P. Ijuv. XX. 58. Dobro dosai bud i slugo boga
moga. M. Pan. 65. О Isusov hrabri slugo ne <f na muci stati dugo,
budi jaki tere kripak. H. Lovr. 2019.-21. Izraela prija slugu svog i njemu
obitan'ja izda. M. Od uzv. Qosp. 115.-6. Zahvaljuju vele dosti, sladki
8*
1 16

Isuse, na milosti, ki ov tempal vrze doli, cica sluge, ki te moli H.

Lovr. 615.-8. Ter ovomu tvomu sluzi ki slip ostal je mnogo u tuzi
H. Lovr. 99 1. -2. A sad kad uzroke poznajes od tuge, i bol i zestoke
nesricnoga sluge, nec' da ga pogledas, koliko krvnika, a kamo da mu
das pomoci ni lika L. P. ljuv. II. 19.-22. . ..Makar da glava podje,
koju sluga od tèbe poznava, ki, neka zna§, voli vede ne zïviti ... L.
Rob. 100.-2. Kon tebe ni sada negó viran sluga, ki о torn sve radi. L.
Rob. 806.-7. Slugu ne uslisi, krilom ga okrili, placu mupodili dostojno...
B. Vila XI. 418.-19. Da sluga otusti, da ga srica sriti, ki ti se dopusti
na sluzbi umriti B. Vila XI. 431.-2. On verni sluga tvoj, ki te nad
sfe zudi i bit ce tvoj ne sfoj, ti ga ne zabudi Z. Pl. VI. str. 20. Slu-
iica, ki plaie molbu mu uslisï. B. Vila XI. 415. Prid vitezi bi vojvoda
Simun, ki se ne zabude. B. Vila VIII. 551.-2. Ne ëudi se ca eu t' reci,
niko iudo ko se zgodi posrid mora torn, vojvodi, zac ga vuklec nec'
obreci B. Vila VIII. 559.-62. Pak cu t' red vojvodu, koga si zvati rad
B. Vila XII. 830. Vojvodu hvaljahu do samih nebesa, prid kirn se valjahu
njihova telesa B. Vila XII. 1591.-2. A hvala vojvodi, ki tamo branî vas,
коти se ne rodi prilike do dañas. В. Vila XIII. 65-6.. Prid vojskom
vojvodi, ki njemu bise mil, kraljeve slobodi dopusti dobar dil. B. Jar.
IV. 191.-2.
b. ) Ali katkada se ovakove imenice ipak upotrebljavaju u sg. i
kao imenice z. roda .-
Knjige Siverina tko vidi al íuje, Sluge bozje sina, koga crikva
ítuje. H. N. Nalj. 1.-2. Da vidite joS rvanje od Lovrinca bozje sluge.
H. Lovr. 869., 871. Pojmo sveti krst prijati od Lovrinca bozje sluge.
H. Lovr. 1080.-1. Koliko kip vojvode moje odivase. Z. Pl. IV. str. 14.
Biljeska. Rijec vojvoda znafi ovdje iensko ieljade (upravo
vilu), pa se dakako i kongruira kao fern.
c. ) Imenice: ubojica, poglavica, uhoda, sirota, izdajica, kojc
prema svome znaienju mogu biti ili m. ili z. roda, uzifnaju se onda,
kad znaíe mu§ko ieljade, kao imenice m. roda.
ct.) Onud tada minu jedan ubojica. M. Muka Is. 519. Abel boga
moli blag kako ofiica, za to ga oboli bratof ubojica. В Jar. 165.-6.
Cim dojde do vaju s vlasteli svojimi poglavica naju, koji je nad svimi.
L. Rob. 1009.-1Ü. Od nasega poglavice и Hlifno sam nosi' liste. В.
Vile 159.-60.
Ali ovakove se imenice, i kad znaíe musku ieljad, kadäto
uzimaju kao fern.
Ore noi'na uhoda obhodec ne stane. B. Vila VI. 284.
 Kongruencija u jcziku starili cakavskih pisaca 117

(Govor je o vojniku, koji iuva поспи strazu). Samo ja uhiljen

sirota neboga. В. Vila XI. 171. (Tu pjesnik o sebi govori).
Te tvoje odluke izdajice zala (Juda) cemerne i zuke da bi majka
znala. B. Jar. 255.-6.
y.) Samo se po sebi razumije, da se ovakve imenice, kad znaîe
zensko ieljade, uvijek uzimaju kao imenice z. roda. Cf. Z. Plan XIII.
str. 57., 63. i XVII. str. 78. (ubojica) ; M. Jud. VI. 203. (poglavica) ;
M. Muka Is. 585. (sirota).
Biljeêka. Napose valja napomenuti da rijec „vladika" dolazi,
kao i kod dubrovaíkih knjizevnika, samo и znaëenju „gospoda".
Cf. M. Suz. 356., M. Isus. 611., Jud. V. 49., Spov. kol. 316. H. P.
M. Pel., Lovr. 2064 L, Rob. 922., Par El. 132. В .An'j J. 146,
Vi'a VII. 767, Draga 2393. —
d.) Imenice hudoba, nepodoba, glava, kad (u prenesenom znacenju)
znaíe musko celjade, kongruiraju se kao masc.: Kako to razumi pa-
kleni hudoba. B. Jar. VI. 325. Bi vesel to doba koliko moze bit zali
nepodoba(-âavo) mnec ta sud pridobit. B. Jar. VI. 327.-8. — ali kadsto
i kao fem.: Prva stanovito glava od Amoniti, Akior, uhilito pofa
govoriti. M. Jud. II. 234.-5.
e. j Kad imenice navedene и toc. a., c. i d. stoje и pl., uzimaju
se sad kao masc, a sad opet kao fem.
и.) Primjeri za m. rod: Da budemo i mi zvani verni slugeMako
krstjani. H. Lovr. 1091.-2. U svem mojem dvori sluge najvirniji i va
svakom zbori и svem razumniji i meni miliji. M. Jud. II. 113.-5.
Vojvode Dav dovi obsedose ga M. Tum. Jud. VI. 18 i. Razdilni na cete
pod glavni vojvode. B. Vila Vila VI. 293. Duhofni vojvode pokoru
beside. (В. Vila VI. 525. Tri glavni vojvode, kraljevi vicnici. B. Vila
XII. 1224. Ostali vojvode i bilopernici svi da ti pogode и ratnoj vojnicia
B. Vila XIII. 210.-11. Asirski base ti. glas kad slisiSe obojmeknuse
svi... M. Jud. VI. 71.-2. Je oto ti zali kleti gusarine. L. Rob. 51. I
pökle se sabra vide postovani staresine vele mudro i umice razbirahu
te naíine. B. Duàa skr. 169.-72.
Biljeska. Rijeí stareUna dolazi kod Barakovica dvaput и
pl. te znaci zensku íeljad, pa se dakako i kongruira kao imen.
z. r. Cf. В. Vila Skaz. i VI. 1.-2.
¡!.) Primjeri za v.. rod: Z. d'javljih ruk otresi virne sluge tvoje.
M. Gl. D. 12. Tebe sluge moje uíeci vapise. M. Gov. d. os. 89. A budue
operni i sluge àstite, ta venae biserni posten'ja rad kite, da njime
obhite gospoda svoga, sluge stanovite kralja ugarskoga. B. Vila I. -195.-8.
Ukazi slatkih voc, tve sluge oprosti. B. Jar. V. 297. Rabsko vice, sluge
118 Vjenceslav Glavan

vase; poklisare odpravljamo. B. Draga 2993.-4. I sazvav u dvor svoj

amonske vojvode. M. Jud. II. 217. Asada na konac, sve zbise didije,
kako miad u kotac, turacke delije. B. Vila III. 169.-70. Oruzje vapije,
ko se ufase, i svoje delije po vojski nukase. B. Jar. IV. 199.-200.
Bili snig i lefanj, dvi smrtne uhode. B. Vila 1. 136. A noc'ne uhode
okolo trazeci do grada dohode... B. Vila III. 103.-4. U Rim duh pustise
glave apostulske. M. Lip. Prig. 49.).
Kako se dakle vidi iz ovih primjera, ne preteze ni m. ni z. rod,
negó su oba jednako obicna, dok je u §rok. narjeCju nalega jezika,
kako je poznato, z. r. mnogo obicniji, premda ni tu nije m. rod posve
ncobican.
y.) Ima i takvih primjera, gdje u istoj receñid uz ovakve ime-
nice u pl. dolazi jedan atribut u m., a drugi u z. rodu : Svi sluge pre-
verne okol njega bihu. M. Jud. 1.-207. Ne íinite trge, ne kupite zlato,
pravi boèje sluge vazda mrze na to. M. Dob. N. 641.-2.
Iii je atribut u z. rodu, a predikativni pridjev u m. : Ne viruj sve
zeni, kada tuzbe svoje ¡íinec гебе: „meni zli su sluge tvoje". M.
Kato 29.-30.
S.) Kad rijec, koja se proteze na ovakove imenice (u pl.), ne
stoji u istoj recenici s njima, onda je ona uvijek u m. rodu. (To je
ponajvise rel. zamjenica). (Imahu) viteze ter sluge, ki jim se klanjahu
M. Dob. N. 376 (Bih) i slugam nemaran, ki za me boj bile. B. Vila
XII. 1373. Tolike vojvode Borajka voda zna, ki bihu uhode i íeta
osobna. В. Vila XIII, 93.-4. Ne samo svitovne koji su mu sluge da jos
i redovne. M. Dob. N. 83.

III.
Uz imenice bratja, gospoda, dica, dicica, koje su po svome
oMiku fem. u sg., a po znacenju mase, u pl., stoji atributivni pridjev
uvijek u z. rodu, a glag. predikat uvijek u pl. :
с.) Ca prudi himben um, bratjo moja ini'a. M. Dob. N. 103.
Bratjo mila. M. Dob. N. 671. Sve se je, bratjo ma, zbilo, ca smo
htili. H. Rib. 1514. Bratjo mila i druzina. H. Lovr. 1084. Sad placimo,
bratjo mila H. Lovr. 2131. Skupimo se, bratjo draga. В. Draga 865.
Da mi sada, bratjo mila, iskusimo sami sebe. В. Draga 2861. PoSto-
vana bratjo. Z. Pl. IX. str. 37. Eto jur potro5i mnoge gospode stan.
M. Sup. Tur. 25. U gospode svoje milosti prositi, ...pri gospodi onoj
prijatih kih cu^c. H. Q. Lovr. 150, 152. Neg ga nad ostalu gospodu
svu hvaliS. L. Rob. 544. Gospoda bogata, Zadrani oholi. B. Vilal. 685.
Dónese pisan list od gospode vase. В. Vila II. 23. Zenica u oku bne
 119

tacho'} gospodi (Zadar). В. Vila III. 318. А к tomu vitezi па promin

obhode, pladeni pinezi prisvitle gospode. B. Vila VI. 279.-80. Prisvitloj
gospodi da pade u ruke. B. Vila VII. 624. Tot su puna sva zaíelja
sve gospode privelike. В. Vila VIII. 235.-6. Gdi gospoda sve velika
obraz njegov svaki gleda. B. Vila VIII. 451.-2. I sideci puni stoli sve
gospoda ljubezniva. B. Vila VIII. 629. Tote se nahode razlika naroda
vitezi, vojvode i veda gospoda. B. Vila XII. 1164.-5. I mnogu gospodu
dostojstvom uhilih. B. Vila XII. 1375. Visoko poStovan od nase gospode.
B. Vila XIII. 208. Jur Ceka prigode unaprid ulisti u nase gospode, da
oca namisti. B. Vila XIII. 284.-5. C'in da si prilike primifsi of mal
dar gospode velike, premda je mala stvar. Dif. B. 16.-7. S takovim
ílovikom tko misli poslovat, z gospodom velikom mofe se skladan
zvat. В. Tom. 13.-4. Zaí galija od vridnosti dim gospode svitle
nase radi Senjske oholosti pri Loparu straza stase. В. Draga 35.-8.
АГ u kneza al' u baña, gdi se glasnu divojíica, vred budise domovnica za
gospodu tu odana. B. Draga 2385.-8. Sad gospodo plemenita, tko ía znade
da besidi. B. Draga 2769.-70. Drzali su red... hrvacke, krbafske gospode.
Z. Pl. VII. str. 28. Ter dieu neumicu obrizav tiskosc u vedu nesridu.
M. Sup. Tur. 23.-4. Nam dajud nauka za nasa dicicu. B. Jar. VI. 186.
ß.) Kako da smo dica miada. B. Draga 1974. Svim nam je umriti
bratjo moja milal znate da de priti dilom na mirila. M. Dob. N 485. -6.
Ca di : „pripasite boke bratjo mila, u ruke dvlzite nosedi svitila." M.
Ñas. Is. 307.-8. S time primiíe bratjo draga, erkovnoga dila blaga.
N. Lov. 539-40. Neka znate bratjo draga. H. Lovr. 1205. Qospoda
velika od gradov pram njemu gredihu, razlika vesel'ja Cine mu. Svitinike
ige mu, krune donasahu, pojahu josde mu ter tance vojahu. M. Jud.
II. 91.-4. Nazad te* mu stati trojanska gospoda. B. An'j J. 251. Tuj
* Ovo je staro 3. 1. pl. Barakovic i Zoranic uopee jos ostro razlikuju 3.
1. sg. od 3. I. pl. prez, od gl. htjeti: 3. I. sg. glasi hoce ili ce, a 3. I. pl. hote ili
te. Ovi oblici dola/.e veoma cesto i to ponajvise kao dijelovi futura I. (i puni i
enkliticni). Ci. za sg. hoce ili се: В. Vila VII. 614., VII. 625., VII. 629., VII. 674., VII 682..
VII. 736,, VII. 1079; Z. Plan. I. str. 6., VII. str. 34., XIII. str. 54., XIII. str. 57. i t. d.
a za pi. hote ili te: В. Vila II. 166., IV. 100., VI. 573., VI. 538., VI. 538., VIII. 471.,
VIII. 474., X. 14., XI. 405., XII. 534., XII. 833., XII. 888., XII. 889., XI'. 964., XII. 1269.,
XII. 1734., Jar. I. 180., VI. 479., VI. 769, Dr. 1011., 1164., 1418., 1777; Zor. PI. Posv.
str. 4., VI. str. 24., X. str. 45. i t. d. Samo Jedan jedini put ima Bar. (Jar. I. 72.)
oblik ce za pl., ali se kraj velikoga broja primjera s hote ili te mozemo domi-
sljati, da je taj izuzetak pometnjom dospio na ono mjesto. Mar. Hekt. i Luc. te
razüke ne pozriaju, te kod njih jednako glasi i 3. I. sg. i 3. Ii. pl. hoce ili ce, t. j.
ce je iz ostalih lica prodrlo i u 3. I. pl. (Cf. Danicic : „Istorija oblika", st. 295.).
Danasnji daim, cakavci recene razüke vise nemaju, ali se ona jos dobro sacuvala
u nekim éak. govorima Hrv. Primorja (Kostrena, Bakar) i dr.
120 Vjenceslav Glavan

odmetnuf halje gospoda velika potezahu tralje prignuf se dolika. B. Vila

II. 145. -6, A za£ me gospoda Zadarska znadihu rad iesta dohoda kad
liste primihu. B. Vila XII. 703.-4. Tada Rabska sva gospoda, kad vidise
da smo gosti, ne dase nam pojt do broda. B.Dr. 83.-5. Ta gospoda Ijubez-
niva. . . cinise me plav na kuci . . . B. Dr. 97., 100. Sutradan me povedose
ta gospoda kud gredihu. B. Dr. 239.-40. Tad uprosih te gospode da
mi milost ne zakrate. B. Dr. 245.-6. Ta gospoda postavise srid oltara
sveta blaga. B. Dr. 293.-4. Jer gospoda Jenovesca ne niogahu to pod-
niti. B. Dr. 2625.-6. Uhititc, bratjo, onega ter frustajte gola svega
рака к stupu veíte kruto, tere izrante vele ljuto. H. Lovr. 1283.-6.
Bratja sa, pitaju, blaguju ia prose latinskim jezikum fratri sé govore.
B. Vila VI. 534.-5. Bratjo, da znate, da zaov i tri dni u ovih paSah
pasti imamo. Z. Pl. VI. str. 27. Vidite li, ko se каре к nam gospoda,
i dare jur nose, opcina ke poda L. Rob. 923.-4. Gospoda bde klasti
u ta broj i njega. B. An']. Just. 363. Malo njim (Zadranom) vladati
gospoda mogose. B. Vila I. 477. Ostavi s gospodom da stoje gospoda.
B. Vila XII. 768. Sve gospoda pihvaliSe. В. Dr. 2974. Upisma knjiga
bise skladne rici po razlogu ía gospoda bolje mogu kako kraliu kad
se pise. B. Dr. 2985.-8, I к njemu pristupif za zagrlid ga gd¡ se go
spoda zagrljuju... nista ne uhitih. Z. Pl. XXIV. str. 94. Ni dica za
ludu ne side. L. Jer. Mart. 251. Tad hoti obuci mnoz dice u svite, da
greda pojuci radosti o£ite. B. Vila I. 569.-70. Razuman ne ljubi, ía
dica ditinje. B. Vila VII. 807. ...Naraf se tim slavi... da dica ditinje,
da muzi muzuju. B. Vila XIII. 320. Tote su dicica... B. Vila XII. 950.
b.) Glagolski pridjev u predikatu ili je u m. rodu pl., na pr. :
а.) Рак su ga hotili opeta gospoda vojnickimi dili razbiv ga do
poda. B. Vila I. 481.-2. Svu oblast ku ima gospoda mu bihu pustili
sasvima, knezom ga zovi/iu. B. Vila II. 43.-4.
ri.) ili u z. rodu sg., na pr. : Naga su zacula gospoda kako je
jadom tebe trula nesrica... L. Rob. 991.-2.
Kad je ovakova imenica u vokativu, tada zamjenica, koja se na
nju proteze, stoji u pl.: Ne sobom, da vami, bratjo, peíalan bih, zato
vazda s nami bog hoée biti, rih; i sada ja vas svih, ja zivotom mojim
iskupil bih... M. lud. III. 337.-40. Ostavite jure, bratja! rnoji drazi,
ne óin'te uzure, ponit vas ce vrazi. M. Dob. N. 655.-6. I rekoh; bratjo
ma, svaki vas ufan stoj, da vam sam sasvima obvezan íuvSi toj. H.
Rib. 155.-6. Rede: bratjo, znajte, íudo vam, éu redi, nu me poslu-
sajte, rií moju zoreci. Riku tuj vidite bnu i duboku, ovde gdi sidite,
ne vele Siroku. H. Rib. 323.-6. Mir Isusov s vami budi, draga bratjo,
tot i svudi, i josde mir gospodina, s vami bratjo, bud jedina.
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 12!

H. Lo\r. 447.-50. Jere velju bratjo moja, svetost vasa, znam, dostoja...
H. Lovr. 455.-6. Draga bratjo skupa toga, svaki od vas moli boga.
H. Lovr. 501. 2. Isukrst vas, bratjo, uslisï. H. Lovr. 1203. Uzvapih;
bratjo ma, slisïte c'a <îu rit, tako vam svini doma na zdrafju s puta
prit. В. Vila XII. 1744.-5. Bozja vam pomoc, bratjo, zazvah. Z. PI.
VI. str. 17. Bratjo, buduci... za vasu pitom§dnu glávar ja... po-
stafljen... rreni se, ako se tako vam, vidi, starim govoru, da misal
nabruse... I da znate, da nikomur se dopuSda neg od ljubavi pripovi-
dati. Z. PI. VII. str. 37. Znam, bratjo, da vi od ljubavi peti umite, bu
duci prohod ljubavi vase od pri izrekli Z. Pl. XIII. str. 57. Samo im
reci : znam, gospodo, prik mire miloSca prima nam vasa se prostire.
L. Rob. 1СШ.-8.
d.) Relativna (i lifna) zamjenica, koja se proteze na ovakovu
imenicu, a nije s njom u istoj reíenici, moze stajati i u m. r. pl. i
u z. r. sg. (ali glagol je uvijek u pl., kako je naprijed.receno).
ce) Primjeri za m. rod pl.: Kako Tezej odni tvu mladost prilipu
tvoj bratji, a oni kdere Leusipu. L. Par. El. 353.-4. Qospode velike
bnetacke poslusan u stvari razlike njim ne bi ogluSan, od njih bi iskusan
Ca mu se zapeli. В Vila II. 125.-7. Tad gospode svitle nase, vrhu
svega svita slavne, kirn galije bihu spravnc, vred in mnogo na dvor
dase. B. Vila VIII. 543.-6. (Pisemo...) Zemaljskoj gospodi, ki sviste
svitu svist, da dobro razvide i o6i otvore. B. Vila XIII. 38.-9. Skazase
mi ta gospoda, ía se na njih i pristoji. В. Dr. 1128.-9. Prem da osta
mnogo Ыаца pod Atilom toj gospodi radi mira i slobodi, ova zemlja
bi njim draga. B. Dr. 2525.-8. Odluíih naslidovati hitrost dice one,
ki... naraníe nadiju... umitelno naprave darsvoj; ja put zlodudi njih
ne perim. M. lud. Posv. Pomoc" udovicu, ter ju pohajat, i njeje di-
cicu, i njim svita dati H. Rib. J351.-2.
(i.) Primjeri za z. r. sg.: Ljubav i miloscu, koju prijasmo najprvo
od one prisvitle i prave gospode, koju kako je bog milostivi. gospod-
stvom darovao, tako ju je pametju... nareJio. H. Pis. Mik. Pel. Tad
gospoda, koju sluzi, posteno mu i me dase, vrh vojvod ga glavom
zvase. B. Vila VIII 611.-3. Ako Г mislis da cu t' redi svu gospodu,
koju vidi§. . B. Vila VIII. 623.-4. Rad one gospode, ku onda postenjah,
sad me of mai bode pokOrom ku ne mnjah. B. Vila XII. 638.-9. To
budi gospodi zemaljskoj dovolje, koj silom pogodi pakleno pristolje,
В Vila VIH. 113.-4. Da u zdravu zitku dicicu, ka sasnu, da im u po-
vitku ml idi ne pogasnu. B. Vila X. 171.-2. Zaî bo krv proliva (Irud)
dicke ku pobi, ka ne bihu kriva, viíni pakal dobi. B. Vila XI. 423.-4.
Cini pokupiti diâicu, ka sasnu. B. Jar. VI. 95.
122 Vjenceslav Glavan

ßiljeska. Rijeí vlasteli (pl.) dolazi samo u ovom obüku (a ne do-

lazi *vlastela), i to samo kod Barakovica. Cf. Vila III. 139., VI. bilj.,
VI. 585., VI. 607., VII. 745., VIII. 343., XII. 1749., XII. 1822., Rabu
gradu 16., Dr. 203., 564., 772., 778., 881., 1081., 2009. Kod Maruliia dolazi
oblik vlastele jedamput kao nom., a jedanput kao akuz. pi. (Mnozi ju
zaisto vlastele prosise. Jud. III. 257. Opet Marko Antonije silan po
Rim trka vlastele koljudi, lud. V. 143.). To je po svoj prilici pi. od
*vlastelin, kao grajane od grajanin.

IV.
Uz imenicu celjad stoji alribativni pridjev u z rodu sg. Meu
mnogom celjad'ju u siroku polju blujah. Z. Pl. XX. str. 84. U primjeru:
I straze i celjad sva, ka bise okoli, bise kako tnrtva. M.Jud. V. 205-6.
slazu se sve rijeii, pa i u daljnoj reíenici, koje se na nju protezu,
kao s imenicom z. r. (sg.j. Ali u daljnoj reíenici stoji zamjenica, koja
se proteze na imenicu celjad, i u pl.: Celjad niku robec z drugami
mojimi, mladicu jednu steé vidih meu njimi. M. Pan. 85. 6. Ter ce-
Ijadi tvojoj skazi, рак zajedno primi § njimi H. Lovr. 1048.-9.
Biljeska. Ova rijeí dolazi jednom i u pi. J er mnogokrat prez-
razborno opitan'je najkoli od boiastvenih celjadi od kin vila bise, na
pogibili zanilo jest. Z. Pl. XXI. str. 88.

V.
a.) Uz zbirne imenice: puk, narod, vojska, druzba, druzina nino-
Stvo, mnoi, zbor, jato, svit, ceta, skup, sila (kad znaii isto Sto i mno-
Stvo), broj, hust, dolazi u istoj reíenici glagol (ili druga kakova rijeí,
kojom se i pl. moze izricati), redovno u sg.
u.) Sedam dan ju puk sitova. M. 1st. Jud. Puk obrazom nicenad
greb placan zrca. M. Jud VI. 381. Jur se je poíelo to viíe vecati,
da mené krudelo zidovski puk latí M. Muka Is. 106 Toti mnoi ve-
lika i vas puk slis~ase. M. Muka. Is. 541. (U o\om su primjeru dvije
zbirne imenice, a gl. ipak stoji u sg.) Da bude oslobojen puk moj,
sveto trpih. M. M. Is. 28. Ljubav tva nadhaja svaku svita sluzbu, po
ku puk ushaja na angelsku druzbu. M. V. od Kr. 103.-4. Qnjiva puk
neviran buduci napunjen. M. Nasi. Is. 80. Da puk veran stcga u zgibil
ostaje. M. od suda v. 10. Jur puk tvoj gine vas, a ti si odstupil. M.
Sup. Tur. 32. Vas te ov puk, divo, moli, ti zalosnih nasutoli. M. Bern,
dod. 7. Neka brze vas puk pristane к raboti B. Vila II. 150. Mali puk
trpiti ti strasi ne more. B. Vila III. 149. I ia puk pozeli, skupno se
nahode. B. Vila VI. 608. Odvratih uSima da vece ne sliäe uzdasi tuz
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca » 123

nima gdi vas puk uzdise. B. Vila XIII. 238.-9. Hoti da puk primehud
nauk, njemu lip. B. Jar. II. 204. Od koga (Abrahama) se dviíe rnoj
puk izabrani. B. Jar. III. 108. Da к njemu prislupi vas puk Izraela. B.
Jar 111. 164. Svaki Cas puk ved da za njim grediSe. B. Jar. VI. 226.
Narod da vas slidi... B. Vila II. 33. Narod se razbiíe... В. Vila VII 10:
Zaí mu bihu svi zgodili kako narod, ki se krsti. B. Vila IX. 301.-2.
I narod himbeni kada vas pogine. B. Vila XII. 963. Vas narod na-
stoji oholoj \ojnici B. Jar. I. 242. Malo dan ispuni narod prez lju-
bavi B. Jar. II. 219. Nimase narod hud Clovika pitoma. B. Jar. II 254.
Narod se vas prignu, prinice dolika. B. Jar. III. 232. Gdi ga narod
vidi, svak sudi i ra£i. B. Jar. 111. 316. Narod se uzboja... B. Jar. IV. 9.
Te misli i ¿ud Kralj Saul vided da se narod budi Davida slidedi. B.
Jar. IV. 73.-4. Narod rob i suzan vrimena dovolje druzim glavom
duzan podnosi nevolje B. Jar. V. 53.-4. Prem ako noé bise, dótete
narod vas. B. Jar. V. 106. Blazenimi otci narod bise plodan. B. Jar.
V. 287. Abramu, Isaku, Israelu s' reka' ukazati zraku, ku tvoj narod
ceka, B. Jar. V. 305. Ne vidi narod slip pod medom otrove. В. Jar.
VI. 731. I sada narod lud obistan od veée putenu zalu éud ostavit ti
ne се. В. Jar. VI. 755.-6. Da Ii narod kad sagrisi kako reie slip ro-
djeni B. Dr. 2857.-8. Jur Ы propal narod ludi da se íesto Bog ne
smili. В. Dr. 2903.-4. Kuda vojska plesa. M. Jud. I. 288. Kad zava-
pijase vojska iz dubine. M. Jud. I. 292. Za to se vojska dize a grad
osta prost. M. Tum Jud. VI. 185. I vojska рак tlali, i zviri raznose.
L. P. Lj. VI. 20. Cetr sta i veéi broj galij ter navi jest, u kih bro-
dedi vojska se odpravi. L. Jer. Mart. 181.-2. S oruzjem druzba sva
barom po vrata ta buknu... M. Jud. VI. 42.-3. Svu nod d'jabolika
druzba starac dviju mislec zla tolika ne suza оЩи. M. Suz. 311.-2.
Da pram njoj izide stavSi se druzba sva. M. Uzv. Gosp. 58. Jer tako
takova gusa me ne st¿la, i ugodna ova druzba ne ostala. L. Rob.
207.-8. Za njega za ziva druzba me sad ova druii... L. Rob. 495.-6.
Zvase ga didid a sva druzba milosna. B. An'j. J. 98. Rekoh : druzbo
olemenita... B. Dr. 905. Jer ne sli§ah od mladosti lipse druzba da go-
vori. B. Dr. 1238.-9. Jur kad vidih da je vrime da se druzba ta ra-
shodi. B. Dr. 1244.-5. U jedn ) se drusba skupi. B. Dr. 2217. Ta se
druzba ugovori kako ljudi od pameti. B. Dr. 2333.-4. Dokle druzba
stoji skupa i protivnik to procini. B. Dr. 2937.-8 Pastirska druzba
poslusajud stala bise. Z. Pl. XIII. str. 68. Vesela druzina mnogu ¿mi
radost M. Jud. VI. 351. Obranoj druzini vesel'ja postase. В. Jar. III.
184. Prosladi dake srca druíini svoj. Z. Pl. VI. str. 17. Dospi pisancu
s ugojajem sfe druiine. Z. Pl. VI. str. 19. Sfrsena i pohvaljena bi po
124

svoj druiini pisanca... Z. Pl. VI. str. 22. Mila druzino... Z. PI. XII.
str. 48. Dijaninu druzbu... Z. Pl. XII. str. 49. Mila i draga druzino.
Z. Pl. XIII. str. 52. Tere cu ovo rit da sfa ova druzina tebe ce pro-
slavit i sfa ova planina. Z. Pl. XIII. str. 62. Stala bise sva druiina.
Z, PI. XIII. str. 62. U to druzina sva öekase Z. Pl. XIII. str. 6-1. Sfa
druzina jure, fa m'je viditi, sita petja ...jest Z. Pl. XIII. str. 64. Mi
smo vidili ovo, vam svidoiimo tuj, gdi slisa sve mnostvo, sad vi
sudite njuj. M. Luz. 387.-8. Mnostvo kad veliko s vojvodom oholim,
dosad sve koliko sta pod Jeruzolim. M. M. Sup. Tur. 117.-8. I cesaru
rimskom tako htil, da sluzi mnostvo svako. H. Lovr. 787.-8. Tuj mno
stvo pri kraju svaki fas dohodi. B. Vila XII 884. Jer sada na me
grede mnoz velika. M. Sv. in. Isus. 418. Mnoi puka ovoga da sada
Dogine. M. Sv. m. Is. 493. Ocucen'ja nasa, s kih cudna mnoz gine. H.
Rib. 1573. Koliko navi mnoz i ljudi jest s ñama. L. Par. El. 358. Za
to se ne cudi, takova cid posla da je mnoi od ljudi takova tu dosla.
L. Jer. Mart. 179.-80. Mnoz ve da gdi je vlas brojit je tiudnije. В An'j.
Just. 20. Ako mnoz od puka „viva, viva!" vice. B. Vila VII. 650. Tolika
mnoi gune (grne?) po<lana oda zgar. B. Vila XIII. 52. Razkrili sva krela,
posede i poja te vojske mnoz vela nimase ni broja. В. Jar. IV. 7.-8.
Vojska se odpravi a vojska pristupi kako mnoz od mravi kada se na-
kupi. B. Jar. IV. 219. -20. Da sva mnoz prokleta ja glasom vapiti. B.
VI. 299. Mnoz robji i plina tim putom prohodi. B. Jar. VI 787.
Lavs'\e jame рак ne haja gdi ga bise mnoz dovela. В. Dr. 1234.-5.
Dokle nam sunce sja zbor pisam da poje. В. Vila IV. 182. К njemu
se skupi zbor staresin od grada. В. Vila VI. 393. Kako kada ban do-
jase gdi ga бека zbor na polju. B. Dr. 787.-8. Jato se ptic od zdol
siroko razvija. M. Jud. VI. 84. Da ubog bude knez, ne Ы ga svit
stova'. B. Vila VII. 787. Blago je kako cvit ki rumen procvita, za to
ga ljubi svit zac je stvar od svita. B. Vila VII. 833.-4. Tad projdoh
na vrata na ka se ulazi gdi ceta najata bdi strazu i pazi. B. Vila 1.
49.-50. Skup svetih apóstol tebi hvale kloni. M. Te D. 10. Kad prida
nj dohodi naroda sva sila. B. Vila VI. 386. Svih tvojih drazih broj
s tobom da se staue. H. Fr. Hekt. 42. Moz prijat rii drazu kad oni
slafni broj staue ti na strazu sestrenic trikrat troj. B. Os. Iv. 9.-10.
Svaki se bojase jer Betuljani oruznih hust stase... M. Jud. VI. 89.-90.
¡3.) Kad ovakova zbirna imenica stoji u vokativu, i onda je glagol
u sg. : De puce krscanski, pomisli i gledaj, tere skot poganski da viada
mnom ne daj M. Tuz. Hj. 33.-4. Ü puce krstjanski, kako moz' trpiti.
M. Tuz. Hj. 9. Sad pocekaj druib) mila jer smo blizu na pol noéi.
 Kongruenclia u ¡eziku starih cakavskih pisaca 125

B. Dr. 2057.-8.; ali moze stajati i u pl.: Tako Г osuditi tu izraelsku

kcer, о puce smahniti, na smrt hodiste der M. Suz. 543.-4.
b.) Veoma rijetko dolazi uz pomenute zbirne imenice glagol ili
uopde rijeí, kojom se p!. moze izreci, u pi. : Ina druzba, jer jur
sunce zlatom glavom prosivase, ia brze mogose mnoge jele usadise
i ... ulice... cvitjem . . . pótrusise. Z. Pl. VII. str. 37. Na dusu se
ovu smili, ka vapijuc tebi cvili, koju mnostvo d'javal dave kako jedni
ljuti lave. M. Bern. 547.-50. Ki sve viada, sve bozanstvo jest kim sluze
virnih mnostvo. H. Lovr. 1521.-2.
c. ) Ako dolaze dvije medusobno zavisne reîenice, a u jednoj
od njih nahodi se koja od pomenutih zbirnih imenica, to u obje
reienice sve rijeíi, koje se na nju protezu, stoje redovno takoder
u sg. : Puk ju sedam dan plaka, dan dobitja ctovase. M. Istor. Jud. Od
ko ti tuj stavi puk ovi, ni tad go, kad Egipat ostavi. M. Jud. II.
159.-60. Puk tvoj ni p'je ni j'i, „pomiluj" upije. M. Jud. II. 188.
Olofernja oholost kim (oruzjem) se oruzava, koga joj tad dava puk
nje, kad u gradu s plinom ujahava, vesel glade bradu. M. Jud. VI.
354.-6. Puk se pristrasi i odstupi od gore. M. Tum. Jud. I. 284. Ali
poiteniji od puka, ki te dni u Babiloniji za grih odveden Ы. M. Suz.
75.-6. Na Joakinov stan skupi se tada puk i ne dili se van, totu se
jur zavuk. M. Suz. 327.-8. Josce puk ne znase, 6a izrec" hotihu, za-
mamljen cekaSe . . . M. Suz. 351.-2. Ljubav je ma mnoga cié puka bo-
zjega, ne Sdedim cid toga zivota svojega za shraniti njega . . . M. Svr.
m. Js. 289.-91. Puku, ki bise klet, on je raj otvoril. M. Nasi. Js. 356.
Ostavi zlu volju, pozri na virni puk, gdi trpi nevolju svak ias od
turskih ruk. M. Sup. Tur. 3.-4. Da puk tvoj ne zgine jur milost na nj
spusti. M. Sup. Tur. 48. Da za puk se jos" moljaSe, ki mu svaka zla
cin¡ase, M. Sp. kol. 207.-8. (Boze), ki se оси moli za puk, ki te strati.
L. Boz. n. 80. Sad v polaíe moje narod kleti podi, ki no blude svoje
nigdar ne ohodi. M. Tuz. Hj. 31.-2. Hoce se odrvati narod, ki sad
gine. M. Sup. Tur. 70. Prid narodotn svim ovime, ki ne bise dosai vidit
svemoguestva tvoga ni slid i t. H. Lov. 620.-22. Narod ga obstupi, ki
rabit hoti§e. B. Vila II. 141. Pokorom posvisti naroda onoga, ki bise
van svisti zakona novoga. B. Vila IV. 35.-6. Ruke tve jos kripost ne-
virnu narodu ukazi tva milost, ki nam cini Skodu. M. Sup. Tur. 129.-30.
Gledaj narod, ki sad gine. M. Sud. ognj. 271. Napridak restise narodu
svaki dan, narodu ki bise razumom naredan. B. Jar. I. 151.-2. Narod
ga proslavi, veselo prija tad. В. Jar. II. 199. Da milost и sebi ku
imas obrati к narodu, ki ne bi sluziti zahrati . B. Jar. III 221.-2. Iz-
gubi mod i vlast Zudijski narod vas za himbu i propast, ku jima do
126 Vjenceslav Glavan

dañas. В. Jar. IV. 450.-1. Ta bise ugodan narod gospodinu oda svih
izabran za viínju didinu. B. Jar. V. 289.-90. АГ narod ki skupil pri
tebi se bise. B. Jar. VI. 376. I narodu do sad mila (dila), ki slidjase
krive böge. В. Dr. 853.-4. Kada crljeno more potopi egipsku vojsku
ka tirase puk bozji. M. Tum. Jud. IV. 20. Kako se vojska pristrasi
i poca bizati. M. Tum. Jud. VI. 81. Ozija maíe i liste pisa po mistih
da tiraju vojsku, ka bizase. M. Tum. Jud. VI. 101. Vojska se odpravi
kraljeva robiti srdite naravi pojde se pobiti. B. Jar. IV. 195.-6. Ona
druzbi, ka se steée, podvize se рака гебе: M. Sp. kol. 20.-1. I s an-
gelskom druzbom rnnogom, ka ce dojti tada s bogom. M. Sud. ognj.
37.-8. Druibu nukajuci, da Ы te ne ostala. N. Gr. Lovr. 40. Da ne
izostane dru¿be.s кот vojuje. N. Gr. Lovr. 192. Sista papú njih uhitit
sa svotn druzbom, § njime ka je. H. Lovr. 70.-1. U tamnicu tere strze
sa svom druzbom, ka ga slidi. H. Lovr. 325.-6. A za tim druzina,
stavsi se razumna, hvali gospodina spametna i umna. H. Hier. Brt.
29.-30. Tada nam pogodi zbor skupljen okolo i pusti slobodi tancati
oholo. B. Vila IV. 187.-8. Ovi zbor puk sc'iti i za puk opravlja kada
gdo mu priti al smetnju ponavlja. B. Vila VI. 439.-40.
d.) Ali nerijetko dolazi u sfuíaju navedenom pod с.) i pl.:
Kamo Г ñas rod ini ali ostali puk, kin mladost prihini ? M. Dob.
N. 419.-20. (U ovom se primjeru u prvoj reienici nalaze dvije zbirne
imenice, te se rijeC kin moze protezati i na obje) : Umiljen рик рака
tebe uzmoljase i tva desna jaka njih oslobojase. M. Sup. Tur. 97.-8.
Vazda iini da naprid Urija putuje, kad vojska vojuje da robe i pline.
B. Jar. IV. 146.-7. Da viada narodom... kih podbi p„d sobom.
M. Jud. I 23. Da narad taj odrit nam se sada more uzdaje se u gore
al u bogii nikom, da njima pomore. M. Jud. III. 16.-8. Ostali vas
narod ne marim da bro;is, o njiju jest koji do mené izasal. L. Par.
EI. ll 8. -9. Stranami tujima ta drulba gredi§e slugama svojima u
Betlem doprise. B. Jar. VI. 75.-6. Kih kako druiba vidi: Evo riSe
Vilsaf Z. Pl. XIII. str. 75. Ta druiba ljubena tai lipo prístala, svud
ruza rumena pod njimi procvala. B. Vila. VII. 275.-6. A prem da
priminu svetih mnoz tolika gredihu u tminu u limbu dolika. B. Jar.
V. 291.-2. A gdi se ko vide u smetnju obri-ti, poklisare plati izbrane
na izbor, na da'.ei priko gor u Zadar potezu, zadarskj molit zbor, da
sumnju odvezu. В Vila VI. 113, 1 16.-8. Prom ako ga smela turska sila
bise ter da mu sva sela ognjem popalise. B. Vila III. 307.-8.
e.) Ako se reíeniíni sklop sastoji od tri ili vise medusobno
zavisnih reíenica, a u prvoj od njih nahodi se zbirna imenica, to dolazi
redovno u pnoj, a ícsto i u drugoj i trecoj sg., dok u daljnim rece
 Kongruen;ija u jeziku starih cakavskih pisaca 127

nicama dolazi obiino pl. : I puk tvoj godinu da ne skaíe meni ne

Ы mu jaCinu kusali tuíbeni; bill Ы blaíeni u svem svomu horu buduéi
sluíbeni Nabugdonosoru. M. Jud IV. 233.-6. Kad slisa puk taj glas,
bogu se pokloni moledi, da ukloni njih od pogibli, t¡ se, rise, smili,
0 boze. M. Jud. III. 57., 59., 61. Рика strane to su, ki s zemlje
kaldejske к zemljam pride, ke su mesopotamejske, jer slave nebeske
boga sebi obrase, ostaviv böge, ke oci njih ítovase, u Karah росайе
tada pribivati, jednoga kad jase boga virovati. M. Jud. II. 239.-44.
Glave je zestoke ta narod nemili propasti duboko vidi se po dili;
mené su pustili, dvigose protif rog, od srebra izbliti volova kipa slog,
stavise ta razlog te glave ohole, rekli su: evo bog! ter mu se sad
mole; i pokle to vole i tomu nastoje prem da su izkole njih lita na
dvoje. В. Jar. III. 264.-71. Jer se vojska dili na konji i pisi, sve polje
prikrili, na kotar udrise, pozgase, pobise, sve pade kako ruj. B. Vila
III. 33.-5. Vojska se podvize, zalostni te skode, od straha pobiíe prez
svoga vojvode. B. Jar. V. 125.-6. Kad nikad pojase onu druzbu virnu,
od ke ti zgor pisah (koj budi viinji raj!), Ca od nje íuh i znah i ja"
1 svaki kraj; vidismo njih stan'je kakovo je bilo. H. Rib. 1088.-91.
Redovnicka druzba, svega grada kruna, svetokrofna sluzba, svake íasti
puna, kad u tempal sveti na dvi strane stanu. B. Vila. VI. 469.-71.
Vidih puka zadovolje redofnicke druzbe dosti; ki jur bihu van nevolje
i svakoga truda prosti. Bihu stekli stan'je bolje gdi veé ne te biti
gosti. B. Vila. XI. 345.-50. Tuj se je druzina na obid skupila kon
Urmanid mlina i kol njih kastila; doSad se umise na same rike kraj,
рак blagosloviàe po redski obidaj. H. Rib. 275.-8. Gdi je velika mnoí
kad zavapije, ptice, ke nad njimi uzlete, padu . . . M. Tum. Jud. I. 292.
Vidi mi se mnoí velika, po kraljestvu gdi gredihu, zapovidi se znadihu
kralja svoga starovika. B. Vila. IX. 281.-4. Jezeri morskimi sva se
mnoí uputi, da kad ji oduti gdi morem bigaju. B. Jar. III. 188.-9. Za
njim ti gredise popovi mnogi zbor, s njim grede doprise Betuliji na
dvor, i kad pram njim od zgor Judita iskasi . . . M. Jud. VI. 149.-51.
Od tole ne vele proáad dojdoh kadi postirof jato nad zatvorom greba
jednoga ki vas bihu razlikimi mirisnimi zel'ji i cviti okrunili i otrcali,
i na zerafku zivuca ognja tamjana nalozili. Z. Pl. XXII. str. 90. Evo
u ime tvoje svit se ja krstiti, tere blude svoje sa svima grditi, idole
pustivsi idose za sobom, krstom se krstivsi, upravise sobom. Prijase
Viru tvu, ufan'je si ti njih, pridase t' dusu svu, sam si spasitelj svih.
Od zla jih obrani, milost jim tvoju daj, spasi jih i hrani gori u vi¿nji
raj M. Usk. Is 71.-8. Ka 'e bolje najata ¿eta bolje jale i bolje se
hvata, a manje se strase. B. Jar. II. 101.-2. Ost ili primjeri, koji amo
1 28 Vjenceslav Olavan

pripadaju, a ja ih ovdje radi njihove duljine (nekoji od njih zauzimaju

12—15 stihova) ne navodim, nalaze se u Marulida: Jud. II. 249.-57.,
П. 269.-S0., 283.-4. i 289.-92., II. 295.-308., 11. 315.-22., III. 165.-8.,
IV. 253.-8., 261.-5., V. 109.-12., V. 297.-300., VI. 337.-43., Tum Jud. I. 302.
f.) Rjede dolazi u sluíaju pomenutom pod e.) u svim reienicama.
sg.: I pokol stiskati glad ja vas svit, ta/' puk pojde stati, dvigSi se u
Egipt; gdi sta ietr sta lit i Ы tako mnozan da nitkore zbrojit njega
ne bi mozan. M. Jud. VI. 215.-8. A puk, ki ne hoja, пег boga da
skusi, srdzba ga pohaja i smrt ga pokusi. M. Jud. III. Ô27.-8. Spnsi
gospodine puk i blagoslovi, ne daj da pogine, gor' ga к sebi zovi
M. Te D. 31.-2. Za to me strah slidi, da ludi narod mai £a okom ne
vidi, da niStar isto ni; virovat vazda visoke kriposti, viruje kada
sni ditinje ludosti, B. Vila. X. 4.-7. Narod ki ga dvori, коти on
pogodi, kako se govori, s plaíem ga sprovodi. B. Jar. IV. 39(!.-7.
Tako narod ludi sam sebe pogubi zudijski zle cudi, oblast mu pogrubi,
ja mnju za6 ne ljubi stvoritelja boga, kraljestvo izgubi od vladanja
svoga. B. Jar. V. 47.-50. I narod zabludi, ki zive prez kralja, muci se
i trudi, za druga pripraflja. B. Jar. V. 131. 2. Jato ga pokrilo cvrljak,
grozd ne ojde, kad se je najilo, s punom gvaiom pojde. M. Jud. VI. 1 15.-6.

VI.
a.) Kad je u reienici subjekat koji od brojeva dva, oba, obadva,
tri, cetiri, dolazi glag. uvijek u pl.: .... Jer jati koko mogahu dva toliko
sam on 'zzva i obuja ga san. M. Jud. V. 166.-7. ... Dva svih hinise.
M. Suz. 632. Obadva klíkose pisan zaíinjuci. Rib. 695. Kako ona dva
dospiju molitvu. H. Lovr. izm. 724.-5. Dohodihu kralju oba. B. Dr.
3057. Ali kako stari govore da jedan kip, 6a su dva sada, muSki i
zenski, bise. Z. Pl. IX. str. 38. Totu plav stavise, svi tri ne pridisu
veier« opravise, pekudi na priSu. H. Rib. 1073.-4. (Ostali primjeri
nalaze se pod drugim toîkama ove glave).
Dakle je glagolskog duala, koji u st.-sl. u ovakovim slu6ajevima
dolazi, u starih Sakavskih pisaca posve nestalo, kao §to ga je nestalo
i u ätokavskom narjeíju, a i u svim modernim slovenskim jezicima
osim slovenskoga i kasupskog. Ali kao Sto mu ima traga u starijoj
fazi svih danaSnjih slov. jezika, tako nalazimo i u bugarStici „Marko
Kraljevid i brat mu AndrijaS" i (lir. pj.) „I kliie djevojka", §to ih
Hektorovid navodi u svome „Ribanju", dualni glagolski oblik sta,
ali ne dosljedno, vec izmijesano s pl.: Dva mi sta siromaha dugo vrime
drugovala, lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala, lipo plinke dilila
i lipo se razdiljala, i razdiliv se opet se sazivala. Ved mi nigda zaro
 Kongrueiicija u ieziku starih cakavskih pisaca 129

bile tri junadke dobre konje, dva siromaha tere sta dva konjica mnogo
lipo razdilila, o tretjega ne mogase junaci se pogoditi, negli su se
razgnjivala i mnogo se sapsovali (sic!). Ono to mi ne biha, druzino,
dva siromaha.... H. Rib. 523.-32. Dva mi sta kroljevic'a od bojka ne
dobegla. Ali sta ubijena ali ¿iva odvedena. Nisu ti ubijena, da nisu
ubijena, nisu ti ubijena da ¿iva odvedena ziva sta odvedena к caru
Bajazitu na portu. H.Rib. 705-9. Bududi da ni u jednoga od starih
бак. pisaca nema nigdje ni traga glagolskim dualnim oblicima, to se
moze redi, da je tih oblika u 16. vijeku ved bilo nestalo, a zivjeli su
jo§ samo sporadidki u narodnim pjesmama, koje su prelazedi od usta
saiuvale gdjeSto ovakove oblike iz vece starine.
b.) a.) Uz brojeve dva i oba dolazi imenica ili atributivni pridjev
redovno u dualu: Da dva starca smise svim pukom voditi. M. Suz.
623. Trabulja i skupost, dva su protivna zla. M. Kato 239. Ke po dva
versa pe Kato premudri sam ja po detiri te nauke ispisah vam M.
Kato 537.-8. Dva pineza... M. Bern. 153. Ter za spunit zelju najdoh
dva ribara (istina ti velju) najbolja od Hvara. H. Rib. 45.-6. Ovde
povede Valerijan Sista i ona dva u tempal. H. Lov. izm. 5S6. i 7.
Da fruêtaju Sista i ona dva. H. Lov. izm. 656. i 7. Ukaze se angel
kripedi Sista i ona dva dva uíenika. H. Lovr. izm. 698. i 9.. Kako
dospi Konkordija, kocan ju ima zadaviti, za tim nje dva ditica Luvela i
Tersona, koja dva imaju pokleknuti. H Lov. izm. 1708. i 9. Dospi vsi ova
dva i njih imaju zadaviti. H. Lov. iz. 1728. i 9. 1 evo ne vim red oda dva
taj dobra. L. P. Ljuv. XI. 9. Vas pusti dva sina i hdercu mladih lit. B. An'j.
Just. 153. Dva bratca ljubena, dva draga kamena, dva evita rumena,
dva borazelena, dva ziva plamena, dvi strile zlatih per, dva stita perena,
kamen stup i stozer. B. An'j. Just. 163.-6. Blizu njih sakrivaS dva prsta
malo manj, gJi picu vazimaS zubi kako lefanj. B. An'j. Just. 389.-90.
Hotih red napokon, da ¿ude dva sama. В. Vila I. 167. Sklopili dvamosta
da projdu prik rike. B. Vila I. 4 1 0. Sidosmo dva druga na travicu mladu
B. Vila I. 720. A prid njim gre lihu dva po dva viteza, oruzje imihu
od svitla zeleza. B. Vila II. 45 -6. Verugom upreze dva zmaj'a pod
kola, na koja рак leze torn slavom ohola kako dva bivola... B. Vila
II. 245.-7. Prvi stan ki im da Duminig moze bit, Fraicisko druga
dva, Cetvrti Benedikt. В. Vila VI. 543.-4. Kad sklad vidise, dva po
dva zdruiena tad kolo skupiSe, sve ílovik sve zena. B. Vila VII.
273.-4. Dva boga tolika pravo je slaviti. В. Vila VII. 323. L'hiti dva
pava, kih se prem dobavi. B. Vila VII. 385. Ako prem ova dva tu
radost prijase. B. Vila VII. 654. Ne dva grada ni fetire radi ove da
te pasti. B. Vila VIII. 259.-60. Dvabrata... B. Vila VIII. 489. Cigova
]ужнословенски Филолог 9
 130 Vjenceslav Olavan

su dva mladica kirn takova prispi srica? B. Vila VII!. 903.-4. Vidih
evita dva procvala prvo jedan od drugoga. B. Vila IX 85.-6. Tada naglo
pride g dubu ter dva evita zdol podkosi. B. Vila IX. 97.- 8. Vidih
zlamen od zla koba dva pavica lugom blusti. B. Vila IX. 113.-4. Tih
dva muza plemenita, vrhu déte kralj odluii, dva strazara stanovita,
kim ostalih priporudi. B. Vila IX. 331.-4. Prostrih odi na dva druga.
О dva druga, jah vapiti. B. Vila IX. 387.-8. Gizdava.... bihu bratca
oba. B. Vila X. 253. Dva studenca. B. Vila 257. Dva zuba. B. Vila
XI. 212. Dva pruta visoka. B. Vila XI. 222. Velika dva roga lezahu
strane mené. В. Vila XI. 247. Nigda se ne ganih meu dva vala stec.
B. Vila XII. 204. Dva sinka. B. Vila XII. 1123. Qdi Erkul zafva dva
cudna zlameni dva stupa ne drva, neg tvrJa kamena. B: Vila XII.
1527.-8. Dva vika sama. В. Jar. II. 269. Dva zakona. B. Jar. II. 377.
Rebeka porodi dva sina jednokrat. B. Jar. III. 122. Ca dva starca
ucinise. B. Jar. IV. 515. On i jos" dva nika § njim kralja druzahu. B.
Jar. V. 20?. Dase kudu od dva poda. B. Dr. 87. Dva sina. Z. Pl. V.
' str. 16. Ona dva. Z. Pl. IX. str. 38. Ova dva mladica Z. Pl. X.str. 43.
Dva bila evitka, u koravljici poevatose. Z. Pl. XI. str. 47. Dva mladica.
Z. Pl. XIII. str. 62. Dva umica pastira. Z. Pl. XIII. str. 68. Dva pastira.
Z. Pl. XVI. str. 75. Dva brata Z. Pl. XV. str. 71. Dva vuka. Z. Pl.
XVI. str. 71. Dva mladica. Z. Pl. XVII. str. 75. Kom htihu taj oba
krv njeje prolíti. M. Suz. 321. Vidih oba mrtva led i. B. Vila IX. 134.
Nakloni' bi obavha. B. Vila IX. 535. Rede: pojte i hodite u kriposti oba
slozna. B. Jar. Predg. 139.-42. Zazva к sebi starca oba. B. Jar. IV. 597.
ß.) Ipak katkada dolazi uz pomenute brojeve imenica ili atribu-
tivni pridjev u pl. Tumaditi se to moze ovako. Dual nomena stajao
je isprva samo uz brojeve dva i oba, a kasnije je u nasem i u ruskom
jeziku prionuo i uz brojeve tri, cetiri. U nasih starih íakavskih pi-
saca ta analogija jo5 nije potpuno provedena (kako se vidi u toi.
с.) i'..) i ß.), te je рабе uz tri i cetiri pl. redovan. Ali kako se uz
njih ipak ved poíeo mijesati dual s pl., to se analogno podeo i kod
brojeva dva i oba amo tamo upotrebljavati i pl. Tako imamo pri-
mjere: Tako razbojnici oni dva gredihu. M. Suz. 651. Za tim primuk-
nuse obadva prem tada, kad se spomenuse, da sunce zapada, brze se
makose jade napiruci dolame svukose i potni i vruci. H. Rib. 1065.-8.
Ali... oba vedkrat zagrljeni zamrfsi na tía padosmo. Z. PÍ. II. str. 12.
Ti dva griha ki uzopdi trudno ih ce pustitm odi. M. S. Og. 1022.-3.
Totidva draga druga razgledajuci Ijubko zagrljeni ljubafju... ofrajani...
uznuSe. Z. Pl. XI. str. 47. (U ova dva posljednja primjera dolazi ime
nica u dualu, a atributivni pridjev u pl.)
 131

U primjerima: Ter malo popostec, dva dni, malo manj, zagradif

kako pee stavljahu na oganj. B. Vila II. 213.-4. Budi da ova dva mi-
mosna dni prez mené... peto... jest. Z. Pl. XIII. str. 57. nije oblik
dni pl., negó je upravo stari dual n- deklinacije. (Cf. Mar. „Gr. i
Stil." g 140.) .
с.) a.) Spomenuto je vec, da uz brojeve tri i cetiri dolazi re-
dovno pl. Evo za to primjera : Tri misece veselivSi se domom se vr-
nuse-M. Istor. Jud. Tri miseci. M. Jud. VI. 361. Muz moj u tamnici mocno
vezan stoji i sa tri diticci njegovi i mojí. M. Panuc. 109.-10. Kad bogu
dase dar tri kralji istocni. L. Bol n. 57. OstaSe tri brati uresni lipotom,
u blagu bogati a dicni dobrotom, opcahu z gospodom srica jim restise,
An'jela tad popom da bude hotise. B. An'j. Just. 141.-4. Tri cviti giz-
davi za sobom svitu da. B. An'j. J. 151. Tri dari. B. Vila III 320. III.
322. Zac su tri svi slozni pakleni mutit mut. В. Vila XII. 1261. Tada
tri mladici obucu izu§e, vazam tri kablici moj brodak opuse. В. Vila
XII. 1778.-9. Ugleda hodeci tri pisci na dromu В. Jar. HI. 35. Tri
vike imi'Se of svit oholiti, ietvrti teci§e to doba po liti. B. Jar. IV.
3.-4. PridoSe u hize Ejiptom tri gosti B. Jar. VI. 111. Na zemlju kad
posta, uíini tri skoci tudje tripotoci vodeni provrise B. Jar. VI. 610.-11.
Tri puti poglafni naj pri se nahode izvrsniti, slafni, ki u raj uvode.
B. Jar. VI. 977.-8. Tri danci. B. Dr. 117. Tri u peci bihu bili Sidrak,
Misak, Abdenago. B. Dr. 371.-2. Tri Zudiji tri mladici kihno Nabu-
kodonozor hiáe finit boga odvrici... В. Dr. 379.-81. Svi tri íini u
peé vrid. B. Dr. 385. Ne vidiSe na njem rane, negó sablju u tri kuse.
B. Dr. 2215.-6. Gdi Atila brz ne more priskoöiti na tri skoke. B. Dr.
2263.-4. Za ovi tri dni (!) u ovih pasah pasti jimamo. Z. Pl. VI. str. 27.
Ree' u ki svita dil tri pedi prem toko sa sfake strane cil nebo je
Siroko. Z. Pl. XVIII. str. 61. U to eto tri pastiri mimo ñas mimoj-
dose. Z. Pl. XVII str. 75. Tri slipei... srdacce mu ¡zdriSe. Z. Pl. XVII.
str. 75. Da oholo zida lumbardu na koli mogu vuei sprida cetare Ы-
voli. B. Vila II. 79.-80. Cetiri vienici gdi pise njih ruka. B. Jar. VI.
209. Cetare dari Rab dostojan steci koje svi pismari nisu vridni iz-
reci. B. R. gr. 25.-6. Neg cetare verni druzi ...Meu sobom veru daSe.
B. Dr. 2121. i 5. Jer cetiri bihu drugi s one strane bojak bili, i £a bihu
ucinili ni prilike toj narugi. B. Dr. 2173.-6. U cetare duh udahnu ki
svetinje drze kljuíe. B. Dr. 253.-4. (I u „Hektorovicevoj" bugar
§tici „Marko Kraljevic i brat mu AndrijaS" dolazi pl.: Tri dobre konje
(akuz). H. Rib. 527.)
Biljeska. Uz imenicu z. roda dolazi kod Zoranica konsekventno
oblik cetire. (Zvir) cetire drakunske noge jimi§e. Z. PI. III. str. 13.
9*
 Vjenceslav Qlavan

Jer joS do nod ka jest Jovi posvedena, cetire jesu. Z. Pl. VII. str. 28.
(Perivoj) detvera vrata na cetire strane jimase, okol kih klonde cetire
od busa hitro pristrigane . . . kako sator dinjahu. Z. Pl. XX. str. 85.
Za oblik toga broja uz imenicu m. roda nazalost u Zoranida nema
potvrde, ali ja mislim, kad bi je bilo, da bi Zoranic jamaino bio
upotrijebio oblik cetiri. Razlog tome misïjenju lezi u tome, §to danaSnji
kostrenjski govor ostro razlikuje oblike ovoga broja, kad stoji uz
imenicu m. roda i kad stoji uz imenicu z. ili sr. roda. U Kostreni se
na pr. kaze: Cetiri voli, detiri mëseci, ali: cetire kräve, detire strânei
detire mèsta, detire lëta. Dakle se Zoranidev i danasnji kostrenjsk;
govor i u tome podudaraju, kao §to se podudaraju i u razlikovanju
oblika (ho)ce za 3. 1. sg. i (ho)te za 3. 1. pi. od glagola h(o)tjeti.
Vidi napomenu pod III. a.) ß.) na str. 119.
Na danaSnjem dakwskom podrudju u Dalmaciji te osobine nema,
a iako ni u Novom.
Kod Marulica dolazi ovaj broj jedamput uz imenicu m. roda:
Ke po dva versa pe Kato premudri sam, ja po cetiri te nauke ispisah
vam. M. Kato 5b7.-8. i jedamput uz imenicu z. roda: Jos cu t' red cetire
(kriposti), ke de к njim prilozit. M. Urehe 43. Dakle se i to slaze.
Barakovid ima oblik cetare za m. rod: Vila II. 80., Rabu gr. 25.,
Dr. 253.-4., Dr. 2121.; cetare za z. rod: Vila VII. 1039.; öetiri za m.
rod: Jar. VI. 209., Dr. 2173., cetire za z. rod: Dr. 2519. — dakle
pobrkano. U Hektorovida ima samo jedan primjer, i to uz imenicu
i. roda: Te stvari cetiri. Nik. Nalj. 26., dok u Lucida taj broj nikako
ne dolazi.
ß.) Primjeri za dual uz tri i cetiri: Tri nodi i tri danka. M. Spov.
Kol. 190. Spleti tripramena. B. Vila VI. 162. Tri kipa. B. Vila XII. 1118.
Bihu tri clovika, jedino sluzahu. B. Jar. V. 209. Vidim fratri od tri
reda. В. Dr. 649. Tri studenca, В. Dr. 667.
Ima i nekoliko primjera, u kojima je stari dual „dnf prionuo
i uz broj tri. Tri dni. M. Jud. V. 32., Spov. Kol. 157., 381., H. Rib. 43.,
В. Dr. 2467.
Biljeska. Zanimljivo je, da u danasnjem kostrenjskom govoru uz
brojeve dva, oba, obadva, dolazi imenica u dualu, na pr.: Kupït du
dvâ копа, ali atributi vni pridjev u pl.: Kupit du dvà lipi konà.
(Sto se go vori dva dni, tri dni, cetiri dni, to je opet onaj stari dula
n-dekl¡nacije).
N.iprotiv uz brojeve tri i cetiri stoji uvijek pl., dakle: Kupïl san
tri lipi коп i; öeüri dobri mladici su se utop'ili.. U tome je dnkle
nvaj govor saíuvao veoma veliku starinu.
 133

d.) a.) Pridjevna rijeC u predikatu uz brojeve dva i oba dolazi

redovno u pl., a tako i relativna (i liína) zamjenica, kad se na njih
odnosi. Za brojeve tri i cetiri slucajno nema mnogo primjera, all se
samo po sebi razumije da i uz njih dolazi u ovakovim slucajevima
pl., kad i imenica i atritiutivni pridjev stoji uz njih redovno u pi.
Cf. primjere pod c.) a.). Od Betulijani dva poglavitija bihu tada zvani
Karme ter Ozija. M. Jud. 111. 45.-6. Pokol jure staée razdruzeni taj
dva. M. Suz. 563. Koju su (pisan) obadva zajedno pripivali. H. Opaz.
к Rib. Veseli ostase ta zmaj'a njih oba, zai pokoj poznase zivotu
osoba. B. Vila II. 319.-20. Namirih se prem to doba gdi se plemîd
neki zeni, jednoliki prem zdruzeni plemeniti bihu oba. B. Vila VIII. 183.-6.
Dva jelinka dva laneta uveznuli u taneta. B. Vila IX. 128.-9. Jur dva
starca seli bihu. B. Jar. IV. 561. A dva brata bihu moja na galiji u
to doba. Kad izajdoh van pokoja radi glasa od zla koba, da mi bihu
srid razboja poginuli brata oba. B. Dr. 41.-6. 1 buduci jedan dan
oba dva... mnoga polja prosli... Z. Pl. X. str. 42. Bihu se zbudili
vec neg dva bratca. Z. Pl. X. str. 43. Eto Skofa i Cernota koji
spravni stoje oba. B. Dr. 2961. Da dva, ki sudeci totu prisedihu,
kasno se dileci polako idihu, popi se zovihu. M. Suz. 167.-9. Udji
dva jastoga dobra i ne mala, po sridi svakoga rana je dopala, koji
no skacuci po moru igrahu Scipali maSuci, svoga zla ne znahu.
H. Rib. 1037.-40. I § njim ona dva ucenika, ki na§ tempal i s idoli
obalise kletvom doli. H. Lovr. 634.-6. Dva pitoma ptica othranif
otpusti, dva bratca propusti kih hoti bog sebi, ki te vazda slusti
gorika na nebi. B. Vila X. 248.-50. (Tako i u „Barakovicevoj"
bugarStici: Ako bi ti dva dva turske uze dopadnuli. B. Vila VIII. 803).
ß.) Rijetko dolazi dual: К Suletu gredihu, drzec se vrh vitra, u
torn visca bihu ona dva i hitra. H. Rib. 511.-2. Prid oí i mi doni sri<f a,
gdi dva druga bihu stala. B. Vila IX. 351.-2. Mimoèla dva doba bihu
ali t'vika u nevolji oba svita i ílovika. В. Jar. III. 1.-2. S njim dva
obisiSe pored razbojnika, koja zlo CiniSe od svojega vika. M. M. Is.
539.-40. Dva gospoda (?!), ka gredihu. B. Vila VIII. 603. (I u „Hektoro-
vicevoj" bugarStici dolazi dual; cf. citât pod a.)
Biljeàka I. Kako se vidi, uzeti su u ovoj glavi samo primjeri s
imenicama m. roda, i to za to, §to u i. i sr. rodu izmedju pl. i duala
nema nikakve razlike. Samo se saëuvao jedan jedini oblik staroga
duala z. roda u Marulica: DvigSi obi ruci, Jud. VI. 349. Ovo je
dakle dual z. roda (st. si. рли/к).
Biljeska II. Ovdjecu navesti dva osobita primjera kongruencijerednih
brojeva: prvi, drugi, tredi, koji se ne slazu s imenicama, uz koje dolaze.
 Vjenceslav Clavan

1.) Prvi grih je oholost, puna zle obisti, drugo je lakomost, treto
blud neCisti. B. Vila XII. 1230.-1. Tu redni brojevi stoje u sr. rodu,
jer se oni zapravo ne protezu na imenice, negó se tu prosto izbraja
kao §to i u danasnjem jeziku govorimo na pr.: ¡prvo oholost, drugo
skupost, trece bludnost, cetvrto zavist i t. d.: t. j. to zapravo nijesu
redenice, u kojima bi redni broj bío subjekat, a imenica predikat,
negó je to samo nabrajanje.
2.) U primjeru: Prva ti je mudrost, druga je..., pravda, treta ti
jest jakost, cetvrta jest razbor. M. Urehe, 45., 49., 53., 57. izostavijen
je subjekat krepost (kojaje rijed naprijed spomenuta), a imenica mudrost
i t. d. je predikat.
Vil.
Brojne imenice: dvoje, oboje, troje ne dolaze u starih dakavskih
pisaca, negó od njih nadinjeni brojni pridjevi dvoj, oboj, troj. Ako
ptice dvoje ugledam gdi stoje. Z. Pl. VII. str. 31. Kad putacce dvoje
resi joj cvit rumen. Z. PI. XIII. str. 60. Dvoja sunaéca. Z. Pl. XVII.
str. 76. Dvojega ul'ja. Z. P!. XIX. str. 83. A na njoj (vili) dvoj opas.
Z. Pl. XX. str. 87. Da od te stvari hoteci tvomu otadastvu, obojega
jezika dobro umidu, dar prikazati. M. Jud. Posv. Li ova t'procvita
tim cvitjem obojim. M. Suz. 51. Da zdravjem obojim budu izliieni.
M. Nas. Is. 25 . Sin sunacce oboje i nebesko i moje da se vidi ko je
vaju ved jasnije i vec kriposnije. Z. Pl. VII. str. 35. Licca oboja. Z.
Pl. XVII. str. 77. RiC svidoci ku jezik troj ali dvoj, verovat ima§ nju...
M. Suz. 393.-4. jedini boie i troj. M. Miser. 51. Tuj troja nadpisa (f.!)...
izdilana bise. Z. Pl. XXII. str. 89. Vrata su sedmera na svaki smrtni
grih. B. Vila XI!. 1513. I jur sedmere slapske skoke preskoiif... Skradin
ukaza mi. Z. Pl. XXI. str. 88.
Biljeska. I u danasnjem su íakav. narjeCju ovi brojevi, a tako i
cetve(o)ro, sasvim neobiîni. Dolaze samo katkada uz rijei dicä: dvdje,
tröje, cètve(o)ro dice j'bilo pu näs.
Broj trojica dolazi samo u znaíenju sv. Trojstvo, te se dakako
shize kao imenica z. roda: (Bog otac) i bog duh i bog sin, trojica
blaiena, mogudstvom slucena, mudroSdu prosiva. B. Jar. VI. 1088.-9.
Da Ii grem usprosit u svetle trojice. B. Rabu gr. 54.

VIII. i
Brojevi pet, sest, sedam i t.d. u danasnjem se stokavskom (a n
u dakavskom) narjedju ne sklanjaju, t.j. postali su prilozi i slazu se
redovno sa sr. rodom sg. Ali u starih dakavskih pisaca pored obidnijega
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 135

sg. cesto nalazimo uz pomenute brojeve glagol u pi., a kod Barakovida

ima nekoliko primjera, u kojima se ti brojevi jos i sklanjaju. Vondrak
(„Vergl. si. Gram" II.) kaze, da se u starijim spomenicima pojedirrlh
slov. jezika opaza uz ove brojeve kolebanje izmedju sg. i pl. (osim
u bugarskom jeziku, u kojem preteze pl.).
a) Primjeri, kad je glagol uz navedene brojeve u sg. Dvanadi-
set tisuci biSe in po broju. M. Jud. I. 170. ...Piâih ih bise tad s kimi
se uputi sto dvadeset hiljad. M. Jud. I. 163.-4. Devet bise bozïc. M.
Tum. Jud. I. 15. Bise piSih sto i dvadeset tisuc. M. Turn. Jud. I. 164.
Sest veziri i tokoj súbase stase око njega na kolo. M. Tum. Jud. 1.
245. Jer prvo toga dao im bise bog inih nevolj, kih bi vseje deset. M.
Tum. Jud. I. 302. Bise ih (oskorusav) stabal sto. M. Suz. 108. Sest
misée ovo je od toga vrimena. M. Zad. Is. 107. (Nije li ovdje sest
redni broj?) Sva mu hti pobrojit, jedno muíat ne de, a jest ih moze
bit dvadeset л vede. H. Rib. 1171.-2. Qdi ñas bise dvadeset po broju.
H. Pis. M. Pelegr. U njemu rasplodi grihov se tisuci. L. Rob. 576.
Za time jest рака trideset hiljada ostalih pusaka. L. Jer. Mart. 209.-10.
Tisuc'a i pet sto i sestdeset bise kada vam pride to i devet odvise. B.
Vila III. 5.-6. Gdi sto na jednoga Turak se otpravi. B. Vila III. 264.
Tisuc'a pogrubi obrazof od straha. B. Vila VI. 346. Jer da jedan ludi
u more utopi, ne izvade Ijudi, da ih se sto sklopi. B. Vila VII. 983.-4.
Za osvetu njeje dasti, neka ih se deset (t. j. gradova) stare slisah
redi, da se rede na nebesi tamo gori, gdi je spravno devet hori re
liposti An'jel stede. B. Vila VIII. 261.-6. Da ga ne razori neprijatelj
hudi, da svih devet hori njemu straza budi. B. Vila X. 145.-6. Rekoh
ti: sedam vrat do nke dovodi B. Vila XII. 896. Darija cesara kra-
ljestvom okruni, pokle se ispuni jur sedamdeset lit. В. Jar. 150.-1.
Dvadeset i joS pet tecise mi seca. B. Jar. VI. 55. Dvanadest kad rninu
dobnh lit di ti <f a. B. Jar. VI. 123. Oda dne onoga projde dan petdeset
i dva po torn toga, kad Isis bi propet. B. Jar. VI. 427.-8.
b.) Primjeri za pl.: Onim je prilican gdi su devet hori, svetinjom,
dim, olidan s an'jelskimi zbori. B. Vila X. 121.-2. Nici ga lomise,
neg samo ljudi pet kraljici ponise zlatan list njoj dar svet B. Vila
XII. 1088.-9. Vulkan fe prva zjat, a druA:a Lipari, l§kja put Iretih vrat,
a Strombol íetari, Mogibel gdi vari sumporom smradna smet, i dimom
svit pari, to su ti dosli pet. В. Vila XII. 1521.-4. Nosila druzahu u
postup hodeci, ka zada nosahu sest vojvod na pledi. B. Vila XIII.
141.-5. S tobom su ope'ene sestrenic devet svih i na to rodene, da
budes vladat njlh B. An'j. Just. 7.-8. Od poíala, rekoh, svita sva go-
diSca ha tecihu tri tisuc'a trista bihu sedan deset i dva lit?. B. Jar
136

VI. 50Э.-3. Svih An'jelof devet hori ob tebi se veseljahu viditi te svi
¿eljahu na nebesi brze gori. B. Jar. V. 432.-5. (Let) na puno tecihu
do tri krat pedeset. B. Jar. VI. 142. Pak su pet ponistar, ali t' vam
prozorov. B. Jar. VI. 791. Ovih pet kolinac grihu 5И prozori. B. Jar.
VI. 839.
c. ) Isprva sg., a kasnije pl.: Kin deset sta tisuc tri sta koles
bise posla ti strah moguc i pled obratise. M. Sup. Tur. 125.-6. U
jedno se druzba skupi kojih brojem bise devet, vojevati vec ne htise
jer jih mrkla noc obstupi. B. Dr. 2217.-20.
d. ) A sad evo ono nekoliko primjera, u kojima se receni bro-
jevi sklanjaju : Mnogokrat se pritvori s jednoga nedraga, ki ne ce po-
kori desetim neblaga. B. Vila X. 77.-8. Sedamdesetimi i dvima odvise
jazici, kojimi oni govorise. B. Jar. II. 151.-2. Devetimakori ntka ñas
pomaze. B. Jar. VI. 860.
Ali ima i ovakovih primjera: S an'jelskimi devet kori. B. Jar.
Predg. 94. Od sedamdeset i dvih Isusovih ucenikov. Z. Pl. XI. str. 46.

IX.
Prilozi koliko, toliko, mnogo, malo, rijetko dolaze u ovom obliku
u znacenju mnoätva zivih bica ili predmeta, vec dolaze ponajviSe kao
pridjevi, i to u pl., kolki, mnozi. Cf. M. Jud. IV. 1 46., VI. 95., Suz.
170., Dob. N. 179., Lip. Pr. 157., H. Rib. 1201. i t. d Inace uz ove
priloge dolazi sg.: Ma'o ih ubize. M. Jud. I. 43. Naroda vesela mnogo
odpravi. B. Jar. III. 165. ali i pl.: Pridoh gdi pastirof nií malo i zivim
sfakojakih malo zajedno i kupno pasihu. Z. Pl. XVI. str. 71. I u ruskom
jeziku dolazi i sg. i pl. Cf. Буслаевъ: „Истор. грамм, русс, языка",
str. 1 84. : Несколько, сколько, много, немного, мало, болЪе употреб
ляются и съ единственнымъ числомъ и со множественнымъ."
Biljeska. U primjeru: Pridosmo gdi brodi gostinski pristaju, kih
se mnoz nahodi vezano pri kraju. B. Vila. VII. 650.-1. uzeta je rijeí
mnoz kao prilog, te pridjev u predikatu dolazi uz nju u sr. rodu. Cf. V.
a. c, ^dje ova rijeS dolazi kao kolektivna imenica z. roda.

X.
1. ReCenica ima dva ili vi§e subj., a svi su u sg.
a.) c.) Ako su svi subjekti istoga rod.i, glagol redovno stoji u
sg. U ovóme preovladuje dakle kod starih fak. pisaca gramaticka
kongruencija. (Uzima se naime, kao da se glagol proteze samo na
jedan, najblizi subjekat).
 137

Gdi ni konac ni fin dobru nje ni hvali. M. Jud. VI. 236. Pine-
zom zasida kursar gusar i tat. M. Lip. Pr. 209. Slisi sada veU i mali.
H. Lovr. 1127. Kako se dili Lovrinai i cesar, Bonifacij govori ove
riíi... H. Lovr. 2029. Gdi veli da je raji i miris od cvitja perivoj tere
gaj viínjega prolitja. L. Fr. Bol 15.-6. Veselo' pociva u slasti miad i
star. В. Vila I. 080. PoSten'ju veli'ku da rad i miad i star. В. Vila 111.
324. Jer viada to misto Otac, Sin i Duft Svet. В. Vila 7. Na kraju
sta vapaj i laskat za nami. B. Vila XII. 1788. Po gradu sta vapaj,
suzni zdah, pies od ruk. B. Vila XIII. 130. Ni mista iznajti, gdi ni
olac, skuk i va], strasan glas i vapaj. В. Jar. VI. 660.-1. Gdi je slatkih
vodi §irok lug i prostor. В. Jar. VI. 1063. A ti, pismi, sada letec
pojdi к onoj, pri koj je vas moj raj i sfaki utih moj. Z. Pl. VI. str.
20. Drimusi fra Bdilo, fra firlac Linoti pr/W Scap o rilo, fra Sanjac
Uhodi. M. Рок. i K. 39.-40. Skoíi doli u toj jami... u ki sumpor vre
i pakal. M. Sud ognj. 988.-991. Svim knjigam do slova jur drzi za
timun, ke Bartul osnova, i Marko i Jazun. B. An'j. Just. 183.-4. Niki
mrt niki ziv u hlapstvo idise. M. Jud. II. 281. Kad Sirij tere pes naj-
vecma uzgori. M. Jud. III. 278. Da nam je nepodob primat ner onoga.
Abram, Isak, Jakob koga ctova boga. M. Jud. III. 307.-8. Plac ter vapaj
bahc'e i jur obide svih. M. Jud. VI. 78. I veli i mali tebi upije: „otvor".
M. Jud. VI. 396. Otac, duh tere sin pakla me ukloni. H. Gr. Lovr. 128.
Neka u jedno misto i vrime sin i otac muku prime.1) H. Lovr. 361.-2.
Jer mi se jid niki i cerner prem spusti, ki cini kus gorki da reste srid
usti. L. Par El. 195.-6. Jer neka stid i sram otajde od tebe. L. Par.
El. 351. Od igar jun:ifkih, sa mnom izgubise, i Lionej u kih i Difob
bise. L. Par. El. 407.-8. Makar me do vi ka plac i plam ne pusti. L.
P. lj. IX. -28. I jezik moj i glas od kuda ima moc. L. P. Ij. XIII. 5.
Zadar grad i rusag pada na kolina. L Mil. Kor. 52. Zudar i kotar
niStare odlaga. B. Vila I. 553. Ni ubog ni rnoguc ne zna§e dresel'ja.
B. Vila I. 641. Gdi Zadar i kotar pristupa medjasi. B. Vila 11. 302.
Gdi Zadar i kotar, vitezi vi moji, jur s nami cini kar, jer se ñas ne
boji. B. Vila II. 381.-2. Kino kralj ali ban u zlamen oblasti, kad mu
je testir dan, uzdrzi u íasti. B. Vila XII. 1330.-1. Sunceni tad istok
J zorni vihar § njim obsinu vas otok i : anu uzgor dim. В. Vila XII
1642.-3. Gospodin i sluga plove meu lavi. B. Jar. I. 275. Gdi otac,
sin i duh u bitju jednomu obita s neba kruh narodu virnomu. B. Jar.
III. 115.-6. Ter da grad i kotar к meni se obrad. B. Jar. IV. 210.
') Ovo je 3. I. sg. Cf. 3. I. sg. plove: M. Spov. K. 509., B. Jar. I. 275.; slove
M. Lrche 24., Pokl. 130., Spov. K. 392., Dob. N. 14., Kato 290.; L. U. p. Dubr.
129., B. An'j. Just. 18.; prime: B. Jar. 204., Dr. 1488. 3. 1. pl. slovii: B. Rabu gr. 50.
138 Vjenceslav Qlavan

S vrimenom trud i 50л ílovika podvrati. В. Jar. V. 349. Visok red i

nacin u raju Ы gori B. Jar. V. 349. I rudof bic i prut neka ih ne
tiri. B. Jar. VI. 105. Naredi tada Medar, da Bornik i Slafko... poje.
Z. Pl. XIII. str. 62. Evo Vilslaf i s njim Sricko i Drazko grede
nad pritvorom Aniíinim narikati. Z. PI XVII. str. 75. Ca more doma
i van oblast i /aÄosi ma. M. Jud. I. 75. I je Ii vera u njih i s ufan'jem
Ijubav. M. Jud. III. 320. Neka se ocituje laia, himba zloba, kako potri--
buje vrlost i hudoba. M. Suz. 319.-20. То bi meni briga i $i>ada. M.
Sud. og. 373 Ca nam prudi znana svuda objist nasa i razbuda. M.
Sud. og. 433.-4. Nije mestra casi ni aïjfca pogrditi uienika. H. Lovr.
347.-8. Nu kad me nje blizu srite noc i tmina. L. 11. Pis. XVIII. 29.
Sam ne zna kadi je pamet mu ni mise'. B. Vila II. 371. Svaki dan
prispije veca zled i gora. B. Vila III. 111. Qdi veéa prispiva Ijudska
mnoz i sila. B. Vila XIII. 121. Tu „Jarulu", ku trudedi sagradih po-
tace me ova zelja i misa'. B. Jar. Predg. 57.-8. S njimi skupa stase
Cistinja i Lipost. Z Pl. XVII. str. 77. I kojoj no sili Mesopotamia
pridav se uhili i sva Cilicija i jos" s njom Sirija. M. Jud. VI. 21.-3.
Ruta uzhojale i mazurana s njom. M. Suz. 116. Ni miadost ni starost
toga se ne uy'/ma ni viteska jakost. M. Lip. Prig. 263. Bogu hvala budi
i dika i s/flya. M. Lip. Prig. 367. Rana ju (koSutu) jur smaíe i sír/Za
zestoka. B.Vila VII. 129. Kad grisnik umire u grihu od grla, jama ga
pozdire i smrt neumrla. B. Jar. VI. 773.-4. Kad inih zloba i mod po-
sida tvoju prav. M. Kato 353, Sila vasa i nepravda rasap bise svega
grada. M. Sud og. 826.-7. Celjad, stara mati ku mi brigu zada. H. N.
Nalj. 80. Evo srica nika i pomnja joS vasa sada privelika na nju nas
nanasa. L. Rob. 39.-40. Radi oholije svaka cast i dika sobom zalelije
i pade dolika. L. Rob. 515. -ô Viran sluga, ki o torn sve radi, botizan
i tuga da ti se osladi. L. Rob. 807.-8. Dika i slava varosu opade. B.
Vila II. 86. Qdi tuga i holest taji se skrovita. B. Vila II. 233. Jer
da se prem snaga i pomnja postavi, skladno se ne slaga, ako ni lju-
bavi. B. Vila X. 673.-4. Nut grana i kita kako se ubusi. B. Jar. I. 65.
Jer lipost i napast pamet mu pripoja. B. Jar. IV. 136. Tva vojska i
gusa, koju ti dovede, dobroga Isusa vezana povede. B. Jar. VI. 289.-90.
Samo lipost ona i mlajahna srdaíca tvrdost i pram meni nemilost vazda
mi srdaíce grizise. Z. Pl. I. str. 6. Prafda i prava mira iz neba prozira.
Z. Pl. XVI. str. 75. Njegova poja slas i slozen'ja hitrost uzdríati ce
vías... Z. Pl. XVI. str. 75. Znadihu narodi da prvo pócelo od Nina
izhodi i svako zacelo. B. Vila VII. 561.-2. Vino ter oholstvo. Alek-
sandra smami. M. Jud. V. 117. Da ni blago ni gospodstvo ni plemenito
moje rodstvo tu sad mené ne obrani. M. Bern. 309.-11.
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 139

ß.) No katkada stoji glagol i u pl., osobito, ako su subjekti m.

roda i oznaCuju ziva b id a : Us to se navrate Amon i Madijan, znaj,
rise... M. Jud. III. 157., 159. Za to ga (blago) dilise Matie i Zakeo,
ter se uzvisise, gdi no je bog seo. M. L. Pr. 165.-6. Ta ga san do-
pade, smete se, nema mir, srce mu da vade lav, oral i pastir. В. Vila
II. 325.-6. Zaí na vrime pride zgoda, da dohodnih ni pinezi ...torn
potribom ne zakrate jednom voljom sin i otac, da odrise svoj to-
bolac, do vrimena ljudi plate. B. Vila VIII. 323.-30. Vidih svi da spe
lezeíi na uznak, i slatko da hrope gospodar \ junak. B. Vila XII. 1898-9.
Pecali nalogu Isak, Jakob nosit skazase da tnogu, a bogu ne zgrisit.
M. Jud. 111. 323.-4. Cesar i Lovrinac s ostalom druzbom idu u tempal,
i kako dojdu, Lovrinac klekne. H. Lovr. izm. 1846. i 7. Ovde Justin
i Nikostrat u jedno govore. H. Lovr. izm. 2158.-9. Ta brzo, ta bolje,
niki zad niki sprid, kako mraf kroz polje zanose oka vid. В. Vila IL
187.-8. Ni pastir, ni volar, ni putnik ni kovac, ni prosjak, ni drvar,
ni glasnik, ni kopac, ni kosac, ni oraö van grada ne smiju, za6 vele
drag harac platit se nadiju. B. Vila III. 173.-6. Ne samo da Stipan i
Janko i Mihalj dvorise svi za man. B. Vila XII. 1409.-10. Cerner ljupka
jada i daí od suz mojih тисе me od tada od kol se zamamih. Z. PI.
II. str. 11. U pristol na nebi bog Venus i Ljubaf sfecase u sebi, рак
dozvase Naraf. Z. Pl. VI. str. 25. Nistar manj daz plaían i cerner ja-
dovit i uzdah sfakías.in i moj prominjen iit moci te svidoíit moje
ljupko robstvo. Z Pl. XVII. str. 76. I (dvorkinje) pune kriposna nauka.
ki mogu dat krosna, i jagla, i ruka. L. Mil. Kor. 99.-100. A da me
dobise ta ljubav i íelja da se Rab pripise do sama temelja. В. Rabu
gr. 62.-3. Ako smrt i starost toga nas ne obrane. В Vila XIII. 73.
Ôuvaj se i varuj da last, pohot, volja, zelja ali pohlep svist ali razbor
tvoj ne posile. Z. Pi. XIX. str. 84. I pravi, da zlato i srebro s svi-
licom, kad se stavi na to tva ruka s iglicom, mogu nam ocito sta-
viti prid oci cto god jim skrovito tva misal potoCi. L. Mil. Kor. 115.-8.
Drivo i kamen'je razbora nimaju. B. Jar. VI. 955.
b.) Kad su subjekti razliínih rodova, opet je sg. daleko obiiniji
od pl., za koji ima samo nekoliko primjera.
ct.) Primjeri za sg. : Da ih ne ubije neprijate'j ni ¿aja. M. Jud.
III. 252. Koga ne bude bljust pudar ni pudilo. M. Jud. VI. 114. I sta
na njoj zgara zlato, biser, svila. M. Jud. VI. 312. Kad je zal oblak i
fortuna. M. Tum. Jud. II. 39. Svitovno vesel'je i njegovu radost zapade
dresel'je. bolizan ter íalost. M. Dob. N. 79.-80. U blagu je oholost,
tastina puti blud, objist, kar, zavidost, straft, sumn;a, misli trud. M.
L. Pr. 159.-60. A nastojte к bogu dojti u kraljevstvo, gdi je svitlost.
 Vjenceslav Clavan

gdi je svako dobro i milost. M. S. Ognj. 1057.-9. Boga hvaled, graíi,

imas" liplji zardin, ner ¡mi Joakin ni njega gospoja. M. Suz. 15-Î.-5.
... I gdi je radost vazda i pir. H. Lovr. 2030. Bolje bi za isto, da
tajim dokli se najde dan i misto brez straha . . . L. Par. El. 5.-6. Ni
<fu da primisti zima ju ni lito. L. Pis. lj. XX. 9. Jer ju Ce hiniti moj
obraz, koji me cini prominiti zla volja i vrime. L. Rob. 87.-8. Ovdi
me posvisti, molim, tvoja ruka, gdi more s koristi bit mi trud i тика.
L. Od. Boz. п. 135.-6. Ne pozna tamnosti njegof start ni hiía. B. An'j.
Just. 150. Sta rumor i zukat po turskom temelju. B. Vila 11. 395. Gradu
dar odbraíe, da ga lito svako svojom íastju ja otac i mati. B. Vila
Vil. 107. Gradu dar odbrase da ga lito svako svojom íastju pase Ce-
rere i Bako. B. Vila VII. 539.-40. Nije na njem vías ni dlaka. B. Vila
VIII. 617. Otrove ke prija moe srce i jazik ka pamet mudrija mofe
mi dati lik? B. Vila XI. 519.-20. Eto jur prvi zrak komoli bilih zor,
prid kimi gine mrak i tmina vrhu gor. В. Vila XII. 1577.-8. Pogodna
t'budi íes napridkom tva hora, a ja grem gdi je tres i moja pokora.
В. Vila XII. 1608.-9. Prija negó bise nebo oganj, zemlja ali more. B.
Jar. Predgr. 63.-4. Od tada posta znoj, trud, rasap na svilu, smrt, tuga
nepokoj za tu krf prolitu. B. Jar. I. 169-70. Njemu se zatvora rajski
dvor i slava. B. Jar. I. 229. Od i je sedmoglava zmaja stan i oblast.
B. Jar. I. 232. To mogase da se zbude viínjega red i odluka. B. Jar.
1. 442.-3. Pokoja ni mira nimaju ti Ijudi gdi ni red ni vira. B. Jar.
V. 129.-30. Sveti ne znadihu kad bise dan ni noc. B. Jar. V. 295. Gdi
mori nebozih glad, nagost i sc'eta. B. Jar. VI. 748. Bise mnogi sir i
vuna. B. Dr. 777. Tote bise trud i zelja. B. Dr. 952. ; 1024. Pomrknu ma
jasnost i prisvital zrak moj poginti moj ugoj i gluma segljiva. Z. Pl. И.
str. 11. Rodi рак Zlo i Zloba pojam se Neviru. Z. Pl. V. str. 16.- Sapka
stase s perom na glavi, doli рак na bedrih sa srebrom sablja tere
bieak. M. Jud. I. 241.-2. Nepravda me straüi i grih moj svaki dan.
M. Dob. N. 757. . . Scstro . . . koju grad ovi Hvar ne poznaje listo,
Split i njegov kotar i Trogirsko misto. N. Gr. Lovr. 3.-4. Ni mi veé
silna mod vladan'ja ni zlato ni pamet more doc ni stan je bogato, L.
Par. El. 101. -2. Slava se poitene Penelope cita i lipost Elene po sve
strane svita, i hrabrost Akila i razurn Ulisa, jer slavna njih dila Omero
ispisa. L Mil. Kor. 17.-20. Srce mu jad rize i rana boleca. В. Vila
VII. 184. Srce mi uspreda i zivot oíito. В. Vila VII. 810. Shranitelj
jest oni tempal ovako zvan gdi se grih izgoni i svaka zloba van. B.
Vila X. 127.-8. Trud biSe i тика divine gristi nat. B. Vila XII. 1662.
A mi smo dreseli, u sreu tamnila, gdi nas grift useli prafden sud
i sila. В. Vila XIII. 1 20.-1. Razum ga (Isusa) obsinu i kripost umi¿a.
 141

В. Jar. VI. 124. U to ti meni san otide i radost. Z. Pl. VI. str. 24.
Da ne razcinjen'je prorene i vuhlost i neumicen'je ter povrati m i lost.
Z. Pl. XXII. str. 92. Ni ti zene u svuj drzavu od svita razum, lipost
u kuj krasnije procvita M. Jud. IV. 309.-10. Da clovik ni dite ni ini
dojde tuj. M. Suz. 227. . . . Sladkost, ku no tvoja lipost i tvoja vera
ta, posluh tvoj i kripost zivotu momu da. M. Suz. IV. -190.-2. ... Da
slavimo boga, pravda i sud koga pravih obarova a smrtju krivoga do-
stojnom darova. M. Suz. 732.-4. К/ло 1er puti bind i slast je i svada.
M. Kato 509. O zvizdo svih liplja, majko, divo ëista, tvom nebo i
zernlja íistinjom procvita. M. Za£. Js. 1-2. Slavna i vesela noces
ti porodit, kad ntbo i zernlja hoée se prosvitlit. M. Za£. Js. 95.-6.
Marul tumaci tqj, na slivu gospoje, zernlja i nebo koj svak dan
hvale poje. M. Muka Js. 265.-6. Da íivot i pa/net razbira m' do
vika. M. Ver. od Kr. 11. Pramalitje, lito, jesen, zima dojde. M. 7.
sm. gr. 22. I toj kaze crkva mati, muz i zena da ima stati, ma
trimonii svet Stujuci. M. Sud. og. 764.-6. Tko god je srzbe pun i
zloban se vidi, sva ¿upa, vas katun njega ne navidi. H. Rib. 1429.-30.
Svaka muka, trud i ¿alost u vesel'je 'e njemu i radost. H. Lovr. 25.-6.
Od tada u sebi zivot moj i dula sve, ke su na nebi, slatkosti okusa. L.
Pis. lj. XXI. 3.-4. Zena, muí, miad i star tebi se podlaga. В. Vila i. 554.
Radost i vesel'je tai mu srce tace. B. Vila VII. 644. Jedan i drugi kra/
i srida sva fisto kriposti ima, znaj ; da nastoji listo . . . B. Vila X.
39.- 10. Gospodin i sluga jednoga jazika, veza ñas veru¿a bratinska
do vika, da more ni rika ne moze oprati. B. Vila XI. 159.-61. Kako
no i /.lato ko zlatar procidi ni troha ni blato na njen se ne vidi. В. Vila
XII. 1016. 7. Lakomci bogati nigdar vik ne spune, ni kojili sva mati аГ
otac prokune. B. Vila XII. 1158.-9. Qdi drivo i kamen pocita Franziska.
В. Vila XIII. 162. I clovik, i zena pravedno gredise. В Jar. I. 28. Clovik
zvir i ptica proplaka za ta boj В. Jar. I. 167. Da mu mliko i med s
te zemlje izvire. В. Jar. III. 15. Njegov maö i гика srce mu prokinu.
В. Jar. IV. 115. S vrimenom noc i dan i reste i krati. B. Jar. V. 35.
Svrseni u viri Osip i Marija u srce zamiri ta posluh i prija, ditiéa po-
vija, z druzbom se podviie gorami obija, z Betlema pobize. B. Jar.
VI. 107.-10. So.'ona i napast u te se useli. B. Jar. VI. 272. Smrt i grih
to mnjase dobiti a z#«¿>¿, zaí se s njim rvase, on obih pogubi. B. Jar.
VI. 387.-8. Ta grih i ta zloba i ¿rstvo prez mire //ra jih do groba i
njima pondire B. Jar. VI. 771.-2. Ljubki silan napor i nesric'a moja
fooï me na umor zmuíena ozoja. Z. Pl. II. str. 1 1. Razum i pamet ma
slavit oe tvu lipost. Z. Pl. str. 23. U koga jos star orac i majka i
mladi orar bise. Z. Pl. VII. str. 28. Jer u njih dvih jedna dusa i jed-

t
142 Vjenceslav Glavan

nako hotin'je bise. Z. Pl. IX. str. 38. Hladan vrudak izvirase, i vidi
da ni zvir ni ptica, ni pastir ni vila na njem pijase. Z. Pl. IX. str. 39.
I Cerere i Bak-obrati na uznak. Z. Pl. XVI. str. 74. Da nebo i vas
svit pozna me zlosric'stvo. Z. PI. XVII. str. 76. Ljubvenih strili udorac
i mladosti naporstvo, vilo, pisati i peti cini me. Z. Pl. XX. str. 86.
ß.) Primjeri za pl. Ne stoje za jedno lipost i poeten!je. L. Par.
El. 29-1. Ka íini§ tokoje, u kucf i noé i dan da za man ne stoje ni vuna
ni lan. L. Mil. Kor. 91.-2. Ne vim za6 ni kako tud mimogredise Cerere
~'Bako, novi'grad vidise ; a pri ner prispise jer z daleë gredihu, svati
se dilise, odasli jur bihu. Ovi znat hotihu, tko totu pribiva jer niltar
znadihu tko Zadar uziva. B. Vila VII. 457.-62. Sluze mu (Radomantu)
Aleto, Tesifon, Mejera. B. Vila XII. 1 125. Jase posli dugovati Zagreb,
Lika i Krbava. B. Dr. 2441.-2. Delbora prorocica i Barad sasad z gore
Tabor z deset tisuc sinov izraelskih, razbise veliku silu vojske kralja
Jabina. M. Tum. Jud. VI. 173. Nebo, zemlja, more, tad se veseljahu,
tomu, ki sve more, hvaljen'ja cinjahu. M. Usk. Is. 29.-30. Nebo, kip i
naraf kad mu kip tvorahu íes, vrime i ljubaf, skladno mu zorahu.
B. An'j. Just. 313.-4. Cerere i Bako gdi se sad nahode? B. Vila VII.
315. Toga rad vesel'ja gospoda i vas puk slomise od zel'ja mirisna
svaki struk. B. Vila XII. 664.-5. Obviada nemilost, naufarije i s njom
prezrazborna svidost vrgoèe sricom mom. Z. Pl. II. str. 9. Ne asel da
basel i ne márcela da murtela sada zovu se. Z. Pl. XI. str. 48. Basel
i murtela . . . po deklicah . . . goje se. Z. Pl. XI. str. 48. Slisav to Dunaj...
i Sava . . . sinka . . . u vodicu . . . satvorise. Z. Pl. XI. str. 54.
c.) u.) Ako su subjekti istoga roda, a glagol stoji u sg., to pri-
djevna rijec u predikatu stoji u sg., a rod se upravlja prema rodu su-
bjckata : Mnju ti, Ы uzdrhtal despot, car i sultan tere bi pleca dal,
mec ne prodrvsf van, nit Ы se oziral, bizeéi noc i dan. M. Jud. I.
307.-9. Takov je bil zakon i red. M. Suz. 63. Koji sam ispisal sve ono
ca je Paskoj i Nikola bugaril i spival. N. Pis. Mik. Pel. Jere plac i
nesan bise ih izmoril. L. Pis. lj. XVIII. 6. Ni petak ni boïic u meni
ni sloían. B. Vila I. 287. Razbio bise mir Sibenik i Zegar. B. Vila
XII. 580. Svaki dug i obit i savez jazika ispunjen jitna bit od dobra ilo-
vika. B. Vila XIII. 1.-2. Da bascinac i gost cestit je u stavi svoj. Z.
Pl. XXII. str. 92. ...Je Г umrla tuj 6ast i doprla tamnost i grdinja.
M. Jud. V. 190.-1. Vele je znaj veda tva lipost i dika. L. Par. El. 49.
Ako bi tolika li jakost jur bila i sila taj nika... L. Par. El. 65.-6.
Za tim pomiáljaje, bolizan i tuga ко Ii zestoka je, ku trpi tvoj sluga.
L. Rob. 639.-40. Kako je prikrila Rodiotski otok eudna moc i sila.
L. Jer. Mart. 153.-4. Dal' pökle je umrla moja cast i srica. В. Vila
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 143

VII. 1043. Znajte, da ono c'a ljubaf, srica i hitrost i тика dala mi ni
san moj daf mi rekoh... Z. Pl. VI. str. 23. Da ako moja vlast i
hrabrost pomanjkala ni. Z. PI. XII. str. 54.
ß.) Ako Ii je glagol u pl., to pridjevna rijeí u predikatu stoji
takoder u pl. (rod se dakako opet upravlja prema rodu subjekata):
Dijase dake, da Drainik i Novak buduci... kriposni i umitelni jed-
nako... Z. Pl. X. str. 42. Buduci veckrat Draznik i Novak bludeéi
jiskali jih, dali nigdar od njih glasa ni priglasja slisili, na roditeljske
strane otidose i ne samo suinnjivi da i razcvieljeni sa svima krozi njih
bihu Z. Pl. X. str. 44. Draznik i Novak u donjem primorju pritvoreni
bihu. Z. Pl. X. str. 46. A ona po put kako od Dijane Jela u jelu, a
Mare u mramornu vruljicu satvorene bihu. Z. Pl. X. str. 45. Osobit
je ovaj primjer: Jela i Mare budi da zivot u dub jedna, u vrulju druga
pritvorena bihu. Z. Pl. X. str. 46.
d.) a.) Ako su subjekti razliinoga roda, a glagol je u sg., to se
rod pridjevne rijeéi u predikatu redovno upravlja prema najblizem joj
subjektu: Spasen bude clovik i ljudsko stvoren'je. M. M. Js. 266. Ti si
potvrdila, nitkor se veé ne dvoj, kako je zivila majka i c'acko tvoj.
H. Gr. Lovr. 81.-2. A tebi vazeta slobod je i blago. L. Rob. 609.
Dosla bi leted na zlatan klas ptica, da je zrilo mned zito il' psenica.
L. Mil. Kor. 145.-6. Mnju da bi osnova' moj razum snaga sve knjige
do slova, Virjilij ke slaga. B. Vila VII. 789.-90. Bise se tri lita tájala
u meni rana ma skrovita i nalip ognjeni. B. Vila XI. 1.-2. Omrazna
ï koliko ta druzba i stan'je. B. Jar. VI. 683. Kako rumen cvit koga
jos¿e doprit ni mogal daz silan ni ruk oskvrnjen'je. Z. Pl. VII. str. 30.
Ke (velikosti) zemlja dosti i nebo puno bi. M. M. Is. 64. Ako Г im
bise rod i киса davnjena. L. Rob. 447. Krivi sud ni zloba velika ni
mala, vice ni posoba ne bise postala. В. Jar. I. 23.-4. KadSto se upravlja
prema rodu onoga subjekta. koji je prvi u reien. : Zivo blago, sir i
vuna nalozeno pokraj mora. B. Dr. 2511.-2., a kadSto i prema najvaz-
nijem subjektu, i ako on nije ni prvi u reíenici ni najblizi pridjevnoj
rijeii u predikatu: Kada u peti vik jur biSe dosega' nebo, svit i clovik
vriinena svojega. B. Jar. V. 1.-2.
ß.) Ako su subjekti razliinoga roda, a glagol stoji uz njih u pl.,
pridjevna rije£ u predikatu stoji takoder u pl., i to u m. rodu, ma
i ne bilo u reíenici ni jednoga subjekta m. roda: U druzbu zivihu
lipost i poften glas, slozili se bihu kako no s tistom kvas. M. Suz.
47.-8. Da bi ga objaha! srditi Atila i nimska mnoz plaha i careva
sila nasli bi ga zrila, stanovite riíi. B. An'j. Just. 277.-9. (U ovom
je primjeru predikativni glagolski pridjev isprva u sg. i upravlja se
144 Vjencesiav ülavan

prema blizoj imenici, a kasnije dolazi u m. rodu pl.!) Sva zemlja i

more premda Ы hotili da ranu zatvore tvu, ne Ы umili. B. Vila XI.
269.-70. Posve je usamljen primjer: Objist i pice na taj grih su hrla.
M. Kato 432., u kojem predikativni pridjev dolazi u sr. rodu pl.!

2. ReCenica ima dva ili viSe subj., a svi su u pi.

Samo se po sebi ra¿umije, da u ovom sluíaju i glagol i pri-
djevna rijeí u predikatu dolazi u pl. Ako su subjekti razliínoga roda
(a svi u pl.), onda se rod predik. pridjeva upravlja ili prema onome
subjektu, koji je prvi u reCenici, ili prema najblizem ili prema naj-
vaznijem : (Drzave) po kih voli i krave pasihu cestiti. Z. Pl. XV.
str. 72. Grade ter ¿upe prim' i fini da su mojí. M. Jud. I. 158. Da
bi je (vode) sva bila polja puna i gore. H. Rib. 329. Premda su
razlike i puti i staze. B. Jar. VI. 973.

3. Recenica iina dva ili viSe subj., koji su razlifnoga broja.

a.) Glagol moze stajati ili u sg. ili u pl., t. j. on se upravlja:
и.) prema najblizem subjektu: .... Da narod, ¿ivine, clovik, zvir
i ptica, pustiv teg, po cine. M. Jud. I. 88. Uteci <fu к onoj, ka me fini
peti, ku vas angelski broj stuj'e i svi sveti. M. M. Js. 3 -4. Ca mi
prudi jur kraljevstvo, slava, blago i umitelstvo, i dohotki nescinjeni.
M. Sud og. 162.-4. Vase ozvre, va§a skupost, svu oslipi u vas mudrost.
M. Sud og. 832.-3. Tuj nigd :.r ni lito neg cepet od zubi, ni cvitje ni
íito ne plodi, ni dubi, В. Vila I V. 87.-8. Stara mudrost ri mska i plodi
njihovi i spornen latinska uvik se ponovi. B. Vili VI. 453.-4. U meni
uda sva i srce igrase. B. Vila VII. 655. Jektase utroba u meni. i zubi.
B. Vila XI. 84. Da Ii sve zaludo, u smrti zaf ni sluh, a kosti ni udo
umrlo nima duh. B. Vila XII. 1206.-7. Samo kip blid i suh ostaje
gorika a dila, krv i duh propada dolika. B. Vila XIII. 91.-2. Izajde
svaka zvir i ljudi vescli. B. Jar. I. 375. Od kada sépase sablja, strile
i luk. B. Jar. II. i04. Gdi se lai ne vadi ni zalostni glasi ni tuge ni
jadi ni gorki uzdasi. B. J.ir. VI. 1049.-50. Jesu se bojali zidove, da
i njim rasap ter pecali ne budu, kako inim. M. Jud. II. 115.-6. Prihodit
podase vesel'ja i radost. M. Zaf. Js. 30. Pognani su u muke pakla,
gdi su guste ímine i magia. M. Sud og. 1009.-10. Al bihu kop'ta uzrok,
al jezine, al vrucina lita, al ke stvari ine H. Rib. 807.-8. Jer boles i
trudi skraíise mod meni. H. Nik. Nalj. 68. Sve moje milosti polag
nje da side, moj smih i radosti vazdi da ju slide. L. Mil. Kor. 191.-2.
Mnokrat bi poklisar prid bezi i baie, za to ga glavom car i Turci
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 145

poznase. B. An'j. Just. 231.-2. Jer te se skoliti tve tuge i ïalost,

s vrimenom i Iiti obratit u radost. B. Vila VII. 507.-8. Ka Г vojska,
ki Г ljudi prid Zadrom Ыйе boj. В. Vila XII. 1507. Gore se tresihu
i sinja mora kraj. B. Vila XIII. 185. Kad pise tva ruka, one ti put
kazu, kako nam tva struka i dila ne laíu. B. Os. Jvet. 7.-8. Kraljestva
oostase i rasap meu puk. B. Jar. II. 103. Nebo, zemlja, more, i do
suha driva, zviri, polja, gore bit vam te protiva. B. Jar. VI. 339.-40.
Tuj vila... sina... mrtva ugledavSi, pomisli sfak ka nje íalost i tuge
bihu. Z. Pl. X. str. 45.
ß.) Katkada se broj glagola upravlja prema subjektu, koji je prvi
u reienici : Svit, put, d'javal, ljudi mladi, u torn grihu ñas posadi i
svede nas u zle brodi. M. Sud og. 336.-8. Da skazan prid puci mla-
dost ma ostavi, pökle plaö i skuci na to me pripravi. В. Vila XI. 29.-30.
Narod vas do hlapa, sve iivo dogada, sve trave do snapa prid strahom
opada. В. Vila VII. 315.-6. Sega svita slava, zlato, blaço, kmeti, da
bi jaca lava, kako snig proleti. B. Jar. V. 23.-4. Ni gradins hora ne
poklonise se. M. Jud. 1. 63. Ako riéi moje, i ljubav i virnost prignut
te, gospoje, ne mogu ni milost. L. Par. El. 325.-5. Jur. vrsi i dublje
odsivajuéi najdalje sini cinjahu. Z. Pl. VI. str. 27.
y.) Qlagol se moze upravljati i prema najvaznijem subjektu,
premda on nije ni prvi u re-ienici ni glagolu najblizi : Spilje, klanci,
luzi i svita taScïna, drage, vrsi, kruzi budi vam bassina. B. Jar. I.
107.-8. Post, molitve tere bdin'je puti usteíu pohotin'je. M. Sud og.
360.-1. Kad Sismo pri kraju, jidarce obali, gdi oblast nimaju ni more
ni vali. B. Vila X. 345.-6.
b.) Pridjevna rijeí u predikatu upravlja se i u rodu i u broju
uvijek prema najblizem subjektu : I straíe i celjad sva, ka bise okoli,
bise kako mrtva. M. Jud. V. 205.-6. Zloba privelika ter svaka zla
dila od poíela svita nisu taka bila, ka su sad nastala. M. Dob. N.
89.-91. Licimirstvo, rufijanstvo, la¿a, objist tere pjanstvo, i krivine
sve ostale do smrti su u vas stale. M. Sud og. 850.-3. Prvi stan i
mista zvana su tamnosti. B. Vila XII. 944. A prohod i prazi puni su
Cernera. B. Jar. VI. 724. Tvoj razum i dila vele su visoka, kako sam
vidila, nimaju priroka. B. Jar. IV. 357.-8. Tolika tvoja vazda pram
meni vernost i vruíe i sríane molbe mogle nisu. Z. Pl. XII. str. 50.
Vided dake Valerij da gora, da polje, da dubrave, da gvozdi, da pla-
nine, da luzi, da rike, da vrulje sfakojake jesu. Z. Pl. XV. str. 70.
Osobiti su ovi primjeri: Rebeka porodi dva sina jednokrat starjemu
biSe vrat i ruke kosmate. B. Jar. III. 122.-3. Da vam piéom bude sito
sva drzava, grad i sela. B. Dr. 1256.-7. (Predik. prid. u sr. rodu sg.!)
JyHMOoioBeHCKH Филолог 10
146 Vjenceslav G lavan

с.) Kod dvaju ili vise subjekata razlicnoga roda i broja dolazi
katkada uz predikat rjeica to ili sve, te u takvom slucaju glagol stoji
ili u sg. ili u pl. : Da evo sve ovoj, £a je u nasoj nadi u ruci je tvojoj
zupe, sela, gradi, polja ter livadi i Stada zivine. M. Jud. H. 61.-3. Smrt,
plac bolizni te nisu nesrice to. M. L. Pr. 363. Nauk, casti tere bjen'je,
to je moje sad spasen'je. M. Sud og. 104.-5.
XI.
Cesto je u receñid gramaticki samo jedan subjekat, ali logiiki
su upravo dva ili vise njih; onaj je naime jedan subjekat vezan s dru-
gom kojom imenicom pornodu prijedloga s(a), te je po smislu i ova
druga imenica subjekat. Za ruski jezik kaze о torn Буслаевъ u spo-
menutoj knjizi ovo : „Вместо союза иногда соединяются два или
несколько подлежащахъ совокупительннымъ предлогомъ съ. Тогда
сказуемое ставится во множественномъ числЪ при подлежащемъ
въ единственномъ числЪ: Отецъ съ матерью пришли. Такое со
гласование весьма употребительно какъ въ старинномъ и народ -
номъ язык'Ь такъ и у писателей образцовыхъ".
U starih je cakavskih pisaca doduge sg. obicniji, ali nerijetko
dolazi i pl.
a.) Primjeri za sg.: Eliakim, w od Jerusolima dojdesa svimi leviti.
M. Jud. Posv. (Judita) pojde s rabom svojom Abrom. M. 1st. Jud.
Akior pribiva s njimi u Betuliju. M. Ist. Jud. Judita s Abrom pojde
van grada. M. Ist. Jud. Eliakim, pop veli s popi pride. M. Ist. Jud. J er
ki toko sobom grad more tvrd biti, ki ti s tvojom vojskom ne ces ra-
zoriti. M. Jud. I. 133.-4. Tuj se razligaüe sve polje s gorami rekal bi
se orase nebo sa zvizdami. M. Jud. I. 277.-8. Grom s trubljom sa gore
kad prica praskati. M. Jup. I. 284. A kada ja pojdu vanka 5 Abrom
mojom. M. Jud. III. 353. (Ozija) govoriv to tako 5 popovi pojde van.
M. Jud. III. 364. Centaure pogubi Peritov s Lafiti. M. Jud. V. 121.
Drhta ruka s nogorn. M. Jud. V. 234. Tuj pijuci i ide Judita sa svimi
vele veselimi blag dane radosti cini, jere primi dobitja milosti. M. Jud.
VI. 362.-4. Jer kad pusti bozju volju Adam s Evom eu nevolju. M. Spov.
Kol. 339.-40. Grom s triskom potica. M. Jud. III. 231. Delbora... cast
toga s Barakom podili. M. Jud. VI. 175. Basilk se busaSe s murtelom
zelenom. M. Suz. 115. Opatica svrSiv govor s ostalimi pojde u dvor.
M. Spov. Kol. 501.-2. Gdi se s Suletom Brac malo ía ne staje. H.
Rib. 722. Onada, kad s njimi i Venus dojde. L. Par. El. 79. Da 'vo
gre Derencin s slugami od zgara. L. Rob. 33. 5 Neptunom Plankita
svif krunu na kose, posljidnji kraj hita, svim oíi zanose. B. Vila VII.
287.-8. Gdi KUo s drugami uziva svoju íast. B. Vila VII. 780. 5 listo
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 147

nosom pisnik hodi. B. Vila VIII. Skaz. To moie svidocit vojvoda s vojnici.
B. Vila XIII. 105. Sam Lot najde lika s svojimi hcerami. B. Jar. II. 266.
Petar se odpravi, u grad se zavrati, s Pavlom se pozdravi, nasad ga prid
vrati. B. Jar. VI. 531.-2. Vrag s Hudobom jimi sinof : Zlo, Gnjif. Trud.
Z. Pl. V. str. 16. Dijana bozica... s vilami... toti dojde. Z. Pl. X. str.
44. I koli sam silan s mojom drzavom ja. M. Jud. I. 76. Sad vesela
dosti 5a mnom pij i blaguj i s ovinii gosti obiliio se poctuj. M. Jud.
V. 83.-4. S toga je izgubil Adam s Evotn milost ku je najpri imil, svih
vrgsi u falost. M. Jud. V. 9У.-100. Sa jedinim bratom banova kci mala
u stanu bogatom za ocem ostala. L. Rob. 1.-2. Tako da 5 lisicom
pravi Ы zec predal, vezena iglicom hrta da bi gledal. L. Mil. Kor.
143.-4. Sam tako hot'i si jedino sa ljubom. B. Jar. I. 104.
b. ) U istoj je reíenici glagol u pl.: Мое sa hitri dili njih ti ne
oremogu. M. Jud. II. 308. Ozija s popi pohvalise karanje Juditino. M.
Tum. Jud. III. 341. Dilja njih ne haja Adam bogu sluzit, i za to iz
raja izagnan ja tuzit ; i s Evom u druzbu kad vode grizole a zakon i
sluíbu bozju pritrgose. M. Рок. Kor. 99.-102. О me se razbiju gor-
cina sa tugom. L. Rob. 323. I ja s njim poblagovaféi zivot pokripismo.
Z. Pl. VI. str. 17. Da ve¿ joS ovo je, da Palas s Dijanom ispustiSe
sfoje sfe ëasti nad ovom, i kripost s umicstvom pake dosadSi к njoj
sfe milosti nad njom spustivSi dase joj. Z. Pl. VI. str. 26. Ja Sladmilom
na odar legosmo. Z. Pl. VII. str. 28. Bududi Sokolar jednu nod 5 Ja-
gicom u Ijubavi i milu govoru ved neg u snu proUi. Z. Pl. IX. str.
39. Trikruna bozija ptica oral z zmajem misecom okrunjenim zaratili
su se. Z. Pl. XXIV. str. 95.
c.) U istoj je reíenici sg., a u daljnoj (ili daljnima) pl.: Ona
svojimi pojde u Jerusolim; pokloniüe se u tempal, dare prikazase i tuj
se tri misece veselivSi domom se vrnuse. M. Istor. Jud. Ona svojim
pojde u Jeruzolim ; u tempal se poklonisï s vesel'jem se vrnu. M. Istor.
Jud. Ovdi se Una ustati cesar sa svom druzbom, i pojdu к idolom
i ondi dosavSi klanjaju i poklone se i . . . molitvu ucine. H. Lovr. izm.
124.-5. (Mojizes . . .) s Aronom рак sede ki bise redofnik, da zakon
narede i svojim ranam lik. B. Jar. III. 207.-8. Osipa da moli s Marijom
prijam skut, da bize od toi î Ejipta drzeé put. B. Jar. VI. 103.-4. Samo
osta sa mnom trud muka i zalost, i tuga z gorcinom, ke skoncaju mla-
dost. Z. Pl. II. str. 8. Ta dakle Asel buducï jednolitan s Marcelom...
... jednako se gojahu i ditinjski Ijubljahu. Z. Pl. XI. str.46.
XII.
a.) Ako je u predikatu imenica, koja znaii ëeljad, te ima za
m. i z. rod posebne oblike (t. zv. „mobile"), to se njen rod upravlja
10"
148 Vjenceslav Glavan

prema rodu subjekla: Troja ¿e dobiti i ostat gospoja. L. Par. El. 426.
Vila... (Napla)... rece: Znaj da sam ja gospodarica ...i... iz dalece
btiiika tvoja. Z. Pl. II. str. 7.
b.) Ako Ii imenica u predikatu znaii §to nezivo, to se ona
redovno ne moze slagati sa subjektom u rodu, jer ima samo jedan
oblik (bilo kojega roda): Biserna кгипа mi s', reíe, bil, strila zlato-
perna, kud si god hodil. M. Jud. 1. 151.-2. Samo j' bog svemogi, ki
je sva istina. M. Dob. N. 71.
Biljeska. Kad se dvije imenice poreduju jedna s drugom, zanim-
ljivo je, da se one íesto razlikuju u broju, a upravo bismo oíekivali,
da ¿e se one u tome slagati. Na pr.: Centauri lego§e kako vol.
M. Jud. V. 127. Stahu (dva starca) kako no lav kosutu kad prezi.
M. Suz. 187. Ma Ilea kakono ruzlca sada proevitaju. M. M. Js. 113.
O kl biste na svit tisi — kako dite. M. Sud og. 560.
c.) Kad se imenica u predikatu razlikuje od subjekta rodom ili
brojem ili jednim i drugim, glagol se upravlja sad prema subjektu,
sad prema predikat. imenici.
a.) Sirij tere pes zovu se zvizde nike. M. Turn. Jud. III. 278.
Gog, Magog, to su imena zidovska. M. Turn. Jud. II. 327. Lacid,
Krisip i Arceslav:. to su bili nauceni filozofi. M. Turn. Jud. V. 131.
Hipólita i Pantazileja jesu bile poglavice od Amazoni. M. Turn. Jud.
VI. 203. Trabulja i skupost dva su protivna zla. M. Kato 239. Sakt
jest bio narod u Persiju. M. Turn. Jud V. 128. Straft vedi nego рак
potriba jest Ы'а. Z. Par. El. 388. Jer vladafcu nebeskomu grth nijedan
jini ni tuko kuko nesaznan'je mrsko. Z. Pl. IV. str. 15. Jere smo u
sfemu sirote ostale (pastiri). Z. PI. XXII. str. 91.
ß.).l dub ta ime prija. . . i jela zvan jest. Z. Pl. X. str. 44.
Oc'uc'en'ja na§a, s kih cudna mnoz gine, nedajmo da pasa budu ke
taâdine. H. Rib. 1573.-4 Crikve tel jo§ vidit iznutra ter izvan tai lipe,
da ée§ rit: pravo su bozji stan. Z. Par. El. 125.-6. A drugomu od
plamika ziva munja bihu oci. B. Vila IX. 361.-2. Suze i uzdasi su zlr.
Z. Pl. VI. str. 18. Ljudi vridna broja, kojih glas mukal ni, vasda druzba
tvoja bili su po sve dni. H. Rib. 797.-8.

XIII.
a.) Kad uz dvije ili vise imenica istoga roda i broja dolazi jedarr
atribut (t. j. taj se atribut uistinu proteze na sve te imenice), to i oiv
stoji u onom rodu i broju, u kojem su i te imenice: Ja blagosloviti
hoéu tvoj hip i cas. M. M. Js. 353. Da od ñas odnese svaki skuk i
oboj. M. Gl. Dom. 31. Pri ¿e gorak bit med, sladak jad i nalip vruc
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 149

snig, mraz i led i oíi steéi slip. M. Od. Lj. 3.-4. Anfela, Alujia
ostavi takmena. B. An'j. Just. 161. К i poni toku vlast i silu imiáe
M. Jud. I. 33. Ca more doma i van oblast i jakost ma. M. Jud. I. 75.
Da bude jimati svaku cast i milost. M. Jud. IV. 196. Da po njoj
upravljam ri¿ i pisan moju. M. Suz. 4. Uklon'se — svake praznosti i
]0§ jutunije. M. Kato 310. Ne zel' mnogu dotu, ni gizdu ni lipost,
ner samo dobrotu íensku tere kripost. M. L. Pr. 351.-2. U toko] ne-
volji i bolizni tvojoj. M. M. Js. 216. Tuju kcer i zenu zeliti joS nemoj.
M. 10 zap. 13. S Turci da puSéaju krstjansku vera i cud. M. Tuz.
Hj. 83. Onako ukaz' njim mod i Jakost tvoju. M. Sup. Tur. 103. Li
misled da je taâdna svaka gizda tere hiña. M. Spov. Kol. 159.-60.
Bogu hvali budi i dika i slava u svakomu sud i dostojna i prava. M.
L. Pr. 367.-8. 1 sliS svih £a t' poju u pisneh na miru, za dobrotu
tvoju i kripost i viru. H. Fr. Hekt. 23.-4. Karlovica, Lika gora trgo-
vine vazda puna. В. Dr. 2509.-10. Moja vlast i hrabrost. Z. Pl. XII.
str. 54. Jini uzrok ni neg ljubaf ali nesrica i smrt nemila. Z. PI.
XVII. str. 76. Govoren'je protiv zalihu irtju i pitju. M. Tum. Jud.
V. 95. Spornen' se od takoga ¿ivljen'ja i stan'ja. M. Kato 71. Sve koliko
srebro i zlato. M. Bern. 416.
b.) Ako su imenice razliínoga roda ili broja, to se rod i broj
zajednicíkog atributa upravlja prema najblizoj imenici.
«.) Zajedniíki atribuí stoji ispred svih imenica: Zgubi svoj glas
i cast kada ga razbise. M. Jud. I. 34. Ali nasu hrabrost ni sile ne
znaju. M. Jud. II. 222. Jer je po svem sviti glas tvoje hrabrosti,
smin'ja, sile, svisti i svake mudrosti. M. Jud. VI. 251.-2. Dobri mir,
jedinstvo... к nebu gori dvize. M. Dob. N. 242. Proteci sve selo i
vrhe i polja. M. Dob. N. 298. Razlike pjesni o Isusu, njegovu zacetju,
muci i uskrsnutju. M., naslov. (Ti si. . .) nasa brana i seit. M. Gl. D.
22. ...Ako ¿e§ blaíenu slast imit i pokoj. M. 10 zap. H. Tere da
primaju tursku verи i blud. M. Tuz. Hj. 84. U kraljestvo, gdi je svitlost,
gdi je svako dobro i milost. M. Sud og. 1054.-5. Oda svega blaga i
slave poni sobom kus postave. M. Bern. 157.-8. O preslatko me
rojen'je, tva sam mati i stvoren'je. M. Bern. dod. 99.-100. Nikomu (bog)
drugi dar i milost poskiti. H. Rib. 1334. I da zelim tvoj napridak i
poeten'je i cast. H. Pis. M. Pel.) S íesa bili ja mnogu slast cutil i
pokoj. H. M. Kaluj. 144. Tada bise iut Vlaskovo ime slut, umin'je i
snagu. L. Rob. 338. Bise se razvilo jazika svitom svim, svaki grad
i selo govored sve jednim. B. Vila VII. 563. élovik miad zabludi na
vrime zaisto, vred opet pozu d i rodni grad i misto. В. Vila VII. 734.-5.
Bise mnogi sir i vuna. В. Dr. 777. U koga jos" star otac i majka...
1 50 Vjencceslav Clavan

bise. Z. Pl. VII. str. 28. Postovana bratjo i sinci. Z. Pl. IX. str. 37.
Ka zla kob me na te navede, vilo za moju difnu slobod i mir posiliti.
Z. Pl. XII. str. 50. Smili se na moj tolik plac i skrusen'je. Herkule
moj. Z. Pl. XVIII. str. 82. I sva mista ona zauja i grade. M. Jud. II. -8.
Od svita sve strane, gradi, tere sela vazdi ima strane (t. j. zavidost).
M. Dob. N. И 1.-2. Svilni traci i vricica. M. Spov. kol. 389. Pognani
su u muke pakla, gdi su guste tinine i magia. M. Sud og. 1009.-10.
Tvoji pinezi, zemlje i hize, cida kojih plai se stize. M. Bern. 137.-8.
Kojom se (miloSéu) vladaju svi gradi i sela. H. Rib. 1614. To ti nam
duzi dni donóse i lita. H. Nik. Nalj. 60. Znajudi sfa mista i vode,
od kih pripovidali bihu Z. Pl. XI. str. 48. Gorski lozi i vile ostavise
gore. Z. PI. XVI. str. 73. Cu ne jine razlike zvizde i znameni. Z. Pl.
XVIII. str. 82. Svi uzli i zamke... vidih Z. Pl. XIX. str. 83. Tad....
ukaza mi i Jini razliki kasteli i polace i sela. Z. Pl. XXI. str. 88.
ß.) Atribut stoji iza prve imenice : ...Zemlju tuj ostaviv i mora
hod' ovdi gospoduj. M. Jud. IV. 307.-8. Smalit cíe razbor svoj i joSce
imanj'e. M. Jud. V. 151. A to darom tvojim, boze, ter milostju M.
Suz. 53. Posluh tvoj i kripost zivotu momu da. M. Suz. 492. Oda
zlobe na&e i grihov brimena. M. Dob. N. 119. Jer za svetost tvoju tere
ponizen'je, da ti milost svoju. M. Uzv. gost. 1 1.-2. Prignuse te tve mlob-
scine na blud svaki i taücine. M. Bern. 253.-4. Pozgat su pritili sela nasa
i stane. M. Jud. VI. 295. ISceá poznati dila ma tere cud. M. Panuc. 67.
y.) Atribut stoji iza svih imenica : Ziat seit i sulicu njegovuno-
sedi. M. Jud. I. 191. Ufan'je i nada nasa. M. Jud. II. 185. Veâeru i
jistvo obilo napravi. M. Jud. III. 95. ...A kako de jati ov grad a nimati
skodu ni trut velik. M. Jud. IV. 183. H vale lipost i ranum Juditin. M.
Jud. IV. 303. Hvala sminja i hrabrosti Juditine. M. Tum. Jud. VI. 169.
Zakona ni lezi ne bise nike u njih. M. Suz. 2 /8. Kad ne moreS znati
dan, uru ni hip taj, knd ce te zazvati. M. Dob. N. 343.-4. Nepravda
me strasi i grih moj. M. Dob. N. 757. Ca se oholimo, pökle dan ni
uru ...nimamo siguru. M. Dob. N. 801.-2. Bolizan prittëde kip i
dusu moju. M. Lip. Pr. 135. Po nebí i zemlji svoj svitlost tvoja prosin'.
M. Us. Is. 60. Poni otei bratjo moja, zatvorite usta svoja M. Sud. og.
19.-20. A to od jedne duse i tila osujena na zla dila M. Bern. 13.-H.
Da sasvim nasiti dulu i zivot moj. H. Hier. Brt. 20. Grlo i lice i
vrat ima§ bilji. L. Rob. 423. Strah vided prid sobom i sumnju veliku.
B. Vila XII. 1350. Razum i pamet ma slavit ce tvu lipost. Z. Pl. VI.
str. 23. Plod i utrobu majcinu blagoslovi. Z, Pl. XI. str. 46. Basel i
murtela na prozorih... usajena... goje se. Z. Pl. XI. str. 48. ...Di-
jana tolikoj, vrgla j' stril i luk svoj. Z. Pl. XVI. str. 74. Jabuke ke
 151

na krilih od vil vidiá znam da znaá da sloge i pisma od pisac recena

izkazuju. Z. Pl. XX. str. 87. Z na§e bo pravdu i sud i zakone tvoje.
M. Suz. 57. Ceprisi ter borje ter vrbe zelene. M. Suz. 93. Zlobe i
grihov tvojih brime trpio sam dugo vrime. M. Bern. 685.-6.
c.) Veoma se rijetko zajedniíki atribut upravlja prema imenici,
koja je prva po redu, a nije mu najbliza: Sirok put i polje prid vrati
mnogo lip. В. Jar. VI. 729. Vijahu se рак mirisna zel'ja i cviti u na-
rednih mistih poloíena. Z. Pl. XX. str. 85.
d. ) Cesce se atribut pred svakom imenicom ponavlja, da se tako
bolje istakne njegovo protezanje na svaku od tih imenica. Ojme !
zgubih skori mu hranu moj trud vas. M. Jud. II. 44. (Slatkost) ku no
tvoja lipost i tvoja vera ta, posluh tvoj i kripost zivotu momu da.
M. Suz. 491.-2. Za ki poni uzrok tu t' тики stvorise, ta trud toli
zestok? M. Muka Is. 35.-6. Da plaíe, da bisni za tvojom prijazni,
za tvojom ljubezni, Isuse prikrasni. M. Ver. od Kr. 25.-6. Tej site i tuj
moc razbil tada tko bi ? M. Sup. Tur. 119. Jo§ nici Upe glave, lipa
rila i nosa. M. An. Sat. 4 J.-2. Ca tj' prudi moc tvoja, 6a Ii raskosa
tva.. M. Рок. i Kor. 72. Ubozi mole svetomu Nikuli i svetomu Fran-
cisku. M. Sud og. izm. 219. i 20. Li konac bi bil kad godi nasoj
muci i nasoj skodi. M. Sud og. 446.-7. Vase ozure, vasa skupost, svu
oslipi u vas mudrost. M. Sud og.832, -3. Meni gorke not'i, meni su
gorci dni. L. Rob. 116.
e.) Atribut, koji se proteze na dvije ili vise imenica razlicnoga
roda u sg., dolazi katkada u pl. (m. roda) : I hoti рак do torn Adama
i íenu iz raja s sramotom gole da izrenu. L. Rob. 519.-20. Misée i
zvizda dánica zadruzeni zagrlif se skupa stahu. Z. Pl. XI. str. 47.
Ako dolazi vise atributa a jedna imenica, koja se dakako mora uza
svaki atribut napose pomisliti, to ona u starih iakavskih pisaca kao
i upce u nasem jeziku dolazi n sg. Poznato je, da u ruskom jeziku
u takvom sluiaju imenica uvijek stoji u pl. Isus hodi ucee po zemlju
ïudijsku da spase svih hotec, i po galilijsku. M. Nas. Is. 249.-50.
Clovik ce svak umrit : star, miad, ubog, bogat. M. 7 sm. gr. 29.
Sveti Mihovil vidi mudroga Salamuna, gdi stoji na sudi meu livom i
desnom stranom. M. Sud og. izm. 121.-2. Jednomu i drugomu da svako
rojen'je roditelju svomu pridaje poiten'je. H. Rib. 1557.-8.

XIV.
a.) Imenica kao apozicija slaze se imenicom, kojoj je apozicija,
uvijek u padezu, a u rodu (i broju) samo onda, ako ona oznaiuje
zivo bice te ima posebne oblike za m. i za z. rod:
152 Vjenceslav Glavan

Eto к nam gre Judita, gospoja, ma visoko po6tovana. M. Jud.

Posv. Milostivoga gospodina, na§ega Isukrsta. M. Jud. Posv. Nabukodo-
nosor, kralj od Babilonije i od Asirije. M. Jud. Ist. Ozija, knez od
grada moli ih, da bi íekali. M. Jud. 1st. Otpusti zlu volju i rabi Juditi
pomozi. M. Jud. IV. 15. Judit, hci Merara. M. Jud. VI. 309. Bersaba, zena
Urije. M. Turn. Jud. IV. 121. Asuer, kralj od Persije kraljicu Vastu
pustf. M. Turn. Jud. IV. 129. Tufed grih veli jos" s ocem Adamom
kojim ñas utuli i s materju Evom. M. od zaî. Is. 23.-4. Jer htihu
uhvatiti Iliju proroka. M. Sup. Tur. 110. Opatica gospa Bona. M. Spov.
kol. 1. Da se ne hti umoliti slatki sinko tvomu Ivanu, uceniku izabranu.
M. Bern. 580.-2. Jer samo dobrohtin'je po zapovidi Dijane boiice
meu njimi opca§e. Z. Pl. X. str. 43. Buduéi ... ja ... didu jimenom
primorea poStovanomu pastiru po§al, i s njim za trpezom bududi,
od jednoga netja njegova jimenom Draênika sina vile primorke i od
drugoga sina Prislafke jimenom Novaka sestre Zatonove a brata
Sokolarova i od vil dvih 6a se zgodilo bise tako prafljaSe. Z Pl. X.
str. 41. Protei ,bog morski. Z. Pl. X. str. .46.
b.) Ako imenica u apoziciji znaíi §to nezivo i ima samo jedan
oblik (bilo kojega roda), to se ona ne moze slagati s imenicom,
kojoj je apozicija :
Razum ga susrite, kruna od razloga. M. L. Pr. 3. Hajmeh tvoja
dika, tvoj sinak uljudan na zemlju pade. M. M. Is. 136.
c.) Kad se apozicija odnosi na dvije ili vi§e imenica, stoji ona u pl.:
Popom govoreci Abru i Karmu dvim. M. Jud. III. 285. Pri tihom
Dunaju, tamo gdi no Sava rike s hajaju za jedno i Drava. L. Rob.
267.-8. (Dica) narance nadiju mirisnimi zel'ji : mazuranom, rusmarinom,
rutom. M. Jud. Posv. Da5e rasëinjen'je ... Eveju i Amoreju kraljetn.
M. Jud. II. 228. DijaSe dake, da Draznik i Novak buduci blizike i
jednolitci ... jedan drugoga ljubljaSe. Z. Pl. X str. 42. Za to ona...
za sminimi zviri sfojimi drazimi hrtom i ogarorn Cestokrat gredtée.
Z. Pl. XII. str. 49.
Veoma rijetko stoji apozicija u ovakvom sluíaju u sg.:
U pristol na nebi bog Venus i Ljubaf sfecase u sebi рак prizvase
Naraf. Z. Pl. XI str. 25.
d. ) Relativna se (i liena) zamjenica kod geografiikih imena slaze
u rodu s njihovom apozicijom :
Betulija grad, ki najpri podstupi. M. Jud. III. 32. Kako no i
Troja slafni grad ki pade. B. Vila I. 304. A kada se gradit poce
Vrhovnica grad na vrhu, prija neg mu da§e vrhu, kriz" stavtëe svrhu
ploie. B. Dr. 2341.-2.
 Kongruencija u Jeziku starih cakavskih pisaca 153

XV.
(Cf. II. a, a, HI. c, d, IV).
Kako su se stari dakavski pisci malo trudili око toga, da im
jezik bude pravilan, vidi se najbolje kod upotrebe zamjenica. Oni
cesto bez ikakova reda i zakona kongruiraju zamjenice sad ovako sad
onako, ponajvise metru za volju. U glavnome se пека pravila ipak
mogu postaviti.
Kad se relativna lili lidna) zamjenica odnosi na dvije ili vise
imenica (bile one istoga ili razlidnog roda i broja), upravlja se njen
rod i broj prema najblizoj (t. j. posljednjoj) od tih imenica. PadeZ je
dakako onaj, §to ga i§te konstrukcija reíenice, u kojoj dolazi za
mjenica :
...Jel umrla tuj îast i doprla tamnost i grdinja, ka je oto svrzla,
da je vitez svinja. M. Jud. V. 190.-2. Gdi su majke nase, kamo Г ota
bise, ki nas na svit dase. M. Dob. N. 415.-6. Ne pomisli za to, da
te da otkupi, ni srebro, ni zlato, koje se nakupi. M. Dob. N. 461.-2.
Tovarisa imit tere, prijatelja ki no de t' viran bit, ako ti je zelja. M.
Kato 449.-50. Na smrt ga poslati, na raspetje, na boj, u кот zna skoniati
da hoce zivot svoj. M. M. Is. 245.-6. Druzba ce tva biti zmije, vuci,
lavi, ki de te daviti, jer se zla ne ostavi. M. Gov. od os. 75.-6. Inako
t' ne ostaju gradi tere mista, ka no opuSdaju, plinujud sva lita. M. Sup.
Tur. 39.-40. Misli, rici tere dila, ka je koja uíinila. M. Spov. kol.
39.-40. Sestre i bratjo bogu mila, ki ste doSli vidit dila. M. Sud. og.
992.-3. Da su vrata i ponistre, po ke к dusï smrt uhodi. M. Spov.
kol. 162. Bila bi stvar vele duga pobrojati ljubav i miloscu, koju pri-
jasmo. H. Pis. M. Pelegr.
Kako je prikrila Rodiotski otok dudna mod i sila, ku poda vas
¡stok. L. Jer. Mar. 153.-4. Zlato i drag kami mogu razamdati da ga
ved ni s nami, gusari ter tati. L. Mil. Kor. 11.-2. Prem najde priliku
ka mu se pristoji, sklad, vrstu i sliku ka baña dostoji. B. An'j. J. 147.-8.
Prokleh vrirne i namiru, ka me uder na nj namiri. B. Vila IX. 449.-50.
АГ je to tva sric'a, al' bozja odluka, al' pamet umida, ka te к njim
ponuka. B. Os. Iv. 5.-6. Pokle sudac svit osudi radi griha oholosti,
bluda, srzbe, lakomosti, ka opdase meu ljudi. В Jar. I. 378.-81. Izgubi
mod i vlast Zudijski narod vas za himbu i propast, ku jima do danas.
B. Jar. IV. 450.-1. Tva vojska i gusa, koju ti dovede, dobroga Isusa
vezana povede. B. Jar. VI. 289.-90. Prem da su razlike i puti i staze,
male i velike, ke u raj ulaze. B. Jar. VI. 973.-4. Vidi§ da po grdkoj
zemlji ni gore, ni vrha, ni rike, ni vrulje, ni Ikolja, ni duba, ni na-
pokom grma, od koga budi da vedi diL lazudi . . . pisci... resé. Z. PI.
154

Posv. Trud i jad, ki sam sal. Z. PI. VI. str. 36. I Cudne jine razlike
zvizde i zlameni, ki je potribno znati. Z. Pl. XVIII. str. 82. Sfi uzli i
zamke, ke okol srca moga bihu odrisene vidih. Z. Pl. XIX. str. 83.
Izuzetak je ovaj primjer:
Nije na njem vías ni dlaka, ki ne gleda к casti gori. B. Vila
VIII. 617.-8.
Osobiti je ovaj primjer:
Davajte joj prvi dil jistve i kruha, ki se meni mrvi, ka se meni
kuha. M. Jud. V. 7.-8.
b.) Ako dolaze dvije ili vise imenica u sg. to zamjenica, koja se
na sve njih odnosi, stoji u pl. Ako su sve imenice istoga roda, onda je
i zamjenica u tome rodu, a ako su razlicnoga roda, zamjenica je u m.
rodu : Poznati ce§ 6a sam, Karmele i Libam, Cedar, pridavsi к vara
Damask. M. Jud. I. 69.-70. Sema i Jafeta blagoslovi, ki ga pokrise. M.
Tum. Jud. V. 101. Jer da t' se svit ne podlozi, al t¡ blago sve ne lozï ; sve
vladanje i sve blago, cic" kih lezi telo nago. M. Bern. 41.-4. Vino zïvot
shusti Lacida i Krispa, mudrost od njih usti zacrni taj sipa. M. Jud.
V. 129.-30. Jer ako vas stujem mala i velika, nikoga ne psujem. M.
M. Is. 449. Nukajuc svakoga da se ne lini sped slaba i jakoga kih
vidi zaman stec. H. Gr. Lovr. 135.-6. Srce i jazik dim, jer dokle se
áive, oni se Ijudem svim najvece protive. H. M. Kaluj. 119.-20. Ca
j' vira velika, ljubaf i ufanje, kih nisi obika', nisi maril za nje. B.
Jar. II. 77, 79. Toliko Sodoma koko i Gomora, ne osta im doma ni
hize ni dvora. B. Jar. U. 255.-6. Ivan, Matij, Luka, ki cudesa pisu. B.
Jar. VI. 211. Eto Skafa i Cernota, koji spravni stoje oba. B. Dr.
2961.-2. Samo osta sa mnom trud muka i zalost, i tuga z gorcinom,
ke skoncaju mladost. Z. Pl. II. str. 8. Jimi s njom dva sina : Vraga
i Djafla, cere dvi : fiudobu i Ncpodobu, ki рак... pojam se, Vrag s
Hudobom. . . Z. Pl. V. str. 16. A sad molim vas, Slafgore i ti Dvorko
one pismi uzpojte. Z. Pl. XVI. str. 72. Cerere i Bako gdi se sad na-
hode, ki vazda na svako vesel'je dohode. B. Vila VII. 315.-6. 1 otac
i mati, ki budu uzrok njim, razlog te pridati. B. Vila XII. 974.-5. Tote
bise trud i zelja, ki me rvat ne pristaju. B. Dr. 952.-3., 1024.-5. I
buduci veckrat Prislafka sina Novaka i netja Draïnika smrtju Soko-
larovom strasila, a to da se liubezni varuju, oni dake vedi dil и lovi
dase se. Z. Pl. X. str. 42.
c. ) Ovdje cu navesti nekoliko osobiti h primjera kongruencije rel.
zamjenice :
с ) Rel. zamjenica odnosi se na imenicu u pl., a ona sama stoji
u sg.: I pri nere umreS, on ein' da d la, ko godir stvorit napre§, glas
 155

dvignut visoko i prostrt siroko po svitu bude znan. M. Jud. III. 36H.-5.
Grisnike utisi ki vrimena dosti, od kada sajrisi zivi u tamnosti. B.
Jar. VI. 41.-2. Ovamo se moze uvrstiti i ovaj primj.: Mogal bih ti...
pokazat ... ne jednoga da sto ki dobru (zenu) izgubiv, na svitu zivise
ter se opet zeniv jos bolju imüe. M. L. Pr. 356.-8.
fJ.) Relativna se zamjenica odnosi na zbirnu imenicu drevje i stoji
u pl.: Totu bo rastiSe svake vrsti drevje, pod kimi sin bise. M. Suz. 91.-2.
y.) Relativna se zamjenica odnosi na imenicu sr. roda ditetce te
stoji u m. rodu (jer ta imenica upravo znaíi m. íeljade, t. j. Isusa):
NiStar ne postoje, ait ice nadahnu, ki srid puka stoje, besidu iskahnu.
M. Suz. 533.-4.
U primjeru: I taj put moj . . . Hrvatom i vasoj milosti, ki znam
da dobar basíinac i Hrvatin postovan jest, poklanjam. Z. Pl. Posv.,
relativna se zamjenica odnosi na imenicu z. roda, a sama stoji u m.
rodu, opet zbog toga, sto rijeí milost znaíi upravo musko íeljade
(t. j. Mat. Matijeviéa).
b.) Pogrjeske su valjada ovi primjeri: U daleíe strane brzo ñas
zaprati, iz koga (!) nigdare nitkor se ne vrati. M. D. N. 363.-4. ía
jur luk i strile na vilo ne slomiS ki (!) su me rañile (!) na smrti kako
viS. B. Vila XI. 399.-400.
d.) Upitna zamjenica kao subjekat slaze se s imenskim predikatom
u rodu, broju i padezu: Ki si prorok da rit umi§, Akiore. M. 15. Ka
sam ja, da brz mniS, Judit odgovori. M. Jud. V. 53. Ki su mojí
opori da hizat uz ostan mogu. M. Jud. 55. Ki su taki zubi... M.
147. Ki grad to ni imal al ko na svit misto? M. L. Pr. 258. Jud. V.
Ku bolizan prime moj kip?. M. M. ls. 378. Ka je toj kraljica?N\. Uzv.
Ka je hinba i nepravda? M. Bern. 147. Pomisli sfak, ka nje zalost i
tuga bihu. Z. Pl. X. str. 45. Kolik je da znaju u njih uzdan'ja hin.
M. Jud. IV. 31. Sinko gledaj biíi moji, koliki su prudi tvoji. M.
S. og. 88.-9. Koliko je zlo zrtje i opitje. M. Jud. Ist. Upitna se zamje
nica (t)ko, ca dakako ne mijenja negó i za sg. i za pl. dolazi u torn
obliku : Tko je, ri§e ov. pas ki vo mni da nece... M. Jud. II. 315.
Tko ste da cete mod bozju iskusiti. M. Jud. III. 289. Ukaza mi i са
vlascu bihu,... i ko je vela medvidica i mali medvidic i zmaj ko je
i veliki bivolj. Z. Pl. XXIII. str. 82 Ca t' jime, rekose, pravi nam.
M. Jud. IV. 172. Ca parke jesu hoti poviditi. Z. Pl. XVIII. str. 81.
e.) Pokazna se zamjenica takoder katkada slaze s imen. pre
dikatom : Taj t' je konac lakomije. M. Spov. Kol. 109. Takov je bogu
drag. M. Dob. N. 113., ali je mnogo obiinije, da ona stpji u sr.
bez obzira na broj imen. predikata : Tko su, rece, ovoj ki po vrsih
156

hode. M. Jud. II. 218. A sada ovo je stvar, ku ti ja velim. M. Jud. I.

155. Ovo bise Bersaba... Ovo je Suzana... Ovo je bila Tamar ...
Ovo je bila Dalila... Ovo je Dijana... Ovo je Polidektes . . . Ovo je
Hekuba... Ovo je bila Semiramis... Ovo je bila Atlanta... Ovoj su
tri... M. Tum. Jud. Ovo je bio ucenik Elizeja proroka. M. Sur. bilj.
To mi je jad vek§i. Dob. N. 145. To Ii je moj pokoj? M. M. Js. 197.
Biljeèka. U primjerima: Ni strane ni mista kraljestva me krune
od pakla neíista ke nisu jur pune. В. Vila XIII. 49.-50. Prvi dar telesa,
ke se u tebi hrane. B. Rabu gr. 33. vidimo pojav, koji i dañas postoji
kod mnogih cakavaca. Kad naime imenica sr. roda stoji u pl., atri-
butivni pridjev stoji uz nju u z. rodu (pl.), a tako i reí. zamjenica,
koja se na nju odnosi. Inaíe na taj pojav kod starih fakavskih pisaca
nijesam nigdje naisao osim na jednom mjestu u Marulida: Jest mnoga
teákoéa, iman'ja sve zgubit. M. Kato. 533.

XVI.
a.) Kad je u revenid subjekat rijeí svaki, glagol obicno dolazi
u sg., — dakle gram, kongruencija: Prid njimi vojvode, oruzjem ter
zlatom svaki se svitljase. M. Jud. I. 187. Svaki ih strah finta, gledat
ga u lice. M. Jud. II 229. Kud se obratise, hode meju vojskom, svim
oí i zani§e, svaki zrôa za njom. M. Jud. IV. 199.-200. Tako svaki
dojde siju nakrcavSi, i u gradu projde. M. Jud. VI. 117.-8. Svi jure
mucahu, svak na stan otide. M. Jud. VI. 42-1. Svak joj se ¿u-
djase govore: krasnije od nje da ne znaSe... M. Suz. 29.-30. Svaki
njih umise ía u njem zivise, pokrit i tajiti. M. Suz. 176.-7. Svak od
njih cviljaüe. M. Suz. 512. Svak jim se klanjase i bogat i ubog. M. D.
N. 377. Tad ja okusivsi svaki se zacudi. H. Rib. 239. Svaki vaju sada
se nauci. H. Rib. 369. Svaki vas kazase ne vele umiti. H. Rib. 1492.
Putnici, pastiri, misCani, vitezi, svaki ga zamiri ostrimi zelezi. B.
Vila VI. 31.-2. (Vojnici) imaju zastave z biligom na sridi, od svilne
postave, svak svoju da slidi. B. Vila VI. 295.-6. Svaki je on cas pri
svojoi zastavi. B. Vila VI. 298. Svaka veé neg jela ispravan kip jima.
B. Vila VI. 673. I vi ste, znam, bozi, kaze vam obliíaj, svaki vas
ponnzi, ía vam je obiíaj. B. Vila VII. 503.-4. Qdi sprida i zada
plazede gujine, svaka se izbada da otrov prokine. B. Vila XI. 49.-50.
Svaki njih od mené ufase posten dar. B. Vila XII. 1384. A vi, ki ste
puni urna i svisti, svaki svojim moj mal razum namisti. B. Jar. Predg.
55.-6. Elementi u to doba, ki za jedno stali bihu, put vazese kud
hotihu pojde stati svak osoba. B. Jar. Predg. 107.-10. Malo dan ispuni
narod prez ljubavi, zvak svoga okruni idola i slavi. B. Jar. II. 219.-20.
 Kongruencija u jeziku starih cakavskih pisaca 157

Ta gospoda ljubezniva CiniSe me plav na kuéi, ter mi svaki hodi

s liva. В. Dr. 97., 100.-1. Svih gospodom mogoh zvati, jer ustafsi
svak me molí. B. Dr. 142.-3. Svak mi od njih rukom mahnu. B. Dr.
259. Svaki ima pravu Zelju da poCasti mené gosta. B. Dr. 793.-4.
Devet vladik navedose, svaki svoju pozakoni. B. Dr. 2393.-4 Pokupise
podloznike pod zapovid i pod rotu da svak nosi na rabotu tralje
gvozdje i motike. B. Dr. 2468.-71. I sfak razmi ona nemila rnilovaèe
me. Z. Pl. I. str. 6. Redom uz vruljicu sedSi sfaki 6a krme imiSe,
ljubveno polozivSi. . . Z. Pl. VI. str. 17. I more biti da mnozi od nas
se domisïjahu; nistar manje sfaki muCe staàe. Z. Pl. VI str. 19. Tad
к vrulji. . üvine prignaféi ...sfaki sfoje napajase. Z. Pl. VI. str. 27.
Ljubko se i milo zagrlif i poljubif sfaki u svoju stranu otide. Z. PI.
X. str. 44. Sfaki od vas rekal je ono, Ca. .. priliCno je. Z. Pl. XIII.
str. 59. Ka skaljenica pake od sedam devojak. .. poddrzana bise, i
sfaka (cicami) vodu po perivoju puscase. Z. Pl. XX. str. 86.
b.) Ali nerijetko dolazi uz svaki glagol u pl.
a.) U istoj reCenici :
SlisavSi to stani vitezi ... svaki svu kapinu sa glave snimise
ter pad na kolinu dvorno zahvalise, hvala tebi, rile. M. Jud. I. 126.-9.
Jur poni svaki nas nju htijmo sliditi M. Jud. VI. 257. Ki no bihu gosti,
svak к svojim idose ; za prvo pojdose Juditu zdruziti, od nje odidose
ctovani I siti. M. Jud. VI. 366.-8. Svaki blizi ter znan blizu nju slideéi
gredihu, dvizud dlan u nebo moleéi. M. Suz. 517.-8. Za6 pastiri bihu
mnozi, u njih stada kirn ni broja, jur ne znahu svaki svoja sekako
Ca ne odvoji. В. Dr. 2-513.-6. 1 CujuCi da jim se srdaCca u slatkosti
nikoj uzgase, sfaka, к sfomu priSad i sped jim sfoj venac na glave
staviSe, i luci njih k¡ tuj polag njih stahu vazese, a sfoje na misto
njih postaviSe. Z. Pl. X. str. 43.
ß.) U istoj je reCenici sg., a u daljnoj pl.:
Skupio se puk velik, muzi, zene, dica, tko star tko mladolik
к Oziji sestica; svaki smina lica, sminost nevolja dav, njemu aporica
i tuzi, prida nj stav. Bog, riüe sud postav ... M. Jud. III. 181.-5.
Svak od njih Ы vese', kada to vidiSe, kako da rode se al' opet uskrise ;
Boga proslavise na kolini stedi, a strah ostaviée, ta zlamen videói.
B. Jar. I. 367.-70. Ne potok, da rika s kamena restise, ne osta Clovika.
svak, piti teciée; pokle se napise, obilno i dosti, koliko hotise, do
site sitosti. B. Jar. III. 234.-7. I budud vrime doàlo, da se u paSu
pojde, sfaki, prija na stanu ruâi, se i vazamsi Ca triba bise, u pase
zivine pojaèe... i pasti zivinam dase. Z. Pl. VII. str. 37.
158 VJenceslav Glavan

с.) Kad se relativna ili licna zamjenica odnosi na rijei svaki

ona stoji uvijek u pl.:
Ni§tar manje znaSe svaki, da sva ne bi svim zeju, ka ih zgase,
ugasila tad njim. M. Jud. III. 177.-8. Svaki se bojaSe jer Betulijani
oruznih hust stase, nad njimi u strani. M. Jud. VI. 89,-90. Primaju
svakoga, ki tote dohode zasad van razloga u tmicu zahode. B. Vila
II. 447.-8. Svaki mi posluh daj, molju vas, ter slisi. В. Vila VI. 94.
U ta íad svaki gre kim zgasne zenica prez krsta da umre. B. Vila
XII. 950.-1 Svak bodi i tuci, ovo vas molit du. B. Jar. IV. 205.

XVII.
Uz rijeíi : jedan drugoga, jedan drugome, drug druga i sliíne
obiínije je kod starih íakavskih pisaca, da glagol stoji u sg., ali
katkada dolazi i u pl. U ruskom jeziku dolazi u ovom slucaju uvijek
glagol i u pl. Cf. Буслаевъ: „Грам." § 211., прим-Ьчаш'е I).
с.) Glagol u istoj receñid stoji u sg.: Brat brata ne Ijubi ni
drug svoga druga, da prija obrubi jo§ se s njim naruga. M. D. N.
95.-6. Ke (ribe) kad isplitahu meCud po plavi plaho t' se metahu,
jedna drugu dai. H. Rib. 1123.-4. I tako dvi druge sided na koli gdi
zvone veruge druga drugu moli. B. Vila II. 277. -8. Ta razboj budud,
napred se svak tiska, s Turci se bodud, drug drugom potiska. B. Vila
III. 245.-4. (Vile) jedna drugu cita, posluhom uzvisi, razumo upita ka
zori i sltëi. B. Vila IV. 145.-6. Jedna drugoj prosti ter tance izvodi.
B. Vila IV. 186. Gdi mi noga nogu splita kako suznju iz tamnice. B.
Vila VIII. 129.-30. Ni'gtar se ne iuje gdi drug vice druga. B. Jar. I.
273. Da brat brata skube vas svit se posmete. B. Jar. II. 98. Dru<>
se druga boji, drug drugu zavidi. B. Jar. II. 107. Niki kad obliie Isusa
slaved drug druga potice, cini ga poted. B. Jar. VI. 243.-4. Nigdor
se ne Ituje. drug druga ne ijubi. B. Jar. VI. 663. Celov brat bratu ne
krati. B. Dr. 66. Dohodihu kralju oba kako hodi brat и brata. В. Dr.
3057.-8. Brat na brata nigdar tuzi. B. Dr. 575. Draznik i Novak budud...
umitelni jednako, a jer vazda prilika prdiku Ijubi, jedan drugoga...
lubljase. Z. Pl. X. str. 42. (Draznik i Novak)... ljubaf u zivotu jedan
drugomu nosase. Z. Pl. X. str. 46. 1 mej njima (zmijama) boj pojamSi
jedna drugu ...zakla. Z. Pl. IX. str. 38. Razgnjivaf se i zaratif se ledna
drugu ubi (t. j. laviíica i medvidica). Z. Pl. IX. str. 39. Po torn toga
izbudif se (Asel i Marcela) jedan drugomu sfoju sanju pripovida. Z.
Pl. XI. str. 47. (Dvi zlice. ..) ke je.¡na и drugu sklapase se. Z. Pl.
XIII. str. 59.
 1 59

b.) Glagol u istoj reíenici u pl.: O me razbiju goriina sa tugom

i svak Cas prispiju jedna mi za drugom. L. Rob. 223.-4.
c. ) Glagol1 u istoj reíenici stoji u sg., a u daljnima u pl.: Drug
druga potióe, prid njim stanu redom, kako da se lice njegovim po-
gledom. B. An'j. Just. 289.-90. Mali puk trpiti ti strasi ne more, arug
druga gdi sriti, s uzdahom govore. B. Vila III. 149.-50. Рак Marte i
Juno, drug druga pojiina, veseli na puno poskokom za njima. B. Vila
VII. 279.-80. Svoji se primaju, svoj svomu pristaje, neka se poznaju,
potriba kada je. B. Vila VII. 965.-6.
Ovamo se moze metnuti i ovaj primjer logicke kongruencije : Ter
jedan po jedan (valovi) izletif iz tmine valjaju sa svih stran rezeé
hlip od pine. В. Vila XII. 235.-6.

XVIII.
a.) Uz rijeci sram, stid, sramota i slicne pridjevna rijeí u pre-
dikatu dolazi ponajviSe u onom rodu, kojega su i one same, t. j. one
se uzimaju kao prave imenice: Strah in je vedi bit. M. Jud. VI. 80.
Da strah u kih je tvoj. M. Jud. VI. 331. Nastupaju na nas, a nas je
strah ubil. M. Supr. Tur. 31.
b. ) Ali se one cesto upotrebljavaju i kao prilozi, te je u torn
sluíaju reíenica zapravo bez subjekta, i pridjevna rijeí u predikatu
stoji u sr. rodu: Ved bi me bilo sram opciti meu ljudi. B. Vila X.
400. Vise ovakovih primjera nema, jer obiíno u ovakovim reíenicama
bez subjekta dolazi íisti glagolski predikat (nema predikativnog gla-
golskog pridjeva). Cf. M. Suz. 441.-2., Kato 189., 376., 503; Jud. II.
133. H. Rib. 815., 1465. Nik. Nalj. 152., L. Par. EI. 283., 307.-8., B.
Vila XII. 627., Jar. V. 275., VI. 267., Dr. 2667. Sliíni su tome i ovi
primjeri: Urehi toliki tko bi htil najti broj, pameti veliki bilo bi trud
i znoj. B. Jar. IV. 331.-2. Sesta ancipresof vrsta skupnim listjem i
granami okruieno stase. Z. Pl. XX. str. 85., gdje imenice trud, znoj
i vrsta stoje u sluzbi priloga trudno, znojno, mnogo.
Biljeska. Zanimljivo ie, da kopula Jest" dolazi u eksistencijalnom
znacenju i za pl. u torn obliku, dakle kao u rus. j.: Jest ljudi od vire
mala broja niei kirn se grih odpire, premda su grisnici. B. Vila X.
65.-6. U ruskom jeziku, u kojem kopula (osim есть) redovno otpada,
kad stoji u eksistencijalnom znacenju, fiksirano je ovo есть kao izraz
za eksistencijalnost i za ostala lica sg. i pl., na pr.: я есть города
Мурома ; Есшь люди добрые. (Analogijom stvoren je u poljskom
jeziku od jest plural jestes'my). Cf. Vondrák : „Vergl. slavische
Gram.", SV. II. Prof. Vjenceslav Glavan.
 Прилог за испитиваьье артикулаци]а
noMohy рендгенових зракова.

i.
У В О Д.')
Ову студи]у започео сам jom Maja 1924. године у прашком
Институту за Експерименталну Фонетику проф. Д-ра J. Хлумскога,
али сам je довршио тек за време поновног боравка у Институту,
лети 1926. године.
Скиаграми су рамени у Физикалном Институту Карловог
Университета, а снимао их je MUDr. Bohumír Polland, рендгенолог
на HHTepHoj клиници проф. Силабе.2)

А. На]важни]е напомене о техници при сниман>у.

I. Уйошреба коншрасне машери/е за йо]ачаш йрофила. Пошто
на обичним снимцима HHje била контура ]езика и мекога непца
потпуно jacHa, нарочито се слабо видео преджи део }езика 4Hjy
сенку су прекривале сенке зуба, нацртао je г. Поланд четкицом
намоченом у кашу од bl-carbonicum-a размуЬеног с водом уску
црту уздуж среднее лин^е усана, целог je3HKa (од frenuluni-a linguae
до брадавица), тврдога и мекога непца (све до врха ресице). Виде-
иемо доцн^е да су неки испитивачи, ме^у KojHMa се истиче Мах
Scheier, несумн>иво }едан од на]веЬих ауторитета у питан>има скиагра-
фи]е гласовних орглна, противни употреби ма какве контрасне
матерее. Но да би се добиле потпуно jacne контуре ]езика, има

') Овде oöjaBJbyjeM )едан део описа сво]'е артикулаци]'е српскохрватских

гласова — за ближу локализаци]у мог говора исп. J. Ф. VI., стр. 225. —
у главном на основу скиаграма (= фотограф^а помоЬу рендгенових зракова).
Како су ресултати досадаи>их испитиван>а и ме^у стручн>ацима мало познати,
а сем тога разбацани по различным, нарочито медицинским, часописима, додао
сам исцрпан преглед радова на том пол>у са неким општим напоменама Koje
помажу разумеван>у самог предмета.
-) Анарат ko¡hm смо се служили приватна je сворна г. Поланда.
 Прилог за испитиван>е артикулаци]а помоНу рендгенових зракова 161

код данашнзег стажа рендгенске технике, само два пута : или се

мора за испитиваьье узети об]екат KojeMy недоста]е велики 6poj
зуба, како je то чинио н. пр. поменути LUajep, или треба употре-
бити контрасну матерку, како чини вевина испитивача. Ако хоЬемо
праведно да пресудимо измену обе наведене могунности, не смемо
заборавнти ово.
а. Нама je пре свега стало до тога да одредимо облик супер-
глоталне цеви1) у медиано] равни (профилу). Не употребимо ли
ме^утим контрасну матери]у, немамо никакве могуЬности да на
скиаграму разлику]емо сенку Kojy flaje средина лини]а }езика од
сенке н.егових рубова. Сви они kojh не употребл>ава}у контрасну
материну или je употребл.ава}у, али не noja4aBajy н>оме само
профил него iiocunajy цео jesHK, присимьени су да контуру целе
je3H4ne сенке узму за контуру медианог пресека. Да се ове две
контуре врло ретко uoKJiaiiajy, видимо готово на CBaKoj Haiuoj слици;
често je измену к>их разлика тако велика да може довести до
потпуно погрешних заюьучака, нарочито ако се скиаграми не кон-
тролишу другим методама.
б. Иако je истина да употреба контрасне матерее може
штетно утицати на правилност артикулаци^е, код каше Kojy смо
ми употребили то никако HHje c/iy4aj, jep je она била тако фина
да je готово нисам ни ocefcao. Ако се уопште може говорити о
неком сметан>у при артикулац^и, онда чак и тако опште призната
сретства као бо}адисан>е по методи Oakley-Coles, вештачко непце
и сл., против Kojnx се више не буне ни на]огорчен^и противници
„инструменталне" фонетике, смета]у много више од бизмутове каше.
Евентуално отступание од нормалне артикулац^е проузроковано
контрасном матерном било би у сваком случа}у неупоредл>иво маьье
од онога Koje HacTaje услед недостатка великог 6poja зуба. Исп.
уосталом на стр. 174. шта о методи Koja je врло слична нашо] вели
познати фонетичар Е. A. Meyer. Држим да су разлози са ко]их смо
се одлучили за употребу контрасне матерее довольно jaKH.'-)

') Овим за)'едничким именом означу]ем дуп.ъе Koje се налазе изнад

гласнице (glottis), дакле грлену, ждреону, усну и носну дуплу (cavum laryngis,
pharyngis, oris et nasi), исп. нем. „Ansatzrohr".
:) Да би се отклониле jaKe сенке зуба, Koje смета]'у посматран>у (езика,
предлаже Jespersen (исп. Phonetische Grundfragen, стр. 124.) да се за исиити-
ваеьа узме об]'екат потпуно крезуб и да му се уметну стаклени зуби. При
данаппъем стагьу рендгенске технике (JecnepceH je то писао пре скоро 30 го
дина) оваква су сретства — по мом мишл>ен>у — излишна.
JywHOc.ifi венски Филолог 11
162 Бранко МилетиЬ

2. 06\екаш исйиШиван>а (МилетиЬ) седео ]е за време експо-

зиц^е са главой мало нагнутом назад. Страну главе окренуту
лампи (леву) нисмо мен>али ради лакшег поревела скиаграма ме^у-
собно. Касета \е била прислонена на десни образ — што ]е по
магало да глава за време снимала остане мирна — , а дон>ом ивицом
осланила се о кл>учну кост. Да се об]екат не би сувише дуго излагао
'.птетном утица^у зракова, нисмо водили рачуна о томе да централни
зрак про^е сваки пута истом тачком скиаграма, али увек смо на
стали да зракови буду паралелни с фронталном равни объекта.1)
На оваково] слици могу се доцни^е лако пронаЬи фактични размери
помоНу геометриског средишта кроз ко|е ]е пролазио централни зрак.
3. Ексйозщща. Иако смо употребили Неуйеп-оъу фоли]у за
по]ачаван>е, ипак нисмо могли скратити експознци]у на ман>е од
3—4 секунда, пошто смо морали штедьти лампу. Тра]ан>е експо-
зици]е ни]е уосталом сувише дуго, ]ер ]е облекат могао да „фонира"
(продужу)е) и 8—10 секунда без на)ман>е сметное по изговор.
„Фонаци]а" ]е почела пре укопчаважа, а завршена ]е после прекидажа
струне; тиме смо спречили евентуално померанце говорних органа
за време експозици^е. За цело време ексйозицще коншролисали
смо изговор ухом. Да би се ипак уверили, ]есу ли нам скиаграми
потпуно поуздани, начинили смо 6 моментних снимака са експо-
зицирм 0-05 — 010 секунда. И ови моментни снимци потврдпли
су у целости пре^ашже.2)
4. Скиаграми. Негативи су били ]асни, али при правл>ен>у поси-
тива опазили смо на жалост — као уосталом и многи други пре
нас — да се на неким местима ]аснока губи. Иако ми ]е било
познато да се обичном, анастатском репродукциям губе по]единости
скиаграма, ипак сам се морао задовол>ити и>оме, ]ер се репродук-
ци]а са диапоситива не би исплатила само за 1 негатив. На репроду-
кованом поситиву (исп. прилог) не види се много што-шта: усне,
меко непце итд., али ]език се види прилично. Ако добро гледамо^
видеиемо не само среджу лин^у ]езика, него и рубове.
5. О томе како су рамене скице, исп. стр. 184.

') У медицини назива се медианом или сагиталном она раван ко\& дели-
човека на две (приближно) )'еднаке половине, фронтална раван ]е на н.О] усправна
и дели човека на вентралну (предн>у) и дорсалну (стражжу) страну.
2) Апарат ко]им смо радили ]'е сворна рендгенолошког кабинета при
интерно] К.1ИШ1ЦИ прашке Опште Болнице. Управител>у клинике г. Д-ру Силаби,
професору университета, захвал>у]емо за предусретл>ивост са ко]ом нам |е
ставно апарат на расположена.
 Прилог за испитиван>е артикулац^а помоЬу рсндгемових зракова 163

6. Снищи. Од снимака сам овде употребио само 6: органи

у миру и 5 наших дугих вокала. Кратче вокале нисмо снимали,
jep ми се продужаван>е кратких вокала на 3—4 секунда, колико je
било потребно за експозици]у, HHje чинило доста поузданим.1)
Ред у KojeM су снимци рамени :
а. На йлочама 18^24:
7.-VI.-1924. а, (е), (I), S, й;
10.-VI.-1924. е, Ï, органи у миру;
11.-VL-1924. (й).
б. На йлочама 10У<^15:
3.-VI.-1924. (й четири пута).
в. Моменшни снимци на филмовима :
6.-VIII.-1926. i, й, а (2 пута), органи у миру (2 пута).
(Снимци под a., Kojw се налазе у загради, нису употребл>ени за
репродуковане скице, али сам их код описа узимао у обзир, уколико
су показали извесна отступала, исп. стр. 190. То je био случа} и
са свима снимцима величине 10x15 и филмовима).

Б. Контролне методе.
1. За контролу наших скиаграма послужили смо се пре свега
CKHacKonnjoM (директним посматраььем рендгенове слике на флуорес
центном штиту). Скиаскопи}а нам je омогуиила да проверимо по-
лoжaj сваког по]единог органа на фотографии.
2. Сем тога контролисао сам положа] ]езика и мекога непца
инструментом Еткинсоновим2), при чему сам могао констатовати да
су се ресултати добивени овом методом у главном слагали са ренд-
геновим фотограф^ама.
3. Hajnocne сам сваку слику испоредио и с ресултатом Пала-
Шографске методе (испитиважем помоЬу вештачког непца), Koja
обе споменуте згодно flonyibyje тиме што помоНу же можемо тачно
одредити ширину додира измену небаца и ]'езика у трансверсалном
правцу, док нам рендгенова слика noKaeyje само суделован>е органа
при apтикyлaциjи у сагиталном пресеку (профилу).
4. Употребио сам методу 6ojaducaH>a3) Koja flonyibyje експери-
менте с вештачким непцем, jep je вештачко непце довольно за гла-
сове ко\и се артикулу}у на тврдом непцу или join на граници тврдог

') Кратки вокал Tpaje у моме изговору од прилике 0.10 сек.

2) Исп. стр. 166/7.
3) О n&riaTorpatpCKOj методи и методи бо]адисан>а (cTOMaTOCKoniijn) исп.
и.пр. Rousselot, Principes de Phonétique Expérimentale, T. I., p. 52—60, Paris. 1924
11*
164 Бранко МилетиН

и меког непца, али за гласове KojH се артикулу}у дубле у ycnoj

дупльи вештачко се непце не да употребити. Методи бо}адисан>а пре-
6auyje се нетачност. Без разлога. Дакако, да би се добили сигурни
ресултати, потребна je извесна увежбаност. И матерка Koja се узима
за мазаше пепца мора бити добро спремл>ена, како би контуре
додира биле што jaciuije.
и) Слике на шврдом и меком нейцу. Кашом од брашна,
арапске гуме и воде намаже се цео ]език све до брадавица. После
изговора nojaBAyjy се црна места тамо где je je3HK додирнуо непце.
б.) Слике на /езику. Ако место ^езика намажемо кашом тврдо
и меко непце, добипемо слику суделован.а ]езика у артикулащци.
Чим ]'език додирне тврдо или меко непце, зацрниНе ce OHaj део
Kojn je непце додирнуо, а из тога одмах видимо ко\н дел о в и je-
зика и како суделу}у код артикулащ^е.
Слике 6, 8, 11 и 14 су про}екци]е (у хоризонтално} равни)
додирних површина измену je3HKa и непца.
5. Вилични угао, ко\ч je тако^ер важан за артикулащ^у, мерно
сам инструментом Греннентовим. ') То je обична, на челу при-
чвршпена сказал>ка, Koja се може померати уздуж милиметарског
мерила, прилеиленог вертикално на бради. Кад су зуби стиснутн,
вилични угао (<^Г вил.) == О. При свак-oj артикулаци}и спушта се
ман,е или више дон>а вилица, а с н>ом и брада с мерилом. За колике
се дожа вилица померила из нормалног положа}а, може се лако про-
читати на мерилу.
6. Да се одреди висина и ширина усног ошвора, довольно je
обично .мерило од xapTuje (шема): глас се изговори пред огле-
далом, а висина, односно ширина, прочита се у огледалу.
7. Удаленосш измену ивица юрн>их и дон>их зуба; зуби се могу
поклапати ( — —) или чинити отвор ( = +). Вертикалну удал>еност
секутииа можемо одредити помогу мерила Koje je прилешьено на
дон>им деснима, тако да почива на дожим секутипима и прелази неко-
лико мм изнад н>их. — Ако хойемо да одредимо, иде ли дон>а вилица
при артикулисанэу напред, можемо се послужити воском Kojw за време
„фонац^е" умеЬемо ме|)у горн>е и доже секутипе. На воску остану
отисци зуба, па jenHocTaBHO измеримо удал>еност измену отисака.
Како су наведене методе само потврдиле факта установ.ъена
рендгеном, а не доносе ништа ново, оставио сам н>ихове ресул-
тате — с изузетком методе бо}адиса№>а — за сада необ^авлене.
'J С. Н. Qrandgent, Vowel Measurements. Publications of the Modern
Language Association of America. Suplement T. V., br. 2. 1890, стр. 148—174.
 165

II.
ПРЕГЛЕД ДОСАДАНэИХ РАДОВА.

А. Методе директног мережа.

Одредити тачан облик суперглоталне цеви при изговору по-
]единих гласона без сумн>е je }едан од на}важни}их задатака у фо-
нетици, ако не и на]важни]и. Када знамо да само од промене тога
облика зависи разлика у гласовима, бине нам jacHo да je питаже
о положа]у органа kojh утичу на ту промену ^у првом реду j'1'зика,
затим мекога непца, гркл>ановог поклопца и, дакако, доже вилице)
одавно интересовало фонетичаре и физиологе. Па ипак се до Hajno-
BHjer времена HHje могло поуздано решити, jep су сретства за ис-
питиван>е била недовольна. — У cyöjeKTHBHo машикно ocehatbe, на
Koje се толики no3HBajy, не можемо се довольно поуздати : оно нас
обавештава само у неким случа}евима, а и тада непотпуно, у врло
важним c;iy4ajeBHMa, када се при артикулами je3HK не дотиче непца,
H3flaje нас мишийно осеНаже сасвим. — Дирекшно йосмашраШи могу
се jeÄHHO усне, peíje и врх jeanKa. — Много више не помаже нам ни
йииан>е по]единих гласовних органа: оно нам, у на}бол>ем cjiynajy,
показу]е само правац у KojeM се врши жихово кретаже. Укратко, на
Taj начин може се бар како тако одредити облик преджег дела
усне дупл>е; за друге делове ocTaje нам само нага^яже. — Схема-
тичне пресеке суперглоталне цеви при изговору по}единих гласова
цртанс на основу овзквих опажан.а, налазимо вен код najcTapujnx
гласовних физиолога, као : Брике-а,1) Меркла1) и ГрицнераЛ).
Ме^у прве noKyuiaje да се тачное одреди положа] jeeuka и
меког нейца иде Гренуениюв4). Гренцент je iiacTojao да мерилима
(троуглима ид картона), Koja je уметао у уста, одреди удальеност
noje;uiHHX тачака на je3HKy и меком непцу од одре!)ене сталне тачке,
и да на основу тако д )бивених мера конструише сагитални (про-
филни) пресек усне дупл>е. На Taj начин израаио je Г. гласовне
слике за ыю\ (пмериканско-енглески) изговор и за немачки изговор
другога oöjeKTa. Погрсшка je ове методе у томе што смета при-

') Е. Brücke: Grundzüge der Physiologie und Systematik der Sprachlaute,

2. изд. Wien 1876., прилог.
2) C. L. Merkel: Anatomie und Physiologie des menschlichen Stimm- und
Sprach-organs (Ainhropophonik), Fig. 173-187, 2. изд. Leipzig 1863.
3) P. Grützner: Physiolpgie der Stimme und Sprache. (L. Hermanns Hand
buch der Physiologie I, Teil II.), Leipzig 1879.
4) Orandgent: Vowel measurements.
',66 Ьранко МилетиЬ

poflHoj артикуляции ; то вреди нарочито за гласове код Kojnx се

преднэи део ]езика диже. Стога и jecre вейина Гренуентових слика
само приближна.
Од Словена покушао je Шша/н1) да помону жице одреди по-
ложа] je3HKa код изговора польских вокала. Штajн je najnpe упо-
требио обичне укоснице чк]е je Kpajeee савио под правим углом.
Полажуки их на 3 сталне тачке тврдога непца (на средн^ лини]и)
одредио je удал>еност je3HKa од тих тачака. Како je приметно да
та] начин, с више разлога, HHje тачан, дао je доцн^е жици облик
свога тврдога непца ; само Kpaj je био опет caenjeH, али под угло-
нима разне величине тако да je са }едне тачке непца могао измерити
неколико тачака je3HKa. На сликама je нацртан само предши и
средней део jc3HKa: удал>еност зад№>(г дела je3HKa од мекога непца
HHje могао одредити, jep je меко непце попуштало иод притиском
жице, а тиме се губила стална тачка од Koje je мерио. СудеЬи
по сликама Koje je аутор oÖjaBHo, изгледа да ни ова поправлена
метода HHje дала ресултате ко]и би нас бар приближно задово-
л> авали.
Много бол>и j'j апарат Еш/синсонов.2) Он ce cacrojn од caBHjeHe
челичне жице Koja се може померати у ycKoj цевчици. Та цевчица
може се врло {едноставним начином причврстити на cpeflH>oj лин^и
преджнх (горн>их) зуба. За време apтикyлaциje Kojer гласа помера се
жица из цевчице т<чко дуго док се не дотакне }езика. Сада се апарат
положи на пластични отисак непца са зубима причвршйен на хар
тии и тамо се означи кра]'н>а тачка жице. Различитим прилагажем
на ненца o/ipefcyjy се jt-дна за другом тачке додира на jeenKy и
меком ненцу. Ове тачке cnajajy се на цргежу и да]у нам слику
положка Kojn заузима je3HK и меко непце код изговора одреЬеног
гласа. Еткинсон je o6jaBHO гласовне слике енглеских, француских
и немачких вокала (све по своме изговору). Али и оьа метода има,
на жалост, неколико недостатака на Koje сам проналазач скрепе
пажн.у. У првом реду, тражи од испитикача ванредно стршъенэе,
а губитак времена je несразмеран са ресул гатима; то he и бити
разлог да се мало ко жом послужио. Сем тога, за испитиваьье
консонангских артикулаци}а HHje апарат уопште згодан: цевчица

]) /. Stein: Proba pomiarów odleglo:;c¡ jyzyka od podniebienia przy wyma-

wiaiiiu petnogtosek. Materyaíy i Prace komisyi jezykowej Akademii Umiejçtnosci
w Krakowie. Tom IV. W Krakowie 1909., стр. 1-19.
'-) W. Atkinson: Methods of mouth-mapping. Die neueren Sprachen, VI.
(1899), стр. 193-204.
 Прилог за испитиван»е аргикулац.и|'а помоЪу рендгенових зракова 167

смета природном изговору ; код неких гласова не да се никако

употребити, тако н. пр. код г. Могу додати да сам се радеЬи с тим
апаратом прилично разочарао: он ни]е ни издалека тако практичан
и прецизан, као што бисмо очекивали према одушевлении похвалама
неких, нарочито енглеских, фонетичара.
Посве другим путем ударно \е Е. А. Ма;ер сворм методом,
ко\у сам назива йласшографском и ко]а \е у неку руку модифи-
каци]а палатографи]е. ') Он ]е танку плочу коситера изрезао тако
да ]е добила изглед чешл>а, са врло финим зупцима. Горной,
саставл>ени део тога чегшьа причврсти се помопу гутаперке на
вештачко непце (уздуж среднее лини]е). Вештачко непце умеЬе се
као обично у уста, а при „фонации" сави]а ]език зупце. Сада се
меЬе вештачко непце — положено у отисак од гипса — у дрвени
оквир на ко]ем се у вертикалном правцу може помицати цео низ
игала. Те игле помера|у се тако дуго док се не дотакну сави]ених
зубаца. Тако се добива профил )езика, ко]и се онда прецртава на
харти]у. Веп по томе што ]е за ову методу потребно вештачко
непце, ]асно ]е да се жоме могу испитивати само они гласови чи]е
се главно место артикулащце налази према тврдоме непцу или,
н<ч]дал>е, према почетку мекога непца. Хлумски, ко]и )е ову методу
сам огледао-) дода]е ]ош да баш ни^е тако лако познати место
до ко]ега ]е дошао \еъ\\к при артикулисажу, ]ер се жица не преви]а
на {едном месту, него ]е сав^аже постелено. Тачност ове примедбе
потвр^е и слика ко]у ]е Ма]ер об]авио (на 17. стр. сво^ега рада).
Оба цитирана чланка садрже и критике неких горе поменутих
метода, али у оцеживажу жихове вредности нису аутори потпуно
сложни.
Цил> ]е свих до сада побро)аних насто]ажа у првом реду та]
да се одреди суделоваже ]езика у артикулац^и ; али не мажа
пажжа обравана ]е и меко.не неииу.
На врло |едноставан начин приказао ]е жегово кретаже )ош
1857 године Чермак8): на полузи, ко]у ]е увео кроз нос све до
горже стране мекога непца, могао ]е видети степей дизажа, односно
спуштажа мекога непца код артикулаци]е по]единих гласова.
') Е. А. Меуег, 11п*ег<>исНип2ем иЬег Ьаи1:Ь11с1ипй, У Рея1сЬпП !йг \У. У|ё*ог,
МагЬигй 1911.
2) у. СН1ит$к$>, Мё*Нос1е5 роиг оМешг 1е РгоП1 с!е 1а Ьапйие репйагП
ГАг[1си1аМоп. Кеуие с1е РНопёйцие, 111 (1913), стр. 167-173.
') Сгегтак, ОЬег с1аз УегЬаНеп с1ез и'екНеп Оаитепз Ье1т НегуОгЬппйеп
<1ег гетеп Уока1е. ЗкгипцзЬемсМе с1ег Мепег Акайепие, та1НетаЙ5сп-па1иг-
\У1Я5еп5сНаППсНе К1а$5е, Ви. 24. (1857), стр. 4-9.
168

Много je лакше овакво посматраже на л>удима код Kojnx

je услед сифилиса или какве друге болести веви део горже вилице
отстран>ен, тако да се и простим оком може видети цела горн>а
површина мекога непца и заджа страна ждрела. — Помону ио-
луге може се запчсати кретаже мекога непца на загаравл>еном
вал,ку. На Taj начин, одредио je Генцен1), а за жим и Гуцман,'2-)
пoлoжaj м. н. при изговору по}единих гласова. За ове огледе, ма
како да се иначе тачно изводе, вреди Волшолинщева примедба, да
je велико питание могу ли се ресултати, добивени на тако тешким
патолошким случа}евима, примени™ и на нормалну артикулац^у.

Б. Опажаньа помогу рендгенових зракова.3)

Видели смо да су све изложене методе, маже или више, не-
сигурне. Разумлзив je стога интерес с KojHM су сви фонетичари пра-
тили прве огледе са 1895. године откривеним х- зрацима. Чинило
се да he питанье о положа]у гласовних органа при изговору бити
брзо и jeanocTaBHo решено. Али прошло je join доста дуго времена,
док je рендгенска техника толнко напредовала да су се дг-зраци
могли употребити за егзактно испитиваже физиолог^е гласова.
Први су се тим почели бавити лекари, и то више као узгред.
Ben две године после открива х зракова jaejba се Макс UJajep
с лекарским предававшем : Über die Verwerthung der Röntgenstrahlen
in der Rhino- und Laryngologies) Фотографи}у joui nnje могао упо
требити, jep je експозиц^а тра]ала сувише дуго : за гркл>ан 5 ми
нута, а за снимай главе и 5-10 минута. Дакако да je HeMorytie тако
дуго времена {еднолико „фонирати". (Публиковани снимци грюьана,
Koje je LUajep oöjaBHO, учижени су на лешини). Стога се Ш. за
cßoja опажажа морао да задовол>и посматражем про}ициране слике
на „бариумплатинцианировом" штиту (у уводу споменутом скиаско-
nnjoM). За време посматража морао je oöjeKaT лежати на столу, а

*) Qentzen, Beobachtungen am weichen Gaumen nach Entfernung einer

Geschwulst in der Augenhöle. Königsberg 1876.
-) Gutzmann, Die geschichtliche Entwicklung der Lehre von der Gaumense
gelbewegung beim Sprechen. Medizinisch-pädagogische Monatsschrift für die
gesamte Sprachheilkunde. Bd. :i. (1893). Исп. и ьегов чланак Gaumensegel у
Egenburgs Fealenzyklopcdie der gesamten Heilkunde.
3) Главне радове (до 1903. год.), али само у правцу технике, критико
вали су M. Scheier у Archiv für Laryngologie und Rhiiiologie, Bd. 22 (1909),
стр. 180-183 и J. Poirot, Phonetik (Handbuch der physiologischen Methodik, изд.
R. Tigerstedt, Bd. 3., Abt. 6) стр. 31—35. (У главном према LUajepy).
4) Archiv für Laryngologie und Rhiiiologie, VI (1897), стр. 57—66.
 Прилог за испитнван>е артикулаци)а помогу рендгенових зракова 1 69

Taj, при изговору гласова (при „фонации") неприродан положа], си-

гурно HHje ишао у прилог нормално] артикулаци]и.
Ulajep у првоме реду истиче важност дг-зракова за решанаже
спорних питала у медицини- и за тачни]"е одре*риван>е патолошких
случа}ева. Показу]е могуНност да се одреди положа] мекога непца
при гутаььу, дисан>у, хркажу, трбушном говору итд. Затим прика
зуje окоштаван>е (осификац^у) гркл>ана.
Наскоро, ме^утим, почели су се jaejbaTa гласови сумн>е.
JecüepceH и Maie тврде да на флуоресцентном штату нису видели
ништа,') а слично се изражава join 1907 године и Е. A. Majep.'1)
Jecnepcen je ишао чак тако далеко да je LUajepoBa опажан>а држао
самообманом.") Гуцман, Kojn je у главном потврдио LUajepoBa опа-
жаша, лржи да je неуслех JectiepceHa и Миге-а био у томе, што су
они, ri,) CBoj прилици, хтели да виде одре^ене положа}е органа при
артикулащфт, а не креташе Koje се па штиту врло лако види.4)
Joui исте године публиковио je LLIajep csoja опажак>а о поло-
жа]у усана, je3iiKa, меког непца и гркл>ана при артикулацши/')
Фотографисагье му join Hwje пошло за руком, али помагао ce je
тиме што je на штит положио танку плочу од стакла или целулоида,
а на fboj причврстио провидну xapTHjy ; оловком je онда лако могао
да нацрта OHaj део суперглоталне цеви ко]'и му je бнш требао.
Та ко je одре^ивао величину усног отвора и креган>е усана
при изговору noje,THHHX вокала, што се, дакако, види и без ренд
генових зракова.
Дале je видео „како код [а] /език лежи на дну усне дупле,
а хрбат ]езика je слабо уздигнут; како je код [i] jeaHHHO месо
скуп.ъено над средним делом je3HKa и врло близу тврдом непцу;
како je код [и] je3H4Ho месо скуплено над кореном je3iiKa и из-
бочено насупрот меком непцу, док je предн>и део je3HKa притиснут
наниже."
На штиту се видело и меко нейце, Koje je при „фонаци)нв вокала
[a] HajHH^e, код fe J нетто више, код [о] и [и/, а нарочито код

•) Jespersen: Phonetische Grundfragen, стр. 124.

2) Е. A. Meyer: Röntgenographische Lautbilder. Medizinisch-pädagogische
MonaUschrift für die gesamte Sprachheilkunde, 1907, стр. 228.
*) /. с. напомена.
4) Oulzinann: Physiologie der Stimme und Sprache, стр. 142. (157-).
5) Die Verwerthung der Röntgenstrahlen für die Physiologie der Sprache
und Stimme. Deutsche medizinische Wochenschrift, 1897, 6p. 25. и Archiv für
Laryngologie, VII. (1898), стр. 116 127.
170 Бранко МилетиЬ

[1], на]више. Код виших тонова и код гласно изговорених вокала

]е м. н. више него код нижих тонова и тихо изговорених вокала,
И облик м. н. видео се ]асно, разуме се, само у профилу ; облик
]е био различай према вокалу ко]и се „фонирао". Код консонаната
(изузима]утш дакако т, п и чь) м. н. ]е високо као код [I] или ]е
]ош и више.
]езтна кош сто'щ код [а] исто као у миру, али гркл>ан ]е
нешто уздигнут. Грюьан се постелено диже у реду : [и], [о], [а],
[е], /7/. Ако пре^емо из [а] у [1] оста]е ме^усобни положа]
)езичне кости и грюьана исти, али се обо]е диже. Пре^емо ли из
[а] у [и] спушта се грюьан, а ]езична кост помиче се напред.
Простор измену грюьана, ]езичног корена, ждреоне слузокоже и
мекога непца, ко]и ]е код [а] узак, поста]е шири код [е], а ]ош
више код [I]. Код [и] ]е насупрот та] простор на]ужи. Повишу^е ли
се тон, диже се грюьан, а поклопац се усправл>а. Код фалсета
усправл>ен ]е поклопац потпуно, гркл>ан ]е уздигнут и врло близак
Зезично] кости.

Опширни]е се бави питажем положа^а грюьана. ]езичне кости

и грюьановог поклопца 1. При зу]ажу са затвореним устима, 2. При
гласном изговору главних вокала и 3. Код истих вокала изгово
рених. шапатом — /.. Р. И. Бук/пап у чланку Яайю^гарЫе йе$ Кек1-
корСез.') Он \е први употребио фотографи]у помоЬу .г-зракова
(скиаграфи)у) за гласовно-физиолошка испитиважа, али ни]едан
снимак ни]е репродукован, тако да ]е контрола н>егових навода
немогуНа. Експозици]а ]е била ]ош увек сувише дугачка: 10-20
секунда. Об)екат испитиваььа био ]е сам Е]кман.
У уводу ]е кратко и популарно приказано, како наста]е ренд-
генова слика и на што треба пазити при проучаважу скиаграма.
Грклан межа сво] положа] и место према вокалима ко]и се
„фонира]у", али независно од висине тона. А. Нашб найред \е код
[и:] ма]ве1ш и поста]е постепено мажи код [о :], [э], [а], код [а:]
нагиба се грюьан мало мазал, али код [е], [е :], /7 :] креЬе се
опет у правцу напред. Б. Померале у вертикалном йравцу. Код [и:]
сто\м грклзан на^иже, код [о:], [э] иде полако навише, да од при
лике код [а], [а] кретаже сасвим престане, а код [е], [е:], [1:]
се опет полако спушта, али не толико као код вокала првога реда.

>) У РогЫсНпНе аи? дет ОеЫеГе йет КбпСёензггаЫеп, VII (1904), стр.
169 и 310 д.
 Прилог за испитива!ье артикула!ща помогу рендгеноких зракова 171

В. КрешП/ъе у хоризонШалном йравцу. Вокали утичу и на помицанъе

грклъан>а уназад. Taj утица) сман^е се ностепено код [и:], [о :],
[э], faJ> а nojawaea се код [а:], [е], [е:], [i:], али у Man>oj мери,
тако да се вокали првога реда [и :], [о :], [э], [а] иртикулу)у више
уназад од вокала другога реда [а:], [г], [e:J, [i:].
3ajeflHo с грюьаном помера се и je3U4Ha косш; н>ена предн>а
страна не диже се никад изнад полои^а у миру. Спуштан>е ]езичне
кости, уколико HHje последица спуштанъа целог гркл>ана, служи
локретан>у грюьановог поклопца.
Доли део йоклойиа1) налази се при „фонации" у век нешто
више уназад него у мирном пoлoжajy и помиче се код вокала
првога реда у правилном реду [и :], [о :], [э], [а] све више уназад,
код вокала другога реда помиче се у реду: [а:], [г], [ei], [i:]
унайред, укратко : ресонатска душьа nocTaje у медиано} равни
непосредно над гласним жицама у првом случа]у све ужа, а у
другом све шира. Горн>и део поклопца налази се код [и:], [е :],[i:]
више унапред него у мирном стажу ; код вокала првога реда по
миче се правилно, али у великим скоковима уназад, код оних дру
гога реда исто тако унайред, укратко: ресонантска дупла nocTaje
поново у првом случа}у све ужа, у другом cue шира.

Некако у исто време, али независно }едан од другога, насто-

jajin су Барш и Грумнах у Берлину и Е. A. Majep у Упсали да
фотографишу положа} je3HKa и мекога непца.

Пошто обични снимци нису били довольно jacHH — нарочито

се контура }езика HHje могла добро распознати — покушали су
Барш и Грумнах-) да помону жице nojanajy профил ]езика. али у
томе нису успели, jep je жица била сувише танка и отпорна. Стога
je Барт дошао на мисао да на медиану лин^у \езжа положи танки,
меки метални ланчин. Kojera je Kpaj био оптеренен металном кугли-
цом, тако да je куглица лежала у vallecul-и, уз ligamentum glosso epi-
glotticum medium, док je други. Kpaj ланчина вирио из уста. Исти
ланчиЬ може се употребити и за noja4aH>e лин^е мекога непца,

') Код поклопца морамо разликовати два дела: юрн>и, ко\и се налази
изнад рошчиЬа ]езичне кости, и доли, ко)'и се налази испод н>их. Ово разли
нована потребно je стога што се цео поклопац не креЬе увек у истом правду,
него ако се н.пр. горн»и део поклопца помера найред, може до!ьи иЬи назад,
и обрнуто.
2) Barth-Orumnach, Röntgeimgraphische Beiträge zur Stimmphysiologie.
Archiv für Laryngologie und Rhinologie, XIX (1907), стр. 396—407.
 Бранко МилетиЬ

ако се положи узду ж дна носне дупле у nasopharynx тако далеко

да куглица прелази руб мекога непца. Сам аутор истине да се
за такве огледе не могу употребити осетлзиви oöjeKTH, али код
манье осетл>ивих особа — бар он тако тврди — не iiojaBJbyjy се
никакви рефлекси. Нарочито Haniaiiiyje да су ланчив и куглица тако
лаки, да се тиме jacHoha изговора ни на}ман>е не нарушава. С раз
лога Kojw нису навели употреб.ъавали су само ]едан ланчиЬ (или у
ycnoj душьи или у nasophaïvnx-y), а никада обадва за{едно. Експо-
зици^а je трахала обично 2Г>— 30 секунда. Пошто je немогуне тако
дуго „фонирати" дао je об]екат знак чим je приметно да га нзцще
дах. На Taj знак прекинута je crpyja и тек после нове инспиращ^е
crpyja je попова пуштена. Дакако, да je за онакво снимаже било
потребно претходно вежбанье.
Е. A. Majep, ко'щ je и сам п<жушао радити с ланчиНем, истиче
неке недостатке Бартове методе1): ланчин не oeraje увек на средний
jesnKa, па тако добивамо делимично погрешну слику пресека главе.
Надал>е, не могу се помогу ланчина испитивати apтикyлaциje код
KojHx се нстовремено диже предки и заджи део }езика, док je
средней удубл>т : у том случа}у ланчиН се попут моста npeöaiiyje
преко удубнне, тако да се ова на фотографии не види. Слично
се дешава и онда кад се заджи део je3Hi.a уздигне, а преджи спушта:
ланчип с HajBniuer нршка je3HKa иде право преко дон>их секутиЬа
и усне напо.ъе. Да су они приговори оправдани, види се при поема--
траншу Бартових скиаграма, исп. ниже.
Jörn oiiiTpHje ycTaje против Барта eeh чешНе помиььати
lUajep-). По жеговом мишлежу, смета природном изговору свако
страно тело метнуто у уста. Стога je немогу^а природна фонац^а
с ланчиКем у устима, па ма како лак Taj ланчик био. Ако се пре
експеримента не кокаинизу}е усна слузокожа, HHje ни могуче радити
са обичним об]ектима, jep услед рефлексиих покрета неке ланчий
остати на истом месту. Стога he код оба школована певача с KojuMa
je Барт радио, услед тежине ланчиЬа, je3HK код фонаци]е заузети
сасвим други положа}, него што би Га заузео без икаквог страног
предмета у устима.3) Певач Kojn добро влада мускулатурой свога
Ernst A. Meyer, Röntgenographische Lautbilder. Med.-päd. Monatsschrift
f. d. gesamte Sprachheilkunde, 1907, стр. 242.
2) Archiv für Laryugologie und Rhinologie XXII (1909), str. ISO— 181, исп.
нарочито полемику Барт-UJajep, I. с, стр. 542—547.
:i) ripe.wa Katzenstein-y ]'език оптереЬен макар и на^лшьим страним телом
мора се померити из нормалног положа)'а. Много обазриви]е изражава се о
томе Ciutzmann, Physiologie der Stimme und Sprache, стр. 146.
 Прилог за испитиваже артикулашиа помоЬу рендгенових зракоиа 173

]езика прилагодиЪе несвесно површину ]езика тежини ланчиЬа. —

Ни ланчиН KojH лежи на задаем зиду мекога непца нене. по LUaje-
ровом мишл>ен>у, остати на том месту, него he га сваки покрет
мекога непца бацити у носну душьу.
Другу погрешку донела je предуга експозици}а : je3HK HHje при
ceaKoj HOBoj интонации дошао у исти положа]; зато су контуре лан-
чива на веЬини фотографи]а Hejacne, а на некима се види ланчин дво-
струко, код [а], [и], [о], [й], [а]. Ни куглица на Kpajy ланчиЪа HHje
у многим случа}евима тамо где би требало да буде (T.j. у валекули):
код [i], [и], [о], [о], [оа] лежи знатно више. Hajnoaie, поклопац и
меко непце не види се на Бартовим скиаграмима ника'ко.
Ова оштра критика HlajepoBa je у многочему оправдана, па
Барт н. пр. и не ycTaje у одбрану сво]их скиаграма. Али истини
за вол>у мора се признати да и LUajep иде предалеко кад, под ути-
qajeM KauHiiiTajHOBHM, тврди да свако страно тело мора померити
je3HK из нормалног положа}а. Овако уопштеио TBpheibe неисти-
нито je, и то из }едноставног разлога — што се противи искуству.
Скиаграми. Фотографисани су вокали и дифтонзи (!): [i], [е].
[и], [о], [а], [и], [о], [оа] (треба да буде затворено а), [а] у из-
говору Tp«jy oöjeKaTa, али репродуковани су само скиаграми из-
говора камерног певача Е. Роберш-Bajca, зато што су у н>еговом
изговору типови вокала „тако карактеристично израЬени да се
могу сматрати као особито драгоцеии обрасцн." Али ни артику-
лац^а оне друге ÄBojime HHje показивала отступала од Bajcoee.
Сам опис скиаграма не доноси ништа ново; раЬен je готово од
речи. до речи према Брике-у и Хелмхолцу, чак и онда кад je ски-
аграм у очито] опреци са описом. Тако се н. пр. за [и] вели —
тачно према Helmholtz-y, Die Lehre von den Tonempfindungen (1913.),
стр. 176" — да je „die Mundhöhle vorn mittels der Lippen verengert,
und zwar bei diesem Vokal am meisten verengert, während sie durch
herabziehen der Zunge in ihrer Mitte möglichst erweitert wird1),..."
Према скиаграму, ако посматрамо ланчин, морали бисмо меЬутим
заюьучити да се дигао преджи део je3HKa, док je заджи и средней
део нижи, дакле скиаграм не претставла нимало типичну артикула-
unjy [и]. И код других вокала не лежи ланчин тачно на површини
je3HKa, те услед тога н>егов облик на скиаграму не одговара
стварности. Нормалан изгледа положа} ланчика само код [i] и [е].
— Како се из овога види, уместо да олакша, Бартов ланчиЬ je у
велико} веиини случа}ева отежао посматран>е скиаграма.
') Овде истакнуто.
 Бранко МилетиИ

О меком непцу имамо само ову напомену: изгледа да меко

непце cToj« на]више von,[i], а на}ниже код [а], али се те разлике на
фотографии не истину jaKO (исп. што je о том казано на стр. 198)1).

И Е. А. Majep2) nacrojao je да вештачким сретствима nojana

профил je3HKa и непца. Hajnpe je чсткицом умоченом у кашу од
железног прашка и синдетикона повукао лини]у уздуж средине je-
зика. Ова/ начин йо}ачаван>а контуре jeeuka — вели Majep — има
велико йреимуксшво да увек осша]е на средн>о] линщи ]езика и да
се Шиме, како je йосве разумливо, oôjekam ни нщманзе не сйречава
у говору.3) Али ово сретство било je сувише слабо, те фотогра-
фисан>е ни]е било успешно.
Затим je покушао да помоНу колодиума причврсти мале, танке
овалне нлочице за \ехик и меко непце ; али то je доста болело, а
често ни]е уопште полазило за руком. Тако je Hajnocfle дошао на
мисао да употреби ланчин од оловних илочица. Плочице су биле
од прилике 4 мм. дугачке, 1.5 мм. широке и 0.6 мм. високе. На-
чинио их je тако да je 1.3 мм. широку, 20 мм. дугачку шипку
од танко извал>аног олова 4—5 пута омотао око свилене нити, тако
да су плочице биле причвршЬене на нитима. Ланчин за jeaHK са-
CTOjao се од 12 15 оваквих плочица Koje су биле у размаку од
8 мм. причвршпене на нитима. Преднш Kpaj ланчииа висио je из
уста, да га об]екат не би евентуално прогутао. Да спречи помераже
ланчина при „фонации", прилепио га je синдетиконом за средину
линиу je3HKa. Целокупна тежин? ланчиЬа износила je 0.5 грама.
тежина пс^единих плочица била je према томе 0.05 грама. jacHo
je, каже JVhjep, да jaKH }езични мускул и не oceha ов?ко слабо
оптереиензе.
Да би ce ncjaMao профил мекога непца, не може се употре-
бити такав ланчик, jep je површина плочица сувише малена. Ту je
Majep морао н ijnpe прилепити врвцу енглескога фластера и на жо]
гутаперком причврстити сличне плочице у размаку од 10 мм. И
та врвца од фластера, ако се до'ро намести, не смета — према
Majepy — изговору. Оба ланчииа причврстио je помону пинцете

•) СкраЬен изашао je ова] чланак у Medizinisch-pädagogische Monats

schrift für die gesamte Sprachheilkunde XVII (1У07), стр. 243-248., поднасловом
Verwertung der Röntgenstrahlen in der Stimmphysiologie.
2) Rönigenographische Lautbilder. Med.-päd. Monatsschrift f. d. gesamte
Sprachheilkunde, 1907., стр. 225-243.
*) /. с, стр. 229. Овде истакнуто.
 Прилог за испитиван>е артикулаци)'а помогу рендгенових зракова 1 75

у устима, и то Hajnpe на тврдом непцу, па онда на меком све до

базе ресице. Ланчии на jeaHKy могао се употребити за неколико
експеримената, али врвца на непцу морала се код сваког експери-
мента обнавл>ати.
Majep npH3Haje да je преимукство Бартовог ланчииа у томе,
што je контура jesHKa и непца на скиаграму непрекинута, али, из
веЬ наведених разлога, решио се ипак за ово друго сретство.
Експозищф je Tpajajia \ецпу минуту ; за то време изговарао
je oöjeKaT одрейени глас 6—8 пута, сваки пут од прилике 8 секунда;
полои^ вилице и je3HKa остао je по могунности за цело време
eKcno3HUHje исти. Слике Koje je тако добио су, наравно, просечне, али,
по MajepoBOM мишл>ен>у, то HHje недостатак него баш преимуЬство
методе: случа$на отступала по}единих артикулац^а се тако на
jeflHoj плочи H3jeflHa4yjy.') Дакако да je овакав „Durchschnittsbild"
сумн>иве вредности, jep ако су овако добивене слике збил>а про
сечне, т. j. ако органи нису при CBaKoj „фонации" дошли у исти по-
лoжaj, онда fee на слици контуре бити HejacHe. Просечне слике
Koje се могу употребити у науци Mopajy имати оштре контуре и
Mopajy се консшруисаши из неколико по}единачних слика.'-) Што се
тиче Tpajafba експозици}е, вреди за Majepoee експерименте исто што
смо рекли о Бартовима: немогуне je за време „фонащф" некога
гласа довести говорне органе сваки пут у потпуно исти положа}.
Глава oöjeKTa била je прислонена директно на плочу, тако
да je сагитални (профилни) пресек главе био паралелан с плочом.
Жижа антикатоде налазила се у висини горнъих зуба, 40 см. уда
лена од плоче; главни (нормални) зрак norahao je од прилике 2.
горжи кутак. Кратко време пред експериментом причвршЬен je
ланчий на je3HK односно за непца.
Majep je испитивао артикулащ^у дугих и HtKojnx кратких во
кала и консонаната [s], [s], [I], [г] у свом изговору („ausgegli
chene Norddeutsche Aussprache") и HeKoje вокале и консонанте у
изговору ÄBojnu.e Шве^ана. Репродуковани су негативи [о], [i] и
скице за [и], [и], [i], [о], [э], [е], [a], [s],[s¡, [I], [г], све по изго
вору MajepuBOM. Оба публикована скиаграма су врло HejacHa,
чему je, према аутору, крива р^ава репродукщца. JacHO се виде
само контуре средн>ег дела je3HKa. Код [i] се не види уопште непце,

') Из текста се не види, je ли код сваке паузе у „фонаци|и" била и CTpyja

прекинута, како je то чинио Барт; у противном случа|у }авио би се на фото
графии и положа] говорних органа код дисаьа.
г) Исп. J. Poirot, Die Phonetik, стр. 33.
1 76 Бранко МилетиЬ

(нема ланчиЬа), ни уста. Код [о] et види йочешак меког непца и,

донекле, уста. Скице су цртане с оригиналне плоче помогу провидне
xapTHje, али само донекле: врх }езика цртан je према директном
посматра(ъу, ресица према удалености од последнее плочице, а тврдо
непце према стенцовом отиску. Иначе су скице ра^ене паиоьиво,
само су сувише уман>ене. Од Mojnx скиаграма различу се тиме
што je код копсонаната и код [и], [о] задней део je3HKa много више
издигнут; и сам аутор npn,\vehyje да je на н>еговим скицал1а задн>и
део je3HKa знатно виши него што се обично узима. Иначе се
артикулац^а копсонаната слаже с MojoM, чак и код [г]. Од во
кала разлику]е се [е] Koje има исту слику као [i] (слично и код
Барта) и [о] код Kojera je je3m< знатно више повучен него што
je aiy4aj у мом изговору, a oöoje je карактеристично за артику-
лаци}у затвореног [i], [о]. Ждреони простор npomnpyje се у реду:
[a]-[u],[oHöHe],[i]-[ü].

Шajepy, ко]и се после дуге паузе опет jaвл>a веК цитираним

чланком : Die Bedeutung des Röntgenverfahrens für die Physiologie der
Sprache und Stimme*) пошло je Hajnoaie за руком да савлада Hajeehy
тешкоЬу код скиаграф^е : сувише дугу експозищцу и с н>ом cnojeHy
немогуЬност држати тако дуго артикулационе органе у потпуно
истом положа}у; услед тога flaje и ]една }едина експозици]"а од 10
секунда uejacHe контуре je3HKa и небаца.
ПомоНу т.зв. грисонашора омогуЬено je да се скрати експозищф
на 1-2 секунда; код нарочито jaKe erpyje, и ако се повеЬао 6poj кон
денсатора, могло се експоновати чак и манье од 1 секунда. OöjeKaT
je седео на столица с наслоном, а плоча (18 х 24), замотана у црну
xapTHjy, поставлена je помоку држача паралелно медиано} равни
главе. Удал>еност плоче од фокуса износила je 60 см. Главни зрак
био je управляй нешто испод angulus-a mandibulae. За снимке
je употребио обичне Agfa рентгенове плоче, а време експозици}е
мерио je хронометром. Пустио je o6jeKaT да дуже времена „фонира"
одре^ени вокал, одабрао je моменат у KojeM je изговор био миран
и брже je укопчао erpyjy.
Снимао je скиаграфски : 1. Облик суперглоталне цеви за време
„фонашф" различних вокала код 4 поликлиничка пациента, jeAHor
школованог певача и jeflHor Тал^ана. У више случа^ева снимао je
положа} говорних органа при артикулащц'и назализованих вокала

!) Archiv für Laryngoiogie und Rhinologie, XXII (1909), стр. 175—209.

 Прилог за испитиваеье артикулатф помоЬу рендгенових зракова ] 77

и код [т.], [п], [I]. 2. Грюьан школованих и нешколованих певача

код певан>а различитих тонова да утврди: а. Полому грюьана, je-
зичне кости, поклопца итд. б. Разлику измену грудног гласа и
фалсета.
Фотографов, од KojHx je }една ([а]) у природно] величини, а
встале ([о], [и], [е], [i], [ä], [ ö], [üJ, [о], [m], [l]) су умажене, ,
на}бол>е су од свих до сада споменутих. Je3HK се види на свима
врло добро, и то од врха до корена, чему много помаже и то што
LUajepoB oöjeKaT нема зуба. Али зато се меко непце не види никако
или врло HejacHo. Много чему биЬе крива и слаба репродукц^а.
Скицс [и], [о], [й], [т] су доста грубе, али изгледа]у, бар у
главном, тачне.
Скиаграфи]а je поново потврдила LUajepoBa опажан>а о поло-
жа]'у меког непца и гркл>ана при изговору вокала и консонаната
(исп. стр. 169.). Сем вей познатих чин>еница утвр^ено je, да се само
горн>и део ресице прил>убл>у}е уз ждреони зид, а донзи je caBHjeH
напред, тако да измену ресице и ждреоне површине ocraje празан
простор. Грлена дупл>а, мерена у висини поклопца, pauinpyje се,
по Lüajepy, постелено у реду: [а], [о], [е], [и], [i] (код jeflHor),
или : [а], [е], [о], [и], [i] (код другог) пациента, али величина
тога проширежа je индивидуално врло различна. Дон.и део ждрела
npouiHpyje се у реду од [а] ка [i]. И облик „валекуле" не ocTaje код
свих вокала исти: кои [о], [а],[й] „валекула" je ман>а него код [и].
Док je Koa.fi] грло HajiiJHpe, „синус" je на]ман>и: кретаи>ем je3H4Hor
корена назад и усправл>ан>ем поклопца „синус" се затвара.

ВеНи по 6pojy фотографисаних гласова, али технички знатно

слабили je рад M. fiandek-a и Е. Fröschels-a: Röntgenaufnahmen des
Ansatzrohres bei den Sprachlauten.1) По н>иховом опису артикула-
щца изгледа да се баш нису много бавили физиологом гласова,
jep они управо и не onncyjy гласоье него слова. За Нэих су н. пр.'-)
с [с], q [kv] и X [ks] с физиолошког гледишта ]еднако сложени
од два гласа; или: према стилизации на HCToj страни могао би
неко мислити да се [т], [п] и [fi] артикулу у носу! О томе
како далеко их je одвело непознаваже елемената гласовне физио-
лoгиje при ретуширан>у скиаграма в. ниже.

») Archiv für Laryngologie und Rhinologie, XXIV (1911), стр. 319-329.

г) Исп. /. с, стр. 321—322.
]ужнословенски Филолог 12
178 Бранко МилетиЬ

И жихови снимци су моментзни, направл>ени помоНу Гелерове

(Gehler) фоли]е. Об]екат je седео или лежао. Иако су снимци били
одлични, HHje се на жима добро видео предььи део ]езика. Ради
тога по]ачали су профилне лини]е бизмутовом пастом Koja се са-
cîojafla од смесе bi-carbonicum, нешто воде и млечног шеЬера (лак
тозе). Ову пасту намазали су дрвеним штапиЪем на средн>у лини]у
усана, je3HKa, дон>ег дела меког непца (меко неггце су пре тога ко-
каинизирали) и заджег дела ждрела. Због janor отпора Kojn бизмут
ставл>а *-зрацима jacno се истицала ььегова црта на фотографско]
плочи.При снимажу оклусива o6jeKaT je продужавао затвор (преграду)
завреме осветлена. Поштосу се бо}али да би се при репродуковажу
изгубили детали, ретуширали су Konnje „тачно" према негативима.
Услед овог ретушираььа, Koje je на неколико места сумн>ико, онемогу-
heHaje свака контрола, Kojaön због врло умажених фотограф^а била
и иначе тешка. Репродуковане су фотографов за гласове: [е], [о],
[й], [о], [m], [d], [и], [f] [s], [ü], [S], [к], [n], [i], [r], [d], fbj,
[a], [chj; снимци потичу од обо}ице, али HHje означено чи}и изговор
Koja фотографика претставл>а. Фотографов меког непца и онако су
безвредности, jepje непце било кокаинизовано. Та кокаинизащца и
тачно (?) ретушираже биЬе и узрок што меко непце на неким фотогра-
фи]ама има чуановат облик (исп. [ä], [к], [s], [s], [chj. Код [и]
чини се да je изретушован знатан део меког непца за]'едно с ресицом.
И je3HK je на неким фотограф^ама у сумн>ивом пoлoжajy•. код [и]
н. пр. налази се много више напред-горе него код [о], и jeflHO
од два [d] je мало вероватно. При описиван>у [к] говори се до-
душе о затвору, што га чине je3HK и непца, али фотограф^а [к]
не зна о томе ништа: измену ]езика и непца изретушован je доста
широк пролаз. Тако oBaj рад, и поред знатног материала Kojn je
скуплен, не значи никакав напредак у питан>у артикулаци]'е гласова.

И иначе интересантан рад L. Р. Н. Eijkman-a : The tongue-

position in the pronunciation of some vowels as set forth by Rontgen-
photographs1) има техничких недостатака ко]и му знатно уман^у
вредност.
Ра^ен je у Амстердаму. OójeKaT био je EjKMaH, а техничка
страна je слична onoj Kojy je употребио LUajep, само што je EjK-
ман посипао je3HK (цели?) бизмутом. Експозиц^а je тpajaлa од при-
!) „Vox", Internationales Zentralblatt für experimentelle Phonetik, XXIV
(1914), стр. 129-143.
 Прилог за испитивак>е артикулаци|'а помоЬу рендгенових зракова 179

лике 1'/4 секунда. Свега ]е направлено 5 снимака: органи у миру

и 4 холандска вокала [и] (у речи Ьоек), [а.] (Ьйав), [а] ($1аё),
[I:] (р'м1). Ни ]едан снимак ни]е репродукован, него само скице.
Иако се меко непце ни)е на фотографираме видело, он га ]е
на скицама нацртао „!ог 1Не сопуешепсе о\ 1йе геайег."
После темелите и лепе интерпретацире сво]их скиаграма поре-
ди он по]едине снимлене вокале ме^усобно ; у томе му много
помаже што су сви снимци узети при ]едном седежу, а сем тога
снимл>ен ]е на плочама и крст од бакарне жице, ко]и допушта да
се скиаграми могу тачно положити ]едан на други.
Испоредивши добивене ресултате са онима до ко|их ]е дошао
у сво^ем раннем раду (исп. стр. 170— 171), констатовао |е у свом
холандском изговору З.типа вокала:
1. тип: [и:], [о:],[э]. — За ова] тип карактеристична ]е
велика успа и мала грлена душьа, ко]е су спо]ене уским ждрелом.
2. тип: [а], [а:], [е]. — Код овога типа суперглотална
цев поста]е све шира у горе наведеном реду. Врх ]езика додиру]е
дон>е зубе, или им ]е бар врло близу; отвор усана ]е велик.
3. тип: [I:], [е:]. — Он се разлику]е од горжа два у првом
реду тиме што се ]език и поклопац дижу што на]више могу. Услед
тога ]е усна душьа врло мала, а ждреона и грлена врло велика.

И технички и по интерпретации скиаграма врло ]е слаб рад

руског учитела глухонемих ]ен>ка (П. Енько) : Ойышъ йримЪнешя
реншгенографш къ изучению аршикуляцш.1)
Експозиц^а ]е тра]ала 1 секунд. За по]ачан>е контуре ]езика
и небаца употребио ]е бизмут-нитрат, ко]им ]е повлачио дебелу
лини]у по средини ]езика и небаца, али су му слике ипак слабе:
види се само преджи и донекле средн>и део ]езика, а и то не]асно,
тако да су фотографи]е за репродукован>е морале бити ретуширане.
Ретушираме ]е извео сликар неупуЬен у сал\у ствар — како би се
избегла „тенденц^а" при ретуширан>у. Лин^е нису вучене по конту-
рама, него у извесно] удал>ености од №их, што ]е требало да омогуНи
контролу, ресултат ]е ме^утим управо обрнут: при посматражу
скиаграма ове лин^е само смета]"у. Да би поре^ен^е било \ош теже,
нису сви снимци ]еднаке величине, ма да су у репродукции до
некле из]едначени.
*) ИзггЬсйИя ош&Ълешя русскою языка и словесности, Т. XVII (1913),
сШр. 261—304.
12*
180

Иако je аутор овим радом у првом реду хтео да покаже

разлику измену артикулац^е „тврдих" и „меких" гласова у руском
jesMKy — jep je то врло важно за обучаванэе глухонемих — он je
поред тога поставио себи joui неколико задатака. Тако je н. пр.
хтео доказати да акустички утисак самогласника не зависи од облика
усне душье („щель") и артикулаци}е усана, него од нечега што се
налази „дубл>е", у ждрелу и грюьану. Да би ово твр^ен>е доказао,
изговарао je (тврде) самогласнике исплазивши je3HK за време арти-
кулац^е, шта више, приложив je и скиаграме овог абнормалног
изговора (сл. 10—14). Ни изговор самогласника с цилиндром од
лампе ме^у зубима — да докаже непотребност артикулащце усана
— HHje показивао никаквог отступала од нормалног изговора.
О вредности оваквих „огледа" HHje потребно трошити речи; они нам
noKasyjy само како je р^ав посматрач Jen>KO.
Има слика готово свих руских гласова. У тексту се примере
ца je аутор и сувише спутан руским правописом, што га спречава
да доволзно изoлyje гласове. Само велика зависност од правописа
може нам o6jacHHTH н. пр. JchjKOb заюьучак да je [к] у руском
ка- кя- идентично, а да je разлика само у ресонансу Kojn иза
н>их следи.
Када се испореде репродукц^е жегових вокала с MojHM, види се
да je разлика HajMatba код [о]; код [и] je средней део ]езика ja4e
избочен према меком непцу ; код [a] je3HK HHje тако сшьоштен,
врх je3HKa je, изгледа, повучен. Док je код [е] удаленост измену
jeaHKa и непца вена — Jen>KOBO [е] je дакле отворени}е — код [ij
je та удал>еност мажа, чини се чак да je изговорено [i],

Истовремено са фотографисан>ем Moje артикулац^е вршио je

г. Поланд и снимала за чешки изговор г. Хале, асистента прашког
института за експсрименталну фонетику. Ресултати су публиковани
у кнэизи В. Polland и В. fiála: Artikulace ceskycn zvukù v roentge-
novych obrazech (skiagramech). Издание Чешке Академ^е, Praha 1926.
Што ce тиче технике снимала, то су несумн>иво на}бол>и
снимци до данас. Чешка Академ^а iinje жалила трошка да репро-
flyKyje скиаграме и скице свих снимл>ених гласова. Репродукц^е
су одличне што много придоноси вредности рада, jep je могупа
директна контрола. Техника je потпуно иста као и у MojeM раду.
Као што Хала каже, скиаграми и скице су сами по себи
довольно очигледни, па je текст сведен на на}ман>у меру и nonaj
 Прилог за испнтиван>е артикулаци)'а помогу рендгенових зракова 181

више се ограничава на ресултате мерен>а. Да одреди положа]

покретних органа, одабира Хала сталну тачку од Koje мери уда-
леност дотичног органа. Тако висину мекога непца oflpetryje према
удал>ености непца од tuberculum-p articulare (исп. сл. 4.), положа]
corpus ossis hyöidei OÄpetjyje удал>еношву од тврдога непца у правцу
processus-a zygomaticus-г. Хала жели да се н>егова мерен>а CMaTpajy
апсолутним, зато flaje удал>ености у мм. То би донекле било пра-
вилно, кад би се сви скиаграми поклапали ; то ме^утим HHje cny4aj.
Висина мекога непца може се, по мом мишл>ен>у, HajTa4HHje одре-
дити релативним односом према атласу и епистрофе]у, а висина
]езичне кости према 4. и 5. вратном пршл>ену. Ти се односи не
Metbajy приметно ни онда кад je глава нагнута у kojcm било правцу.
Ако се глава мало више наклони према десном или левом рамену,
pacTojatbe измену две тачке у вертикалном правцу (као што су н. пр/
tuberculum articulare и меко непце или тврдо непце и os hyoïdeum)
се смайте. Из овога се види да ова мережа г. Хале могу имати
само релашивну вредност.
ynopetjyjytïH Халине скиаграме с MojHM (X. има фотографов
за веЬину чешких гласова, али ja hy овде, природно, узимати
у обзир само вокале), видимо знатн^у разлику у односу [öjifüj.
У изговору Халином je3HK je код [о] сшьоштен, по облику сличай
[й], само што je мало повучен ; код [й] je напротив повлачен>е
као и у мом изговору, а избочиван>е према меком непцу joui je и
jane. С тиме се потпуно слаже и акустички утисак наших [о].
Халино [ô] je, како смо констатовали приликом jeflHor вежбан>а
у лаборатории, OTBopeHHje: код шаптан>а билоне Moje [Ь] за малу
терцу ниже. За [й] на жалост немам белешке.1) Код Халиног [I]
je3HK HHje толико уздигнут, што опет сведочи о oTBopeHHjoj арти-
кулаци]и, али ни артикулациона ни акустичка разлика HHje тако
велика као код [о]: код гласног изговора разлика je мала, код
шаптан>а, ме^утим, она се доста примере, [а] г. Хале има особину
да пролаз ка HocHoj душьи ocîaje отворен (код [ü] je и иначе ресично-
ждреони затвор HajwaönjH, исп. стр. 191.); ова особина у изговору
г. Хале може се лако и ухом приметити. Код [I] нема приметне
разлике ни у артикулац^и ни у акустичком утиску.

х) Накнадно нашао сам белешку üajeMoje [а] затворени]'е, иако бисмо

према положа]'у ]езика очекивали обрнут однос. Узрок овог привидног несла
гала биКе, по CBOÍ прилици, вепе приближаван,е вилица у мом изговору.
182

III.
КАКО ПОСТАМ РЕНДГЕНОВА СЛИКА И ШТА ВИДИМО
НА СКИАГРАМУ?
(Исп. сл. 1.—4 и скиаграм у прилогу)
Пре него што предем на посматранъе скиаграма, изнеЬу укратко
неке напомене, потребне за н>ихову правилну интерпретаци]у. Ренд-
гепова фотографи]а може се испоредити са про]екци]Ом силуете:
извор светлости ко]и шал>е дивергентне зраке ]е жижа антикатоде.
Предмет ко] и се жели фотографисати ставл>а се измену антикатоде
и осетл>иве плоче. На та] начин биЪе скиаграм увекана слика
об]екта, али Ье сви н>егови делови, ко]и леже у равни паралелно}
с осетл>ивом плочом, бити ]еднако
у веиани, тако да тим уве!шьем неЪе
бити оштейена перспектива. При
правл>ен>у снимака мора се, дакле,
Слика I. Р= жижа антикатоде, РА' пазити да медиани пресек главе —
и /=В'зракови, Лй = спекат, А'В'= ]ер ]е само та] за нас од важности
прсч'екщя'а об]екта на осетливо] — буде паралелан с осетл>ивом
плочи- плочом. Степен увеЪан>а добиЬемо,
ако удал>еност жиже од осетл>иве плоче поделимо с удалености од
фотографисаног предмета:
АВ.А'В' = РА:РА'
АВ = 1
__ ТА'
А'В' =
РА
Из овога излази :
I. Од два органа ко]и су симетрични према медиано) равни
биНе мажи (и оштри]и) она] ко]и ]е ближи осетл>иво] плочи :

л
л..-- г— *с

Слика 2. АВ и СО = органи симе Слика 3. АВ и СО органи на исто] ви

трични према медиано] равни и(> ; сини; остало као на слици 2.
остало као на ели ни 1,
 Прилог за испитивате артикулацщ'а помогу рендгенових зракоиа ] 83

2. Од два органа Kojn се налазе у HCToj висини биЪе на

осетльиво] плочи ]едан више, а други ниже iipojeKTOBaH — ако кроз
кьих aiywajHO не пролази нормални зрак1).
Разуме се да то исто вреди и за хоризонтални правац.

Као последица Behe или ман>е препреке Kojy caB;m^yjy х-

зраци на свом путу до осетльиве плоче, ]авлъа се на скиаграму свет-
л^а или TaMHHja сенка: што je мажа препрека, тим je тамн^а
сенка на негативу (на позитиву fce, дакако, бити обрнуто). При
профилном сниманзу главе зрацима npy>Kajy сразмерно на]маьу
препреку меки делови носа, усана и браде; зато се они на скиа
граму виде само као провидли руб, али усне (1) Aajy ипак доста
jaKy сенку, тако да можемо лепо посматрати н>ихово суделован.е
при артикулами.
На toptboj вилици (2) истиче се тврдо непце са зубима, Kojn
се додуше jacHo виде, али како се и леви и десни зуби npojeKTyjy на
плочи yjeflHo, не да се тачно одредити Kojoj страни Kojn зуб припада.
Услед густоте ткива истиче ce jacHo цела дон>а ейлица (3);
нарочито се лепо види жена доььа ивица (За).
Добро се види и кичма (5) са по}единим пршльеновима. Док
код 3. 4. и 5. вратног пршлъена слузокожа прилеже близу кичме,
дотле код 1 и 2 пршл>ена (атласа и епистрофе}а) ocTaje приличан
простор измену ждреоне површине и кости.
Jeeuk (6) се види готово на свим скиаграмима одлично, и то
од врха до корена, али доььи део je3HKa, од врха до везице (место
где je jesnK срастао са дном усне душье) види ce jacHo само на
неколико скиаграма. Више пута примеру се тако^е две лин^е
je3HKa, чему може бити узрок : 1. да je je3HK на средне линщи
удубл>ен, па }една (нижа) лин^а одговара средний, а друга (виша)
рубовима je3HKa; 2. да je je3HK тек за време експозици}е заузео
пoлoжaj потребан за изговор. За пример ad 1. види карактери-
стичан cлyчaj на сл. 9. Иаки нам у ветжни случа}ева и сама палато-
графска метода nOKa3yje Koja je од обе лин^е права, ми смо све
такве cjiyMajeBC засебно контролисали CKnacKonnjoM.
HajTaMiiMje место на скиаграму je грлеии део ждрела (С").
На меком нейцу види се редовно добро хоризонтални део,
Kojn je продужеже тврдога непца и Kojn са ждреоном слузокожом

') За случа]еве под 1 и 2 види на скиаграмима: а. две контуре доше

вилице, б. по два реда горн>их и доьих зуби, в. два рошчиЬа ]"езичне кости.
184

затвара пролаз ка HocHoj дупл>и. У ве^ини случа]ева jacHa je и

ресица (r¡), Koje je донэи део свинут напред и са меким непцем чини
туп угао окренут према ycHoj дуплъи.
На \езтно'} косши разлику}емо телешце (7а), Koje баца jany
сенку, и рошчиЬе (7ó") ко]и су ман>е jacHH, а могу се покривати
(исп. сл. 4.) или доЬи на скиаграм засебно (исп. сл. 5.).
Metjy рошчикима je3H4He кости издиже се гркланов йоклойщ
(9); н>егов положа] и удал>еност од je3H4Hor корена могу бити врло
различити према гласу ко]и се изговара.
Иако се окоштаван>е грюьана почин>е веп у 19 години, види
ce larynx на MojHM скиаграмима врло HejacHö или никако.
Неизвежбаног посматрача 36yH>yje скиаграм услед множине
различитих сенки, Koje се на н>ему прекрива]у и укрил-ajy. Стога
je за практично-фонетске сврхе згодн^е да се истакну само важне
лин^'е, а све што je споредно да се изостави. Овакве скице, на
KojHMa се виде само пoлoжajи главних органа при артикулащци,
цртао сам директно на поситиву : Hajnpe сам оловком извукао све
важне лини)е — при чему сам их увек поредио са jacHo осве-
тл>еним негативом — а онда сам саму фотографику отстранио раство
ром калиум фери-цианида (црвене крвне соли) и натриум тиосулфата
(фиксажа). Тек кад смо скицу понова проверили посматравьем на
флуоресцентном штиту, превукао сам лини]е тушем. Само оне ор
гане KojH су на поситиву постали HejacHH (редовно усне, а каткад меко
непце и je3. кост) прекопирао сам помогу провидне xapTHje директно
са негатива. Moje скице су према томе верне койще негашива.
06jaiiiH>eH>a уз слику 4.:
1. Усне (labia): 1-а горн>а (labium maior), l-a' дон>а усна (I.
minor).
2. Горн>а вилица (maxila) : 1-а шрн носни предн>и (spina nasalis
anterior) 2-b израсшао \абучне kocüiu (processus zygomaticus), 2-е зубна
израсшао (processus alveolaris), 2-d носна израсшао чеоне косши
(processus nasalis), 2-е Израсшао чеона (processus palatinus), 2-f зуби
(dentés). Вертикални правци noKaeyjy нам границе измену по]единих
делова ненца; ти делови су (од зуба према ресици): а алвеоли,
ß Qpedfbe шврдо нейце, у задн>е шврдо нейце, 8 иредн>е меко нейце
(хоризонтални део), е задн>е меко нейце (вертикални део), последней
део мекога непца зове се ресица (uvula, i¡).')
') Непце се може поделити на неколико начина; Hajno3HaTHje су по-
деле : Ленцова (Rudolf Lenz, Zur Physiologie und Geschichte der Palatalen,
Gütersloh 1887.) и Jecnepcenoea (први пута у The Articulations of Speech
 Прилог за испитиван>е артикулаци;'а помогу реидгенових зракова 185

Sounds represented by means of Analphabetic Symbols. Marburg 1889, а доцни]е

у познато]' Phonetik. Све деобе слажу се у томе да je граница измену тврдога
и мекога непиа одмах иза последует кутн>ака, тамо где непце почиьье да
попугпта под притиском прста; иначе нма у по)'единостима доста разлике.
Ja сам се код поделе тврдога непца придржавао овог принципа : . у алвеоле
рачунам OHaj део тврдога непца koj'h иде од места где преста}у предьи зуби
до лин^е KOja cnaja средину оба очьака, одавде па до средине области
другог кутшака je йредте шврдо нейце, а дал>е до границе измену тврдог и
меког непца je задн>е шврдо нейце. Moja подела je, као што cé види, мало
груба, али пошто се овде ради о вокалним артикулаци)ама, она je потпуно
довольна.
186 Бранко МилетиН

израсшао чеоне косши (processus condvloideus) са гяавииом (capitu-

lum), 3-е processus coronoideus.
4. Зглавна квожица слейоочне косши (tuberculum articulare ossis
temporalis).
5. Кичма : 5-a atlas са квржицом на предаем луку, 5-6 epi
stropheus, 5-е Шреки врашни йршлен, b-d чешврши врашни йршлен
5-е йети врашни иршлен.
6. Jeeuk (lingua). На]предн>и део je3HKa (под алвеолима) нази-
вамо врх, руб je3HKa зове се ивица. Под предн>им тврдим непцем
je jeeuk üpedfbu, под меким непцем jeeuk задн>и ; део иза брадавица
je корен jeeuka (radix linguae), а место где се je3HK OÄBaja од пода
усне душье зове се везица (frenulum linguae, 6-а).
I. Je3U4Ha косш (os hyoïdeum): 1-а шелешце (corpus ossis hyoïdei),
7-6 рошчиЪи.
8. Ждреони зид.
9. Гркланов иоклоиац (epiglottis).
10. Ресонантске душье; А усна дуйл>а (cavum oris), В носна
дупла (cavum nasi), С ждреона дупла (с. pharyngis), Koja се дели
на 3 не тачно ограничена дела: pars oralis (С), nasopharynx (С"), pars
Iaryngea (С").
II. 0 тачка KojoM je пролазио централни зрак.

IV.
ОПИС АРТИКУЛАМ А.')
Ако xoheiwo да опишемо артикулащцу Kojera вокала, морамо
напосе разгледати положа] свакога органа koj'h може да промени
облик или величину суперглоталне цеви. На]важн^и од тих органа
je je3uk, стога се пре свега мора испитати н>егов положа} и то од
врха до корена.-) Усне служе за модификац^у гласа, а од поло-

') Исп. Eijkman: The tongue-position etc. У овом чланку изнет je, колико
je мени познато, HajnoTnyHHjH опис самогласничких артикулагщ'а, па сам према
н>ему удесио и сво]'а излагала.
2) Hajno3HaTHjM систем вокала, Bell-ов, дели вокале према (вертикалном)
OTCTojaH>y je3HKa од непца у високе (high) — средн>е (mid) — ниске (low), а
према померажу }езика унапред и уназад (у хоризонталном правцу) у предке
(front) — мешовите (mixed) — заднее (back). Израз „mixed" HHje баш Hajcpeh-
HHje изабран, па je давао доста повода рНавом схватан>у; данас се жиме обично
означу]'у вокали код Kojnx средней ]'език артикулов према на]'вишем делу непца.
У разлику измену напетих (narrow) и ненапетих (wide) вокала неЬемо улазити,
jep Je то разликован>е — ма како га разумели — за наш кн>ижевни }език без
важности.
 Прилог за испитиван^е артмкулацда помоЬу рендгеновмх зракова 187

жа}а мекога нейца завися — сем назализаци}е — донекле и вели

чина задн>ега дела усне душье. Поклойац продуж>че или cKpafcyje,
paiunpyje или сужава ждреону дупл>у. Померанце грклана, Koje та-
ко^е утиче на дужину суперглоталне цеви, незнатно je.
Као hito je познато, за акустички утисак вокала од Hajßehe
je важности облик ресонатора (суперглоталне цеви) и однос н>е-
гових делова ме^усобно. Док je Хелмхолц, по времену и по зна-
4ajy ]едап од првих испитивача акустичке стране вокала, сматрао
целу суперглоталну цев за }едан ресонатор, а само за вокале реда
[ä], fe J, fi] признавай два ресонатора,') тврди aefc Graham Bell,
да je сваки вокал одре^ен са на]ман>е два ресонатора: 1. предььим
усним пролазом и 2. унутарн>ом усном дуплюм. Ово опажан>е при-
хватио je и дал>е развио JJyjd-): вокал HHje одре^ен апсолутним
властитим тоном целог ресонатора, него ме^усобним односом из
мену н>егових делова (пролаза и дупл>е). Нэиховим cnajatt>eM сни-
жава се тон и jeAHur и другог ресонатора; нарочито се тон усне
дупл>е („Chamber") мен>а под yTHuajeM предн>ег пролаза („porch").
Тотална peconaHunja je дакле збир ресонанц^а целе цеви и нижа
je од ресонанци}е ма Kojer жезиног дела. Према томе, има ли канал
у предаем делу уста }едну или две ресонанц^е, или je жегова
pecoHamuija уопште неправилна, разливе Jlyjd 3 реда вокала. За
наш je3HK, као и за многе друге, важан je само први ред код ко-
jera предчэи усни канал има само jeflHy ресонанц^у. Вокале овога
реда карактерише он овако : код [i], [i1], [е] чини преджи усни
канал врат (т. j. флаше) у облику цеви j<oja се у наведеном реду
пpoдyжyje. Исти Taj канал npomnpyje се код [ае], [a], [à] у сре
дний, услед чега добива облик лале. Beb код [а] почиже стезан>е
(заокруживанзе) предн>ег отвора, Koje се код [о],[й], [и] све више
noja4aea, а задн>и отвор (т. j. отвор измену заджег je3HKa и мекога
непца) исговремено се сужава, тако да канал добива облик лука.
Продужаважем цеви снижава се тон ; исту последицу има проши-
petbe ресонатора и, Hajnocie, сужаваже предн>ег и задн>ег отвора.
Како смо ми у могуйности да прегледамо целу суперглоталну цев,
разликоваЬемо по правилу 3 дела: 1. усну, 2. ждреону и 3. грлену
дуп;ьу За полазну тачку свога описа узимам пoлoжaj органа код мир-
ног дисан>а кроз нос, KojH, краткоЬе ради, називам органима у миру.
]) Н. Helmhotz: Die Lehre von den Tonempfindungen, стр. 174е., Braun
schweig 1913.
-) Lloyd: Speech Sounds: their nature and causation. Phonetische Studien
Ш, IV, V (1889-90).
188

Органи у миру.
(Сл. 5, и 6. Скиаграм jacaH)
Joui и данас се обично каже да jesHK у миру лежи на дну
усне душье. Али вен Техмер1) разливе „апсолутно индиферентан"
положа] ]'езика — KojH je код свих л>уди }еднак —, када je3HK испу-
ítyje велики део усне дупле, а н>егови KpajeBH додиру}у непце

Слика 5. Скица сагиталног пресека говорних органа Слика 6. Органи у миру

код мирног дисан.а кроз нос. 2/3 природне величине, методом бо]адисан>а. Тай
на места на непцима и je-
зику означу]"у додир. */а
природне величине.
уздуж свих зуба, од „релативно индиферентног" положа}а — KojH je
у сваком je3HKy друкчи]и — , када je je3HK заиста положен на дно
усне дупл>е. Moje слике у потпуности потерну Техмерова опа-
жанэа о апсолутно индиферентном положа]у je3HKa. — Да jeaHK
остане у описаном положа}у, потребно je, сем унутрашнъе напе-
!) F. Techmer, Phonetik. Zur vergleichenden Physiologie der Stimme und
Sprache, Leipzig 1880, стр. 19, исп. и таблу IV, 15.
 Прилог за испитиваже артикулац^'а помоЬу рендгенових зракова 189

тости у Kojoj суделу}у сви ]езични мишиЪи, и извесно потиски-

ванъе je3HKa напред; то врши у главном musculus genioglossus.1)
Меко непце обесило се тромо и ресица додиру|е je3HK, тако да je
пролаз к ycHoj душьи затворен. Да би се ваздушна CTpyja пустила
кроз уста уместо кроз нос, потребно je осетно прекидан>е ре-
сично^езичног затвора.2) Поклопац je ближе корену }езика него
код вокала, с изузетком [а], а }езична кост сасвим je.BHCOKo.
Ако у описаном положа]у органа произведемо треперен>е гласних
жица, добийемо — како je то лепо приметно Техмер — звук налик
на стен>ан>е, док у релативно индиферентном положа^у органа
доб^амо т. зв. „индиферентни" вокал [э].

Слика 7. Скица [и]. 2 3 природне величине. Слика 8. /Д/ на"непцима и

]"езику методом бо]адисан>а.
s/3 природне величине.
I. На слици 8. видимо да при артикулами Mojera [й] рубови
задгьег jeeuka додиру{у задн>е меко нейце. Да до^е до овог додира,
>) Исп. W. Nagel, Physiologie der Stimmwerkzeuge, стр. 727. (v Hand
buch der Physiologie des Menschen IV. 2, 2) Brauschweig 1908.
2) To ни]е општа по}ава: код неких л>уди (н.пр. Hála, I. с, сл. 6. и 7.)
не додиру]'е ресица je3HK, иако ваздух код дисан>а пролази кроз нос.
190 Бранко МилетиЬ

потребно je да се цела }езична маса помери уназад и да се средней

и задней део }езика истовремено уздигну. Мала површина додира,
а, разуме се, и скиаграм, noKaeyjy нам да померанце ни у jeflHOM
ни у другом правцу HHje велико. — Од повлачежа целе ]езичне масе
много je ]аче помераже врха je3HKa уназад и померанце корена
]езика уиапред, услед чега ce KpajeBH je3HKa ме^усобно пpиближyjy.
2. Последица овог сажимажа je3HKa je стваран>е deejy великих
ресонаншских дуйли (усне и грлене), Koje су спо]ене уским и, услед
спуштажа гркл>ана, дугим пролазом (ждрелом).
3. На пове^аже усне душье утиче и то шго je меко нейце
врло уздигнуто.
4. Грклан се код [й] спушта на}ниже. С ]едне стране ово
спуштан>е гркл>ана, а с друге стране знатно истуриваже усана
чине да je суперглотална цев код [й] нajдyжa.
5. Гркланов йоклойщ усправл>а се и удалее од ждреоне слу-
зокоже и ]езичног корена.
6. JeeuHHa косШ je —
како уосталом можемо
очекивати према ниском
стажу грюьана — спу-
штена.
7. Усне суделу]у ак
тивно у артикулами :
jaKO су заокружене и,
као што сам горе напо-
менуо, врло истурене,
а усни отвор je мажи
него код и jeflHor само-
гласника.
[Ü]
(Сл. 9. Скиаграм jacan).
1. Je3uk je повучен
само мало уназад, али
непце не floflnpyje нигде,
Слика 9. Скица [а]. */8 природне величине.
jep je сшьоштен ; врх
je3HKa ÄOflHpyje лако доже зубе, а корен je ближе ждреоном зиду
него код и jeflHor другог вокала. Нарочиту пажжу зacлyжyje уду-
бл>еже среджег jesHKa — оно додуше не мора бити тако велико,
како се види из других, овде нерепродукованих, скиаграма ■—, али
 Прилог за испитиван>е артикулашф помогу рендгенових зракова 191

нам ипак доказу^е да Moje [й] не спада у групу среднъе^езичних

(mixed) вокала, jep je за те вокале карактеристично баш уздизан>е
средььег je3HKa, (исп. напред).
2. Иако je дожа вилица много више спуштена него код [и] —
вилични je угао код [й] HajeehH — ипак усна дуйла у медианой
пресеку Hnje много вена. Гокланова je дуйла дугачка и врло уска,
а с усном душьом cnaja jy уско и кратко ждрело. Усну душьу сма-
H>yje донекле и то што je —
3. Меко нейце уздигнуто само толико колико je потребно да
пролаз за носну душьу не остане отворен.
4. Грклан се налази више него код [а], а ниже него код [I].
5. Гркланов йоклойац прилеже готово потпуно корену je3HKa.
6. ]езтна косш je нешто виша него код [й], али je разлика
незнатна.
7. Усне се не noMepajy у хоринзоталном правцу, а отвор Meijy
н>има je вени него код и jeflHor другог самогласника.

Слика 10. Скица [íj. s/a природне величине. Слика 11. /¿7 на непцима и
Je3HKy методом бо|адисаша.
2/3 природне величине.
 192 Бранко МилетиЬ

1. ]език \г до на]вене могукности издигнут и потиснут напред.

Главно место артикулаци]е, т. \. место где ]е пролаз измену ]езика
и непца на]'ужи, налази се у области треяих кутнъака; према н>ему
артикулите средгьи \език. Врх }езика опире се чврсто о дон>е се-
кутиЪе, а корен ^езика удал>еп ]е од ждреоне слузокоже широким
простором.
2. Док )е ресонанШска дуйла у предаем делу уста врло мала,
гркл>ан, ждрело и задней део уста образу]у врло велику дупл>у, ко]а
се ]ош повеЪаза тиме што ]е
3. Меко нейце уздигнуто више него код осталих вокала.
4. Грклан се код [I] налази на]више.
5. Гркланов йоклойац ]е уеправл.ен и удал>ен како од корена
]езика тако и од ждреоне слузокоже.
6. ]езтна косШ ]е узди гнута.
7. Кутови усана повлаче се незнатно уназад; усни отвор ]е
дугачак и узак.

Као што ]е одавно познато, и-а-1 су стубови вокалне системе,

и остали самогласници приближу]у се мак>е-више ко]ему од ова
три основна типа. Положа] говорних органа биЬе код о негде из
мену положа]а код и и положа]а код а, а код е негде измену а и
/.') — Ни]е потребно нарочито истаЬи да овом посредничком месту
по артикулащф одговара и н>ихов акустички утисак.

[0]
(Сл. 12 и репродукци]а скиаграма.)
1. ]език не додиру]е нигде непца, што сведочи да ни]е толико
уздигнут као код [и], али се ипак — како видимо на скиаграму. —
налази више него код [а], ^зично тело повучено ]е више назад
него код [й], а ман>е него код [й]; то исто вреди и за врх ]езика.2)
Корен ]езика помакнут ]е више напред него код [й], а ман>е него
код [и].

') Тиме дакако не мислим реНи да се /о/ налази у средини измену

/«/ и [а], или /ё/ у средини измену /а/ и /Г/, како се то )ош и данас обично
узима, исп о том стр. 196 — 7.
2) Додуше, разлика измену /о] и [а] )'е у овом последнем случа]у
врло мала: износи од прилике 1 мм.
 Прилог за испитиваже артикулаци)'а помогу рендгенових зракова 193

2. Усна дуплъа je шира, а ждреона ужа него код и ]едног вокала.

Гркланова душьа je у медианом пресеку ман>а него код [и], а веЬа
него код [а].
3. Меко нейие je на средн>0] линией измену [й] и [а].
4. Грклан je виши него код [а], а нижи него код [й].

Слика 12. Скица [о]. Природна величина.

5. Удалзеност измену йоклойца и ждреоне слузокоже, односно

измену поклопца и корена je3HKa, веЬа je него код [й], а ман>а
него код [и].
6. Je3uma косШ налази се ниже него код и jeAHor вокала.
7. Усне су заокружене као код [й], али je отвор ме^у жима
вейи, а нису ни толико испупчене.
JyjKHoaiOBCHCKH Филолог 13
194 Бранко Милетик

[ё]
(Сл. 13 и 14. Скиаграм )асан.)

Слика 13. [ё]. 2/3 природне величине. Слика 14. [I] на непцима и
)езику методом бо|адисан>а.
2/3 природне величине.

1. ]език заузима положа] сличай ономе код [I], али и метода

бо]адисан,а (додир )е много ужи него код [I], а и краНи : почин>е
тек од 2. кутака) и скиаграм показу]у да н^е толико уздигнут и
потиснут напред.1) Врх ]езика не додиру^е, као код [I], дон>е секу-
тийе, него }е повучен у усну дупльу, а корен ]езика ни]е од ждреоне
слузокоже толико удален као код [I].
2. Као код [I] имамо и код [I] /едну велика' ду(ьъу измену
грюьана, поклопца, ждреоне слузокоже, задн>ег дела ^езика и мекога
непца, и ]едну малу дуйлу измену предн>ег дела |езика и тврдога
непца. Док |е предньа дупл>а, нарочито шезин део измену средлег

') Не треба да нас збун>у]е што ]е предн>и ]език ближе тврдоме непцу;
на главном месту артикулаци}е та удал>еност ]е веКа него код /Г/.
 Прилог за испитившье артикулаци]а помоЬу рендгенових знакова 195

] езика и задвъег тврдог непца (= главно место артикулащц'е), веЪа

него код [I], задн.а дуплэа ]е маньа; видимо дакле да се и по томе
[е] приближава [й].
3. Меко нейце ни]е тако високо као код [I], али ]е више
него код [й].
4. Грклан и
5. Уезична косш су ниже него код [I].
6. Поклойац ]е усправлъен, али н^е толико нагнут напред као
код [I] ; од ждреоне слузокоже и |езичног корена удал>ен ]е ман>е
него код [I], а више него код [й].
7. Отвор усана ]е веки него код [I], а ман>и него код [й].

Порецеже основних вокала.

Да би се олакшало ме^усобно поре^еже вокала, прекопирао
сам средн>у лини]у ]езика и небаца свих вокала на ]едном месту.
^зик ]е код [й] пову-
чен уназад. Уосталом, можда
]е то само последица кон-
тракшф и истовременог спу-
штавъа (а тиме и незнатног
померанца уназад) дон>е ви-
лице. Било како му драго,
ресултат ^е слабо сужаванъе
ждрела.
Ако испоредимо положа]
]езика са положа]ем код [а],
не може се реИи да ]е врло
издигнут, узмемо ли у обзир
да |е код [й] дон>а вилица Слика 15 Положа)" ]езика: — у миру. —,—
знатно више спуштена. код [О], код [д], — код /а/.
Из овога се виде карак- код [7], код /?/. 2 з природне
величине.
теристике мо]ега [й]:
1. Широка усна дуила у медиано] равни (наста]е услед по-
влачежа и спуштажа врха ]езика и уздизаньа меког непца);
2. Уско и ироду жено ждрело (узрок: повлачеже целог ]езика
и спуштаже грюъана) ;
3. Велика гркланова дуйла (ствара се померажем корена
]езика напред, што прати усправл>аже поклопца);
4. Високо меко нейце;
5. Врло узан усни ошвор.
13*
196 Бранко МилетиЪ

Карактеристике мо]ега [а] ]есу:

1. Просшрана усна дуила у медиано] равни (последица спу-
штажа доже вилице);
2. Кратко и уско ждрело (последица уздизажа грюьана и по-
влачежа ]'езика) ;
3. Врло уска грлена дуйла (проузрокована повлачежем по-
клопца и задн>ег дела ]езика) ;
4. Ниско меко неице ;
5. Плоснаш ;'език, врх додиру]е дон>е йред&е зубе;
6. Усни ошвор веки него код и ]едног вокала.
Ако ставимо карактеристике [I] й [а] ]едне поред других,
видеЪемо да су у сваком погледу супротне :

I а
Гркл>ан у медиано] равни надлири на)ужи
Ждрело у медиано] равни на|'шире на]уже
^зик испружен и уздигнут повучен и спуштен
Меко непце на!више налиже
Дон>а вилица на)'виша на]'нижа
Код [Т] има^у дакле сви органи тенденци]у да усну душьу учи-
не што ужом, а ждреоно-грлену да прошире до на^вейе могуНности.

Закдучци.
Бацимо ли макар и површан поглед на сл. 15, одмах Ьемо
приметити да вокали и-о-а-е-1 претставл>а]у три различна типа :
Тип. 1.: [о]-[й]. Суперглотална цев у реду [о]-[й] поста)е
шира и дужа, и то :
1. Повлачежем и спуштажем ]езичног врха ;
2. Померанцем ]езичне масе назад;
3. Дизажем мекога непца;
4. Померажем дожег кра]а ]езика напред;
5. Померажем гркл>ановог поклопца назад;
6. Спуштажем гркл>ана ;
7. Истуриважем усана.
За ]език се ]'едва може реЬи да }е издигнут, уколико и има не-
какве разлике у висини, та ]е разлика по сво] прилици последица
спуштажа доже вилице ко]е се повеНава у реду [й]-[д].
Повлачеже целе ]езичне масе код [й] ни]е велико.
 Прилог за испитива(ье артнкулац^'а помогу рендгенових зракова 197

Повеиаван>е суперглоталне цеви здружено ]е са смаживажем

усног отвора.
Код овога типа састо^ се дакле суперглотална цев од ]едне
веНе ресонантске дупле (уста) и ]едне ман>е (грюьан), ко]е су спо-
]ене уским пролазом (ждрелом). Код [о] поста]у грюьан и ждрело
шири, сем тога се |език помера напред, тако да се суперглотална
цев приближу]е облику другога типа; главна ]'е разлика ме^у жима
у повлачен>у врха ]езика и лабилизац^и кол [б].
Тип II. : [а]. Пошто имамо само ]едног претставника овога
типа, не можемо показати тенденци]у н>еговог развитка, али би
она несумн>иво ишла у правцу трейега типа.
Од првог и тренег типа разлику^е се ова] тиме што има врло
уску грлену душьу, сшьоштен ]език и врло велик усни отвор. Сем
тога према првом типу ]език ]е знатно померен унапред, а ждреона
дупльа ]е шира; од треЪег типа отступа у томе што се преднэи део
1езика налази знатно ниже, а ждрело ]е много уже.
Тип III.: [I], [ё]. Суперглотална цев као целина поста]е ман>а
у реду [I], [ё] (тому се не противи позната чигьеница да про- .
стор измену среджега ]езика и тврдога непца поста]е вейи). Узроци
овога сманэиважа ]есу:
1. Много слабее померанце ]езика напред у реду [1]-[ё];
2. Положа] меког непца, ко]е ]е ниже код [ё] него код [I];
3. Нешто веЬи отклон поклопца код [ё].
Ова] се тип разлику]е од оба споменута тиме што су ]език и
поклопац ]ако померени напред, тако да се суперглотална цев
састо]и од два оштро оделена дела: врло малене ресонантске душье
(преджи део уста) и врло велике (задн>и део уста, ждрело грюьан).
По акусшичком ушиску мо]и су вокали, поре^ени са на]по-
знати]ом вокалном системом, француском, овакви:
[й]\ ме|)у француским преджим и задн.им [а], али, нарочито
/"57/ [й], ближе предаем; отприлике као [а] чешко;

[ё] отворено, близу француском отвореном [е] (кратком);

[ё] мало затворенш^е од [ё], али иде у трупу отворених;
[I] \ отворени]е него француско [1], али не тако отворено
[1] ) као немачко;

[о] отворено, близу француском отвореном [о];

[б] мало затворени]е него [б], али \ош ни]е француско за
творено [о] ;
198 Бранко МилетиЬ

[а] иде jweljy отворена [и]; као чешко;

[й] мало затворен^е, али изгледа да je француско [и] joui
затворен^е.

Меко непце и ресица.

На сл. 16. види се положа] мекога непца и ресице код Mojnx
вокала Пре свега npHMefcyjeiwo да кретан>е мекога непца HHje на
рочито велико; то и jecre разлог
што га неки при скиаскопии нису
ни приметили. На]'више отступа
[й]; код осталих вокала разлика
je врло мала, али се ипак jacHo
види, да je [й] више него [ô], а
[I] више него [ё]. Код вокала
Сл. 16. Положа] мекога непца: са уздигнутим предн>им ]езиком
код [И], .. ... код /в/, — код [а], и код [й] ресица je окренута
код ///, код /?/. унапред, а код вокала са уздигну
2/3 природне величине. тим задн>им делом ]езика ресица
виси усправно наниже.

Величина ждреоне дупле.

(Исп. Таб. 1)..

Ако посматрамо место где je je3HK

нajближи ждреоном зиду (исп. сл. 15 ),
видимо да je пролаз шири него у миру
код [е], [I], а ужи код [й], [й], [о].
Ред у KojeM се пролаз npouinpyje oeaj
je: [й], [д], [й], мир, [е], [ÎJ. Ово
noTBpijyje CTapnja опажан>а. Ja сам ме-
}>утим измерив целу површину измену
корена je3HKa и ждреоне стене (на про
стору KojH je горе ограничен рашири-
важем ждреоне дупле, а доле иде до
врха гркл>ановог поклопца) и према
ресултатима саставио Тяб. I. на Kojoj
je поменути ред друкч^и: пролаз je
и ту на]шири код [I], па затим код [I],
Таб. 1. Величина ждреоне ду-
али ред осчалих вокала je управо обр- пл>е код вокала. (AB — ждрео-
нут: мир, [о], [и], [й]. на стена, s = положа]' у миру).
 Прилог за испитнван>е артикулашца помогу рендгенових знакова 1 99

Грибанов поклопац, (ер1д1о№з).

(Исп. Таб. 2. и 3.)

Таб. 3. Величина простора

Таб. 2. Положа] грюъановог измену {езика и гр.ъановог
поклопца. поклопца.
(АВ = ]език, 5 = положа! у {АВ - ждреони зид, 5 =
миру). положа] у миру).

Грктьанов поклопац креНе се у правцу

наниже у овом реду : [I], [е], мир, [а], [о], [а],
найред „ „ „ : [й], [д], мир, [й], [е], [I].
дакле, што ]е гркльанов поклопац виши, то ]е и удал>ени|и од
ждреоног зида (изузетак чине [й] и мир, ко]и су променили места).
Удальеност грюъановог поклопца од корена ]езика претставл>а
нам Таб. 3.
Видимо поново да \е гркл>анов поклопац на^више удал>ен код
[I], па затим код [е], [а], [д], мир, [а]; ред ]е дакле опет исти
као и горе, само су [о] и мир изменили места (али ]е разлика ме^у
н>има незнатна).

1езична иост (о$ пуоТпеит.)

(Таб. 4.)
Да ^езична кост межа сво] облик и положа] при изговору
вокала било ]е и пре познато. Тачну слику о женом кретаньу
да]е нам само рендген. На Таб. 4. тачке юзначу]у положа] средишта
]езичне кост, у природним размерима. Из табеле се види да ]езична
кост код артикулаци]и вокала ни]е никада тако високо као у миру
(то ]е веЬ приметно Е]кман, исп. стр. 171.). Према мо]ИМ скиагра-
мима помера се ]езична кост:
200 Бранко МилетиЪ

наниже у реду: мир [I], [е], [й], [й], [5];

напред у реду: [I], [а], [а], [д], [е], мир.
Из горььег реда могли би само извуЪи закл>учак да ]е ]езична
кост виша, ако ]е ]език виши и обрнуто. Не слаже се ]едино место

е'
Таб. 4. Положа] ]'езичне
кости.
(АВ = ждреона стена, 5 =
положа] у миру).

вокала [о], али ту морамо напоменути да ]е разлика у положа]у

код [а], [а], [д] незнатна. ]ош нешто могли бисмо евентуално
истаЬи: према положа]у ]езичне кости чине [I] и. [е] ]едну групу,
а [а], [д], [й] другу.
Бранко МилешиЪ.
 Све рукописе вала слати проф. А. БелиЬу, Београд, Франкопанова 28а
или ]едном од сталних сарадника, са ознаком да Je за }ужн. Филолог.

^жнословенски Филолог излази засада два пута годишше у свескама

од 10—16 штампаних табака или у |едно] кн>изи од 16—25 штампаних табака.
Годишьа je претплата 100 дин. како за Кралевину С. X. С. тако и за
иностранство. Старее године (од 4 св.) — 100 дин.; свеске II юьиге засебно
(т. j. Il 1—2 и II 3—4), свака по — 50 дин. Од прве кн>иге остао je мали 6poj
егземплара и може се добити само када се купе све досадашн>е кн>иге (I—VII).
Претплата се шал>е или редакции, Франкопанова ул. бр. 28а, или кн>и-
жарима: Геци Кону, С. Б. Цви}ановиЬу и Ф. Баху у Београду.
Главно стовариште кн>ига Jyжнocлoвeнcкoг Филолога: кн>ижарница Геце
Кона у Београду.
-
 ^ЖНОСЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОГ

ПОВРЕМЕНИ СПИС

ЗА СЛОВЕНСКУ ФИЛОЛОГЩУ И ЛИНГВИСТИКУ

УРЕЪУ1Е
А. Б Е Л И Ъ

уз
СТАЛНУ САРАДН.У

г. г. А. ЛОДЕ-А, проф. СоНёйе йе Ргапсе, А. СТО.т'БЕВИЪА, проф. Унив. у

Лэубллни, К. НИЧА, проф. Унив. у Кракову, Лэ. СТОМНОВИЪА, акад. у
Београду, М. РЕШЕТАРА, б. проф. Унив. у Загребу, О. ХУ^РА, проф. Унив.
у Прагу, Р. НАХТИГАЛА, проф. Унив. у Лэублани, СТ. ИВШИЪА, проф. Унив.
у Загребу, СТ. М. КУЛэБАКИНА, проф. Унив. у Београду, ФР. ИЛЕШИЪА,
проф. Унив. у Загребу, ФР. РАМОВША, проф. Унив. у Лэублани и X. БАРИЪА,
проф Унив. у Београду

КГЬИГА VII СВ. 3—4

ДРЖАВНА ШТАМПАРИМ
КРАЛэЕВИНЕ ^ГОСЛАВИ]Е
БЕОГРАД, 1928-1929
 САДРЖА] 3—4 СВ.

Прилози. СТРАНА
1. Ст. Стано]евиЬ: Када ]е Теодоси]е писао
живот Св. Саве • • • 201 —204
2. Ст. Стано)'евиМ: Чокешина 204
3. Ст. Стано]евиЬ:0 неким мотивима у нашим
народним песмама 205—213
4. Мита КостиЪ: Прилог нашо] лексикографией 213— 215
5. Миливо] ПавловиЬ: Узашно —ужасно • • 215—216

Хроника.
1. Миливо] ПавловиЪ: Речници страних речи
у српском кнэижевном }езику 217—230

Библиография.
Предговор 231
СкраЬенице 231 —237
I. Прасловенски ]език ■ • 237—247
Словенска прадомовина 247—249
Словенска митологи]а 249
II. Акценатска питанэа 250—255
III. О речима: етимологи]е, из прасловенског зна
чена речи и т. д. 255—269
IV. Српскохрватски ]език 269—293
V. Словеначки ]език 293—304
VI. Старословенски ]език 304—313
VII. Бугарски ]език 313—315
VIII. Биографов, аутобиографи^е, некролози и сл. • 316—320
IX. Речници 321
X. ^зички библиографски прегледи, библиографов
филолошких радова и др. 322—324
XI. Везе са пограничним ]езицима 324—325
 ^ЖНОСЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОГ

ПОВРЕМЕНИ СПИС

ЗА СЛОВЕНСКУ ФИЛОЛОГИИ И ЛИНГВИСТИКУ

УРЕТРЕ

А. Б Е Л И Ъ

УЗ
СТАЛНУ САРАДН>У

г. г. А. МЕ^-А, проф. СоНёее с!е Ргапсе, А. СТСМИ'БЕВИЪА, проф. Унив. у

Л>убл>ани, К. НИЧА, проф. Унив. у Кракову, 1Ъ. СТО.|АгЮВИТ1А, акад. у
Београду, М. РЕШЕТАРА, б. проф. Унив. у Загребу, О. ХУ]ЕРА, проф. Унив.
у Прагу, Р. НАХТИГАЛА, проф. Унив. у Лэубл»ани, СТ. ИВШИЪА, проф. Унив.
у Загребу, СТ. М. КУЛэБАКИНА, проф. Унив. у Београду, ФР. ИЛЕШИЪА,
проф. Унив у Загребу, ФР. РАМОВША, проф. Унив. у Лэублани и X. БАРИЪА,
проф. Унив. у Београду

КгЪИГА VII

ДРЖАВНА ШТАМПАР^А
КРАЛзЕВИНЕ ^ГОСЛАВ^Е
БЕОГРАД, 1928-1929
 САДРЖА} КгЪ. VII

Расправе. страна
1. Jb. CTojaHOBMh: ]еяан нов текст скраЬене
Хамартолове Кронике и ]едан нов примерак
млаЬег летописа прве групе 1 —4
2. М. МосковлевиЬ: Акценти поцерског го
вора 5—68
3. Arturo Cronia: Grada о bozavskom narjecju 69— 110
4. Vjenceslav Glavan: Kongruencija u jeziku
starih íakavskih pisaca 111 — 159
5. Бранко M и лети h: Прилог за испитиван>е
артикулаци]а помоЬу рендгенових зракова • • 160—200

Прилози.
1. Ст. CTaHojeBHh: Када je Теодоси]е писао
живот Св. Саве 201 —204
2. Ст. CTaHojeBHh: Чокешина 204
3. Ст. CTaHojeBHh: О неким мотивима у нашим
народ ним песмама 205—213
4. Мита КостиЬ: Прилог Hauioj лексикографии 213—215
5. Миливо} ПавловиЬ: Узашно—ужасно • • 215—216

Хроника.
1. Миливо} ПавловиЬ: Речници страних речи
у српском кн>ижевном ]езику 217—230

Библиографов.
Предговор 231
СкраНенице 231 —237
I. Прасловенски je3HK 237—247
Словенска прадомовина 247—249
Словенска митолоп^а 1 249
 СТРАНА
II. Акценатска питања 250—255
III. О речима: етимологије, из прасловенског зна
чена речи и т. д. 255—269
IV. Српскохрватски језик 269—293
V. Словеначки језик 293—30-4
VI. Старословенски језик 304—313
VII. Бугарски језик 313—315
VIII. Биографије, аутобиографије, некролози и сл. • 316—320
IX. Речници 321
X. Језички библиографски прегледи, библиографије
филолошких радова и др. 322—324
XI. Везе са пограничним језицима 324—325
 ПРИЛОЗИ

1 . Када je Теодоаф писао живот Св. Саве.

Познато je да се задуго mije знало, када je живео Тео-

доси]е, познати прера^ивач Доменти}ановог списа о Св. Сави.
Иако je Теодосф веЬ 1794 издао Кирило ЖивковиЬ, о жему je
прве податке изнео Павле Шафарик 1831 у CBojoj епохално} ра-
справи : Übersicht der vorzüglichsten schriftlichen Denkmäler älterer
Zeiten bey den Serben und anderen Südslawen (Geschichte der serbischen
Literatur I, 1865, 165 и д ; српски превод: Летопис Матице Српске
68, 1845, 1— II). Шафарик je мислио (стр. 46—7) да je Теодос^е
живео у 18 веку.
Чудновато je да je Ъ. Даничик, када je 1860 издавао Тео-
AOCHjeBO дело о Св. Сави, мислио да je то Домент^'анов рад,
иако je Шафарик веЬ 1831 jacHo разликовао та два посла. Када
je издавао Домент^ана (1865), ДаничиЬ je вен добро разликовао
оба дела, и истакао je (стр. X), да je „npepatjeHO Д1-ело Домен-
TMjaHOBo постало XIV BHjeKa и то у npeoj половини". После тога
je В. Jaiuh у CBojoj Истории кнэижевности (1867, стр. 178), на
основу Теодуловог рукописа истакао, да je Теодоси}ево дело
написано пре 1336 (из Koje je године Теодулов препис). Ипак
Е. Голубински у CBojoj Истории цркве (1871, стр. 512) HHje то
узео на ум, па je, по Шафарику, писао, да je Теодос^е тек
1757 написао, по поруцбини митрополита Павла НенадовиЬа, био-
граф^у Св. Саве.
В. Jaiuh je после тога први истакао, да je Теодос^е живео
можда joui у 13 веку (Starine 5, 1873, 19). Сш. Новаковик je у првом
издан>у CBojnx Примера (1877, стр. 238) одлучно рекао да je Тео-
досще у aocAedtboj чеШврши 13 века наново написао Савину био-
граф^у. Чудно je да je Новаковин после одустао од тога свог
мишл>ен>а, и да je 1879 (Starine 11, 1879, 161—2) доказивао да je
TeoÄOcnje писао средином 14 века, а веЬ пре тога (Rad 43, 1878,
193) он je чак тврдио, да je опис крунисан>а Стевана Првовен-
чаног код Теодос^а у ствари опис Душановог крунисажа за
[ужнослоаенски Филолог 1
202 Прилози

цара 1346, ма да се Taj опис налази веЬ у }едном рукопису из

1336 год.! Ипак je у новим издан>има Новаковиневих Примера
остало добро назначено: да je Теодос^е „негде у последи^
четвртини XIII века . . . наново написао живот Св. Саве" (изд.
1904, 239).
И Св. Вуловик ce H3jacHHO за Jarnheeo мишлеже (Го-
дишн>ица 7, 1885, 106), и додао je неке CBoje разлоге и доказе,
щима je мислио да може поткрепити то мишл>ен>е. То je CBoje
мишл>ен>е поновио ВуловиЬ и после jouj у jeflHoj cBojoj рас-
прави, и додао je jouj неке нове разлоге (Годишжица 14, 1894,
245—6).
П. Прошик je у CBojoj кн>изи о старим српским биограф^ама
1897, стр. 71 — 2) назначио, да je Теодос^е писао Савино Жит^е
измену 1264 и 1336 год.
1Ьуб. Ковачевик je у CBojoj расправи о женама и деци Сте-
вана Првовенчаног (Глас 60, 1901, 13—4) рекао само да je Тео-
ÄOCHje прерадио Доменпцана пре 1318 год.
М. Мурко (Geschichte der Südslaw. Lit. 1908, 159—160)
ставл>а Теодос^а у 13 век, а П. Пойовик (Преглед српске кн>и-
жевности 1909, 46—7) каже да je вероватно из Kpaja 13, не после
почетка 14 века.
С. Розанов у CBojoj одлично} студии: Источники, время
составлена и личность составителя беодоаевской редакцш
ЖИТ1Я Саввы сербскаго (1911, стр. 45—6) ме^утим доказу}е,
да je Теодоси^е писао Савину биограф^у измену 1322 и
1336 год.
Напослетку je Ai. Башик (Старе српске биографов 1924,
стр. XVII—XVIII) тврдио да je TeoflocHje живео и радио у друго]
половини 13 и у почетку 14 века.
То je истерла питан>а о добу, када je живео и радио Тео-
ÄOCHje. Као што се види, Теодос^е je првобитно ставл>ан по-
грешно чак у 18 век, па je после време Нэеговога живота поми-
цано унатраг, прво у 15, па у 14, па чак у 13 век. Дуже се вре
мена одржавало мишл>ен>е, да je Теодос^е живео и радио у 13
веку. Али се после jaewia опет реакшф, и неки нови]'и историци
CTaea>ajy га опет у 14 век.
Има ме^утим }едно место у Теодос^а на Koje до сада HHje
обращена пажн>а, а помону кога се, по моме мишл>ен>у, може утвр-
дити несумнзиво terminus post quem non за време када je Тео-
Лоси)е написао CBoje дело о Св. Сави.
 Прилози 203

У причалу о зидан>у Жиче Теодосф говори о томе како

je Сава многыихь д-влатель и здьць и мраморникь искусныихь
ирирель изь грьчьскые землш, како je Сава са Првовенчаним
долазио да обилази гра^евину и да надгледа рад на K>oj,
па их том приликом наоучавааше по воли его оукрасити, tako
и до дьньсь вь исшиноу вьсЪми оукрашена црькви видишь се
(стр. 98).
Познато je да je Жича за време архиепископа JaKOia
(1286—1292) разорена. Архиепископ Данило прича у биографии
архиепископа JeBCTaTnja I да je после JeBCTaTHjeee смрти (4
]ануара 1286) напаствованию великоу вьздвиженига ратьнааго и
мльв-б не мал-в належешти мЪстоу томоу светомоу рекомоу Жидьча,
те je због тога архиепископ JaKOB пренео тело JaHHtwjeBO из Жиче
(стр. 318). О разорежу Жиче говори jacHHje ученик архиепископа
Данила II у H>eroBoj биографии. Он прича за Жичу да вь
мимошьдьшага вр-вмена некогда на дльзЬ стогавьшоу вь ойоусшЪнии
нашьствигемь безбожьнааго гезыка коуманьска, и вьсемоу огнгемь
зажьженоу (стр. 371 —2). После тога, за владе архиепископа
JeBCTaTHja II (1292—1309), м-всто то поновлюно бысть нь не
сьврьшено, ьакоже 6Ъ исйрьва, па je онда тек Данило као архи
епископ потпуно обновио Жичу. OnncyjyHH шта je све том при
ликом учинио, Данилов ученик прича, ме^у осталим, и да je цркву
покрио оловом, ветьхош ошьгемь (стр. 372).
Према томе, Жича je била разорена измену 1286 и 1292,
било при HanaÄajy Шишмана из Видина, као што мисли проф.
К. Jupenek (McTopnja Срба I, 246), или при jeAHOM од плачкашких
похода браЬе Дрмана и Куделина, Koje су они чинили из Брани-
чева (1. с. 115; ср. В. Пешковик, Манастир Жича, 1911, 11). После
тога je Жича нешто поправл>ена, за архиепископа JeecraTHja II
(1292— 1309). На оправци Жиче радили су после нешто и архи
епископ Сава III (1309—1317) и можда Никодим (Пешковик, I.
с, 11), али je манастир потпуно обновио архиепископ Данило II
(1326-1338).
Очевидно je, да je Теодос^е, када je написао, да Жича и
до дьньсь вь исшиноу вьсЪми оукрашена црькви видить ce, mije
могао мислити на обновлену Жичу, jep она за архиепископа JeB-
стащ'а нще била сасвим ресторисана шкоже бЪ испрьва, а пот-
пуна je ресторашф изведена тек за архиепископа Данила II. Да
Теодоси]*е HHje могао помишл>ати ни на Жичу после ове ресто
ране види се по томе, што ученик Данилов истиче да je при
1*
204 Прилозп

Toj ресторации скинуш Шари кров, па je она поново покривена,

док Теодоо^е изрично каже, да Жича и до данас сВЮ/и украшена
онако како je Шо йо vüyuicSiBUMa Св. Саве извршено: Сава Majcrope
наоучавааше по воли lero оуркрасити, гако и до дьньсь ... ви-
дить се.
Према томе мислим: да се као terminus post quem поп за
саставлан>е Савине биографов од Теодоси]а може утврдити
1292 год.
Београд СШ. CíüaHojeBuK.
11 нов. 1928.

2. Чокешина.

М. Ъ. Миликевик je тврдио, да je манастир Чокешина постао

jaMa4HO у npßoj половини 18 века (Кнежевина Cpönja, 1876, 426).
Г. Вл. ПешковиН je, свакако на основу }едног записа, чша година
HHje сигурна (Л>уб. Cmojameuti, Стари српски записи и натписи
IV, 1923, 48), изрекао, сасвим оправдано под сумнюм, мишлен>е,
да je HajcTapHjH спомен о манастиру Чокешини из 1541,адани}е
познато кад je Чокешина сазидана (Народна Енциклопеди]а IV,
1929, 962).
У jeflHoj повели босанског крала Стевана Томаша, издано]
14 октобра 1458 логотету Стевану Ратковику, Haöpajajy се иман>а
и села Koja му je крал дао, па се ме^у жима помин>е и Чокешина
црква: дасмо логофетй Степана села и црьквв, што е држаш
Богдань Чокеша (Rad 1, 1867, 157). Мало дале помин>у се изрично
„Чокешина села". Ме^у тим селима Koja je држао Богдан Чокеша
наведено je и „село Димковци конь Заслона". Заслон je, као што
je познато, Шабац (Годишн>ица 9, 1887, 5—6), и према томе je
„Чокешина црква" била у томе Kpajy.
Манастир Чокешина je вероватно на месту где je била
„Чокешина црква".
Да напоменем joui, да се ме^у Чокешиним селима изрично
помин>е „село Обрамики с црьквомь". Требало би потражити, да
ли HHje у околини Чокешине гдегод сачувано то име?
Сш. CülaHojeBuk.
 Прилози 205

3. О неким мотивима у нашим народним

песмама.

А. Зидаьье Раванице.
У познато] народно] песми Зидагье Раванице кнез Лазар
говори о томе, какву цркву мисли да подигне :
УдариЬу темел> од олова,
Па Ъу цркви саградити платна,
СаградиЬу од сребра би]ела,
Покричу ]е жежешцем златом,
Поднизати дробни]ем бисером,
Попун>ати драги]ем каменеем.

Милош ОбилиН одвраЪа кнеза Лазара од те намере, са

овом мотиващцом:
Узми, кнеже, кн>иге староставне,
Те ти гледа] што нам кн>иге кажу :
Настало ]е пошл>едн>е ври]еме,
ХоКе Турци царство иреузети,
ХоКе Турци брзо царовати;
ОбориНе наше задужбине,
ОбориЬе наше намастире,
ОбориЬе цркву Раваницу,
ИскопаЬе темел» од олова ....
И цркви Ье растурити платна ....
ХоЪе цркви покров растурити ....
Са иркве Ъе бисер разнизати ....
ПовадиКе то драго камек>е ....

Стога Милош предлаже, да се „гради црква од камена", и

кнез Лазар прихвата та] предлог.
Цео ова] мотив узет ]е из византиске легенде о зидан>у
цркве Св. Софи]е у Цариграду.
У то] се легенди прича, како ]е цар ]устини]ан у Св. Софи]и
„хтео да начини под (патос) сав од сребра, али му то ни]е са-
ветовано, ]"ер Ье кра]н>и сиромаси разграбити те сребрне плоче.
Они ко]и су га од те намере одвратили били су Атиняни фи-
лозофи и астролози : Максимили]ан, ]ероте] и Симвул, йроричуки
да ке у йоследн>а времена доки нейознаШа царства ко\а ке ошеши
шо благо. Тако се он, по н>ихову савету, окануо тога" (Тк. Рге^сг,
5спр1огез опешит СопзЬтлпороШапагит I, 1901, 97. Превод
г. проф. Д. Анасшаси/евика).
206 Прмлози

Очигледно je, да je исти мотив у легенди о зидан>у Св. Соф^е

и у Hauioj народно} песми. Може се чак утврдити и ко)ш je путем
та] мотив из византиске легенде могао уЬи у нашу народну песму.
Th. Preger, Die Erzählung vom Bau der Hagia Sophia (Byzan
tinische Zeitschrift 10, 1901, 458), мисли да je та легенда постала
у npBoj половини 9 века, док С. ВилинсЫн, ВизантШско-словянсмя
сказания о созданш храма Св. Софж Цареградской (1900, стр. 60)
докззу}е да легенда о зидан>у Св. Соф^е има неколико редакщф:
прва je постала у почетку 12 в., а друга у 13 или 14 веку. Ова
друга редакшф йреведена je на словенски. И треЬа, мла^а редак-
щф TaKotje je прево^ена (Исп. и К- Krumbacher, Geschichte der
byzantinischen Litteratur, 1897, 2, 427).
Од словенског превода легенде о Св. Соф^и позната су
два рукописа, jeÄaH српско-бугаиски, и ]'едан чисто српски (Ви
линсЫн, 1. с. 28). То су меЬутим, како je Вилински утврдио (стр.
38), два разна превода.1)
По jeflHOM преводу помет то место гласи : Помысли црь въсъ
црковныи cnoÄie сътворити сребрьнъ, и йтолгенъ быстъ ш Аеш'
йв'бздшчътП.ь ш Ершееа въсесъв-втнаго. Изв-Ьстише бо ем&, тко
въ поагБднгее днш пршдйтъ upTßia тъмна и възмйтъ градъ съи,
црю шст&пи ш таковаго помышлшша (Вилинскш, 1. с. 88. Ca овим
текстом се слаже и руски превод стр. 20).
У другом преводу то место гласи : Вьсхогб и въ по и
поземльное xpá вьсе сребрьно сьтворй, вьзбранюнь бы ш неко
торый Аежеань любомйдрш сйщш, МаГима, Iepoeea глюшж шко
вь йослЪднаа лЪша и днш йриедШь ußie скоудны вь имЬнии, и
разбт храмоу йоземльное йода; аще ли же камеше бЬдеШь, сшо-
юши имашь храмь до скончаша мирН. И тако шстйпи ш начинажа
(ВилинсЫн, 1. с. 104).
На нашу народну песму je очевидно утицао ова] други превод.
Сш. CüiaHojeBuk.

Б. Марко Крал>евиЪ и соко.

У народно} песми, Kojoj je Вук ставио горн>и натпис, прича
се како се Крал>евиЬ Марко разболео, па je легао „nOKpaj пута
друма jyHa4Kora". На н>егов eanaj долетео je соко, и
Над Марком je крила раскрилио,
Па je Марку ладак начинио.
') Jeaati руски превод овс легенде с Kpaja 12 века издао je архим.
Леонид 1888.
 Прнлози 207

Мотив да птица, особито орао, штити од сунца или кише,

налази се више пута у хришнанским светачким легендама. Тако
се у жити]у епископа Св. Серващуа, ко]'и je живео у 4 веку, прича
како je он jeAHOM заспао у полу, a dormiens in campo ab aquila
protegitur (Acta Sanctorum, Mai III, 1866, 215). У жити]'у Св. Ме-
дарда, ко\н je живео у 6 веку, прича се, како je он jeÄHOM ишао
по киши; том приликом Эедан човек videt aquilam alarum expan
sione, omnique ad hoc distento corpore tarn congruenter puerum co-
operire, ut in nullo, cum circumquaque pluvia illa grosseretur, ab
inundante aeris illius contingi posset exundatione (Acta Sanctorum,
luni II, 1867, 87). У жит^у Св. Бертулфа, ко]'и je живео у 6 и 7
веку, прича се, како je он jeÄHOM ишао по страшном шъуску, а
mirae magnitudinis aquila, caput ipsius obumbrando, circumvolitabat,
pluviaeque incommodum alis expansis ab eo fugabat (Acta Sanctorum,
Februarii I, 1863, 686). У жит^у Св. Лудвина, ко'щ je живео у 7
и 8 веку, прича се, како je био у лову, па се заморио, те je легао
да се одмори, a aquila oppansis alis caelitus faciem quiescentis ab
aestuantis ardore solis profexit (Acta Sanctorum, Sept. VIII, 1865,
170). У другом жити}у истога свеца прича се Taj floratjaj овако:
Et ессе, divinae providentiae decreto avis aquila, avis acutissima
visus acumine, se suo pondere libravit in aere, et expansis in faciem
quiescentis alis umbraculi funda suavere (?), défendit eum a caloris
intemperie (1. c, 175).
Ме1)утим, нама Taj мотив нще дошао из тих легенди, него
вероватно из Зонарине биографи]е византиског цара Васили}а I
(867-886).
Византиски хроничар 12 века Зонара, прича у биографии
цара Васил^а I ово : „Васил^е je био мало дете, а н>егови роди
тели су жн>ели, док je за то време детенце спавало на сунцу.
MetjyTMM je орао, летели ниско, правио малишану сенку раши-
реним крилима. Мати пак, чим je видела орла, како се примиче
ььеном чеду, вриснула je и полетела je синчиЬу, па je камежем
отерала орла. Но кад се она вратила на посао, опет je орао
пришао успаваном детету, вршеЬи исту службу" (Zonara, 1. XVI,
с. 6, Ed. Bonn. IV, 18. Превод г. проф. Д. АнасшасщевиЫ).
Познато je да je Зонара преведен на српски вероватно у
почетку владе Стевана Душана (В. М. Weingart, Bysantské kroniky
V literature cirkevnëslovanské I, 1922, 118—20). У том српском
преводу 14 века наведено место гласи : Егда бЪ отрочь Bacwiie,
пршдоше родител!е его на жетвв жети, носещеи сего, и швы
208 Прилози

тыцахй се жеты ниве сотроче же Васиш'е cntuie на сльнци. И

пришьдь орль простр-вть крил-Ь свои надь нимь, сътвори се нем8
шсвгае ш сьлнца. Мати же его вид-fe вьши орла надь отрочетемь
възйпи гласшмь и притече Фгнати орьла, метае камешемь нань,
и Фгнавши сего шиде жеты. И вънкзгда начеть жеты, a6ie пржде
орль вьториц-вю и окрили отроче, и пакы мати его разгнгевавьши
се гонгаше шрьла, орьлй же приходЪща многократ, йв-Ьде мати
его, гако знамеж'е нзсть добро (Starine 14, 1882, 140).
Нн]е немогуЬе да je мотив у народно} песми, како соко
штити КралевиЬа Марка од сунца, узет из ове Зонарине приче.
Сш. CuiaHojeBuh.

В. „Ja сам свако по овци повнавб".

Г. СвеШозар Томик пише у cßojoj расправи о Дробн>аку
(Насел>а 1, 1902, 466—7): „Деси се да се чобанин успава, а оно
се преко Höh o6jam»H по jeÄHO 30 до 40 оваца, па у ]утру мука,
пун таван }агн>ади, а не зна се Koje je од Koje овце ... У таким
приликама чобанима je мука, али ако су старки и искусней, ипак
ничега се не плаше. Они само стану меЦу овце, и иосматра]у како
овце тако и janbafl, па свако jame üo jtajuu йознаду". Затим
г. ТомиЬ наводи познате стихове у народно} песми о женидби цара
Стевана, када Милош Во}иновиЬ, на питание цара Стевана, како
fte познати жегову вереницу кад je никада ни)е видео, одговара :
Не брини се, царе господине!
Кад ja 6ejax у Шари планини
Код оваца дванаест хшьада,
За ноЬ буде по триста ]'ан>аца,
Ja сам свако по овци познаво.
Има }едан податак по коме се види, да je та вештина распо
знавала jaratoaua по овцама била позната на Балканском Полу-
острву join и у раннем среднем веку.
У делу Теофанових наставл>ача о Истории Визанще, у би
ографии цара Михаила II (820—829) прича се о н>ему (Theoph.
Cont., Ed. Bonn. 43—4) : „Он je ценно само CBoja знан>а. А она
су се састо}ала у томе да погоди, Koja be од прасади бити го-
ja3Ha и крупна, a Koja he остати мршава и ситна, да уме cTajaTH
код Kolba ко]'и ce 6auajy, да вешто одскаче далеко од магараца
щи ce pHTajy, да се одлично разуме у мазгама, разлику]'уЬи, Koje
су од н>их на]подесни}е и на}бол>е као теретне, a Koje су Haj-
мирни^е за jaxaH>e, не будучи плашл>иве ; шта више, да, што се
 Прилози 209

тиче кон>а, распозна]"е ме^у н>има, само кад их погледа, ко]И су

]аки и на]бржи за трку, а ко]и су издрдаъиви за борбу; затим,
што се тиче оваца и крава, да зна, ще су плодне, а ко]е су од
природе обилато млечне, и, шшо /е ]ош чуднще, да и за време,
кад се код н>их маши и младунци не дозива\у, одредиши,
ко\е \е младуте од ко]е ма]кеи (превод г. проф. Д. Анасшасщевика).
Сш. СШано/евик.

Г. „Троглав Арапин".
У нашим народним песмама помижу се неколико пута тро-
глави л>уди (специ]*ално троглави Арапин), са ко]има се боре наши
]унаци.
И познати византиски народни ]унак из 10 века Диоген
Акрита бори се у грчко] народно] песми са зма]ем ко]и има
шри главе, из ко]'их избща Пламен и мун>е, и чи]и сваки покрет
потреса землъу грмл>авином (Сп. 0'\еЫ, р1бигез ЪугапЫпез II, 1913,
303. Исп. и Херодота VI, 82).
У византиско] хроници, познато] под именом Теофанових
наставл>ача (К- КгитЬасНег, ОезсЫсЫе с!ег ЬугапИш'зспеп ЫМе-
гаШг, 1897, 347—9), прича се о ]едно] статуи са Шри главе, ко]а
]е посщала у Цариграду за владе византиског цара Теофила
(829—842) ово: „А пошто ]е он (Теофил) дошао на престо, по-
частвовао ]е овога ^ована Морохарзани]а) на^ре за син^ела, а
затим га ]е наместио и за цариградског патриарха, ]ер му ]е он
Уован) обеЬао нека прорицала помогу леканоманще (?) и вра-
чан>а. Ево како ]е било то врачан>е. Кад ]е }едном приликом неки
некрштени и дивл>и народ, под во^ством три]у поглавара, пу-
стошио и пл>ачкао по византиско] земл>и, и док ]е Теофил због
тога, за]едно са свима сво]им поданицима, као што ]е природно, био
у оча]ан>у, .|ован га ]е уверавао, да се може отрести тога оча]'ан>а,
а испунити се храброшЬу и радошЬу, ако само послуша н>егов
савет. А ево какав ]е то био савет. Ме^у бронзаним сшашуама,
подигнутим у узаном простору хиподрома, говорило се да има
/една сШаШуа, изранена са шрима главами, ко]у ]е неким чаробним
речима наменио во^ама оног народа, .1ован \е дакле тражио да
се иску]у огромни гвоздени чекиЬи, ]еднаки по бро]у са реченим
главама, и да се даду тро]ици л>уди, ко]и би се одликовали ]ачином
мишица, а они да у известан ноЬни час стану уз н>ега код поме-
нуте статуе, и да, држеЬи чекиНе у рукама замахнуте, распале
210 Прилози

жима, чим им он Оован) нареди, сви за^едно свом снагом, тако

да те главе }едним ударом и npoöojeM одсеку. Обрадовавши се,
а х^едно и пренеразивши се на те речи, Теофил нареди да се
Taj посао изврши. Кад су се дакле доцкан у ноЬ nojaBww на
лицу места л>уди држеЬи чекиЬе, JoeaH je, KpnjyiîM се гра^анским
оделом ко je, изговорио у себи чаробне речи KojHMa je силу оних
Bolja пренео у статуу, или боле реЬи, снагом ^авола сломио je
пре^ашььу снагу статуе, па je онда заповедно да сваки од оне
Tpojnue распали jyHa4KH и jaKO. При том су дво}ица н>их, замах
нувши не може бити силнж>, одсекли две главе статуине, а треЬи
je, ударивши слабее, Tpehy главу мало накренуо, али je нще целу
одрубио од тела. Тако се затим десило и са во^ама. У жестоко}
сва^и, Koja je ме^у н>има букнула, и у ме^усобном гра^анском
рату, од руке ]еднога во^е погинула су дво}ица и одсечена им
je глава, а само се треЬи спасао, али не читав. Тиме je OHaj народ
био доведан до ничега, па je nojypno натраг куЬи као бегунац и
несреЬник" (Theophanus Continuatus, Ed. Bonn., 155—6. — Ср. J.
Bury, A history of the Eastern Roman Empire, 1912,443—4). У Ма
дридском рукопису хронике Job. Скилице има слика Koja прика-
3yje горе описану операнду са троглавом статуом.
Ни]'е немогу1пе да je прича о Toj троглаво} статуи у Цари-
граду утицала на грчку, па, можда, било преко н>е или директно,
и на српску народну песму. Г. проф. В. Чщкановик, на}бол>и
зналац тих ствари у нас, обратио ми je пажн>у да се у нашем
народу прича да je и цар TpojaH имао три главе (М. Ъ. Мили-
heeuh, Кнежевина CpóHja, 1876, 423). И у словеначким народним
песмама поминку се }унаци са три главе (J. Gruden, Zgodovina slo-
venskega naroda I, 1911, 130. — Исп. и T. Maretica, Nasa narodna
epika, 1909, 185—6).
СШ. CCuaHojeBuh.

Д. „Прикова га за Ле^анска врата".

У no3HaToj Haujoj народно} песми о женидби цара Стевана
прича се како je Милош BojhhobhIi гонеЬи „би^ело Латинче"
дотерао га до Ле^анских врата,
Ал' Ле^анска врата затворена;
Пусти копл>е Милош ВоиновиИ,
Те прикова би)'ело Латинче,
Прикова га за Ле^анска врата.
 Прилози 211

И у Äpyroj jeflHoj народно]' песми: БановиЬ Секула и паша

СоколовиЬ (Б. ПеШрановик, Српске народне njeçjwe II, 1867, 437)
каже се
Уз врата га копл>ем приковао.
Да су се таки случа|еви у средн>ем веку заиста догадали,
показухе ова прича. Византиски историк 6 века Прокопке прича
у CBojoj истории византиско-готских ратова, како je 537 год. за
време борбе око Рима „на кашци Салери]а CTajao }едан човек,
висок и добар ратник, у оклопу и са шлемом на глави, не не-
знатан у готском народу. Он HHje CTajao у реду са другима, него
je CTajao пред }едним дрветом и бацао je стреле на утвр^еже.
Овога je човека jeflHa справа, Koja се налазила на кули с леве
стране, oy4ajHo погодила. Прошав кроз оклоп и кроз н>егово
тело, стрела се преко половине забола у дрво, па га je прико
вала CBojHM заби]'ан>ем и обесила га мртвог о себе" (Прокопке,
Готски рат, Ed. Comparetti, I, 166—7).
Сш. CmaKojeeuh.

Ъ. Забрана лова у недел>у.

У нашим народним песмама има података по ко}има се види
да се код нас у среднем веку сматрало, да je ловити неделюм
грех, и да се ономе ко у неделу иде у лов fleinaeajy разне не
прилике и незгоде.
У вези са тим можда HHje без интереса поменути да je
црквени синод, ко]» je држан у Саболчу у yrapcKoj 1092 год.,
донео и oöjaBHo ]еяан заюъучак KojHM се забран^е и строго
кажн>ава ловл>ен>е у недетъу и празничне дане. Особито je строга
казна одре^ена у тим случа}евима за свештенике. О томе говори
12 заюъучак поменутог синода. Он гласи: Si quis in his diebus
venatus fuerit canibus, equo careat, sed equum bove redimat. Si vero
presbyter aut clericus fuerit venatus, ab ordine descendat, usque ad
satisfactionem (J. Mansi, Sacrorum conciliorum nova et amplissima
collectio, 20, 1775, 762).
Сш. Cuxanojeeuti.

E. „Од дво^ице четворицу гради".

У нашим народним песмама прича се понекад, како je неки
наш jyHaK (веЬином je то наравно КралевиГл Марко) пресекао
сгога противника, уздуж или попреко, на flßoje.
212 Прилози

Г. Шамшаловик je у Наставном BjecHHKy, 23 и затим 30

(1922) 274, навео неколико података из извора старог и сред жег
века, у KojHMa се прича о таким случа}евима, по KojHMa се види
да je онда заиста било тако снажних луди ко'\л су могли човека
у nyHoj paTHoj спреми са панциром пресеЬи на дво]'е. Г. Шам
шаловик je навео Плутарха KojH то прича о епирском крал>у
Пиру, затим Chanson de pèlerinage de Charlemagne и Chanson de
Roland, где ce то прича о Карлу Великом, затим jeAHor писца
18 века (Abraham a S. Clara), ко]'и то прича за ]едног BojHHKa у
Bojciw немачког цара Фридриха Барбаросе, и напослетку енглеског
историка Гибона, KojH то прича о Готфриду Бул>онском.
У допуну чланцима Г. Шамшаловика, ja hy навести из извора
неке податке о таким примерима, ко)н су се десили у нашим
земл>ама или у h>hxoboj близини. Ако HHje било и код нас у
среднем веку jynaKa ко]и су могли изводити таке бравуре, онда
je наш народ о томе могао сазнати много вероватн^е по случа-
)евтла Koje hy ja овде навести, него по онима Koje je навео
Г. Шамшаловик.
Вилем Тирски прича (1. v, с. 6), како je при напада}у крсташке
BojcKe на Антиохи}у „Херцег Лотриншки, ко]н се за време целе
борбе држао H..jxpa6pHje, дао тако изврстан доказ CBoje хра
брости да je то дело, ко]ш je он код целе BojcKe задобио велику
славу, вредно вечнога спомена, jep, пошто je он многим оклоп-
ницима jeÄHHM ударцем одсекао главу, pacekao je он jeflHor непри-
jaTe^a, KojH je особито дрско на н>ега насрнуо, ма да je имао
оклоп," йо средини на deoje, тако да je горной део изнад пупка
nao на землу, а други je део са кон>ем, на коме je седео, дошао
у варош."
Византиски историк Михаило Атал^ат, ко]н je описао дога-
fcaje у Византии од 1031 до 1079 год. (К. Krumbacher, Geschichte
der byzantinischen Litteratur, 1897, 270) прича, како се Михаило,
отац цара НиЬифора Вотан^ата (1078—1081) под Солуном нео-
бично храбро борио. Он je, каже Атали}ат, „испраЬао . . . мачем
противнике под земл>у, одсеца}уЬи неком }едним ударцем главу
3ajeflHO са руком, другого ирейоловл>ава]уки, некога черечеЬи, и
сващаким другим ударцима сатируЬи их и 3anpenaujfcyjyfcH их"
(Mih. Attaliates, Ed. Bonn. 321. Превод г. проф. Д. АнасШасщевика.
Ср. Rad. 27, 1873, 127).
Исти писац прича о борби бунтовника ЪорЬа Мани]ака
против BojcKe византиског цара Константина Мономаха (1042—105-1)
 Прилози 213

у близини Солуна у августу 1042 ово: „И задавши многе ]аде

царским во}ницима, Koje je запрепастио CBojHM неодол>ивим наср-
тан>ем и сопственоручним пробуражаван>ем, jep се он тукао и
излагао опасностима на челу свога л>удства, и ни]'е било ран>е-
нога н>еговим мачем, а да му он HHje одсекао половину Шела или
више. За таког je он несавладл>ивог и гвозденог jytmica важно,
jep je био висок, плеЬат, страшан по изгледу и одлучан" (Atta-
liates, Ed. Bonn. 19. Превод г. проф. Анасшасщевика. — Исп.
H. Скабалановичъ, Византйское государство и церковь въ XI в-бкЪ,
1884, 58;.
Никита Акоминат, византиски историк 13 века (Krumbacher,
I. с. 281—5), прича за jeднoг немачког BojmiKa, како je у Мало}
A3HjH н>егов мач „ceojoM властитом тврдоЬом и снагом онога
ко)и га je носио извршио тако дивно пресек да je ударенога
раздво]ио на deoj'e, а и кон> je зло прошао, пошто je ударац ра-
секао седло" (Nicetas Acominates, Ed. Bonn. 549. Превод г. проф.
Д. Анасшасщевика).
Сш. CûlaHojeBuk.

4. Прило.г Haujoj лексикографии.

СолариЬево сазнаже: „да е- къ утвржденш -взыка коего и

нътова правописаж'я перво основаше Словарь и Писменица"
(Поминакъ Книжесюй, въ Млеткахъ 1810, стр. 37.) — осетио je
joui много раните и дубл>е Захарка Орфелин и у ^едном приватном
писму митрополиту Путнику га je образложио.
ПолазеЬи с далекосежним плановима, али жали Боже веЬ у
последнем стади}у туберкулозе, у Беч да заузме место коректора
Курцбекове српске штампари]е, Орфелин je понео собом веЬ
готову rpatjy од 4100 речи за CBoj „Славенскш Словаръ" (ко'ул
сам описао у свом раннем раду : Непозната Дела Зах. Орфелина),
затим започету гра^у за немачко-српски и латинско-српски словар.
Да Taj замашни посао доврши, требало му je 20 разних лексикона
Koje je побележио, али нще могао да купи. Ради тога се из Беча
обратно за помой од 20 дуката своме добротвору карловачком
митрополиту Путнику с писмом од 27 jyлa 1783.
То за HCTopnjy наше лексикограф^е и акцентолог^е важно и
занимливо писмо, у ком Орфелин — пре Копитара и Вука —
образложава неопходну потребу словенског и српског речника за
214 Прмлози

учен>е домаЬег кн>ижевног и страной немачког и латинског }езика,

у целини дословно гласи :

Превосходйтелн'Ьйшш
Мйлостив-Ьйшш Гдинъ мой и архипёстыръ !
Ваша Ейцелленша мйлостив'Ьйше изволите аю смълостъ
мою простйти <ице настоящее моё писаше Вамъ неагбдно бадетъ:
общая бо нйжда принйдила менё къ семй. ]а ув-Ьряю себе, что
Вашей Ексцелленщи изв-Ьстно естъ, како юношество наше въ
царств* семъ дблженствйетъ инностраннымъ, пачеже латйнскома
и нъмёцкомй газыкомъ шбйчатися, и мы вйдимъ, слйва Богу ! мно-
жайшыя въ гЪхъ газыкахъ доволное полачйвшихъ искйство: но
жалость бы дблжна быти обща, что таюе въ своёмъ собственномъ
газыкъ искуства лишаются, и за то, чтб либо своймъ газыкомъ
въ пблзй и въ просвъщёше народа своего, [гакоже въ другихъ
нарбдахъ бываетъ,] ниже сочинйти, ниже превестй мбг&тъ : а'ёже
происхбдитъ едйнственн-Б ш недовблнагш славёнскихъ и чйстихъ
сербскихъ речёнш знаш'я, егда Лексикбншвъ свойхъ не имЪемъ;
а не мёньшая тщета и т^мъ бываетъ, которые предречённымъ
газыкомъ учйтися начиня'ютъ, понёже не им"Бюще съ нашимъ
газыкомъ Лексикбншвъ, съ велйкимъ тр&домъ и чрезъ долгое
врёмя едва понимёютъ речёш'я оныхъ газыковъ. Недостатокъ сей
слъдователнш собол'Ъзновате ш семъ убъждаетъ менё два ле
ксикона, т. е. нъмецкш и латйнскж списати, и [речёш'ямъ ихъ
наши славенсю'я и сёрбсмя, съ помощ1ю како Россшскихъ раз-
ныхъ Лексикбншвъ, тако и благоискусныхъ мужей приложити, и
роса'исю'я речешя въ славенсю'я и сёрбаш шбращати].1)
На дъло аё га всего себе, ради пблзи нарбда нашегш, съ
радоспю жертвую, обаче къ покзпию нйждныхъ къ сему книгъ
нищетбю гЬснш шграничёнъ нахождуся, и нижё кому ли бо иному
шбратйтися и помощи трёбовати знаю, развъ- тому, ш котбрагш
по справедливости весъ народъ всякагш шжидйетъ просвъчцёжя:
и кто естъ сей, аще не той, который верховное въ церквьй нашей
сёрбской пёрвенство ш Бога получйвъ притяжаетъ? Прешсщённая
С1я особа естъ въ Вйшей Е^еллёнц1Й : Сегш ра\п.и га йменемъ
всЬхъ, н8жд8 до предречённыхъ газы'кшвъ имъющихъ нацюнна-
листовъ Ваша Е^еллёнц|'ю кол'внопреклбннш прошй и молю, чтобъ

1) Ова] заградом обележени део писма штампао ]е Д. Руварац, Захарка

Орфелин, животописно-кнзижевна црта. (Споменик С. К. А. X, 90)
 Прилози 215

на под6б1е Оца нбнагш умилосёрдилися ш всбхъ, и предшбя-

вленное мое предпр1ят1е съ двадесятъ дйкатшвъ, чрезъ векслъ
пославши, подкр-впйти соблаговолйли да бы га зд-в, у н^коегш
книгопродавца шбр"Бтающ1'яся всб россжсюя лексикбни донёлъ
ещё с&тъ ; такожде едйнъ н-вмёшаи [понёже латинсю'я им"бю] но-
воизданыи, въ пятихъ томахъ въ велйкомъ кваргв состоянии
слбварь купйти, и дътю безъ оп8скашя врёмени начати воз-
мбглъ. —
Сицевбе же Вашея Е^еллёнцж высокбе благод-вяше б8д&
надлежащимъ ббразомъ въ предслбвш [по дозволёш'ю Вашемй]
шписати такш, да весъ нарбдъ бное съ благодарнымъ сердцемъ
ш рбда въ родъ воспоминати и прославляти бвдетъ. Въ ожи-
даши убо сегш во всвмъ благод-вятя, ш знаемйю ш должностяхъ
пресвутерскыхъ кнйг8 преписбмъ шкончйти мог& ; межд%8 же гвмъ
и всегда мене высокой отчёской и архипастырской милости пре-
пор8чая, со всякимъ высокопочиташемъ пребиваю.
Вашея Е&целлёнцж
Въ В1енн-в 27. ют'я 1783.
препокорно-понизн-БЙшж сл8га
Захар! а Орфелжъ
(Оригинал у збирци рукописа Патри]аршке Библиотеке у
Карловцима).
Др. Миша Косшик.

5. Узашно — ужасно
— ]едан случа] индивидуалне и непотпуне метатезе —
Ова] пример метатезе узашно < ужасно забележен ]е од ]ед-
ног младог, факултетски образованог човека, али ко]и ]'е изразити
вербалистички тип, и код кога ]е забележен читав низ индиви-
дуалних метатеза.
^зични покрет се управл>ао према интензитету слогова: жа
има око четрдесет пута ман>е примера у КарациКевом „Р]ечникуи
но за у почетку речи ; таква искана метатезе наслан>а се на
дублетну форму предлога уз — уза, а при томе склоп последн>ег
слога ни]'е имао никакве улоге. Тиме ]е ]асно што се ни]е добио
облик *усажно, ]ер ]е уса- далеко слабее укорен>ено него уза.
216 Прилози

При OBoj метатези извршена je само измена начина артику-

лаци}е другог и четвртог елемента; природа звучности остала
je на свом месту код оба фонема. То би се схематички могло
претставити овако :
1 2 3 4 5 6
ужасно

уза ш н о
Овакав спуча] долази у ретке nojaee непотпуне метатезе,
и од примера забележених у научно} литератури занимл>иво je
навести с. н. Schersant м. Sergeant1), реч диалекатски уопштену,
док je наш пример индивидуалан.
У овим случа}евима имамо „калемл>енье", контаминаци}у еле-
мената два фонема; ти елементи, дакле, могу се еманциповати
и понашати као самостални, одво}ити се од свог фонема и уЬи
у састав другога. Такви примери, из Kojnx се види сложеност
психолошке претставе гласа и независност жених елемената,
flo6njajy ширег 3Ha4aja кад се доведу у везу са образованием по-
}единих гласовних претстава и целог фонетског система у деч}ем
]'езику, затим са анализом неких cny4ajeea делимичне асимилащ^е
и дискмилаци}е, као и са резултатима померанца акцента у нашем
je3HKy.
Занимливо je приметити да je акустички утисак ове мета
тезе без ефекта; унутрашн>а акустичка слика ужасно тако je
jaKa да надвлада утисак акустичке сензашф узашно. Oeaj cny4aj
дакле иде у чисто индивидуалне nojaße. Schersant пак диалекатски
je могло бити уопштено као страна реч, при ч^'ем ширен>у облик
с метатезом ш]е могао бити коригован }езичким осеЬан>ем у
ново] средини.
Миливо] Павловик.

Додатак. — Можда би било простое претпоставити асими-

лащф по начину артикулац^е : ужасно > у *ужашно, па затим
дисимилац^у *ужашно у узашно.
А. Б.

!) Н. Paul, Prinzipien der Sprachgeschichte. Vierte Aufl., s 65. (§ 45.).

 ХРОНИКА

Речници страних речи у српском ккъижевном ]езику.

i
Питан>е о страним речима у нашем кгьижевном }езику има
релативно веЬи знача], колико због н>еговог наглог и брзог развитка
толико и због разних тувинских утищца Koje су претрпели noje-
дини диалекти народног }езика. У н>ему се могу уочити прави
сло]'еви тувинских наноса; однос пак измену тих наносних еле-
мената меньао се: }едне су ce nojaee губиле, друге ]авл>але, и Taj
живот речи ту1}Инског порекла има много занимл>ивости. Знача]
овог питан>а по)'ачао се у последнее време не само због наглог
пораста културних и техничких новина, веЬ и у вези са опште-
]езичким nopeMehajHMa изазваним великим ратним и социалним
дога^има. Тако, ово питание nocTaje и врло сложено. Отуда у
нас и много покуша]а израде речника страних речи.
Рад на речницима ове врете, нарочито у ]езику где je то
питание сложено, захтева и широко познавание страних }езика и
темел>но знан>е свог ]езика, поред лексикографске спреме и не-
опходне свестране студне самог проблема. На жалост, у свима
покуша]'има ове врете код нас ocefca се недостатак студне на
самом материалу у нашем ]езику ; а исто тако и неразумеван>е
основних принципа. Уосталом, први покушав и прве збирке стра
них речи noKa3yjy више оригиналности. Тако je занимл>ива мала кн>и-
жица Turcizmi u Bosni1), и од н>е 6oraTHja и корисн^а збирка Луке
МаринковиЬа1), об}авл>ена годину дана KacHHje. У том ужем смислу
дао je Ъ. ПоповиЬ HajnoTnyHHjy збирку, штампану у Гласнику
Српског Ученог Друштва8), а он се, како и сам у предговору
каже, служио оним ранним двема збиркама. За овим долазе реч-

•) Turcizmi и Bosni. Tumacenje odomacenih rijeci turskog, arapskog i per-

sijskog jezika. Sarajevo 1881. (Otisak iz „Sarajevskog Lista").
J) Marlnkovitch Luka, Vocabulaire des mots persans, arabes et turcs dans
la langue serbe. Berlin, 1882.
*) ПоповиЬ Ъ. Туреке и друге исШочанске речи у нашем }езику. Београд
1884. (Из 59. Гласника Српског Ученог Друштва).
^жнословенекп Филолог 2
218 Хроника

ници страних речи у ширем смислу. У издан>у кн>ижаре БраЬе

.|овановиЬа у Панчеву штампан ]е ]едан такав речник, првоу ман>ем
обиму, а затим прештампан као знатно умножено изданъе.1) На]-
зад подавила се у Београду и збирка страних речи од В. Пела-
гиЬа — „Тумач научних и политичких страних речи"2); та] „Тумач"
има нарочито пропагаторски смер, али и к>ему а и оним другим
двема кн>игама добро ]е поставлен задатак: тумачити стране
речи „ко]е се употребл>ава]у у нас у говору, у новинама, повре
меним списима и у кнъигама".
Напротив, речницима ко]'и су за последньих тридесет година
излазили као да ]е смер учити друге страним речима, ]ер не до
носе само оно што ]е стварно у општо] употреби, веЬ и оно
што се ]едино у надри-културним круговима може чути, а много
пута и речи ко^их уопште нема у употреби; то пак об]ашн>иво )е
само собом кад се утврди да сви ти речници нису рамени према
потребама нашег ]езика, веЬ су обично исписи из немачких реч
ника за стране речи, са допунама онога што се налазило у ком
нашем раннем речнику страних израза. Тако ]е 1905. г.3) штампан
у Новом Саду речник ^вана ГрчиЬа, касн^е прештампан, а 1922. г.
знатно допун>ен у изданьу кн>ижаре „Напредак".4) Такав речник
радио ]е и Др. Веселии ЪисаловиЬ. Нэегово прво издавъе5) прет-
ставлъа ]едну гломазну квьигу, са много непотребног материала;
саставлач се, у поговору, чак хвали тиме што има на хшьаду
речи више но што ]е у речнику ГрчиЪеву. Та] речник постао ]е
углавном из речника Греслера,6) а и Петри-а и Ха]зе-а, а узста
]е гра*за и из Брокхаузовог Конверзационог Лексикона као и из
ГрчиЬевог „Речника". Г. ЪисаловиЬ )'е ипак имао добру иде]у да
за наредно издание') знатно скрати сво] речник, изоставл>ан>ем
!) Речник странах речи ко\е се употребл>ава]у у нас у говору, у нови
нама, повременим списима, об]ашн>ен онима ко]и те речи не разуме]у. Друго
знатно умножено издан>е. Панчево, 1882. године. Накладом кн>ижаре БраЬе
.1овановиКа.
*) ПелагиЬ В. Тумач научних и йолиШичких странах речи. Београд, 1892.
3) ГрчиК ,|ован. Речник страних речи. Нови Сад, 1905.
4) ГрчиЬ }овгт, професор. Речник страних речи. „Напредак". Панчево
1922. године.
5) ЪисаловиЬ Веселии Др. Речник странах речи. У Новом Саду, 1914.
в) Сгез51ег— ВойеиЬсН, РгетйжоПегЬисН, 17 АиПа^е, 1912.
7) ЪисаловиЬ Веселии Др. Речник страних речи. Нови Сад, 1922, 1924%
19283, 1929*. Да не би било забуне у библиографском погледу, треба истаЬн
да издаьа из 1924 и 1928 у ствари нису два издан>а веЪ 1'едно исто (са истим
штампарским грешкама), а само су корице измен>ене. Нешто мало ]'е изме
 Хроника 219

многе сувишне речи, тако да je само код аб- изостало 60 речи

и израза, и то стварно непотребних као: абалщенараши, аба-
наци/а, абандон, абашименшо и др. Напослетку г. г. Др. Мита
ЛукиЬ и Др. Драголъуб ОбрадовиЬ израдили су HajHoenjH речник
страних речи.1) За Taj речник узет je углавном материал из
речника Xaj3e-a, али, како сами износе, саставлъачи су се служили
и лексиконима и речницима од Ларуса, Majepa, Брокхауза, Кер-
тинга, Дерпинга, Сандерса, Вука КараииЬа и JyrocnaßeHCKe Ака-
дeмиje. Oeaj речник нарочито je интересантан што н>егови са-
ставд>ачи мисле да би могао заменити чак и речнике страних
je3HKa! У XpßaTCKoj пак употребл>ава се Шерингеров речник,2)
по материалу и обиму на}погодни}и од свих других, али без фо-
нетичке транскрипц^е ту^их речи.
Старки речници могу бити занимливи као документи nojaea
нашег кнэижевног je3HKa, flajyfcn нам у перспективи прошлости
слику употребе страних речи; али с обзиром на данашн>и кн>и-
жевни je3HK, треба се задржати на разматран>у оних речника
Ko\w су данас у употреби3). Претходно пак треба поставити
принципе но KojHMa би се о овоме могло говорити. Пре свега у
речницима страних речи могу бити само оне Koje су стварно у
употреби и то у кн>ижевном ]езику; ту се мора поставити питакье
о речима страног порекла, али Koje су асимиловане у неком од
диалеката народног je3m<a, а и о страним речима Koje су везане
за по}едине генерац^е и за нъихов културни ниво и Koje се губе
мен>ан>ем тога ниво-а; Haj3afl мора се узети у обзир и питан>е о
речима Koje су технички термини специалних наука и индустри}е
и Koje не иду у круг опште употребе. Други низ питала. односи
се на облик KojH страна реч прима у нашем je3HKy, на гласовно
и морфолошко прилаго^аваьье домаЬим речима. На}зад, треЬа
група питала односи се на живот речи у Hoeoj средини. Уз ово
треба узети у обзир и сам начин лексичке обраде.

н>ено издан>е од 1929 и означено као „IV проширено издаже". Године 1923
пак об]'авл>ен je Taj речник латиницом као „petnaesta tisuca", са материалом
истим као у изд. од 1924, са истим корицама на KOjHMa пише да je то „два-
десета хил>ада". Ту je много библиографски нетачног и произвол>ног.
1) ЛукиЬ Мита Др. и ОбрадовиЬ Драголуб Др. Речник страних речи,
Београд, 1928.
г) Seringer Vinko, Prirucni Rjecnik tudjih rijeci i fraza. Zagreb, 18891,
19062, 1920s. (Tpefce издание разлику^е се од другог врло мало).
3) Од ових, ГрчиЬев Речник приказао сам у Гласнику Проф. Друштва,
III, с. 37—40, 112—117.
2«
220 Хроника

il
У jeÄHOM речнику страних речи практичной смера не сме
бити претрпаван>а речима Koje нису у îiiHpoj употреби. Ме^утим,
свакако према CBojHM узорима, саставлачи су уносили и речи
Koje стварно не припада^у ккьижевно], чак ни свакодневно} упо
треби. У томе смислу, као што je у поменутом приказу изнето,
Job. ГрчиЬ ишао je веома далеко; из разних je3MKa, а нарочито
из латинског, он бележи речи као: ащуирати, акциз, вершираши,
дигнацщ'а, иманифесшан, jo/созан и многе друге. ЪисаловиЬ je
успео из HajHOBHjer изданьа велики 6poj таквих речи изоставити,
али у речнику ЛукиЬа—ОбрадовиЬа таквих je речи веома много.
Ту су биархща, шрилингвичан непотребне кад имамо „двоглед",
„тро]езичан"; затим йрекавираши, регардираши, рекомйрираши, суй-
цесираши, суфициенс, сен>ер Koje се у нас налази само у сложе-
ници „монсен>ер", или у поза}мици из тали]чнског }езика „синюр".
— Дале, има речи Koje су могле бити у употреби само код по-
}единаца или у врло уским круговима луди „прециозног" стила.
Нзих има релативно HajBHiue код ГрчиЬа, и примера ради могу се
навести бар неколико: бедрум, Плотник (сплавар), а нарочито
француске — авилирати, адверзер, акомодабилан, акомйан>ашер,
ебоша, калкираши, каиабилан, соа/ьиран, чак айсаншираши се, асам-
бле]а, глорщираши, егалан, кревкер, лармоа\аншан, мадама, üeja-
билан, рефродисмен и др. ЪисаловиЬ je, у новом издан>у, доста
yMepeHHjH: 6poj таквих речи je ман>и, али их има joui: да/нингрум,
дификулШеш, еложа, женерозиШш, женеса, имензан, ордр, йараали,
ранконШр, ребел. Код ЛукиЬа—ОбрадовиЬа je обшье таквих речи,
ма да нешто ман>е но код ГрчиЪа: аоалиенацща, абандон, абузща,
абундоваши, ажисша, аушойш, аншанширан, балошажа, бандажа,
батута (удар такта), блесуран, дебалажа, делиж, кайабл, лабен-
шан, малконтан, маршан, ойтурбацща, йремонстрашор; ту су и
због супротности у транскрипции HejacHe фр. речи: десан, де-
шресе. И овде као и у ГрчиЬа има хонер-днер, хонетан-днетан,
совгард, елеган, овде чак волехот, док je код ГрчиЬа стволе.
Такви су врло многи глаголи изведени са -ираши, код Ъисало-
виЬа: абноктирати, брискирати, грасираШи, реизирати, рийолирати,
чак йарлираШи; код ГрчиЬа: дебискирати, девелойирати, деливри-
рати, демандираши, евадирати, етуфирати, оклудирати, омбра-
жираШи; на}зад код ЛукиЬа— ОбрадовиЬа их je HajBHiiie: аверти-
раши, агирати, алонжираши, аншанШираШи, блесираши, дебискирати,
девелойирати, деливрирати, демандираши, дефандираши, домщи
 Хроника 221

лираШи, евадираШи, ешуфираши, обумбрираши, оклудираШи, омбра-

жираШи, ойШурбираШи, решофираШи, чак словеначки йечираши,
или на -оваШи: дефаШиговаши. — Питание ]е да ли ме^у ове речи
не спада]у и речи дебакл, енорман, или варианта женщалан
према „гениалан".
С друге стране код свих, а нарочито код ЛукиКа— Обрадо-
виЪа, има и техничких термина и израза из по]единих наука, а
ко]и су несумнзиво ограничени на употребу код стручн>ака: ксеро-
фагща, ксирофшалми/а, ксилобалзамум, оне}рокриШ, оне\роднща,
осШеоцела, осШеохемща, осшеодинща (поред добре пкостобол>а"),
осШогенща и др. Таквим речима нема места у речнику прак-
тичне намене.
Има затим речи ко]е су као тупице постале покра]инске,
и ко]е се не употребл>ава]у на веЬо] простори]и народног ]езика.
Таквих ]е на]више код ГрчиЬа: нем. а']н(н)емоваши, щнкероваши,
бемангловаши, ферайшидоваши, ферихшоваши; тал. абашименшо,
бенвенуШо, каноне и др. Тако: фуршим и др. (Ъ.), или винкел-
адвокаш и др. (Л-О). У томе случа]у овакве речи се не уносе.
Има, а нарочито код ЛукиЬа—ОбрадовиЪа, речи ту1>их, али данас
потпуно асимилованих као диалекатске речи, и ко]е преко диалеката
продиру и у ширу употребу: Шекне, фисшан; неке од н>их нала-
зимо и у скоро диалекатском облику — шейелак и у прилаго-
1>еном — шейёлук. Овакве речи могле би се уносити, али више
због тога да би се указало на то ко]им их речима треба заме-
н>ивати, — а то поста]'е сасвим ]асно из материала ко]и налазимо
у делу Стевана Сремца „Поп Ъира и поп Спира".
С општим обнавл>а№ем речника мек>а се и регистар страних
речи, те ]е ]асно да отпада^у по]едине везане за старее генера
ле, и да су данас сувишне у ]едном практичном речнику; тако:
баглама „гвож^е што држи врата за довратак", камзе „држак
од ножа", чам „чамац" (Л-О) и др. У губл>ен»у речи има потпу-
ности и разних ступн>ева „бле^ен>а", ишчезаван>а, и по томе би
могле изостати и речи чал(а)каши, чал(а)кан>е. Може се пак раз-
говарати о речима ко]е се обично ]'ош разуме]у, ма да се не упо-
требл>ава)'у и не налазе другде осем у старшим мемоарима и исто-
риским делима, као: баша, баталук, шобцибаша, каикчща, чамища,
док ]е, без двоумл>ен>а, Шобиилук непотребно овде, а можда и
реч йренумеранШ ко]а ]е поступно заменэивана речима „предброЬ
ник", „претплатник", и ко]у ]е овде, за^едно са другима из ове
групе, требало означити бар као архаизам.
222 Хроника

Поред великог бро)а непотребних речи, налази се и праз-

нина: више пута нису уношене речи ко]е су стварно у употреби.
Тако Ъ. нема речи „авиащф" и др.; Г. има е. иури, али нема
обичн^е фр. „жири", нема ни аушомаШичан ни „аутоматски". Л-О
изоставили су многе обичне речи; да]у: аншишамбр, бицикл, дак-
Шилографкила, муштра, сургун, Шрадишивно, Шрейан, урбански,
фармакологща, фетиш, феудални, филхармонмар, фор, а нису
унели: „антишамбрирати", „бициклист", „дактилограф", „дактило"
— „стено-дактмло", „муштрати", „сургун-пасош", „традиционално",
„трепанаци]а", „урбанизам", „феуд" — „феудал" — „феудалство",
ифилхармони]а", „фортица"; чак поред шрахеокозис, Шрахелойанус,
Шрахелофемй, шрахифонща, нису унели „трахеотоми]а", „трахеоско-
пи]а", или поред израза ундулациона шеорща и глаг. им. ондулирагье
нису дали реч „ондулаци]'а". Код н>их нема ни речи „диспансер",
„кабаре", „митрал>ез" и др.

III
Асимиловаже страних речи садржи читав сплет занимл.и-
вости, прво с обзиром на пут ко]и реч прелази док се не зау-
стави у ]едном ^езику, а затим по начину прилаго^аван>а.
Несумн>иво ]е да реч треба да очува сво] првобитни облик,
уколико ]'е више могуЬе; али ако ]е у наш }език дошла преко
неког другог ]езика, онда задржава облик ко]и ]е имала у том
]езику, као на пр. реч „Париз". Отуда код Ъ. ни]е добро Дон-
Хуан м. „Дон-Жуан", ни герила — „герила", па ни ноШирно ]ер
]е уопштено по л. „ноктурно"; ни суфраиеша — сефрашгШа, ]ер ]е
у нас „сифражета"; ни караншен, ]ер }е уопштено „карантин".
Тако Г. пише инглизираШи, ма да ]е „енглезирати" у вези са „Ен-
глез" и сл., пише кабрщоле, ианфн и есй/он, ма да су те код нас
примл>ене речи с обликом „кабриолет", „пансион".
Хрвати, служеЬи се латиницом, не транскрибу]у речи дру
гих европских ]езика; то олакшава посао саставл>ачу речника,
али уноси забуну у питание о самом изговору тих речи. Транс-
крибоваже страних речи мора бити фонетско, у духу нашег ]"езика,
по принципу ко]и ]е поставио проф. А. БелиЬ у свор] кн>изи о
правопису. Ме^утим, у томе ]е правцу права пометка код свих
ових речника, и то у на]разноврсни]им правцима. Г. се усшьава
да се приближи оригиналном изговору: а]знбан, ма да ]е у нашем
]езику немогуЬе у ]едном слогу \зн; тал^анско & транскрибу]е,
сасвим нетачно, са и: целща, щозаменше, тако у м. општепозна
 Хроника 223

тог „интермецо" пише интермедзо, а тако мисли да ]е ближе и

француском „и", у амбиланцща, ма да ]е та реч у нашем ]езику
по латинском типу „амбуланщца" — „амбуланта". У свом речнику
Л-0 добро транскрибу]у е. „§гоот" — грум, али пишу мастер,
суйскрийцща, ф. йа]абл м. япе]абл" (ако }е уопште потребно),
чак да^у реч простом транскрипциям Ьириловском —шоасш, а у
загради да]у об]ашн>ен>е како треба читати тост, а очевидна ]е
недоследност и неу]едначеност у транскрибоважу речи: водвил,
жаниШл, а баша] и башалон; таква ]е недоследност и код ф. о/
— ко]е обично да]укао оа—воашира, али пишу во]ажер.— Транс-
крибован>е назала чини за саставлаче нарочиту тешкоЪу, ма да
]е ту веЬ обича] да се на]ближим начином назалност вокала обе-
лежи нашим носним сугласником; па ипак Л-0 иако пишу ран-
коншр, да]у савет да треба читати раконшр, иначе обично назални
вокал дат ]е према писан>у, а не по сво]о] фонетско] вредности:
поред декаданса има интер']ер, конШемйорен, дефендираши, а тако и
Г. —нон-сенс, ма да назале чешЬе обележава знаком циркумфлекса.
Ъ. пак има других тешкоЬа; он, као и Л-О, пише еремиш, ереми-
Шаж; дал>е ищи у значежу штампарског термина „петит" ; пише
кра]же сугласнике онде где се не изговара^у — ешаш, десерт, а
сво]евол>но пише звучне уместо муклих — транжан, и само са
]еднимр — интерегнум. ]ош ]е веЪа пометка у писакьу с ме^у во-
калима или измену ликвиде и вокала: Л-0 пишу аверсща, ресонан-
цща, а резолуища. Ъ. пак пише с свугде где ]е данас у изговору
обично з: исолашор, исолацща, исолирати, исотерма, йроселит,
йроселишизам, се\смограф; тако и све сложенице са конз- упуЬу]е
на коне- — консеквентан, као што се изговара, али и егз упуЪу]е
на екс- — ексегеШ, ексекушиван, ексемйлар, ексотман, ексакшан,
ексалшацща, ексарх, док ]е такав изговор тек у речи екселенцща
или пред сугласником „екскомуницирати"; обрнуто пак пише фалзет,
фалзификоваши. Ма да ]е добро есконт са с, Ъ. пише тако и речи
сконтирати, сконто, скрофулоза, где ]е обичнш> писан>е са ш.
Код писан>а х нарочито су уочл>иве недоследности. Г. пише
хекшика, а щакинш, щена, Имен, омоген, илиоскои, или/отрой, ека-
томва. Л-0 допушта]у дублете, поред облика без х и оне са х:
ха]ван, халах, халва, харач, ханиар, хартща, хесай; пишу хисшорща
и хомрул и, као и Ъ., хеурека!
У том невештом и недоследном прилаго^аван>у туЬих речи
има и вулгаризиран>а ; мавиш или валаке (ма да ]е код Мажура-
ниЬа „фалаке"); има речи по застарелом начину изговора —
224 Хроника

фошокемща (Л-О). Има и гласовних измена у духу нашег ]езика,

иако се речи саме join ocehajy као ту^е, са асимилащфм или
дисимилащц'ом: номйаре], анбалаж, асанбле, Шанйон, или обрнуто,
супротно духу нашег }езика: водка, йресбишер (Л-О).
С обзиром на асимилован>е страних речи пс^единим (езичним
категор^ама, треба приметити да су многе добиле облик женског
рода, иако су обично с обликом мушког рода. Тако код Ъ. йасажа,
лорнета, миШрщеза, ремонта, реферада, чак — као и код Г. —
софизма. Иста тенденщф je и код Г. ебоша, карафа, коншрафа-
сона, кареса, поред коафеза и козеза — соШиза, luajôa. Обрнуто,
именица у обично] употреби ж. рода, код Ъ. добила je, по ори
гиналу, облик м. рода — бонбони. Л-О flajy добро абреже, али
пишу по новосатском и загребачком шурне;а, као и Г. они прет-
поставл>а]у наставак -исша : demajuciüa, чак бандажиста, гажисша,
а речи диал. лабанщф" намеЬу наставак -ац — \абанац. У им.
ж. рода уводе декаданса, али ван те категори]'е ocTae^ajy речи
алианс, дисграс, а тако и дщабетес, йросШезос; зщу без наставка
физик м. „физикус", и обрнуто фификус м. „фифик". Ca немачким
наставком пак оставл^у реч а^усширунг. Дал>е, они придевима
flajy наст, -ан- имензан, па чак и кад je придев одречан са стра-
ним — им : имйарламеншаран, инкорекШан, а пишу као adj. солвенш
м. „солвентан". Не ocefcajyfcH довольно ниансе у разлици фор
манта, они пишу националишешски (принцип) м. „национални",
или енциклойедичан м. енциклопедиски.
С обзиром на ]езичке категори}е код извесних глагола има
нарочите занимл>ивости. Поред случа}ева где je -оваШи обично
(рецишовати Ъ.), и где и тако може бити поред -ираши (деманши-
раШи, лешлизираШи), Л-О пишу акумуловаши м. „акумулирати";
а м. са -исаШи, Ъ. има дезавуираши, demajupaulu, легишимираши,
резервираши, а Л-О ондулираши; уопште, -ираши je и код Л-О, а
нарочито код Ъ., наставак за на]шира изво^ежа: реконвалесцираши,
реузираши, реунираши, а и код Г. анаШмизираши, имашрикули-
раши (м. изво^ен>а са -исаШи), и глорифицираши, конфисцираши
(м. изво^ежа са -оваШи).

IV
Исто тако и код даван>а и ближег одре^ивала значен>а ocefca
се увек недостатак прецизног }езичког осеЬан>а и саме студне
посла. Иначе се не би могло разумети то да има речи датих са
потпуно нетачним значением: код Ъ. ерошика je „л>убавно песни
 Хроника 225

штво", йик-ник ]е нетачно об]ашн>ена реч, шрайнел ]'е об]ашн»ен

као „граната"; тако и Л-0 об]ашн>ава]у гардеманже реч^у „трпе-
зари]'аи, дщафрагма \е за н>их „плуЪна марамица", реч ]ен^а сасвим
супротно дефинишу, мате—матице об]ашк>ава}у реч^у „ватрал",
национални Понос за н>их ]е исто што и „отаибински понос", а
код речи мидинеШа ко]а ]е у фр. изгубила етимолошку везу са
речи „тШ", да^у об]ашн>ен>е „париска млада радница, м^а се у
подне налази са сво]им драганом". А таквих случа]ева има и код
Г. — суШрен (т. ]. „сутерен") ]е ту „стан у подруму", а ]ашаган
об]ашььава реч]у „сабла".
Много ]е веЬи бро] речи са недовольно ]асним или непре-
цизним значен>ем. Год Г. крата ]е „огрлица", аниар — „велики
нож", кникс — „наклон", либацща — „течна жртва". Та] недоста-
так се тако исто запажа и код Ъ., а и ту су доволни само неки
карактеристични примери: амнезща ]е „заборавност" м. губл>ен>е
моЪи сеЪан>а, дейойулацща — „лишение становништва", конгло
мерат )е „камен ломл>еник (?) са округлим делиЬима", ложа —
„ода^ца у позоришту", ма/онез — „зачин>ен умок". О речнику
Л-0 има такотре сличних напомена: за алке\ски стих ни]е речено
какав ]е, археоптерикс ]е недоволно об]ашн>ено, гуйард ]е „]една
животинка" и т. д., а остали су необ]ашн>ени изрази Танталове
муке, Сизифов камен и др. Има чак случа]ева, нарочито код Г.,
да се широко разумливе стране речи тумаче или кованицама
или уопште ман>е познатим речима, као але\а — „дрворед",
манган — „смекай".
Непотпуних значена, речи где недоста]е неки пут и важни^а
нианса значен>а, има код свих ; код Г. : уз арест ни]е дато
основно значение, уз глорща ни]е дато „светителски круг", у
кафар — „чамотижа", уз теза — нема „главна мисао", „дисер-
тащф", уз калауз дато ]'е само значен>е „кондуктер", а уз тенте
нема израза „т"аг ш'епт.е"; тако и код Ъ. ни]е дато уз акциденцще
„штампане ситнице", уз бабушка — „чика", уз герирати — „во-
дити послове", уз дефинитивум — „завршни, практични учителски
испит", жаргон \е „необичан говор" и „лоповски ]'език", уз де-
монстрашиван нч\е дато данашгье нарбичн^е значение, уз сйлин
ни]е дато значение „гас", уз шанса — „изглед", Протер и Локанда
нису конкретно об]ашн>ени ; али таквих изоставлагьа ]е на]више у
речнику Л-О: аменцща сенилис — „заборавност код стараца",
баланс — „фигура у лансу и кадрилу", дрен — нема значен>а из
хируршке употребе, колона — нема значен>а во]ничког ]'езика,
226 Хроника

йримарщус — нема значела „први лекар", мисцеле нема „ситнице",

скалй — нема об]ашн>ен>е да се сматра као трофе], уз шейелук
не каже се да може бити и од бисера, уз токмак нема значен>а
„темелан кон>", а уз томруци нема проширеног значен>а .затвор",
шу^нор ]е само „оток", шурбан ]е „омотач", шуфек дато ]е као
„пушка", али нема значен>а „метак, куршум", нема узвика табло! и др.
У нашем ]езику више но у другима има дублета, речи к<че
су дошле разним путевима. На та] начин ]авл>а]у се варианте у
изговору, и ту би решен>е било просто: има да остане облик
рани]е укорен»ен или нови, ако у борби преовлада; у сваком слу-
ча]у она] ко]и би био ближи духу нашег ]езика. Ъ. ]е у том
погледу недоследан, он код речи шлийер, шшра]к упуЬу]е на
слийер, као и Г., на сшра\к — сшра\коваши, а пише шйекшакл;
Л-0 да]у сток, сшра/коваши као и сшрайац, ма да добро да]у
скрипта (поред кога се у Загребу чу^е и „шкрипта"). Ъ. бележи
ранш]е, йрем]е, ризико мада ]е то и одомаЬено „рентиер", „пре
миер" (председник владе), „ризик"; пише йарока, ма да су укоре-
н>ене речи „барока" и „перика", чак сйахи по страним речницима,
ма да }е та реч у употреби као „спахи]а". У овоме погледу за-
НИМЛ.ИВО )е да саставл>ачи по^у увек стрампутицом. Г. пише по
средн>егрчком илиоскоа, илщотрой, мада су те речи индиректно,
али по старогрчком, ушле у наш ]'език; тако он пише и омоген,
екашомва и др. Л-0 пак желе да врате на старогрчки изговор
речи ко]'е су ушле по средн>егрчком изговору: Бешамща, БеШле-
хем, БарШоломе]ска нок, Бизантизам, кашехеша, йресбишер, а Ха-
•ривда; у том усшьаваььу да се реч врати потпуно оригиналном
изговору пишу бордира, ге]зири, бордел, ма да су те речи усво]ене
као „бордура", „гейзери", „бурдел>", дал>е бакалауреус, ма да ]е
та реч у нас позната по француском изговору, а кад пишу
баухфлек, требало би да враЬа]у на оригиналан изговор и речи
као „паор", „бирташ" и сл. У том правцу на]дал>е иде Г. у ре-
чима лощалан, йарайе, йудр, ра/динкоШ, трест, чак сушрен, или марки
према чему би требало да мен>а изговор и у „Париз". Тако }е и
бутела много раширени]а но бутила. Има пак случа]ева где су
дублети распоре^ени тако да ]едни преовла^у у Београду, а
други у Загребу, као у берза — бурза, буиет — бицет, и те
случа^еве требало ]е тако^е принципски решити. Има пак случа-
]ева где варианте воде унутрашн>у борбу у ]езику; у речи е. юо1-
Ьа11 био ]е у употреби облик по немачком „фус-бал">„фузбал", затим
„фотбал" и „футбал", а Ъ. да]е ове две. Има пак случа}ева где
 Хроника 227

дублети остану у употреби дуже или краЬе време, — денШисШ

и дантист, йарфим и йарфем, али то HHje случа] код веЬ наве-
дених примера, као ни код облика реалан, йергамен, йийерин (Л-О).
Обично пак бива подела или по средний где се употребл>ава
као дресина, душеви — душираШи према вулгарни)ем траста,
шушираши — Шушеви, док овде сви Äajy само први облик, а Ъ.
за Шушираши яще значение „узбудити". Има и случа]ева праве
диференциаииф значежа, али то саставлачи ових речника не ца\у.
Л-0 и Ъ. не различу „идеализирати" (нешто) и „идеалисати"
(о нечем) и Äajy само прву од н>их; Л-0 не различу камера и
комора и за обе Aajy значение, уосталом нетачно, „апарат фото-
графски", док се, као што добро Äaje Ъ., камера употребл>ава у
изразу камера ойскура, а реч комора означава „власт", оделеьье
Koje води бригу о нечем (Трговачка, Индустриска, Адвокатска
Комора). Ме^утим Ъ. па и Л-0 flajy само ойерашер у значен>у
„хирург", док je себи то значенье задржала реч „оператор", а
каже се „оператер" за онога ко]п снима филм. Тако исто су им
недиференцирана значеньа у речима Шримесшар Koje ce Be3yje за
универзитетски живот (у Француско}), док се у нашим средн>им
школама одомаЬио израз „TpoMece4je"; не праве ни разлику измену
шро/ка (тропрег) и mpojke (деца), ни измену цилиндар (физичко-
математички) и цилиндер (шешир), измену йа/ац — Ба'щцо и ди-
рекшорка и директриса (математ.) где прво значенье Ъ. Äaje друго]
речи и др.

V
О правопису као и о caMoj лексичко]' обради не може се
преНутати низ примедаба. Речено je веЬ да сви саставлачи
више воле изво^еьье имена са -а, чак и мушког рода, али Ъ.
не само да читав низ речи пише тако (деншисШа, оптимиста,
слависта, Панслависта, стилиста и чак Пилота), вей je непре-
цизан, и допушта облике и без а код свих. Он пак нигде
не умене а у речима ефект, орнамент као ни у дилетант,
док Л-0 поред доброг писала у сличним случа}евима пишу
офераш. Права je aHapxaja пак у писакьу /. Г. пише /' свугде:
соцщалан, моза\ик, ианше\изам, akyjupamu, kankpojud, варщетет,
александрщски. Ъ. обрнуто: не само йронунциацща но и цинко-
терайиа, ейойеа, идеа. Л-0 пак пишу: денунищацща, ауксилщарне
шруйе, йарцщалан, а ауксилиарно и вариацща; затим абитуриент,
ресйициенаш а реиийщенаШ, и декурщон, шйецерщисша. Л-0 пишу
228 Хроника

анакреонтски, абсуодум — не само водка и др. ; сложенице где je

извршено дефинитивно стапак>е елемената пишу: Транс-силванща,
Шранс-скрибираШи, Шранс-сйирираши а шрансйирацща. Анархи|а je
и у писан>у ж, не само у страним речима ganol yanca (Г.); има вул-
гарности — dojbwu (Г.) и др.
Нарочито питание чини писан>е страних израза. Ъ. je нашао
на]бол>и пут; он латинске изразе не тринскрибу}е (ad maiorem dei
gloriam, ad oculos и др.), само je транскрибовао градашим, а ни]"е
требало да остави латиницом alternativa. Г. пак све транскрибу{е,
као и Л-О, и врло je чудновато видети облике као вива воце,
грае a dje и сл. у транскрипции ; али они неки пут ящу без
транскрипщф: qui tacet consentit или обадво}е — дедукцио ад аб-
сурдум — deduetio ad absurdum. И ту се види недоследност.
Поред осталога, има и непажже у груписажу и реду речничком.
Тако (Л-О) код речи грам, doajen, лемур; физиогномика се налази
три пута, а за тим тек физиономий, салей je дато двапут, а други
пут с вариантом самб, а читава збрка, свакако због померан>а
слога при штампан>у, код речи je йолисисор-иолихисШор-йолихроиШ.
Тако и subst. одиоза oöjauiHjaßajy као adj. омражен, а одиозан-омраза.
Има и других недоследности — реални каталог а реалан лексикон,
или: pronomen personalia. Штампарских грешака има много код
свих, али нарочито у Л-О; изоставл>ених и погрешних слова je
много више но што сме бити у jeAHOM речнику, али треба истаЬи:
рефрерашна, relata prefero, арфимашиван. Неподвучена je реч йен-
иираши, а за невероваже je да je остала грешка луцкасш м. муцкасШ
у изразу бити —, и за фураж — „сшална" (м. сточна) храна.
И о самом je3M<y саставл>ача морало би се чинити приме-
даба. ГрчиЬ воли кованице: угледжаци, слободоум, полапромер
и др. ЪисаловиЬ пише шШамйака слова, а гном o6jauiH>aBa овако:
кейец у брегу. За ГрчиЬа je Champs Elisées „чувено шеталиште
у Паризу а и двори у KojHMa званичи свагдашньи председник
француске републике" ; а ЛукиЬ-ОбрадовиЬ тумаче израз пето
ante mortem — „нико не може (м. ни за ког не може се) пре ceoje
смрти реЬи да je среЬан "; код~н>их су Ацтеки „у доба Кортеца"
основали државу, а тунел je „брдо и испод реке проткан широк
ходник".
#
* »
JeÄHOM речи, речници страних речи код нас у употреби
HMajy, ма да у разним размерама, углавном исте недостатке. Пре
 Хроника 229

свега, они нису рамени према потребама нашег ]'езика, и отуда

су сви претрпани. Како ce 6poj страних речи jaKo увеЬао и све
више расте због нових техничких проналазака, и како се са тим
напоредо pa3BHja систем изво^ен^а читавих фамил^а речи, jacHo
je да би сав та] материал чинио ]едан овакав речник гломазним
и неупотребл>ивим. Такав речник страних речи за ширу употребу
мора бити лак, неоптереЬен оним што се не cpehe у кн>ижевном
}езмку. У томе правцу, по обиму а и по материалу на]приближни]и
добром речнику био би ЪисаловиЬев речник.1) Сви пак елементи
ко]н MMajy у ужем смислу стручан карактер, имали би уЬи у
посебне стручне речнике. Таквих стручних речника Beh je било.
„Prinosi" МажураниЬеви претстав^у гра^у из споменика, користан
je и Матикев „Полициски Речник".2) У томе су правцу Hajemue успеха
показали лекари8) и техничари у изради сво^их терминолошких
речника. Тако треба истаЬи издание Удружен>а ]угословенсклх
инжин>ера4) и речник о машинским деловима и на}потребни}им
алатима5) и „Електротехнички речник" од М. МирковиЬа.6) У прет-
последн>ем je решаваже терминолог^е принципски ставлено на

') У Ъачком Подсешнику (Београд, Свесловенска Кн>ижарп) од Влад.

МаринковиЬа налази се, на 14 страна, списак речи страних за ученике : Мали
речник Lûyfiux речи koje су у чесшо] уйошреби. Taj списак je ипак недоволен,
бар за ученике виших разреда. Осем тога, како je то школска кн>ига, треба
напоменути да je правопис морао и ту бити доследан (пише ce acouujauuja,
варщаища, а диалог, аудиениша, затим полети^; роман je o6jaujH>eH као
„веЬа приповетка (л>убавна)").
-) В. МатиЬ. Полицщски Речник. Београд 1926.,
3) ПешиЬ Светозар Др. : Лашинско-немачки речник српско-хрветског
je3HKa. У Београду 1925, — а ту се налази побележено све што je ура^ено
до сада код нас на медецинско} терминологии : .(овановиЬ-Батут Милан Др.:
rpatja за медецинску терминолоп^'у (Нови Сад, 1887); Глик Леополд Др.:
Медицинска народна Шерминологща у Боши и Херцеювини (Capajeeo, 1898);
Arambasin Joso Dr.: Lijeénicki rjeènik (Split, 1912); Nemiéic Milan Dr.: Meäi-
cinski rjeànik (Zagreb, 1913); Pericic B. Dr.: Medícinski rjeènik (Zadar, 1919).
4) ,1угословенска технича терминоло: nja. (Прилог Техничког Листа, За
греб, 1920 и 1921).
5) Dimitrijevic Ziv., Nikolic Jov., Nikolic Rad. — Maéinski Delovi i Naj-
potrebniji Alati, uredio Paul Slüpnagel... sa srpskim dodatkom, koji su izradiü
uz sudelovanje masinskog kluba udruzenja Jugoslovenskih inzinjera i arhitekta
Oldenburg Verlags-A. G., München—Beograd 1923. (Scholmann-Oldenburg,
llustrovani Tehnoloéki Recnici).
e) МирковиЬ Мирко Добр. Мали срйско-франиуско-немачки елекшро-
Шехнички речник. Београд, 1927.
230 Хроника

добру основицу: уношен>е народних речи где год je могуЬе, а

уношен>е страних речи са прилаго^еним обликом. Последней има
знача] мале стручне енциклопед^е, са регистром француских и
немачких израза, и упуЬиван>ем на српски део. Терминолошких
речника, старших и нови]их, и терминолошке rpatje — има у
Haiiioj стручно] и научно] литератури доста ; али ja овде о томе
нисам хтео говорити, веЬ сам поменуо само оне где су писци
имали да се боре са великим бро]ем ту^их речи. Обрада оваквих
терминолошких речника je неопходна потреба, а кад такви речници
буду изра^ени за све гране, онда he остали материал остати за
ручни практични речник страних речи шире употребе.
MuAUBoj Павлович.
 БИБЛИОГРАФИИ

Ова библиографОа претставл>а продужен>е библиографов

штампане у II, III и V'°¡ кн>изи }Ф. Како су у тим кн>игама штам-
пани по}едини делови целокупне библиографов (II кн>ига: 1. Пра-
словенски ]'език, 2. Акценатска питажа; III кн>ига: 3. Словенске
етимологОе, 4. Српскохрватски je3MK, 5. Словеначки ]език; V кжига:
6. Старословенски je3wc и палеограф^а, 7. Бугарски je3HK, 8. Био
графов, 9. БиблиографОе), то су ти делови могли бити узети
сваки до године када je дотична кн>ига }Ф изашла (II— 1921,
III— 1922/1923, V— 1925/26). Према овоме, и мьиге по]единих оде
лена узете су до поменутих година. Сада je све то у OBoj библио
графии из^едначено. Сви су одел>ци доведени до Kpaja 1928 год.
и почетна 1929 год., само, наравно, сваки од н>их од различног
времена. На Taj начин ова библиограф^а претставл>а дойуну и
Ородужеле рани]е библиографов.
Како je требало обухватити велику rpat>y, HHje се могла
давати свугде садржина и оцена дела, него веЬином само библио-
графска белешка. Иначе би требало знатно више простора него
што га oeaj часопис има.
Сем гг. Ст. Кул>бакина, Ф. Рамовша и X. БариЬа, на ску-
пл>ан>у и сре^иважу ове библиографОе свесрдно ми je помагао
г. Рад. Алексий и, нарочито, д-р Бранко МилетиН.
А. Б.

СкраЪенице.
АА Архив за арбанаску старину, je3HK и етнологи]у. Уредник X. БариИ.
Београд. I (1923), 1 1/1 (1924), II/2 (1925), III (1926).
ASiF Arhiva Organul Societàn'i istorico-filologice din Jasi. Director: Hie
Barbulescu. la§i. XXIX (1922), XXX (1923), XXXI (1924), XXXII
(1925), XXXIII (1926), XXXIV (1927). XXXV (1928), XXXVI/1 (1929).
AUD Acta et Commentationes Universitatis Dorpatensis II ("1921).
Anz Anzeiger für indogermanische Sprach- und Altertumskunde. Beiblatt zu
den Indogermanischen Forschungen, hgg. von W. Streitberg. Го
дине уз IF.
БА Библиотека Архива за арбанаску старину, je3HK и етимологи|у. Уред
ник X. БариН. Београд I (1924), II (1925), III (1926).
BARom Biblioteca dell' Archivum Romanicum. Genève. 1913—1927.
232 Библиографи|-а

BASC Bulletin international de l'Académie des Sciences de Cracovie. Classe

de philologie. XVI (1917) до 1928.
BIAP Bulletin International de l'Académie polonaise des Sciences et des
Lettres. Classe de Philologie; classe d'histoire et de philosophie.
I за год. 1919, 1920 (1922); Il за 1919, 1920 (1925); за 1921 (1925); за
1922 (1925); за 1923 (1926); за 1924 (1927); за 1925 (I, 1926, II, 1927);
за 1926 (1928); за 1927, 1—3 (1927); 4—6 П928).
Б}Ф Библиотека ^жнословенског Филолога, ypefcyje А. БелиЬ. Београд.
1(1928).
BNJ Byzantinisch-neugriechische Jahrbücher. Berlin III (1922) — Vil (1926).
БС Български Старини. Cotpia (Акад). VII (1923) —VIII (1928).
BSL Bulletin de la Société de Linguistique de Paris. XXIV (1923—4),
XXV (1924-1925), XXVI (1925—1926), XXVII (1926-1927), XXVIII
(1927-1928), XXIX (1923).
Бог Богословл>е. I (1926), II (1927), III (1928), IV/1 (1929).
Бр Браство. IX (1924)-ХХШ (1929).
Br Bratislava. Casopis ucené spolecnosti Safaríkovy. I (1927), II (1928),
I1I/1 (1929).
WS Wörter und Sachen hgg. von R. Meringer. Leipzig. VIII (1923), IX
([19241-1926).
ГИДНС Гласник Историског Друштва у Новом Саду. M (1928), 1/2 (1929).
GMBH Glasnik Zemaljskog Muzeja u Bosni i Hercegovini. XXXII! (1921),
XXXIV (1922), XXXV (1923), XXXVI (1924), XXXVII (1925), XXXVIII
(1926), XXXIX (1927).
ГСА Годишн>ак Српске Крал>. Академи}е. Београд. XXXI (за год. 1922)
1923 - XXXVI (за 1927, изашло 1928).
ГСГД Гласник Српског Географског Друштва. VIII (1923), IX (1924), X (1925),
XI (1926), XII, XIII (1927), XIV (1928).
ГСУ Годишникъ на Софийския Университеть. XVII (1921), XVIII (1922),
XIX (1923), XX (1924), XXI (1925), XXII (1926), XXIII (1927), XXIV
(1928).
ГСкНД Гласник Скопског Научног Друштва I (1925 26), И (1927), III (1928).
Gi Glotta. Göttingen XI 3—4 (1922), XII (1923), XIII (1924), XIV (1925),
XV (1926).
ГлЕМ Гласник Етнолошког Myeeja у Београду. I (1926), II (1927), III (1928).
ГлПД Гласник Професорског Друштва I (1921), II (1922), III (1923), IV (1924),
V (1925), VI (1926), VII (1927), VIII (1928).
ГлСПП Гласник Српске Православие Патри|арши]'е I (1920)—IX (1928).
Глас Глас Српске Крал,. Акаделиче. CII (1922) — СХХХП (1928).
ГодНЧ Годишн>ица Николе ЧупиЬа. XXXIV (1921), XXXV (1923), XXXVI (1927),
XXXVII (1928).
Grada Grada za povijest kriizevnosti hrvatske. X (1927).
ДАН Доклады Академии Наук Союза Советских Социалистических Рес
публик. Ленинград 1924—1928 (заюьучно).
DRom Dacoromania. Cltij. III (1928), IV/1 (1926), IV/2 (1927).
ЖОН Живот и Обича]и Народни. (II Одел>ен>е Срп. Етн. 36. Срп. Крал.
Акад.) XII (1921), XIII (1924), XIV (1925), XV (1926), XVI (1927),
XVII (1928) = СЕЗб XXII (1921) - XL1II (1928).
 Библиографи}а 233

ZONF Zeitschrift für Ortsnamenforschung. München. I (1925), II (1926).

ZrPh Zeitschrift für romanische Philologie. Halle a. S. XLV (1926), XLVI
(1927), XLV1I (1928).
ZSlPh Zeitschrift für siavische Philologie. 1 (1924), 11 (1925), HI (1926), IV
(1927), V (1928/29).
ZTTor Zapiski Towarystwa Naukowego w Toruniu. Torurí. VII (1926—1928).
ЗШевч Записки Наукового Товариства шени Шевченка. CXXXVI—CXXXVII
(1925), CXXXVIII-CXL (1925), CXLI-CXLIII (1925), CXLIV-CXLV
(1926), CXLVII (1927). Прац1 фьпьольоп'чкоТ Секцп под редакщею
Кирила Студинського. У Львови
Зап Записи, часопис за науку и кгьижевност. Цетин>е. I (1927), II—III (1928),
IV (1929).
ZbZR Zbornik znanstvenih razprav juridiene fakultete v Ljubljani. I (1922), II
(1923), III (1924), IV(1925), V (1926), VI (1927).
ЗбДан ДаничиЬев Зборник. Београд—Лэублана 1925. (Српска Крал.. Акад.),
стр. 294 + XVI.
ZbKT Zbornik Kraija Tomislava. Zagreb 1925. (Jugoslav. Akad.), стр.
681 + CIX, 8°.
36I4JK Зборник за истори]у, je3HK и юъижевност. (Издаьье Срп. Крал». Акад).
X (1923)—XVIII (1929).
ZbMH Zbornik Matice Hrvatske o tisucoj godisnjici hrvatskoga kraljevstva.
Zagreb 1925, стр. 334.
ZbNZ Zbornik za narodni zivoti obicaje juznih Slavena. XXV (1921)-XXVI
(1928).
E Etnolog. Glasnik Kraljev. Etnografskog Muzeja v Ljubljani. I (1926/27),
II (1928).
1J Indogermanisches Jahrbuch. Berlin. X (1926), XI (1927), XII (1928).
IF Indogermanische Forschungen. Berlin XL (1922), XLI (1923), XL» (1924),
XLIII (1926).
Изв Изв-встия отд-влешя русскаго языка и словесности Акад. Наукт.
Союза Советских Социалистических Республик. Ленинград. XXII, 2
— XXXIII (1927) закл,учно.
ИзвАН Известия Академии Наук Союза Советских Социалистических Республик
VI Серия. 1925. H 18 = 15 дек, 1926. 15 }аи. — 1 фебруар (1—2),
15 фебр. — 1 март (3—4), 15 марта — 1 апр. (5—6), 15 апр. —
1 Maja (7-8), 15 Maja (9), 1—15 JyHa (10—11), 15 септ. (12), 1—15
октоб. (13-14), 15 окт. — 1 дец. (15-17), 15 дец, (18)! 1927 1—2;
3—4; 5—6; 7-8; 9—11; 12—14; 15-17; 18. 1928 VII série 1, 2, 3.
(CI. de sc. hist fil.).
ИзвНЕМ Изв-встия на Народни Етнографски Музей въ София. IV (1924),
V (1925), VI (1926).
ИзвРЯС Известия по русскому языку и словесности. Ленинград. I (1928).
ИзвСС Изв-встия на семинара по слав, филология. София. V (1925).
JArch Archiv für siavische Philologie. XXXVII (1920) — XLI (1927/8), XLII
(1928).
JBerKGSl Jahresberichte für Kultur und Geschichte der Slaven. Hgg. von Erd
mann Hanisch. I. Jahrgang. Breslau 1924. 229. 8°.
JjMüiocnoBeHCKU Филолог 3
234 Библиограф^а

JBuchKGSI Jahrbücher für Kultur und Geschichte der Slaven. Hgg. von Erdmann
Hanisch. Neue Folge 1/1, Breslau, Osteuropa-Institut 1925. VI +137,
VII + 306. 8°.
JNj Jugoslavenska Njiva. Zagreb. VII (1923), VIII (1924), IX (1925), X (1926).
JO Jyжнocлoвeнcки Филолог. III (1922/23), IV (1924), V (1925/26), VI
(1926/27), VII/1-2 (1927/28).
KZ Zeitschi ift für vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der in
dogermanischen Sprachen. Göttingen. LI (1922), LII<1923), LUI (1924/25)
LIV (1926), LV (1927).
KS Knjizevni Sever. Subotica. I (1925), II (1926), III (1927), IV (1928),
V/1—3 Í1929).
LBS Lwowska Bibljoteka Slawistyczna, wydawana nakfadem K. S. Jakubow-
skiego we Lwowie, pod redakcja, F. Bujaka, J. Czekanowskiego i
T. Lehra-Spfawiriskiego. Lwów.
LDiss Language Dissertations published by the Linguistic Society of America.
1-3 (1927—1928).
ЛМС Летопис Матице Српске. Нови Сад. 301-302 (1922—23), 303-304 (1924),
305—306 (1925), 307-310 (1926), 311-314 (1927), 315-318 (1928),
319—320 (1929).
LMon Language Monographs published by the Linguistic Society of America.
1-3 (1925—6).
LUârs Lunds universitets ârsskrift. Lund. XVI (1920), XVII (1921), XVIII (1922),
XIX (1923), XX (1924), XXI (1925), XXII (1926).
LF Listy filologické. Praha. L (1923), LI (1924), LII (1925), LUI (1926),
LIV (1927), LV/1-6 (1928).
Lang Language. I (1925).
LjZ Ljubljanski zvon. Ljubljana. XLIII (1923), XLIV (1924), XLV (1925),
XLVI (1926), XLVII (1927), XLVIII (1928), XLIX/1—4 (1929).
LjJAk Ljetopis Jugoslavenske Akademije Znanosti i Umjetnosti. XXXVII (1922),
XXXVIII (1923), XXXIX (1924/25). XL (1926/27).
MBoy Mélanges publiés en l'honneur de M. Paul Boyer. (Travaux publiés par
l'Institut d'études slaves II.) Paris, Champion! 1925. XI + 3<6. 8°.
MVen Mélanges linguistiques offerts à J. Vendryes par ses amis et ses élèves.
Collection linguistique XVII. Paris 1925, 400 стр. 80.
Mv^)io Sborník vydany na pamët' ctyficitiletého ucitelského pûsobeni prof.
Josefa Zubatého na université Karlovl 1885-1925. V Praze 1926.
MNy Magyar Nyelv. XXI (1925).
MOr Le Monde Oriental. Uppsala. XII (1918), XIII (1919), XIV (1920), XV
(1921), XVI (1927), XVII (1923), XVIII (1924), XIX (1925), XX ¿1926),
XXI (1927).
МП Македонски Прегледъ. Списание за наука, литература и общественъ
животъ. София. II, кн. 2. и кн. 4 (1926), III, кн. 1 (1927).
MPKJ Materyafy i prace Komisyi jçzikowej Akademiji umiejçtnoàci w Kra-
kowie. VII/2 (1920).
MbNLH Mémoires de la Société néo-phil. de Helsingfors VII (1924).
MFG Minneskrift utgiven av Filologiska Samfundet i Göteborg pâ tjerigofe-
mârsdagen av dess stiftande den 22 Oktober 1925, Göteborg 1925.
 Библиографиja 235

MoSI Le Monde Slave. Revue mensuelle. Paris. I (1924), II (1925), III (1926),
IV (1927), V (1928), VI/1-5 (1929).
Мис Мисао. Кк>ижевно-политички часопис. Београд. V (1921)—XXVIII (1928).
NV Nase Vida. VII (1925-1926).
NVj Nastavni VJesnik. XXXII (1924)—XXXVII (1928).
НЕ Нова Европа. Загреб. IV-V-VI (1922), VII—VIII (1923), IX—X (1924),
XI—XII (1925), XIII—XIV (1926), XV—XVI (1927), XVII-XVI1I (1923).
НЕСт Народна Енциклопедф Српско-Хрватско-Словеначка Ст. Стано)'евиЬа.
NMH Neuphilologische Mitteilungen. Helsingfors XVI—XXIII (1914—1921).
NSt Narodna Starina. Uredio Josip Matasovic. I—111 (1921—1923).
Нас Насела Српских Зелшьа. Расправе и rpafca. X (1921)—XXV (1928).
PBrB Beiträge zur Geschichte der deutschen Sprache und Literatur hgg. von
H. Paul, W. Braune und E. Sievers, Halle a. S. XLIX (1925).
PKJ Prace Komisji jezikowej. X (1922), XI (1923), XII (1924), XIII (1925).
ПКФ 3anicK¡ Аддзелу Гумаш'тарных Навук. Книга 2. Працы клясы Фмгё-
лёгн I. Менск 1928. Ыстытут Беларускай Культуры'.
PUTP Praci Ukrains. Istor.-filolog. Tovar. v Prazi.
ПрГл Просветни Гласник. Београд. XXXIX (1922)—XLIV (1928).
PraceLos Prace polonisticzne ofiarowane J. Losiowi.
PraceFil Prace Filologiczne. Warszawa. X (1926), XI -XII (1927), XIII (1928).
Прил Прилози за юъижевност, je3HK, HCTopHjy и фолклор. III (1923), IV
(1924), V (1925), VI (1926), VII (1927).
R Razprave. Izdaja znanstveno druztvo za humanisticne vede v Ljubljani.
I (1923), II (1925), III (1926).
RAK Rozprawy Akademii Umiejetnoáci. Wydziaí filologiczny. Kraków. Serja
II Tom XLI № 1-5 (1927) и Tom XLII № 3, 4 (1928).
RESI Revue des Études Slaves. Ill (1923), IV (1924), V (1925), VI (1926), VII
(1927), VIII/1-2 (1928).
REH Révue des Études hongroises et finno-ougriennes. Paris I (1923), II
(1924), III (1925), IV (1926).
RIGI Rivista indo-greco-italica di filología, lingua ed antichità dir. da F. R¡-
bezzo. Napoli VIH (1924), IX (1925).
ROr Rocznik oryentalistyczny. Kraków. II (1925/26).
RS1 Rocznik slawistyczny. Revue Slavistique. Kraków. IX 1 (1921).
RcAk Rozpravy Ceské Akademie. Praha. Trida III. с. 47—73 (1918-1927).
Rad Rad Jugoslavenske Akademije. CCXXVII (1923)-CCXXXV (1928).
RuchSI Ruch Sfowiariski, miesiçcznik poswiecony zyciu i kulturze Sfowian.
(Lwów). I (1928), II, 1 (1929).
SAU Sprawozdania z czynnoáci i posiedzeií Polskiej Akademiji Umiejetnoáci
v Krakowie. T. XXVI (1921), 1-10; XXVII (1922). 1-10; XXVIII
(1923), 1-10; XXIX (1924), 1-10; XXX (1925), 1-10; XXXI (1926),
1-10; XXXII (1927), 1-10; XXXIII (1928), 1-6.
СБА Сборникъ на Българската Академия на наукигв. София. Кл. Ист.-
филолог. XIV/9 (1921)— XXI (13) 1926.
SBerWien Sitzungsberichte der Akad. der Wissenschaften in Wien, phil.-hist Kl.
CXCVII (1922)-CCVII (1928). Сем ópojeea 198,1: 204,4—5 ; 205,1—2;
206,1 ; 207,2 KojH нису изашли.
3*
236 Библиографф

SGRoz Symbolae Qrammaticae in honorem loannis Rozwadowski. Volumen I,

II. Cracoviae 1927, стр. 336 + XXV, 8°.
СЕЗб Српски етнографски зборник. Београд. (Акад.) 22 (1921)—43 (1928).
СДЗб Српски Диалектолошки Зборник. Расправе и rpaka. III (1927).
СКГл Српски Кн>ижевни Гласник. Београд. V—VII (1922), VIH—X (1923),
XI—XIII (1924), X1V-XVI (1925), XVII-XIX (1926), ХХ-ХХИ (1927),
XXIII-XXV (1028), XXVI (1929).
СПр Страни Преглед. I (1927), II (1928).
STWar Spravozdania z posiedzerî Towarzystwa Naukowego Warszawskiego
(заюъучно са 1926). Wydziar 1 Jezikoznawstwa i literatury. Warszavva.
STLw Spravozdania Towarzystwa Naukowego we Lwowie, pod redakcja P.
Dabkowskiego, sekr. gen. Lwów. 7, 15 (1927).
SHVSU Skrifter utgifna af K. Humanistiska Vetenskaps—Samfundet i Uppsala.
XXI—XXVI (1927).
SatBer Satura Berolinensis, Festgabe der alten Herren zum 50-jährigen Be
stehen des Akad. phil. Vereins an der Univesität Berlin. 1974—1924.
Berlin, Weidmann, 1924. 96. 8°.
SbBid Sbornlk Bidlûv (1928).
SbGroh Sborník praci filologickych F. Grohovi. Praha 1923.
СбЗлат Сборникъ въ честь на Васил Н. Златарски. София 1925.
SbMách Sborník prací vënovanych profesoru Dru Janu Máchalovi k sedmde-
sátym narozeninám 1855—1925. Poradali Jifí Horák a Miloslav Hysek
Praha 1925, str. 360 + XL, 8°.
SbMSl Sborník Matice Slovenskej pre jazykozpyt, národopis a literární historii.
Turäansky Sv. Martin. I (1922—1923), II (1924), III (1925), IV (1926), V
(1927), VI (1928).
SbNi Sborník Niederlûv. Praha.
СбОРЯ Сборник отделения русского язика и словесности Академии Наук
СССР. CI, № 3. 1928.
СбРА Сборник русскаго археологическаго общества въ Королевствие СХС
(1927).
SbFFB Sborník filosofické fakulty University Komenského v Bratislavë.
SbFil Sborník íilologicky. Praha (Акад.) VII (1922), VIII (1926), IX (1927).
Сбн Сборникъ за народни умотворешя и народописъ. София (Акад.).
XXXV (1923), XXXVI (1926), XXXVII (1927).
SI Slavia. Casopis pro slovanskou filologii. Praha 1 4 (1922), H (1923/24),
III (1924'25), IV (1925 26), V (1926 27), VI (1927 28), VII (1928).
СлГл Славянски гласъ. София. XIV.
SIO Slavia occidentalis. Poznan. II (1922), III IV (1925), V (1926), VI (1927),
VII (1928).
SlPohl' Slovenské pohl'ady. Turcïansky sv. Martin. XXXIX (1923), XL (1924),
XLI (1925), XLII (1926), XL1II (1927), XLIV (1928), XLV/1 (1929).
SIPf Slovansky pfehled. XVII (1925), XVIII (1926). XIX (1927), XX (1928).
XXI/1-4 (1929).
SIR The Slawonic Review. I (1922), II (1923), III (1924), IV (1925).
SIRund Slav Ische Rundschau. Berichtende und kritische Zeitschrift für das
geistige Leben der slavischen Völker. Herausgegeben von Franz
 Библиография 237

Spina und Gerhard Qesemann. Jahrgang I, 1—2. Januar— Februar

1929. Verlag Walter de Gruyter & Co. Berlin—Leipzig— Prag.
СпБАк Списание на Българската Академия на наукит*. София. Од XXI до
XXXVII (1928).
SpFFB Spisy Filosof. Fakulty Masarykovy university v Brnè".
Спом Споменик. Београд (Акад.) LV1II (1923) — LXVI (1926).
StPH Stari pisci hrvatski. XXV, 1—2 (1922).
Стар Старинар. Ill-на сери]а. I (1923), II (1924), III (1924/5), IV (1926/27).
Star Starine. XXXVII (1918).
StrFest Streittoerg-Festgabe, hgg. von d. Direktion der vereinigten sprach
wissenschaftlichen Institute a. d. Universität Leipzig. Lpzg. 1924.
XV + 441. 8°.
Ti¿ Tauta ir Zodis. I (1923), II (1924), III (1925), IV (1926).
TrIESI Traveaux d'Institute des Études Slaves. Paris.
CZN Casopis za zgodovino in narodopisje. Maribor. XVIII (1923), XIX (1924),
XX (1925), XXI (1926), XXII (1927), XXIII (1928), XXIV/I—2 (1929).
CJKZ Casopis za slovenski jezik, knjiz. in zgodovino. Ljubljana. IV (1924), V
(1926), VI (1927), VII (1928).
CMM Casopis Matice Moravské. V Brnè". XLIII—LU.
CMusC Casopis Musea královstvl Ceského. Praha. XCVI (1922)—CXI (1927).
CMF Casopis pro modern! fllologii. Praha. IX (1922/23), X (1923/24), XI
(1924/25), XII (1925/26), XIII (1926 27), XIV (1927/28), XV (1928/29).
CCH Cesky casopis hlstoricky. Praha. XXIV (1918), XXV (1919), XXVI (1920),
XXVII (1921), XXVIII (1922), XXIX (1923), XXX (1924), XXXI (1925),
XXXII (1926), XXXIII (1927), XXXIV (1928), XXXV/1 (1929).
Cas Cas. Znanstvena revija Leonove druzbe. Ljubljana.

I. Прасловенски }еаш.
1611. A g re 11 S. Zur Geschichte des idg. Neutrums. LUärs 1925-1926,
17-64.
У иевр. npaje3HK.y било je век, поред неутра на -от, и неутра на -о . -т
je деиктично или „чисто фонетско". В. бр. 1759 а.
1612. Б ар Hlî X. Индоевропски палатали. Глас CXXIV (1927,) 1—72.
1613. В a ri d H. Guturaini problem)'. 36 Бел 185—195.
1614. БелиЬ А. Прасловенски je3HK. НЕСт III 540.
1615. Belid A. La troisième ou la plus récente palatalisation des
gutturales. RESI VIII (1928) 50—67. В. 6p. 1706.
1616. Велик A. Оцена бр. 1649. JO IV (1924) 222-224.
1617. БелиЬ А. Оцена бр. 1649. Litteris II (1925) 1, 26-29.
1618. БелиЬ А. Оцена бр. 1753. JO IV (1924) 213-215.
1619. БелиЬ А. Оцена бр. 1691. JO IV (1924) 197—202.
1620. БелиЬ А. Оцена бр. 1738. JO 111 (1922-1923) 131-139.
1621. Bergmann Fr. Prasl. e v slabice -ev- jmen místních v ces-
tinë. LF L (1923) 108-118.
238 Библиографи]'а

1622. Bloomfield Maurice. On a Case of Suppletive Indo-

European Suffixes. Lang I (1925) 88—95.
1623. Brückner А. Оцена бр. 1691. JArch XL (1925) 128—141.
1624. Brückner А. Оцена бр. 1649. ZSIPh II (1925) 293- 309.
1625. Бубрихъ Д. В. Из прасловянской фонетики. I. Моноф-
тонгизаЫя дифтонговъ на носовой и прегласовка въ прасловянскомъ язык*.
II. Монофтонгизащя дифтонговъ на гласный въ прасловянскомъ язык*. Изв
XXIV (1919) 1, 246-284.
1626. Бубрихъ Д. В. Праслав. rqkç лит. rañkp. СбОРЯ Cl Jfi 3,
49-52.
1627. Bubrich D. Beiträge zur urslavischen Lautlehre. 1. Die rela
tive Chronologie der Monophtongierung von Nasaldiphtongen im Urslavischen.
2. Der Umlaut im Urslavischen. ZSIPh II (1925) 121-124.
1628. Бузук П. Спроба псторьп дапстарычнай anoxi славянскай
фонэтым. ПКФ I, 1—44.
Разлику]'е: I. HajcTapnje индоевроп. изоглосе (кра] те епохе V в. до Хр.
р.) — шест црта (развитак „гутурала" у групама индоевропским); 2. Опште
балтиско словенске изоглосе (од V—VI в. пре Хр. pol}.) — осам црта;
3. Општесловенске изоглосе (од II в. пре Хр. pofc. до IV в. после Хр. р.) —
четрнаест особина. Епоха диалекатских словенских изоглоса (од IV до X в.)
Ту набра]а црте на]западни]их Словена (tj, dj, kf > пискаве звуке; g > h у
чешк.); наиужни]их Словена и на|источни]их Словена (претваран>е lev-, gv- у cv-
и dzv-, dl, ti > l; Hepa3BHjatbe епент. / у почетку речи, tj, dj, kf > шуштаве;
g > А у на||уж. делу ист. Словена; различна замена tort, toit; почетак развитка
палатализашф и лабиализац^е).
Иако има и тачних ствари, у целокупности се не могу сложити са овом
сликом развитка изоглоса. А. Б.
1629. Бузукъ П. А. Взгляды академика Шахматова на доисто-
ричесюя судьбы словянства. Изв XXIII (1918) 180—245.
1630. Bulachovskij L. De l'homonymie dans les langues slaves.
RES1 VIII (1928) 68-80.
1631. Vaillant A. Les adjectifs en -ovu. BSL XXIX (1928) 40--Í3.
1632. Vaillant A. Le nome slave de Ja pluie". RES1 VII (1927)
112—113. Писац OAÖauyje етимологи)"у те речи KOjy да]е Бернекер и види у
праслов. *dbzdzb compositum (први део dus- „рНав", а други део *dyu-¡di
„небо, дан).
1633. ванъ Вейкъ Н. По поводу славянских формъ творитель-
наго надежа ед. ч. на -ou, -ov. SI 11 (1923/4) 5—16.
1634—5. ванъ Вейкъ H. О происхождежи общеславянскаго
слова кътЛь. SI IV (1925/6) 209—212.
1636—7. van Wijk N. О reczownikach typu trépete i o czasownikach
typu trepetati, trepeStç. SGRoz II 159—166.
1638. van Wijk MiKOÍaj. O dwóch okresach w rozwoju jçzyka
praslowiañskiego i o ich znaczeniu día jezykoznawstwa ogólnego. Prace Fil
XII (1927) 395—404.
 Библиография 239

У прегледном и ]асно написаном чланку о прасловенском ]езику проф.

BajK разливе у развитку прасловенског ]езика, Kojn Je Tpajao после 2.000
године пре Христова ро^ен>а до Христова pofcetba, две епохе : jeAHy, рани]у и
мирику, у Kojoj су се развили неки облици речи и тек по неки гласовни по]'ави,
и другу, 6ypHHjy и ÄOUHHjy, када су се развили по]ави палатализац^е и noja-
чавагье пунопе гласа (на ово друго своди проф. BajK приближаван>е ка пуним
вокалима дифтонга, тубл>ен»е сугласника на Kpajy речи, а и у средини, и др.
nojaee). Он дал>е испиту1'е узроке то] ново]' епоси, и не прима ни утица]е друге
по )'езику средине нити каквих нарочитих друштвених делова.
Нема сумн>е да при Kpajy TpajaH>a прасловенске епохе има знатно више
nojasa ко)и су нам познати из HOBHjer развитка словенских (езичних трупа; али
овакво деление на две епохе, као што xofce проф. BajK, за мене HHje нимало
поуздано. А. Б.
1639. van Wijk Mikolaj. о stosunkach pokrewieñstwa jezyko-
wego. Prace Fi! XI (1927) 1-16.
У овом предаванэу на Варшавском Университету проф. BajK говори о
односима меку диалектима и о примени тих односа до извесне мере на пра-
словенски je3HK. Нема ничег новог; али су опште мисли изнесене трезвено,
популарно и прегледно. Тачно je да диалекатске црте }едног 1езика o6pa3yjy
различие кругове, и да je на н>их примешьива Шмитова теори]а; -а тако исто
je тачно да се о прекидан>у везе меку говорима може говорити само онда
када се }едан део говора машериално отцепи, премести на друго место. Ту
би само било применл>иво цейапе диалеката по LL^ajxepoeoj теории. Инте-
ресантно je такоке, као паралела ствараьу старих словенских диалеката (или
нових словенских je3HKa;, — изношен>е развитка диалекта метрополе у коло-
HHjaMa и н>ихово често врло брзо мен»ан>е под jeAHHM приликама, а у}еднача-
ван>е — под другим.
Тачно je твр^ен>е да je за]едница словенска дуго тра]ала и време те
за}еднице у општим се цртама тачно oflpehyje; само ja мислим да се за ту
за)'едницу и данас може утврдити више диалекатских црта него што мисли В.
А. Б.
1640. van Wijk N. Remarques sur le groupement des langues Slaves.
(Отисак из RESI IV (1924) 5-15). В. бр. 1684.
1641. van Wijk N. Altpreussische Studien. Beiträge zur baltischen
und zur vergleichenden indogermanischen Grammatik. Haag 1918. Стр
XII + 150 + XXXII. Види бр. 1669.
1642. van Wijk N. Zur Entwicklung der partizipialen Nominativen
dung -onts in den slav. Sprachen. ZSlPh I (1925) 279—286.
1643. van Wijk N. Die slavischen Partizipia auf -to- und die Aorist
formen auf -is-. IF XLIII (1926) 281—289.
Аор. на -is находе се код оних глагола koj'h HMajy парт, на -is и ко
рейски слог са циркумфлексом.
1644. van Wijk N. Zu den slavischen und baltischen Präterital-
stämmen auf -ö, -д. TiZ IV (1926) 67-84.
1645. van Wijk N. Zur Reduktion von о und e im Slavischen. JArch
XLI (1927) 117—121.
240 Библиография

Писац сматра ст.-сл. к»гд*, пгд* као мла^е облике према квгдл, т*гд*
ко]и су се ]'авили услед редукци}е о > ъ; тако исто чм* се )'авило, по н>еговом
мишл>ен>у, услед редукци]е вокала е у старшем облику ч»е».
OcTaje непо}мл>иво, зашто ce HHje ]авила редукщца ни у jeAHOM ст.-сл.
СПОМеНИКу у реЧИМа пешим, МИНН, нногдл, |ддколн, квлнко, досм к. о^'Ев, пвн-fc, Т4К»жд<,
nisi, -км, као и у облицима к«г«, ммву, кад je вей }едном настала редукци]'а у
Облику ч«е». С. Н.
1646. van Wijk N. Zur Aussprache des urslavischen i. SI 11(1923/4)
593—594.
1647. van Wijk N. Оцена бр. 1719. SI V (1926/7) 139-141.
1648. van Wijk N. Оцена бр. 1718. SI V (1926/7) 348—350.
1649. Von drák Dr. W. Vergleichende Slavische Grammatik. 1 Band
Lautlehre und Stammbildungslehre. Zweite stark vermehrte und verbesserte Auf
lage. Göttingen. (1924) XVIII + 742. В. бр. 1616, 1617, 1624, 1687, 1701.
1650. Vondrák Wenzel. Vergleichende slavische Grammatik. II
Band Formenlehre und Syntax. Zweite Auflage neubearbeitet von O. Grünenthal
а. o. Prof. an der Universität Breslau. Göttingen-Vandenhoeck & Ruprecht —
1928. XII + 584.
1651. Vondrák V. О pozdèjslch palatalisacfch v praslovanstinë.
SI II (1923/4) 17—25.
1652. Wood Francis A. Post-consonantal w in indo -european.
L Mon (1926) № 3.
1653. Gombocz Z. Slavo-turcica. SGRoz II 71—76.
1654. Gray Louis H. The Indo-European Negative Prefix in N.
Lang I (1925) 119 -129.
1655. Grünenthal O. Nochmals chotëti. JArch XLI (1927) 319-320.
1656. Grünenthal O. Unechte Verbalkomposition im Slavischen.
JArch XLI (1927) 318—319.
1657. Debrunner A. Zum erweiterten Gebrauch des Duals. Gl XV
(1926) 14-25.
1658. De6ev D. Ein Beitrag zu den slavisch -thrakischen Sprach
beziehungen. ZSIPh IV (1927) 377-383.
1659. Dolobko M. Die enklitischen Formen des Pronommens der
1. und 2. Person im Dat. dual, des Urslavischen. ZSIPh I (1925) 336—342.
1660. Дурново H. Спорные вопросы о.-сл. фонетики. I. Начальное
е в о.-сл. яз. SI III (1924/5) 225—271.
1661. Дурново Николай. Спорные вопросы о.-сл. фонетики.
2. Гласные из en, em перед носовыми в о.-сл. SI VI (1927/28) 209 -232.
1662. Durnovo Nikolas. Le traitement de *sk dans les langues
slaves. RESI VI (1926) 216—223.
1663. Durnovo N. La semaine slave. RESI VI (1926) 107—108. Сматра
да je слов. не&Ьля y вези ca грчким йяршао: (fjjiipo), као што je c*s*tí код
Словена византиске културе у вези са грчким-византиским sambato.
 Библиограф^'а 241

1664. Ewald F. Die Entwicklung des k- Suffixes in den indogerma

nischen Sprachen. Indogermanische Bibliothek III/4. Heidelberg Winter 1924.VII+32.
Има и слов, материала. Врло површан рад. X. Б.
1665. Ekblom R. Le développement de dl, ti en slave. SGRoz
II 57—70.
1666. Ekblom R. Zur Enlwicklung der Liquidaverbindungen im Sla-
vischen I, 49 с. c. Upsala- Leipzig. 1927. SHVSU XXIV, 9).
Интересантан чланак koj'h треба да узме у обзир свако ко успише о
том питан>у. Али je велико питан>е да ли je писац погодио истину. Писац
претпоставла праслов. tàrt > tàrt > t»rat (gemeinslavisch). Taj ми се последн>и
ступан> чини врло сумн>ив као полазна тачка за развитак те трупе у по)еди-
ним словенским {езицима. Држим да се метатеза не може сматрати као пра-
словенска или за}едничка словенска, jep се руско -torot- не може oôjacHHTH из
t'rât; писцу HHje пошло за руком да отклони тешкоЬу Kojy претставл>а}у у
том погледу малоруске чин>енице (город поред 6i6 и сл.). Нису довол>но
проучене пол>ске чин>енице: писац узима као пол>ски рефлекс rpyna Koje су у
питан>у -trot, док, у ствари, у подском налазимо trot под условима под ко]има
се стара дужина трупе чува. Има и других ствари у ко]има се тешко можемо
сложити са писцем, на пример са оним што се говори на стр. 17—18 о по.ъ-
ском we mladosci и сл. Сасвим je погрешно пишчево миш.ъегье да je дужина
у словеначком vrána и сл. стара (38 с.) В. бр. 1690. С. Н.
1667. Ekblom R. Zur Entwicklung der Liquidaverbindungen im Sla-
vischen, von - II Uppsala 1928, str. 29, SHVSU XXV 4(1928). В. 6p. 1666, 1690.
1668. Ekblom R. Der Wechsel (i) e oo o- im Slavischen, von-,
Uppsala, 1925, стр. 34, SHVSU XXII (1925) 4. В. бр. 1699.
1669. Endzelin J. Оцена бр. 1641. SI 1 (1923) 611-617.
1670. Z. Оцена бр. 1753. SI Pohl' XL 256.
1671. l(leSic) Dr. Fr. Реценз^а бр. 1718. J Ф III (1922-1923) 192.
1672. I V S i С Dr. Stjepan. Оцена бр. 1764. NVj XXXIII (1925)
318-341.
1673. Ильинский Г. А. К истории носовых основ праславян-
скаго глагола. СбОРС CI, № 3, 250—252.
1674. ИЛЬИНСМЙ Г. Къ вопросу о чередована гласныхъ ряда
о, е въ начал* словъ въ славянскихъ языкахъ. SI II (1923/4) 232—276.
1675. Ильинский Г. Еще раз о праславянских дублетах типа
jelenb: olenb. SI IV (1925/6) 387-394.
1676. H'jinskij G. W sprawie „dekompozycji" prefiksów w jezy-
kach síowiariskich. Prace Fil XI 182—200.
1677. Jacobsohn H. Dissimilation in Zeitwörtern. KZ LIV (1926)
99—100.
О типу devgtb: лат. novem и сл.
1678. Keller Georg Siegmund. Das Asyndeton in den balto-
slawischen Sprachen, Heidelberg 1922, 107, мала 8°.
1679. Klemensiewicz Z. Orzecznik przy formach osobowych sfowa
byt. Prace Fil XI 123—181.
242 Библиографф

1679а. Knutsson Knut. Über die sogenannte zweite Palatalisierung

in den slavischen Sprachen В. 6p. 17596.
1680. Koschmieder Erwin. Der Einfluss des Aspekts auf den For
menbestand des polnischen Verbums. JArch XLI (1928) 262—295.
1681. Koschmieder Erwin. Studien zum slavischen Verbalaspekt.
KZ LV (1928) 28Э-304.
1682. KoStiál J. Entgleiste Iterativbildungen. ZSlPh IV(1927) 131—141.
1683. Kryñski M. Koncöwka -go w dopefnlaczu deklinacji zaimkowej
jezków stowianskich. CzIPF 8, 439 и д. Warszawa 1916.
1684—5. Кулбакин С. Оцена бр. 1640. J Ф IV (1924) 202-205.
1686. Lehr- Spfawiriski Tadeusz. Pochodzenie i rozpowszech-
nienie wyrazu król w polszczyznie i w innych jezykach sfowiañskich. Prace Fii
XII (1927) 44—53.
Он мисли да су име Карла Великог примили прво Полабл>ани и Лужички
Срби, ко\к су имали прво посла са н>им; у полапском je то име могло бити
примл>ено као karl, а на осталом пол>ском земл>ишту као кгЫ; Лужичани,
Чеси и Руси ко)и су чули ту реч у том облику од Поляка, а ко]и су, бар на
граници са чешким племеном имали 1'езичко осеЬан>е да томе karljkrôl', одго-
вара она гласовна трупа ко]а и прасловенскоме tort, — изменили су je у духу
промене tort на своме земл>ишту. Због акцента на кра]у и умекшаног V место
немачког / на кра]у мисли да и ^жни Словени нису примили то име непо-
средно, веЬ преко Западних Словена.
И по историским доказима, и по ]езичким, и по критици досадашн>их
погледа — мени невероватно. А. Б.
1687. Lehr- Spíavinski Т. К бр. 1649. (Glosownia potabska
w porównawczej gramatyce siowiaiískiej N. Vondráka) SIO III/IV (1925)
400-436.
1688. Loe we R. Die indogermanischen Interjektionen Ъ о a. KZ LIV
(1926) 103-148.
1689. LÓS J. Prasl. "tort ^ pol. *trrot? SGKoz H 373-380.
1690. Meyer К. H. Оцена бр. 1666 и 1667. SI VII (1928)621-625.
1690а. Marguliés A. Die Verba reflexiva in den slavischen Sprachen.
(1924) Sammlung slav. Lehr- und Handbücher III. 2. В. бр. 1700, 1726.
1691. Meillet A. Le Slave commun. Paris (1924). XVI + 448. В. бр.
1619, 1623, 1695.
1692. Meillet A. Les formes nominales en slave RES1 III (1923)
193—204.
1693. Meillet A. Le vocabulaire slave et le vocabulaire indo-iranien
RESI VI (1926) 165-174.
Писац наводи неколико случа}ева у KOjHMa се огледа тесна веза измену
словенског са jeÄHe стране и иранског, односно индо-иранског, са друге стране:
перс, râdiy и слов, ради, авест. sravö у значен>у „реч" и словенско слово,
авест. spentö и слов, скат» и др.
1694. M eje А. Напомене о имперфекту. Глас СХП (1924) 88 -92.
 Библнографн|'а 243

1695. M(eillet) А. Аутореферат бр. 1691. BSL XXV (1925) 155.

1696. M(eillet) А. Приказ бр. 1753. BSL XXV (1925) 161-162.
1697. M(eillet) А. Оцена бр. 1734. BSL XXIV, 2 (1923) 140-141.
1698. M(eillet) А. Оцена бр. 1764. BSL XXVI (1926) 198.
1699. M(eillet) А. Оцена бр. 1668. BSL XXVII (1927) 148.
1700. Meillet А. Оцена бр. 1690а. BSL XXV, 2 (1925) 163—164.
1701. Meillet А. Оцена бр. 1649. BSL XXV, 2 (1925) 155-157.
1702. Meillet А. Оцена бр. 2076а. SI 111 (1925) 673-676.
1703. Meillet А. Оцена бр. 2076а. BSL XXIV, 2 (1924) 135-129.
1703а. Mikkola J.J. Zur Vertretung der Gutturale und tj in den lat.
Lehnwörten des German, und Slavischen. MSNLH VII (1924) 261—279.
Слов, сгъку (< *сыьку) и cësarb из герм.; сгъку < гот. *kiriki < грч. Kupiüóv,
простонародни облик за mjpwucóv, куЬа господн>а'; cisarb < гот. kaisar. До V
века слов, с jaKO палатализовано *' а не африката; Rim од ствнем. Rum.
1704. Младенов Д-р Ст. Към изследването на т. н. хетероклизия
в индоевропейските езици. ГСУ XIX (1923) 12, 1—34.
1705. Mozsyñski К. Badania nad pochodzeniem i pierwotna kultura
Sfowian, cz I. SAU XXX (1925) 8-12. BIAP 1925 (1926) 128-134.
1706. Nitsch Casimir. Nature et chronologie de la seconde palata
lisation en slave commun. RESI VI (1926) 42—53. В. бр. 1615.
1707. No h a M. Zum Alter der urslav. Nasalvocale. ZSIPh IV (1927)
64-69.
Писац се не слаже са погледима Бубриховим у том питаьу Koje Je oeaj
изнео у ZSIPh II 121 и дал>е и брани ceoje хипотезе формулисане у LF 51,
1924, 244—263. Не сматрам Бубрихове погледе за тачне, али се не могу у
свему сложити са писцем: не eepyjeM да je -ion фонетским путем дало -\ъ
(>|ь). Уосталом, мишленэа сам да се питала Koja проучава]у у овом слу-
ча)'у Бубрих и Ноха не могу никад дефинитивно решити. С. К.
1708. Noha MiloS. Praslovanská dvojice -<||-£LF LI (1924) 244—263.
1709. Otrçbski J. Z badari nad infiksem giosowym. SAU XXXI (1926)
7, 3-8. BIAP 1926 (1928) 120-127.
1710. Pisan i V. Studi sui pronomini délie lingue indoevropee. RIG1
IX (1925) 55-63; В. бр. 1756.
О слов, тьпё, тъпо\о и tebê, tobojç (стр. 62—63). Несигурни закл>учци.
X. Б.
1711. Поливановъ Е. Сл*ды суффикса imperativi *-dhi на славян
ской почв*. Изв XXIV (1919) 2, 349—350.
1712. Porzeziñski W. Zagadnienia sporna gramatyki sfowiaiískiej
Prace Fil X (1926) 110—143.
Из прасловенске фонетике.
1713. RamovS Franc. О naravi psi. tort- in ten- v praslovenscini.
CJKZ VI 22-26.
Na podlagi substitucij rom. tart > slov. tart (pozneje trat) v VI. stol.
Carnia > *karñb, dan. Kranj) in rom. tort > slov. tort ugotovi, da se je praslo
244 Библиографша

vansko tort glasilo v juzni slovanscini 6.-7. stol. tart. Metateza v trat je nasto-
pila koncem 8. stol., kajti slov. besede, prevzete po Bavarcih, kazejo ze vedno
trat, datirajo pa iz dobe po izgubi politicne samostojnosti Slovencev.
1714. Ramov§ Fr. К poznavanju praslovanske metatonije. SI II (1923/4)
205-231.
1715. Rudnicki M. Grupy tl, dl w jezykach srowiariskich. Prace
Los 30 -34.
1716. Rytarowska M. Kilka sfów o skróceniu grupy tort w narzeczu
sïowiriskiem. SQRoz II 393—396.
1717. Skok Petar. O zamjeni vit. û > si. y. CJKZ VI (1927) 1—7.
1718. SI on ski St. Так zwane perfektum w jezykach stowiariskich.
Prace Fil X (1923) 1-33. В. 6p. 1648, 1671, 1757.
1719. Смаль Стоцький Ст. Розвиток поглядю про семю словян-
ских мов i ïx взаТмне спорщнения. ЗШевч CXLI— CXLIII. (1925) Шести чланак
1—42. В. бр. 1647, 1751.
1720. Соболевский А. И. Славяне -скифские этюды. ИзвАН I
(1928) 376 - 390.
1721. Соболевский А. Зам-втки по славянской морфолопи. SI V
(1926/7) 451-455.
1722. Szober S. Postaciowe znaczenie praindoeuropejskich zdwojonych
tematów czasownikowych typu stind. jigämi, greek. ßißdju. SGRoz 1, 125—136.
1723. Szober S. Stowiaifski Nom. Асе. sg. neutr. tematów na -o-, -es-.
Prace Los 563—571.
1724—5. Stender-Petersen A. Zur Geschichte des altslav. *vit(gb.
ZSlPh IV (1927) 44-59.
Критика Шварцових погледа (Schwarz ZSlPh II 104 и сл.) на порекло
те речи. Мишл>ен>а сам да je писац у праву кад oflöauyje тумачен>а г. Шварца
и кад види у сугласнику t у речи vitedzb природну супституци]'у севернонемачког
ман>е-више палаталног к. С. К.
1726. Tangí Е. Оцена бр. 1690а. ZSIPh IV (1927) 226-246.
1727. Томашевский В. Б. К вопросу об отражении индоевро
пейских дифтонгов со вторым плавным элементом в общеславянском язык*.
(Известия Горского Института Народ. Образования I, Владикавказ 1923 1—7.
В. бр. 1755.
1728. Thomson A. Die Nominativendung der bestimmten Adjektiva
und lautlich Vervandtes in den slavischen Sprachen. ZSIPh V (1928) 110—124.
1729. Thomson A. Beiträge zur Geschichte des Diphtongs ы in den
slavischen Sprachen. ZSIPh IV (1927) 342-356.
1730. Torbiörnsson T. Zweislavische Kasusformen. ZSIPh 1 (1925)
74—78.
1731. Torbiörnsson T. Die bestimmten Adjektivformen der slavi
schen Sprachen. ZSIPh I (1925) 267—279.
1732—3. Trávniíek F. Prothese ci hiát? SGRoz II 139-152.
 Библиографий 245

1734—5. Treimer К. Slawische und baltische Studien. Beiträge zur

slawisch-baltischen Sprach- und Altertumskunde. Wien und Leipzig (A. Holder),
1922, in 8», 32. В. 6p. 1697.
1736. Trautmann R. Ein Kapitel aus der Lautlehre der baltisch-sla-
vischen Sprachen. SI II (1923/4) 1—4.
1737. Trautmann R. Оцена бр. 1753. ZSIPh II (1925) 549—550.
1738. Troubetzkoy N. Prince. Essai sur la chronologie des cer
tain faits phonétiques du slave commun. RES1 II (1922) 217—234. В. 6p. 1620.
1739. Trubetzkoj Fürst N. Urslav. dbidib „Regen". ZSIPh IV
(1927) 62-64.
Упркос мишл>ен>у Бернекерову (Slav. etym. Wb.) мисли писац да je облик
dbidzb стари]'и од облика dbáéb. Мишл>ен>е je оправдано. С. К.
1740. Troubetzkoy N. Les adjectifs slaves en -ъкъ. BSL XXlV, 1
(1923) 130-137.
McnHTyje додаван>е -ko- старим придевским основама на и (ъ). Сматра
да je Taj суфикс прво додаван придевима ко]н значе нешто мало или npHjaTHO
(хзъкъ, шьнъкъ и сл.). Доцн^е, када je основних придева (жзъ, шьнъ и сл.)
нестало, -ко- се почело додавати и другим придевима (высо-къ и сл.) и при
девима са глаголским значеньем (лрьзъкъ и сл.). Зато мисли да се у време када
je добивено ржчька (ька м. -ъка) у горн>им придевима ни)е осекало демину-
тивно значение.
Мислим да je вероватно оно што износи у I— II; оно што г. Т. износи
о рхчька не чини ми се да je тачно. А. Б.
1741. Trubetzkoy Fürst N. Die Behandlung der Lautverbindungen
tl, dl in den slavischen Sprachen. ZSIPh II (1925) 117—121.
1742. Vas m er M. Beiträge zur slavischen Grammatik. 2. Zum ostsla-
vischen Wandel von anlaut (j)e- zu o-. ZSIPh IV (1927) 91.
1743. Vasmer M. Zur slavischen Grammatik. IF XLII (1924) 179—182.
1 . Стслов. vbiera „jy4e" = инстр. на о. 2. Парт. през. акт. у прасловенском
je3HKy. О остацима типа *vbrot- (срп. vrútak).
1744. Fraenkel Е. Zur baltoslavischen Grammatik H. KZ LUI (1925)
36-65.
1. О глаголима изведеним од номиналних облика.
1745—6. Fraenkel Е. Zur griechischen und baltoslavischen Gram
matik. Sat Ber (1924) 20-33.
У 6 одел>ку: о лит. voldyti, стслов. vlasti; у 7-ом: о гра^евинарско} термино
логии код Словена; у 8. о слов, именима родбине (по Делбриковом систему).
1747. Fraenkel Е. Zur Parataxe und Hypotaxe im Griechischen, Bal
toslavischen und Albanischen. IF XLIII (1926) 290-315.
1748. Fraenkel E. Zur baltoslavischen Sprachgeschichte und Gram
matik. JArch XXXIX (1924) 69-92.
1. О развитку привативног значен>а. 2. Постанак речи, апстрахованих из
сложеница услед криве декомпознц^е. 3. Избегаван>е {едносложних речи у
балтиско-словенском. 4. Изрази за природну смрт. 5. Стслов. nejesytb и nejçvfrb.
246 Библиограф^а

1749. Fraenkel Е. Der prädicative Instrumental im Slavischen und

Baltischen und seine syntaktischen Grundlagen. JArch XL (1925) 77—117.
Литавски материал.
1750. Frinta А. К transliteraci slovanskych abeced. SI IV (1925 6j 846.
1751. Frinta А. Оцена бр. 1719. SIPf XVII (1925) 652—654.
1752. Havránek В. Pfísuvné vokály (Flickvokale) v slovanskych jazy-
cíh. MNHMA (1926) 353-379.
1753. Hujer Oldfich. Úvod do dëjin jazyka ceského. Druhé vvdánf.
Praha 1924. Стр. 91. В. бр. 1618, 1670, 1096, 1737.
1754. Hujer Oldf. Praslov \ъг- a jbz- v cestiné. SbFil (1922)23-31.
1755. H(ujer). Оцена бр. 1727. SI IV (1925/6) 843—844.
1756. H(ujer). Оцена бр. 1710. SI IV (1925/6) 844.
1757. Hujer Oldfich. Оцена бр. 1718. LF LU (1925) 376—377.
1758. Hujer Oldfich. Оцена бр. 26. LF L (1923) 272-277.
1759. Hujer О. Оцена бр. 1763a. LF LIII (1926) 184-186.
1759a. Hujer Oldfich. Оцена бр. 1611. LF LXV (1928) 354—358.
17596. Hujer Oldfich. Оцена бр. 1679a. LF LXV (1928) 358-361.
1760. Cmek Fr. Ze srudjów nad euiemizmami w jezykach stowiariskich.
STLw 7, 15 nst. Lwów, 1927.
1761. Schwarz Ernst. Sloven, p : altbair. p (b, w). ZSIPh II (1925)
471-3.
1762. Schwarz Ernst. Zur Chronologie der slavischen Liquidenum
stellung in den deutsch-slavischen Berührungsgebieten. ZSIPh IV (1927) 361—369.
1763. Schwarz E. Zur Chronologie von asi a > o. JArch 41 (1927)
124-136.
V tem clanku se avtor protivi Vasmerjevemu (KZ 41, 157) pojmovanju
substituiranja si. o s tujim glasom, z a, in hoce dokazati pravilnost Kretschmer-
jevega (JArch 27, 228) nazora, da je psi. razvoj a > o izvrsen tik pred 9. sto-
Ietjem. Navaja primere za si. o > fin. grs. rom. alb. germ, o in obratno za tuji
a > si. o; lista primerov je znana in ne prinasa nie novega, ne po vsebini, pa
tudi v bistvu ne, zato ne odloca o pravilnosti tega ali onega naziranja. Dokaz za
praslovenski, posredno torej za pozni slovanski prehod a > o vidi avtor v zgod-
njih bav.-slov. zadevnih odnosajih (str. 134 sled.); vendar to ni nikakrsen dokaz:
rekonstruiranje oblike *аиагъ (gl. se Schwarz ibid. 40, 284) za si. avort je nepo-
trebno in sumljivo, kajti bav. *ähor je mogla slov. enostavno prevzeti kot щацогь,
ker je bil bav. o pred r sirok, torej kvalitativno blizu slov. q. Ako je na drugi
strani goibScina dalo bav. garstina, to se ni s prejsnjim v nasprotju, ker je pri
mali kvalitetni razliki med bav q (pred r) in ä, ki je izkazana tako pogosto v
stbav. graficni dubleti o—a in tudi v riman tipa garten -.borten, prim. Weinhold,
Mhd. Gr. § 60, substitueija z a-jem umljiva, to tem bolj, ker je о omejen na par
besedi, ä pa obicajen glas. Res je, da je bavarscina pozneje slov. o" nadomescala
s svojim o kar je predvsem razvidno iz tega, da je refleks bav. pristnega ör
drugacen kot onega ör, ki je nastal iz slov. or, in sicer je prvi sirok (dial, i, #
ali ea), drugi ozek (t. j. ¿ > dial, i, iif, ker je bil izposojeni slov. ör se sirok
 Библиографов 247

glas (görica > görz, izgovori gire), pa ga je bavarscina vendar substituirala z ör,
je iz tega razvidno, da je bil pristni bav. ör takrat bolj proti a nagnjen kot proti
o, slov. ö pa je bil slisen s toeno o-jevsko barvo. Iz dejstva, da ima bavarscina
za slov. cirkumflektirani В > ô substitut ô, za akutirani in neakeentuirani о pa
sprva a, pozneje (od IX. stol.) pa o, moremo sklepati le to, da se je v praslo-
venlcini vrsilo postopno odmikanje od prvostne psi. vokalne kvalitete à; to se je
v cirkumflektirani pozieiji vrsilo prej kot drugod, kar je povsem umljivo; zato
e tarn prislo do stopnje и (bog > büx), tu pa le do stopnje indiferentnega o, ki
pa le bolj tezi к sirokemu kot к ozkemu о (otrök). Treba nam je ta razvojni
procès, ki se je vrsil v slov. dial., samo smiselno zasledovati v praslovenscino,
pa najdemo njeno stanje : à (> bav. d) —о (> bav. ô) poleg ö (> bav. o). Sub
stituera slov. âr z bav. ar ob oni bav. çr s slov. or, âr mi zato ne diktira eksi-
stence slov. ar, marvec le neko kvalitetno razliko med slov. in bav. çr.— Napaêno
sodi avtor, ko trdi, da je slovenscina v dobi 10—13. stol. substituirala bav. ä
s svojim ä, za kar navaja moderne kor.-slov. oblike päddr < Bader; ta slov. dol-
zina je sekundarna; v casu izposoditve jteh besed je slovenscina poznala v ne-
zadnjih kratkih akeentuiranih zlogih samo akutirano intonaeijo (cirkumflektirani
zlogi so se ze zgodaj podaljsali) in tako je za akc. bav. ä mogel nastopiti samo
slov. akutirani à : pàdar, àrcat. Pozneje so se vsi nezadnji akc. zlogi v sloven-
scini podaljsali : s premembo bràta > brdta, se je izpremenilo tudi pàdar > pädar,
dreat itd. (prim, chühhina > slov. kiihiña > kähinja; *slözzari > slov. Sldsar >
Slósar kakor völ'a > vólja). V koroscini pa prehaja v mlajsi dobi dolgi akut na
sledeci zlog kot kratek cirkumfleks, vendar pusca dolzino v prej akeentuiranem
zlogu se ohranjeno: brdta > brätä ali тьЗа > mé$a > nilSä in pravtako pädär <
pddar, äredt < dreat. F. R.
1763a. Schwentner E. Die primaren Interjektionen in den indoger
manischen Sprachen. Heidelberg 1924. В. 6p. 1759.
1764. §k arid D. Deikticnc cestice zi i si u slavenskim jezieima. Rad
229, str. 208-293. В. 6p. 1672, 1698.

Словенска прадомовина.
1765. Bidlo J. Оцена бр. 96 (dflu II. sv. 1) ÍMM XLIII-IV (1920)
277—296.
1766. Bidlo J. Оцена бр. 1781 (díl III.) £СН XXV (1919) 283-291.
1767. Brückner А. Оцена бр. 1789. SIO VI (1927) 395-404.
1768. Ebert M. Reallexikon der Vorgeschichte. Bd. I — IV. Berlin
1924—1926. В. бр. 1792.
1 769. ЕрделановиЬ Др. JoeaH. Нидерлово дело о старим Сло-
венима. ГСГД 7-8 (1922) 218-239; 9 (1923) 69—94. Оцена бр. 96, 1780, 1781.
1770. Zupanic dr. N. Оцена бр. 1771. NSt II. sv. IV. br. 1 (1923)
79-80.
1771. Kramaf Karl. Die Ankunft der Germanen Litauer und Slaven
aus der Urheimat am Altaj. — Budweis 1916. В. бр. 1770.
1772. Kraus Fr. Die Slaven. EinUmriss. Archiv für Menschenkunde I,
337—356.
248 Библиография

1773. Lehr-Spíawiñski T. Kilka uwag o praojczyznie Síowian. ST

Lw 4, 62 и д. Lwów, 1924.
1774. M(eillet) А. Оцена бр. 1780. BSL XXVI (1926) 204-705.
1775. M(eillet) А. Оцена бр. 1778 и 1779. BSL XXVII (1927) 145.
1776. Meillet А. Оцена бр. 1793. BSL XXV, 2 (1925) 61.
1777. Mikkola J. J. Potudniowa granica Sfowian u Jordanesa. S
GRoz II 111—114.
1778. Moszynski Kaz. Badania nad pochodzeniem i pierwotna kul-
tura SJowian. RAK LXII Nr 2 (1925) стр. 140. В. бр. 1775 и 1784.
1779. Moszynski К. Badania nad pochodzeniem i pierwotna kultura
Síowian. Czeáé II SAU 30 (1925) 3, 8.
1780. Niederle Lubor. Slovanské starozitnosti, oddíl 1. sv. IV: Púvod
a pocátky Slovanü vychodních. V Praze 1924. Стр. 266. В. бр. 1769, 1774, 1785.
1781. Niederle L. Slovanské starozitnosti. Oddil kulturni. Dil II, sv. 2,
dil III. sv. 1 а 2. Praha 1924-25. В. бр. 1766, 1769, 1782, 1785.
1782. Novotny V. Оцена бр. 1781. (Dil III.) CMM XLV (1921) 81—87.
1783. OStir K. Dr. К predslovanski etnologiji Zakarpatja (Kooévr^ç).
E I (1926/1927) 1-35.
1784. Rudnicki Mikoíaj. Оцена бр. 1778 и 1779. SlOV (1926)576.
1784a. Petíra S. Оцена бр. 1789. CMF XIII (1926/27) 60-62.
1785. Slavík Jan. Оцена бр. 1780. £СН XXXI (1925) 383-389.
1786. Slavík Jan. Оцена бр. 1781 (III, 2) CÉH XXXII (1926) 135-141.
1787. Соболевой А. Оцена бр. 96 (II, 1). SI VII (1928/9)
174—178.
1788. Соболевсюй А. И. Заметки по славянским древностям. Изв
XXXI (1926) 1 9.
1789. Trautmann u. Vasmer. Grundriss der slavischen Philologie
und Kulturgeschichte. В. бр. 1767, 1784a.
1790. Vasmer M. Die Urheimat der Slaven. „Der ostdeutsche Volks
boden", Aufsätze zu den Fragen des Ostens, hgs von W. Volz, Breslau 1926,
118-141.
1791. Vasmer M. Zur alten Geographie der slavischen Länder: 1.
•Apoulrm. ZSlPh III (1926) 155.
1792. Vasmer M. Оцена 6p. 1768 (Bd 1—4). ZSlPh III (1926) 267—270.
1793. Vasmer M. Untersuchungen über die ältesten Wohnsitze der
Slaven. I. Die Iranier im Südrusland. (Veröffentlichungen des bait und slav. Instit,
an der Univ. Leipzig, III) Leipzig 1923. Стр. IV + 80. В. бр. 1776, 1796, и 1719.
1794. Vasmer M. Аутореферат бр. 1793. ZSlPh I (1925) 232—234.
1794a. Vasmer M. Оцена бр. 1797. ZSIPh IV (1927) 273—285. В.
бр. 1798.
1795. Havránek Bohuslav. К názvúm lingua sclavonica, boèmo-
slavica=cesk? jazyk a Sclavus, Slavus = Cech, Slovák. LF LH (1925) 111—120.
1796. Hujer Oldrich. Оцена бр. 1793. LF LU (1925) 374—376.
 Библиография 249

1797. Czekanowski J. Wstep do historji SJowian. Perspektywy antro-

pologiczne, etnograficzne, prehistoryczne i jezykoznawcze. LBS 3. Lwów, 1927,
str. 326, 8o.
1798. Czekanowski Jan. Одговор на критику бр. 1794а. SI VII
(1928) 672-681.
1799. ámieszek А. Оцена бр. 1793. SIO III/IV (1925) 398.

Словенска митолопца.
1800. Аничковъ Евгеш'й. Посл-Ьдшя работы по славянскимъ ре-
липознымъ древностямъ. Оцена бр. 94, 95, 96, 1812. SI II (1923/4) 527—547,
765-778.
1801. Bystroñ J. S. Przez'ytki wiary w magiczna moc stowa. Prace
Los 508—521.
1802. Brückner A. Mitología slava. (Storia délie Religioni 4.) Bo
logna 1923.
1803. Brückner A. Mythologische Thesen. JArch XL (1925) 1—22.
1804. Brückner A. Osteuropäische Götternamen. Ein Beitrag zur ver
gleichenden Mythologie. KZ 50, 161. Göttingen 1922.
1805. Gubrynowicz B. Walka o mitologje. Prace Los 489—500.
1806. Ильинский Г. А. Одно неизвестное древнеславянское бо
жество. Изв 1927, 5—6, 369—372.
О слов. Перейлушу (богу изобила) и лит. Cilvitus-y (богу изобил>а и
богатства).
1807. H'jinskij G. Pripegala. Prace Los 416—420.
1808. Carnoy Albert. Les Indo-Européens. Préhistoire des langues,
des moeurs et de croyances de Г Europe. Collection Lovanium III. Bruxelles-
Paris. Стр. 256. В. бр. 1813.
1809. КОНДЭКОВЪ H. П. Миеическая сума съ земною тягою. Сп
БАк XXII 53-66.
1810. Legowski J. Slowiarískie bóstwa Lutybóg i Piorun w dokumen-
tach pomorskich. ZTTor. 4, 2 и д. Toruri; 1917.
1811. ifgowski Józef i Lehr-Spfawiriski Tadeusz. Szczat-
ki jezyka dawnych sfowiarfskich mleszkaiíców wyspy Rugji. SIO II (1922)
114-136.
1812. Mansikka V. Die Reiligion der Ostslaven. В. бр. 1800.
1813. Oberpfalcer Fr. Оцена бр. 1808. LF LI (1924) 51-56.

II. Акценатска питан>а.

1814. Bartoli Matteo. Ancora deus e 9E0Z e una legge del ritmo
ario-europeo. Rivista di Filología e di Istruzione Classica LVI 423—453.
1815. Bell" с A. Zur slawischen Akzentlehre. ZSIPh II (1925) 1-28.
Одговор на бр. 1824.
Jy'/кнословенски Филолог 4
250 Библиографи]'а

1816. Bel î d A. Zur westslavichen Akzentlehre. ZSIPhV (1928)146-152.

Поводом бр. 1861.
1816а. Belid A. Zum urslavischen Neucircumflex. ZSIPh V (1929)
355—360. Поводом бр. 1825.
1817. БелиК А. Оцена бр. 1874. J<P VI (1926-1927) 225—232.
1818. БелиЬ А. Оцена бр. 1876. J Ф III (1922—1923) 170— Г74.
1819. Б. А. Оцена бр. 1862. J Ф VI (1926-1927) 232-233.
1820. Б. А. Оцена бр. 1844. J Ф V (1925—1926) 302—304.
1821. Bubrich D. W. Czy istnialy wspólne slowiarísko-baltyckie zmi-
any w dziedzivie akcentuacji? SGRoz II 3—10.
1822. Бубрихъ Д. В. С-Ьверно-кашубская система ударешя. Изв
XXVII (1922) 1-194.
Приложен1е I. Прасловянская акцентологическая система (112—176). При-
ложеше II. Праиндоевропеиская система интонащй слога (177— 194). В. бр. 1872.
1823. Bubrich D. V. Du système d'accentuation en slave commun.
RESI VI (1926) 175—215.
1824. Bubrich D. Die Akzentlehre von A. Belie. ZSIPh 1(1925) 171—187.
1825. Bubrich D. Nochmals über die Akzentlehre von Belie. ZSIPh
IV (1927) 369—375.
1826. БулаХ0ВСК1Й Л. А. Акцентологичесюе этюды. ]Ф IV (1924)
114—150; V (1925-1926) 83—92.
V prvem poglavju si prizadeva avtor Valjavcevo mnenje, da je slovenscina
pred akut, dolzino izpremenila ' v ^ (novi cirkumfleks) podkrepiti in si razloziti
stevilne izjeme (na pr. délati), za katere misli, da se Je ze zgodaj v njih izvrsila
redukcija posttoniene dolzine, razen tarn, kjer je bil v zlogu nosni vokal. V
mnogih primerih si je avtor sam svest, da ostane akeentuaeija tudi ob teh supo-
zicijah temna. S tem v zvezi razmotriva o onih primerih, ki so v novejsi akeen-
toloski Iiteraturi znani med grupami z metatonijo (dêla, dêl, lopât, z Upo, Utos,
slti itd.) in tudi zanje izhaja — ceprav ne gre za samo slovenski pojav — iz
koncne dolzine (celo tudi za gen. pi. jemlje -s, kar je v nasprotju z vsem zna-
njern o postanku in razvoju ъ in ъ). Opozoril bi na nekaj napacnih akc. oblik
v razpravi: *bîstrica, *gosénica, *-lvo, nêkaj, *prUika, zádrga itd. gen. sg. gorë
je enostavno po nom. gorä; znaki Baudouina de С. л in ' za rez. dial, niso
identicni z in '; koncnica -óv v gen. pl. je dolga kot diftong, -o- zase pa
je kratek gl. ]Ф II 230. — V drugem poglavju se avtor peca z zavisnostjo
kvalitete slov. о od akcenta. Vemo, da daje ô glas о (po Plet. transkripeiji) t. j.
dolenjsko й (avtorjev ou v oklepaju na str. 139 ni tocen), akutirani opap(Plet)
t. j. dolenjsko uo. Tu posveca paznjo izjemam, kjer ima slov. o namesto ç (re-
gularnih primero\ z о iz akut, о v tipu nçg, çkna, itd. ni uposteval). Oblika *gôli
ali *'gçli sploh ne eksistira, marvec le pravilno gôli ali anal, gôli ; sirota je eno
stavno prevzeto iz akk., ne direktno iz 'sirota prim, fakt, da ima se dol. dial, v
16 stol. v nom. sorota = sirota, v akk. sirûto, danes pa v nom. edino srûta; isto
velja za bbîla, ddiîla poleg obicajnega ddiçla; rez. bœiula je iz bicêla, ker je
rezijanscina v mlajsem casu potegnila ~* zopet nazaj: ôko > okd > rez. око doêim
smatra B. to zadnjo obliko za identieno s staro izhodno; ubôg(ne ubôg) je prvotna
dolocna oblika (-rez. bàhi), ki se rabi kot nedolocna; nbhdt, vçs»k ne eksistirajo
 Библиографии 251

itd. Na splosno bi pripomnil, da ima Pletersnikov slovar vse poíno p, ki jih pa

V slov. ni; Pletersnik je bil Stajerec, kjer so kvalitete prvotnih razlicnih o-jev
sovpadle (boiig kakor kouza) prav kakor v gorenjscini (bog kakor kóza); kjerkoli
pri redko rabljenih oblikah ni mogel ugotoviti pravega, pristnega dol. izgovora,
tam se je ravnal ali po gorenjscini ali pa tudi le po crki: tako ima çs, dasi ima
dol. ûs, çl, dasi ima roz. dial. из= lit. ç itd., na kar sem ze svojcas pozoril v
CMF VIII 6. Da je vsako razlaganje teh in taksnih napacnih oblik brezupno, je
samo po sebi umevno. Nekatere pripombe in korekture je podal ze avtor sam
v svojem drugem clanku JOV. F. R.
1827. Булаховский Л. А. О новоциркумфлексовоН интонации в
праславянском языке. СбОРЯ CI Ni 3, 268—271.
1828. Булаховский Л. А. Об интонационных суффиксальных дуб
летах в праславянском языке Изв. XXXI (1926) 327—341.
1829. Bulachovskij L. Die Intonation des slavischen Supinums.ZSlPh
IV (1927) 69-84.
Писац проучава интонащ^у супина у вези са мишл>ен>ем Ван-Ва]ковим
да ce у Toj интонации огледа балтиско-словенска метатони^а. Нэегово je соп-
ствено становиште нешто ÄpyKMHje: „In Wirklichkeit aber erweisen sich die diese
Frage stützenden Fakta erstens als viel komplizierter und zweitens von einer
derartigen Natur, dass, meiner Ansicht nach, die Möglichkeit einer parallelen
Entwicklung der Anfangsverhältnisse nicht auszuschliessen ist".
1830. Bulahovskij L. A. Die Akzentzurückziehung im Slovenischen.
ZSIPh II (1926) 300—415.
Avtor se bavi z onimi primeri, v katerih se akcent v slovenscini s konc-
nega zaprtega (deloma tudi odprtega) zloga ni premaknil na predhodnjega, ceprav
kaze mnogo istovrstnih primerov omenjeni preskok. Gre mu torej za kritiko
zadevnih Lehr-ovih izvajanj (Ze studjów 81—90). Njegovo mnenje je, da se je
akcent obdrzal le na onih zlogih, ki so gramaticno produktivni, kojih prvotni
pomen ali pomenska determinacija je v jeziku se obcutena (Irvlí proti bózii;
deklê proti tele itd.) Dalje obravnava primere, ki z njegovo hipotezo niso v skladu
v njih vidi vplivanje akcentuacije po pomenu ali po tvorbi sorodnih oblik. Qlede
akcentuacije kompozitov z o-jevskim mask, v drugem clenu ugotovi, da imajo
kompozita s prefiksom u- in iz- stalno oksitonezo, ona z drugimi prefiksi pa
kazejo zopet zgornjo dvojnost; za razlago izhaja pravilno iz kontaminaciie dveh,
prvotno razlicnih (korensko ozir. prefiksalno akcentuiranih) tipov, obenem pa je
tudi tu delovalo dejstvo, da se je akcent premaknil predvsem tarn, kjer je pomen
drugega clena postal nejasen. Razlicne izjemne primere razlaga tudi B. — kakor
Lehr — z akc. izenacevanjem med posameznini fleks. oblikami. Novost njegovega
tolmacenja je v poudarku semazioloskega faktorja, cemur pa vendar ni pripiso-
vati toliksnega vpliva kot misli B. Akcentski premik v obravnavanih tipih je
glasosloven, kar je razvidno iz casovne zapovrstnosti in geografske razsirjenosti
akc. prenosa ozir. neprenosa v tipih zvezda, slepic, zena, bogat, mdgla, iz dejstev
ki B. ocividno niso tocno znana, vsled cesar so mnoga njegova podrobna raz-
laganja napacna (na pr. goljuf je zelo stara izposojenka, ker kaze substitucijo
a > о, о > и; italusufiks -ino- nima v slov. nûbenega opravka, se manj vpliva;
prdScic je iz praSèic, kakor je razvidno iz dial. pre'Séic; temeljna beseda pri kosmat
ie veliki vecini slov. dial, neznana; beric, oplen, zerjav itd. so splosno znane in
4*
252 Библиографф

rabljene besede ¡td.). Tako so pri njem pomesane oblike centralnih z oblikami
zap. ali vzh. dial. Opozoriti bi bilo na izjemne primere pri tipu s korensko dol-
íino, ki kazej'o na delovanje istih faktorjev (prim. dial. Segä, vezä, slepïc itd.).
Skratka moremo reci: preskok akcenta v tipu bogät je — izvzemsi dial, nagi &>
migla — casovno najmlajsi; izvrsen je — koder je sploh nastopil — povsod,
koder niso vplivale na ohranitev starega akc. mesta obstranske fleks. oblike ripa
bogóla, -ega itd., ki so se posebno lahko uveljavile tedaj, ce je njihov akcentuirani
zlog z akc. poudarkom zdruzeval tudi pomenski poudarek ozir. vaznost. — Glede
mené, tegä itd. je opozoriti na njikovo enkliticno rabo, dalje se na to, da je v vec
govorih mené nastalo pravzaprav iz *тъпё (po dat, instr.), kakor je meni (poleg
nuni) po mené itd.; prim, s tern vzdmi poleg vze'mi (-e- po vzeti) ozir. vzami
poleg vzdmi (-a- po vzamem). F. R.
1831. Bulachovski's L. Is, aisciu ir slavénu gramatikos. TiZ П
(1924) 115-121.
О ном. пл. основа на о-; о интонации у флексф.
1832. Bulachovskij L. Оцена бр. 1833. ZSIPh I (1925) 216—232; 533.
1833. Van Wijk N. Die baltischen und slavischen Akzent- und Into
nationssysteme. Ein Beitrag zur Erforschung der baltisch-slavischen Verwandt
schaftsverhältnisse. Amsterdam (1923) 109 стр. В. бр. 1832.
1834. Van Wijk N. L'accentuation de l'aoriste slave. RES1 111(1923)
27-47.
1835. Van Wijk N. Оцена бр. 1862. SI VI (1927/28)488-493.
1836. Van Wijk N. Оцена бр. 1882. SI HI (1924/5) 457-459.
1837. Van Wijk N. Оцена бр. 1847. SI III (1924/5) 124-127.
1838. Ванъ Веикъ H. Оцена бр. 125. SI I (1923) 605—611.
1838а. ванъ Вейкъ Н. Къ формамъ родила, родился и т. д. Изв
XXIII (1918) 1, 106-112.
1839. Van Wijk N. Оцена бр. 128. SI II (1923/4) 450 -452.
1840. Vondrák V. Dalsï pFlspëvky k nauce o praslovanském pfizvuku.
Brno. 1924. 8° 53. (Spisy FIL Fak. v Brnë 9). В. бр. 1870.
1841. Vondrák V. De Г intonation de la finale du nominatif pluriel
des thèmes en -o-. RESI IV (1924) 16-23.
1842. Grubor Qjuro. Morati. i<t> V 150-161.
Smatra Ramovsevo razlago, gl. st 2029, sicer za mozno, priznava, da nudi
izhajanje iz impf, manj tezkoc kot kako drugo, vendar mu dejstvo, da impf. moraSe
v starejsi dobi nikjer nimamo sporocenega, brani, da bi se pridruzil temu tolma-
ienju. Sam meni, da je epicenter nastanka tega glagola v slovensken jeziku, od-
koder se je oblika polagoma Sirila na vzhod; to mnenje, ki ni neverjetno, pa ze
samo odvzema vaznost dejstvu, da impf. moraSe v shrv. ni. Za razlago navaja se
druge moznosti: da se je poleg mórem govorilo tudi môrem, mislec, da ima
slovenscina ' ozir. ~" proti shrv. " (me'ljem, lêzem : m'èljem; l'èzem) ad libitum,
kar je napacno, ker " v teh shrv. slucajih ni identicen; da bi pa morati nastalo
po analogiji glagolov V. vrste, 3. razr., ni sprejemljivo, ker bi potem pricakovali
obliko *mrati. F. R.
 Библиографи]'а 253

1843. Grünenthal О. Zum russischen Akzent. JArch XXXIX (1924 5)

284—290.
1844. ДаничиЬ Ъуро. Српски Акценти. Београд—Земун. 1925. Цена
50 дин. С. К. Академф. Посебна издан>а. Кн>ига LVI1I. Философски и фило-
лошки Списи. Кн>ига 16. XIII + 320 in 8°. В. бр. 1820.
1845. Долобко Милий. Нбчь-ночёсь, бсень-осенёсь, зил^-зимусь,
лёто-лётось. SI V (1926/7) 678—717.
1846. Drzymuchowska Е. Przyczynek do dziejów iloczasu polskiego.
Prace Los 207—214.
1847. Ekblom R. Zur Physiologie der Akzentuation langer Silben im
Slavo-Baltischen. SHVSU 22:1. Uppsala—Leipzig 1922. Види б p. 1837. 1864.1889.
1848. Ekblom R. Zur cechischen und serbischen Akzentuation. S' III
(1924/5) 35-44. В. 6p. 1886. и 1887.
1849. ИвковиЬ M. Акценатски системи српско-македонских говора.
JO IV (1924) 46—71. В. бр. 1890.
1850. Jakobson Roman. Оцена бр. 1884. SI IV (1925/6)805-816.
1851. Качаров Е. Т. О ритм-fe русской прозаической речи. DAH
1928, 3, 44-51.
1852. Kuba L. Оцена бр. 1888. SI I (1923) 621—625.
1853. Кул>бакин Др. Ст. Акценатска питала. JO III (1922—1923)
48—70.
1854. Кульбакинъ С. Оцена бр. 1876. SI II (1923/4) 726-732.
1855. Lehr-Spíaviriski Tadeusz. О praslowiañskiej metatonji. P
KM 3 (1918) 48. В. бр. 1863.
1856. Lehr-Spíaviiíski Т. O ustaleniu akcentu w jgzykach zachod-
nio-síowiañskich. STLw. 3, 5 и д. Lwów, 1923.
1857. Lehr-Spíaviiíski Т. O jakosci intonacji prasíowianskich (z
powodu prac К. H. Meyera, N. Trubeckiego i R. Ekbloma). RS1 9, 254 и д.
Kraków, 1925.
1858. Lehr-Spíavinski T. Najstarsze prastowiaiiskie prawo cofania
akcentu. STLw. 7, 134 nst. Lwów, 1927 (1928).
1859. Lehr-Spíaviiíski T. Najstarsze prastow. prawo cofania ak
centu. SGRoz II 85-100.
1860. Lehr-Spíaviñski Tadeusz. De la stabilisation de l'ccent
dans les langues slaves de l'Ouest. RESI 111 (1923) 173-192.
1861. Lehr-Spíawiñski T. Zum westslavischen Akzent. ZSlPh Hl
(1926) 364-367.
1862. Liewehr dr. Ferdinand. Zur Chronologie des serbo-kroa-
tischen Akzentes. Prag 1927. 1-45. В. бр. 1819, 1835.
1863. F. Lorentz. Оцена бр. 1855. ZSlPh I (1925) 211-216.
1864. M(eillet) А. Оцена бр. 1847. BSL XXIV 2 (1923) 134—135.
1865. M(eillet) А. Оцена бр. 1882. BSL XXIV/2 (1923) 155—156.
1866. M(eillet) А. Оцена бр. 1832a. BSL XXIV/2 (1923) 133—134.
254 Библиографий

1867. M(eillet) А. Оцена бр. 128. BSL XXIV/2 (1923) 150.

1868. M(eillet) А. Оцена бр. 1876. BSL XXIV/2 (1923) 147—148.
1869. M(eillet) А. Оцена бр. 1884. BSL XXIV (1923) 199.
1870. M(eillet) А. Оцена бр. 1840. BSL XXVI (1926) 199.
1871. M(eillet) А. Оцена бр. 1882. BSL XXVI (1926) 212.
1872. M(ei'llet) А. Оцена бр. 1822. BSL XXV (1925) 159—161.
1873. M(eillet) А. Оцена бр. 1891. BSL XXV (1925) 29-32.
1874. Miletid dr. Вгапко. О srbochrvatskych intonacíh v nárecí
stokavském. Sur Ies intonations serbo-croates dans le dialecte stokavien 1926
v Praze. В. бр. 1817.
1875. М0СК0ВЛ>евиЬ M. Акценти поцерског говора. J<t> VII (1927—
1928) 5-68.
1876. Nachtigall R. Akzentbewegung in der russischen Formen- und
Wortbildung. I. Substantiva auf Konsonanten. (Slavica, herausgegeben von M.
Murko, Heft 7.) Heidelberg 1922. Стр. VII + 300. Види бр. 1818, 1854, 1868.
1877. OrieHKO 1ван проф. Укра'шский наголос на почетку
XVII-го bíkv. Библютека „Записок чину св. Васил1я Вел." ч. 3; 31 стр. 1926.
Писац разгледа акценте „Служебника" штампаног 1604 г. у Скр]атину
и долази до ових закдучака
1. Укра]"ински нагласак почетком XVII в. знатно се разликовао од руског;
2. HjviajyhH на уму консерватизам црквеног изговора, писац мисли да je тих
разлика било веЬ у дубоко} старини; 3. нагласак „Служебника" од 1604 г. прет-
став.ъа у извесно]- мери нагласак народног укра)'инског ]езика; 4. та] се нагласак
у главноме поклапа са западно-укра]'инским, али je он такав био и у источно-
укра)инским диалектима; 5. зап.-укра!ински диалекти бол>е су очували стари
укра)ински акценат неголи источни; 6. украински акценат има више за)"ед-
ничких црта са }ужнословенским, найме српским. Ово подударан»е акцента
yKpajHHCKor и српског води порекло од преисториске епохе.
Пишчеви закл>учци врло су сумн>иве вредности. Заюьучак 1. претсташъа
jeAHy хиперболу. Други закл>учак HHje нимало образложен; закл>учак 5. je
сумнэив. Последней закшучак, да je укра}ински нагласак очувао неке за)едничке
црте са српским из преисториске епохе, и то у таквим примерима као што
су среда, страна у Служебнику 1604 или зап.-укр. Пишу, кажу, ношу, люблю
и сл., мало je чудноват: зар писац не зна да српски акценат у облицима
среда, страна, ййшём, кажем, носим, л>)>бйм не претставл>а преисториски
српски акценат? — уп. чакавске облике srSdä, stränä и сл.; у глаголским
облицима акценат je у 1. л. ]еа.н. наведених глагола био у праслов. на наставку,
а не на корену, те je тако морало бити и у српском у преисториско]" епоси. С. К.
1878. OrieHKO 1ван. Наголос, яко метод означения мкця виходу
стародрукованих книжок. Зам!тки з icTopiï наголосу на послугах палеотипп.
ЗШевЪ. CXXXVI-CXXXVII (1925) 197—224.
1879. ReSetar Milan Dr. Kvantitet u djelima Marina Drzica. Rad 233
(1927) 145-196.
1879a. РужичиЪ Го]'ко. Акценатски систем п.ъевал>ског говора.
СДЗб III (1927) 115-179. В. бр. 2453.
 Библиография 255

1880. Sköld H. Zur Akzentzurückziehung auf Akutsilben. ZSIPh IV

(1927) 143-144.
Писац je мишл>ек>а да je акценат на Kpajy у ст.-инд. dhûmds, grivá нови}ег
порекла (уп. сложенице çaka-dhuma, tuvi-gríva) као што je HOBHjer порекла
Taj акценат у грч. SOiió;.
1881. Torbiörnsson T. Bartycko-sfowianskiezagadnieniaakcentowe.
SGRoz II 35-46.
1882. Torbiörnsson Tore. De litauiska akcentförskjutningarna och
den litauiska verbalakcenten. (Ur: Sprakvetenskapliga Sällskapets i Uppsala
Förhandlinger 1922-24: S. 62—92.) Uppsala 1923. Види бр. 1836, 1865. 1871.
Дело je изашло и на немачком: Die litauischen Akzentverschiebungen
und der litauische Verbalakzent. (Slavica 9.) Heideiberg 1924.
1883. Torbiörnsson Tore. Аутореферат бр. 1882. SI III (1924/5)
127—138.
1884. Trávní6ek Fr. Pfíspévky k nauce o ceském pfízvuku. SbFFMU
7. V Brné 1924. Стр. 52. В. бр. 1850, 1869.
1885. Trávní6ek Fran t. К vyvoji ceské kvantity. Sb Mách 349—357.
1885a. Tp авничекъФ. Къ вопросу о чешскомъ количеств* гласныхъ
передъ праславянскимъ ударешемъ. Изв XXIII (1918) 2, 1—25.
1886. Chlumskj? Jos. La mélodie des voyelles accentuées en tchèque
avec une mention de l'état en serbe et en allemand. SI IV (1925/6) 1—25.
1887. Chi umsky J. La mélodie des voyelles accentuées et l'influence
des consonnes sur la mélodie des voyelles. SI V (1926/7) 233—249. Поводом
бр. 1848.
1888. Христовъ (Долински) Добри. Ритмичнитъ основи на
народната ни музика. СБА XXVII (1913). Види бр. 1852.
1889. Hujer Oldf ich. Оцена бр. 1847. LF L (1923) 343-345.
1890. Цоневъ Б. Оцена бр. 1849. МП 11/2 (1926) 125—129.
1891. Schmitt Alfred. Untersuchungen zur allgemeinen Akzentlehre,
mit einer Anwendung auf den Akzent des Griechischen und Lateinischen. Hei
delberg (Winter) 1924. XV + 209.

III. О речима; етимолопуе, из прасловенског

значен>а речи и т. д.
1892. Анастаси]евиЬ Драгутин Др. Првобитни постанак имена
и манастира Хиландара. Бог II (1927) 50—57; 134—138.
1893. Baric A. Miscellen. АА III/ 1 —2 (1926) 213-221. *alisa и н,ен
мак. корелат.
1894. BapjaKTapeBHh Фехим. Бурак у Горском BHjeHuy. Прил
VI (1926) 280-281.
1895. Brückner A. Zasady etymologji srowiariskiej. SAU 21 (1926) 9,3.
1896. Brückner A. Wzory etymologji i krytyki zrodfowej I. SI III
(1924 5) 193—224; II. ibid. V (1927) 417—433. В. бр. 2014a.
256 Библиографша

1897. Brückner A. Zur slavisch-deutschen Namenkunde. ZSlPh III

(1926) 1-19.
1898. Brückner A. Personen- und Orrsnamen. JArch XLI (1927)
296—306.
1899. Brückner A. Waldnamen und Verwandtes. JArch XXXIX (1925)
1—11.
1900. Brückner Aleksander. stownik etymologiczhy jezyka pol-
skiego. Krakow. В. 6p. 1975a.
1900a. Brückner А. Оцена бр. 339. ZSlPh IV (1927) 212—218.
1901. Будимир M. Ономасиолошко-граматички прилози. }Ф VI
(1926—1927) 166—179.
1902. Будимир Д-р Милан. Calques и полигенеза. Прил III (1923)
210—214.
1903. Будимир Д-р М. Pathissus-Тиса. ГИДНС 11/1 (1929) 1—15.
1904. Bujnák P. Mad'arské horh a slovenské hrochot. SbMSl V
(1927) 65-72.
1905. Булат П. К. Из живота речи. ]Ф IV (1924) 95-113.
1906. Булат П. К. Из живота речи. J<t> V (1925-1926) 130-149.
1907. Vaillant André, в. бр. 1632.
1908. Vaillant A. Uzda „bride, frein". BSL XXIX (1928) 43—44.
1909. Vaillant André. Solunü, Sárunú, „Salonique". RESI VII
(1927) 268.
1910. Vaillant André. Slave Bitolj „Monastir". RESI XVIII (1928)
86—87.
1911. Vaillant André. Vieux-slave drlkolt. RESI VIII (1928) 88—90.
1912. van Wijk N. Akslav. ЬегитьГь. ZSlPh II (1925) 379—381.
1913. van Wijk N. в. бр. 2671.
1914. Walde A. Vergleichendes Wörterbuch der indogermanischen Spra
chen. Herausg. und bearbeitet von Julius Pokorny. Berlin und Leipzig, Walter
de Gruyter & Co, 1926, 1927.
Славистички део прегледао je M. Фасмер; Покорни je, у главном, допунио
келтски део.
1915. Vendryes J. A propos de trois mots iraniens signifiant „sec."
SGRoz II, 137-142.
1916. Willman-Grabowska H. SI. blàzina av. banziS, skr. barhih.
SGRoz II 167-174.
1917. Witte Hans. Die Quellen zur slavischen Namenforschung in
Mecklenburg. ZSlPh II (1925) 521-524.
1918. Gavazzi dr. Milovan. Sator-formula u Juznih Slavena. NSt
II, sv. IV, br. 1 (1923) 39-47.
1919. Gavazzi Milovan. Slavenske mjere za predivo i tkivo prema
seksagezimalnom sistemu. SI III (1925) 655—672.
 Библиографий 257

1920. Gamillscheg Е. Zum Doiiaunamen. ZSlPh III (1926) 149-154.

1921. Грубор Ъ. Морати. JO V (1925-1926) 150-161.
1922. Deny J. Un moi slave emprunté au turc à date anciènne. MBoy
98-100.
Стел, prbtb ,X£vov" < тур. pyrty „nippen".
1923. Дечевъ Д. Източно-германскиятъ произходъ на българското
народностно име. ГСУ (1926) 1—25.
1924. Dyneley-Prince John. Etymological Note on kobieta, kobyla,
kobéi: SI II (1923/4) 638-640.
1925. Dobrzycki Stanisíaw. Próba objasnienia kilku nazw geogra-
flcznych wielkopolskich. SIO II (1922) 172-218.
1926. Durnovo N. В. бр. 1663.
1927. Ъ. Т. P. Оцена бр. 1934. Прил VII (1927) 305-306.
1928. ЪериЬ др. Васили]е. Арбаяске речи у ерпском ]езику.
Прил VII (1927) 23-31.
1929. Ekblom R. Nordbor och värstslaver för tusen âr sedan. Forn
wännen, 1921, стр. 236 -249. В. бр. 2036.
1930. Zubaty Jos. Vyklady etymologické i lexikální. SbFil Vil
(1922) 3-22.
1931. Zubaty Jos. Slovenské soSit', posoSit', staroceské posoSny. SbMSI
I (1923) 148-155.
1932. Zubaty Jos. Drobnosti mluvnické a etymologické. SbMSI I
(1922-23) 83-84, 115-118.
1933. Zubaty Joz. Drobnosti mluvnické a etymologické. SbMSI II
(1924) 66-72.
1933Ж. IvSiC Dr. Stjepan. Оцена бр. 369. NVj XXXIII (1925) 236-238.
1934. ИлешиЬ Фран Др. „Be3jaK" и „6e3jaim". СДЗб III (1927)
71-97. В. бр. 1927.
1935. IleSic" Dr. Fr. „Malinovac". JO V (1925-1926) 189.
1936. IleSic" Dr. Fr. „Moci" i „morati" u slovenackom jeziku. JO V
(1925-1926) 162-170.
1937. lleSic" F. Severnoslovenski zaden, zádny i slovenacko (n)obeden.
JO VI (1926-1927) 264—265.
1938. HeSiC" F. Оцена бр. 1900. JO VI (1926-1927) 263-264.
1939. Ильинсюй Г. Славянсюя етимолоНи. JO V (1925—1926)
184-187.
1 940. Ильинск1й Г. Кто были XevCavtoi Константина Багрянороднаго?
SI IV (1925/6) 314—319.
1941. ИЛЬИНСЮЙ Г. А. Р-Ька Двина. Изв XXIII (1918) 2, 246—249.
1942. Ильинсюй Г. А. Славяне и h-бмцы съ точки зр-втя этимолога.
Изв XXIV (1919) 1, 141-149.
1943. Ильинскмй Г. А. Славянсюя этимолопи XXXVI-LXX. Изв
XXIII (1918) 2, 180-245.
258 Библиографи]'а

1944. Ильинскчй Г. А. Славянсюя этимолопи LXXI-LXXXV. Изв

XXIV (1919) 1, 113-140.
1945. IIjinskij G. Slovenské etymologie. SbMSl II (1924) 97—100.
1946. JanÓW Jan. Pötn. - stow, pristavb. SIO VI (1927) 287-290.
1 947. Janko Josef. О pùvodu jména Bratislava (Pressburk—PreSpurk).
СёН XXXIII (1927) 347-351.
1948. Janko Jos. O etvmologü slova „kostel". ССН XXXI (1925)
164-165.
1949. KÖtzschke R. Die Quellen zur slavischen Namenforschung in
Thüringen und dem Freistaat Sachsen. ZSlPh III (1926) 438—447.
1950. Knutsson Kn. Zur slavischen Lehnwörterkunde. ZSIPh IV (1927)
383-390.
1951. К ОГенъ M. О. ггЬсколко поправокъ и дополнешй къ „Этимо
логическому словарю русскаго языка" А. Преображенскаго. Изв XXIII (1918)
1, 19-32.
1952. КОСТИЬ Д. Н>егошев враг са два мача. JO VI (1926-1927)
218—219.
1953. КостиЬ Д. И накрпат ситно арнаутски. JO VI (1926-1927) 220.
1954. KoStl'ál Ivan. Etimoloske belezke. JO IV 182—184.
Ugovarja razlagi slov. finka iz ital. fica, ker so slov. izposojenke zajete
ali iz furl., ali iz beneskega dial., ki ima ¡ntervokalicno tenuis premaknjeno
V medijo (zato slov. figa). Dalje misli, da ima beseda étenge svoj -л- iz nem.
dial., Kar Je mozno, vendar primeri, ki jih navaja za nem. rgn > -ng tega se ne
zahtevajo, ker so iz dial., ki niso sosedje slovenscine. Kor.-staj. nem. dial, pa
itnajo za -gn ali -ga ali po se nadaljnji asim. -и; kor.-nem. danasnje sing.
s~ti3gD, pl. Stidgoen je mlajsa analogija za staro sing. *étidga, pl. *Mi3go (odtod
kor.-slov. Stidje < starejsega Stege) gl. Lessiak PBB. 28, § 81, 88, 140. — Dalje
zagovarja svoje tolmacenje slov. punca < nem. Punzen, ki jo je radi pomena in
geogr. razsirjenosti lociti od púnica < polnica „tasca". To ime pa smatra, da so
Hrvati in vzh. Slovenci uporabili, morda v zbadljivi nameri, namesto taSfa, ki
slucajno znaci tudi „vacua" (proti polnica „plena".) F. R.
1955. KoStiál Ivan. Shrv. kres.krijes, kris. JO V (1925—1926) 190—192.
1956. Lamouche Léon. Le nom de la Dobrudía. RESI VIII (1928)
90-91.
1957. Lang Prokop. Praslov. astrein „accipiter". LF LI (1924) 20-28.
1958—9. Ласкарис Михаиле „Вера" у значеьу прстен окоСин>а.
JO V (1925—1926) 192—194.
1960. Lewy Е. Etymologica. ZSIPh I (1925) 415-417.
1961. Lokotsch Karl Dr. Etymologisches Wörterbuch der euro
päischen (germanischen, romanischen und slavischen) Wörter orientalischen
Ursprungs. Heidelberg 1927. стр. 242 + XVII, 8°.
1962. Lorentz dr. Fr. Pomoranische Ergänzungen zum etymologischen
Wörterbuch. SIO II (1922) 158—165.
1963. Луньякъ И. Загребъ и Аграмъ. JO V (1925-1926) 216-218.
 Библиограф^'а 259

1964. Ляпунов Б. М. этимологический словарь рускаго языка А.

Г. Преображенскаго. Изв XXX (1925) 1-22.
1965. Ляпунов Б. М. Поправки и дополнений к Этимологическому
словарю Преображенскаго. Изв XXX (1925) 1-22, XXI (1926) 31—42.
Поправке и допуне се тичу ових речи: дождь, книга, крамола, крыло,
лысъ, молоко, пчела, розга, рубежъ, Русь, алкать, б-вда—бъдный и обид-Ьть.
V почетку чланка налазимо опште наломене о етимолошком речнику Прео-
браженског.
1966. Meyer Lübke W. Alb. p«i*.AA ill (1926) 201-207.
1967. МаретиЬ T. Jörn неколико ри|ечи о глаголу „морати". ]Ф
VI (1926-1927) 96-97.
1968. Machek V. SIov *jbgbla. SI III (1925) 593-597.
1969. Machek V. Slovanská jména uzdy. MNHMA 413—427.
1970. Machek Václav. siov. к1ъкъ. LF LI (1924) 125-131.
1971. Machek Václav. siov. *dUzb, stprus. dulsis. LF LI (1924)
132-135.
1972. Machek Václav. Pfispëvky etymologické. I. Siov. gatb a gajb.
2. siov. mèrim, mezirtbCb. LF LI (1924) 240—244.
1973. Machek Václav. Dva ph'spëvky etymologické. 1. lalokb, 2.
lemècha. LF LH (1925) 109-111.
1974. Machek Václav. siov. zelodbkb. LF LH (1925) 342—344.
1975. Machek V. SI. gumbno. LF Llll (1926) 343-347.
Од guoy. .говече' изведено je, суфиксом — mo:gumo — а од овога,
помогу — ьпо —, gumno.
1975а. Machek Václav. Оцена бр. 1900. LF LV (1928) 141-152.
1976. MediC Mojo. Morski karas i grebulja. (Sa Jednorn slikom).
ZbNZ XXVII/2 (1929) 54-69.
1977. Meillet А. в. бр. 1693.
1978. Meillet A. Les origines du vocabulaire slave: I. — Le problème
de l'unité balto-slave. RES1 V (1925) 5—13; H De quelques noms de nomble.
RESI V (1925) 177—182.
1979. Meillet A. jezero, jazû (*ézu). BSL XXIX (1928) 38-40.
1980. Meillet A. Un suffixe indo-européen méconnu. SGRoz 1 105—108.
1981. Meillet A. De quelques mots relatifs à la navigation. RESI VII
5—8. О речима grebq, Ыпъ, oldija, къгта, ostrón.
1982. M(eillet) A. Оцена бр. 2017a. BSL XXV (1925) 53-59.
1983. Mel ich J. O kilku nazwach rzek na Wegrzech i w Siedmio-
grodzie. SGRoz II 101-110.
1984. Melich J. Etymologien, I. Slovak, osoh „Nutzen". 2. Über den
serbischen und kroatischen Namen Fruska Gora. ZSIPh II (1925) 35—51.
1985. Melich J. Zur slavischen Wortforschung 1. Russ. Шёгъ „Zelt"
usw. ZSIPh IV (1927) 94—103.
260 Библиография

1986—7. MenSík J. Drobnosti etymologické a mluvnické. SbMSI III

(1925) 1—22.
1988. M плети чъ Л. По въпроса за произхода на името „Охридъ".
МПр II/2 (1926) 142-146.
1989. Младеновъ Ст. Един опить за български земеписенъ реч-
никъ. СпБАк XX (1921) 63-183.
1990. Младеновъ Ст. Д-ръ. Забележки върху етимологията на
н'бкои турски и гръцки думи въ единъ дамаскинъ. ГСУ XXII (1926) 1 —52.
Допуне Милетичеву делу „Свищовски Дамаскин".
1991. Младеновъ Ст. Бълг. лудо — младо. Изв НЕМ 1924, 33—36.
1ийъ ка гот. Шоп, стинд. lûha ,рЬав'.
1992. Младеновъ Ст. Бълг. герань и геранило. Изв НЕМ V(1925)
89—95. герань = зденац, бунар у опште' из нгрч. yepávi, ,Brunnenschwengel,
(стгрч. \ipavoq, ,zdral'), а за oeaj nojaM геранило.
1993. Mladenov St. Les prétendus emprunts iraniens et turcs en
slave commun RES1 IV (1924) 190—198.
1994. Mladenov St. Wasser und Wasserlosigkeit in bulgarischen,
besonders westbulgarischen Bergnamen. ZONF II (1926) 45—51.
1995. Modestin Dr. Josip. Imena petorice brace i dviju sestara na
pocetku hrvatske povijesti. NVj XXXIV (1925), 9—14.
1996. Modestin J. Imena petorice brace i dviju sestara na pocetku
hrvatske povijesti. NVj XXXVI (1928) 3—11 и 288-297.
1997. Moszyñski К. Uwagi o sfowiariskiej terminologji topograficznej
i fizjograficznej. Arch, nauk antrop. 1, 5 (1921) стр. 19.
1998. Müller F. Nochmals .Vier und Achf. IF XLIV (1926) 137-138.
Праобл. *oke-tom; ,ред врхова'; први саставни део alt -ok ,оштар, други
форманс као у [d°]kqi-tom ,ред десетица' = ,100'. Дуал *oke-töu ,оба реда
врхова' 2X4 = 8; 4 je стара сложеница: *o'ket(o)-\- иого (асимил. *okuétubr
> *quetuör) ка лит. vorà ,ред'.
1999. Müller lzn. F. Altitalisches Wörterbuch. Göttingen 1925.
Обухвата и слов, материал на основу, углавном, немачких, франц.
и нордиских испитиважа об]ав.ъених после 2-ог издан>а Валдеовог лат.
етим. речника.
2000. Murko MatyáS. Jméno Jugoslavija". Sbor Bid (1928) 392—412.
2001. Music" dr. A. Netopir ¡ Letopir. JO VI (1926-17) 98-101.
2002. Musid A. Prije i poslije. }Ф IV (1924) 151-165.
2003. Mutafíiev P. Dobrotií-Dobrotica et la Dobrudza. RES! VII
(1927) 27-41.
2004. Németh J. La provenience du nom bulgar. SGRoz II 217-222.
2005. Niedermann M. De quelques noms indo-européens du millet
SGRoz II 109—118.
2006. Noha M i loi Slov Sepb, Sepati. Sb Mách 358 -360.
2006a. Oberpfalcer Fr. O pfícinách zmèn ve vyznamu slov. LF LV
(1928) 92-102, 211-216.
 Библиографф 261

2007. О dé A. W. M. Reflexe von „tabu" und „noa" in den indoger

manischen Sprachen. Mededeelingen der Koninklijke Akademie van wetenschap-
pen, Afdeeling letterkunde, deel 63, serie A, No 3. Amsterdam 1927, стр. 28. В.
бр. 2107.
2008. v. d. Osten-Sacken W. Etymologica. IF XLH (1924) 189—197.
1. Стслов. grtbSb, можда, од gfosb. 2. Стслов. sb-griza = пит. griizyti.
3. Праслов. *lbstb од *lbkstb ка 1ъ%ъкъ.
2009. Otrgbski J. Przyczynki etymologiczne. Ргасе Fil X (1926) 63—85.
1. Лат. peior, pessintus. 2. Лат. necerim. 3. Пол>. dzié, dzisiaj, tydzeñ.
2010. Otrçbski J. Sfov. nevësta. Ргасе Fil XI 284-289.
2011. OStir K. Slav, sto/re „Elefant". SI VI (1927/8) 1—17.
2012. OStir K. Veneti in Anti. E II (1928) 46-73.
2013. OStir K. Préslave 1ьп „Hon". SGRoz II 295—314.
2014. OStir К. Danus-Asamus-Naissus. AA И/2 (1925) 348—379.
2014a. P. J. Оцена бр. 1896. ССН XXX (1925) 206-207.
2015. Peisker J. Tvarog, Jungfernsprung und Verwandtes. Blätter für
Heimatkunde IV (1926) бр. 7/9, 49—57.
2016. Pelikán Jan. PHspèvky k vykiadu slov. 1. Oblovati. 2. Sota,
sadil (sadel). LF LUI (1926) 118-123.
2016a. Pelikán Jan. Pfispëvky k vykladu slov. LF LV (1928) 206-211.
2017. ПетковиЬ Владимир P. Родоп из Дренице. Прил VII (1927)
116-123.
2017а. Petersson H. Etymologische Miszellen. Lund, 1923, 8o, 45
стр. В. бр. 1892.
20 18. Pirchegger Simon. Die slavischen Ortsnamen im Mürzgebiet
Veröffentl. des slav. Inst, a d. F. W. Universität in Berlin, 1., 1927; 8°, XXXI + 239.
Avtor je zbral 319 kraj. imen v dolini Murice, ki so slov. porekla in jih
presoja z jez. stalisca. Mnogo teh imen je ze znanih iz drugih alpskih, nekdaj
slov. pokrajin, nekaj je novih. Razlage so zato tudi vecinoma ze znane in priz-
nane, pri novih imenih pa le deloma posrecene. Da je razlaganje povsem
sigurno, je treba poznati muriski nem. dialekt in tega je avtor v lepi, z bogatim
gradivom opremljeni razpravi (VI. pogl.: Lautlehre der Mürzmundart. 126—188 str.)
opisal jn to poglavje predstavlja najvaznejso stran in ijavno zaslugo avtorjeve
studije. Za slavista je vazno sledece poglavje, ki govori o zastopstvu slov. glasov
v nemscini. Ali z njegovimi izvajanji se moremo le deloma strinjati. Vsa razprav-
Ijanja slone na Sieversovih raziskovanjih in ugotovitvah o melodiji glasov in
tudi opis nem. dial, je zgrajen na tej osnovi. Imamo pa vtis, da je v tem pogledu
avtor s predsodkom obravnaval tvarino: ce ima dial, na prim, za diftong iu pada-
joce ui, rastoce pa aç, tedaj ne smemo misliti z avtorjem, da je razlicnost Into-
nacije rodila to razlicnost refleksov, marvec vidimo, da je to posledica preglasa:
ui je za nepreglaäenl, ae za preglaseni iu in tako nastane sum, je-li ta ali ona
intonacija nekaj bistvenega, neizpremenljivega, ali pa le v onem obsegu podana,
ki ga je za kor.-nem. narecje ugotovil Lessiak PBB. 28, str. 53 in pri Pircheggerju
le forsirana in kot zakonitost opredeljena. Tudi pri slov.-nem. kraj. imenih
vposteva P. prvotno slov. intonacljo, kar je v bistvu pravilno in potrebno; a ne
262 Бнблиографи)'а

gre samo za to, marvec je treba gledati tudi na cas izposoditve, na nedoslednost
grafike itd. Treba je dalje reci, da avtor nima zadostnega znanja o slov. akcentu,
vsled cesar so se mu pripetile celo take napake, da vzame za izhodno obliko
(X. stol.) moderno slov. akcentsko obliko, celo tako, ki ima miad, analogicen
ali celo le literaren akcent. Zato njegovih izvajanj o substitucijah è, o, e, g, у, ъ
ni mozno akceptirati. Ql. se mojo recenzijo v Slavii. VI. F. R.
2019. ПОГОДИН А. Ятимолопя слова „книш". JO IV (1924) 185—187.
2020. Погодинъ А. Вопросъ о происхожденш имени Руси. СбЗлат
269—275.
2021. Рокоту J. Zu Slav, guña „Pelz". ZSlPh IV (1927) 103.
2021a. Pokorny J. Ags. mattoc „Hacke" ein slavisches Lehnwort?
ZSIPh V (1929) 393.
Изводи (ca другима) npe ту реч из лат. mateóla (пре са значением
„ашова" него „мотике").
2022. Pokrowsky M. M. Etymologlca. SGRoz II 223-228.
2023. ПоповиЬ П. Да ли израз bonae memoriae мора значити по
тника? Прил IV (1925) 259—260.
2024. Porzeziríski W. Z metodologji badaií semantycznych. Prace
Los 323—329.
2025. Psichari Jean. Le village de Zarko en Thesalie. RES1 VI
(1926) 108.
2026. Радо]ичиЬ Никола. О земли и именима Богомила. Прил
VII (1927) 147-160.
2027. RamovS Franc. Dudlebi—Teindles. CjKZ VI 252-3.
Zavraca J. Keleminovo etimologijo imena Dudlêbe; ugotovi nemoz-
nost dejstva, da gre v korenskem zlogu za menjavo ç — «, kajti slov. ime kaze
vedno le u, zato je nemozno, da bi nem. ime, ki naj bi bilo iz slovanskega,
imelo q. Teindles ni iz slov. imena; njegova skupina dl je miada (v 19. stol. se
Teinles) in nima nie skupnega z dl v Dudlêbe; Tein-d-les je pristno nem. ime,
in sicer gen. sing, deminutiva *tein-lein „gradic"; korensko nem. tein- je izposo-
jeno iz ces. tyn (> *tiun-). F. R.
2028. RamovS Franc. Оцена бр. 969. SI IV 142—149.
Proti Musicevi razlagi, gl. JO III 291—2, ugotovi postanek in potek akc.
dvojnosti mórem-mórem in konstatira, da je k mórem nasta/o môram pozneje
preslo v môrem. V formalnem in pomenskem pogledu smatra impf. *moraSe
(modalno rabljen) za оно obliko, iz katere je nastal glagol morati in pomen
„debere". Obravnava se nekatere zadevne dial, oblike. F. R.
2029. RamovS Franc. К razlagam o postanku glagola morati. CjKZ
VI 265-7.
Ugovarja Gruborjevim izvajanjem in vztraja pri svoji razlagi, da je morati
nastalo in dobilo pomen „debere" preko modalnega impf. *moraSe za *mozaase.
2030. RamovS Franc, izvor slov. svetniskih imen Jlj, Tilj, Tilen in
Tilih za lat. Aegidius. CJKZ IV 120—121.
Prikaze, kako so nastala ta imena preko zadevnega bav. imena: 1.) bav.
jilh > slov. ///; 2.) bav. *jilikh > slov. *ilih, preko Snt-ilih v Tilih; 3.) bav. giljen
 Библиографии 263

(ро cas. ob).), jiljen > slov. *И'гп, Tiljen, po redukciji э in prehodu I' > I: tiln.
po onemitvi -n pa koncno Tttj (izg. til). F. R.
2031. RamovS Franc. Praslovensko kasçgb „Edling". R II 303—326.
Iz krajevnega imena Koseze, Kasaze, Kazaze, ki jih po pretresu zadevno
dial, vokalicnih, akcentskih in konz. pojavov izvaja iz prvotnega enotnega Kasedzb,
kar prevajajo Nemci z „Edling" in iz zveze tega imena s Kooevr^ç, imenom
enega ¡zmed vodij Hrvatov pri Konstantinu Porfirogenitu sklepa ob pretresu
slovanskih izposojenk na -egb na germanski izvor imena. Skusa mu najti vir, a
vendar le z veliko skepso nadovezuje na langobardsko gausing-, ki je kot prvotno,
plemensko ime ohranjeno v kraj. imenu Gausingo v Italiji. F. R.
2032. Rocher Karel. o püvodu slova ñadra. CMF X (1923) 14—16.
2033. Rozwadowski J. O nazwie Sfowian. SAU 27 (1922) 7, 4—5.
2034. Rozwadowski J. O nazwie Wendów.SAU XXX (1925) 2, 1-2.
BIAP 1925 (1926) 134—136.
2035. Rudnicki Mikofaj. Odra i Drava. SIO VI (1927) 370—338.
2036. Rudnicki Mikoíaj. Lechici i Skandynawi (Nordowie). Оцена
бр. 1929. SIO II (1922) 220—246.
2037. Skok P. Iz srpsko-hrvatske toponomastike JO VI (1926-1927)
65-95.
2038. Skok Petar. Tri etimologije. CJKZ IV 38-46.
1.) Poda v kratkem geogr. razsirjenost besede bezjak in dvomi o pravil-
nosti Strekljeve razlage, ki izvaja to be-edo iz ¡tal. bislacco (istro-ital. bizgako),
kajti skupina zj in si ne more biti romanska in poleg tega je beseda znana le
po sev. Italiji. To mu kaze, da gre za slov. besedo, ki je preko Istre pilsla v
¡tal. Avtor meni, da je bezjak nastalo iz bez-fja)jak, s cimer bi se pomen („bedak")
lepo druzil. — 2.) Tolmaci ¡me Jernej za Bartholomäus pri Slovencih; statistika
cerkva, posvecenih temu svetniku, kaze, da je njegov kult prisel med Slovence
preko Ogleja in za to govori tudi oblika sama, ki temelji na lat. sanctus-Bartho
lomäus, kar pravilno razvija preko *lnt-bartbhmej (bolje -êj) > *ènt-bertlmêj, po
asim. ntb > rnb, m in disim. m — m> m — n v Smmernêj, iz cesar je izvzeto
"ernej > Jernej kot ime brez Snt—. — 3.) Pravilno tolmaci, da se Nemci pri
Radkersburg za slov. Radigojevino > Radgona, slov. oseb. ime Radigoj substi-
tuirali s svojim domacim slicnim imenom Ratgêr (navede se vec podobnih pri-
merov). Nem. Radmannsdorf za slov. Radovljica pa izvaja iz slov. hipokoristika
Radman, ki se je rabil poleg Raao in je Nemce spominjal na domaci Radmann;
moznost takega tolmacenja je dopustna, vendar tudi Strekljeva razlaga iz *Rado-
wans-dorf ni nemozna.
2039. Skok Petar. Toponomasticni prilozi. CjKZ V 1-14.
1.) Ob pravilni razlagi kraj. imena Crnomelj iz nom. sing. mask. adj. к
hipokoristiku Crnom za Örnomer in enaksnih tvorb (Dragomelj) zasleduje avtor
adj. kraj. imena na -ip- in poda mnogo zanimivih opazanj. — 2.) Olede imen
furl. Mugía, ben. Muggia, slov. Milje meni, da je ben. oblika venecianizirana
za tosk. *Muglia, ki ni nie drugega kot na ital. nacin brano furl. Mugía (gl
kot Í). Slovenscina je sprva imela *Migla, ki je pod uplivom tosk. oblike
premenjena v Milje. Avtor sam smatra svoja izvajanja za nezakljucena; eksis-
tenca oblike *Muglia, ki se ji pripisuje toliksen upliv, se ni izkazana; gl. se
 264 Библиография

Fr. Sturm, Cas. za slov. jez. VI 83—4. — 3.) Pravilno razlaga slov. ime
Koèevje iz hvojcevje > hoàevje, ki je po nem. Gotische (< hotevje) dobilo
zacetni F. B.
2040. Skok Petar. О zamjeni vit ü > si. y. ¿JKZ VI 1-7.
Avtor podaja revizijo Bartoli-jevega naziranja, po katerem naj b¡ si. i za
kit. a, ö nastal preko y, ki Je podajal direktno ilir.-rom. ii, ö. Ugotovi, da takih
palatalizacij (u > ii) pri Romanih, s katerimi so juzni Slovani prisli v 6—7. stol.
V stik, se ni bilo; pri tem je vaznost in pozornost obrnil se na dejstvo, da
Albanci, ki jim je palatal izacija ii lastna, ne substituirajo si. y s tem ii, marvec
z u. Smatra zato, da je si. y, ki je bil diftong, substituirá! пеке rom. diftonge,
ki so se priceli razvijati iz 0, 0; ta diftong se je glasil nekako u{ (deloma iu).
Za to naziranje navaja dva izredno vazna in prepricevalna primera: palüde > Pâlit
(na Rabu) poleg Pol'udi (pri Splitu), kjer govori /' za i«. Za substitucijo ui>y
navede se Olib < *dluib ('AXiuíi*, Aluybi). Vendar nastane vprasanje, ali je y vedno
in edino nastal iz «¿* kakor je y nastal za bav. и in kakor je bavarscina substi
tuyala slov. y v zgodnji dobi z ö, tako je mozno, da je y tudi za se ne difton-
girani rom. й nas+opil, koder se je se и govoril (na pr. v Furlaniji), drugod pa
je bil prikladen kot substitut za rom. ¡4 < lat. a (Dalmacija). Vsekakor je
dejstvo rom. uf¡ > si. y nedvomno, s tem pa tudi diftongicna narava si. y zopet
z nove strani potrjena. F. R.
2041. Skok Petar. Kupljenik = Kupêlbnik-ь. ÍJ KZ VI 251-252.
Tolmaci kraj. ime Kupljenik pri Bledu In starosrb. Kupehnikt; za osnovo
jemlje kolektivno ime kupl'e (к киръ), event osebno ime Kupl'en. Vendar ostane
pri tem tvorba nejasna (-ê-). Za srb. ime je pac najboljsa izhodna oblika rom.
*cuppella, kar priznava tudi Skok, a slov. ime mu izkljucuje to misel; zdi se mi
bolje, da locimo slov. ime od srb. in da smatramo slov- ime za kupl'enbnikb
kljub neobicajni tvorbi. F. R.
2042. Skok Petar. Drzava — dezela. Cj KZ VI 248-251.
Ugotovi, da juzsl. drzava = dezela podaja vsebino prvega stadija srednje-
veskega pojmovanja drzave: kar vladar „drzi = poseduje", to je drzava. Poleg tega
eksistira se verb, abstraktum v slov. dezet, ki je — kakor drzava — seasoma
dobil konkretno znacenje; v krizanju med drzel in dfzava je nastalo drzela—dezela.
Da je treba izhajati iz d[iet (< (Urzeit: Skok govori o slov. /', kar ni prav;
ziljsko dfièia ne kaze na /', marvec nasprotno na y. < t), je povsem jasno; ali
prehod v drzela se рас ni izvrsll po oni kontaminaciji, marvec gre po vsi priliki
za analogicno stvoritev nom. na -a, nastalo v razmerju к cas. obi. na -t (predvsem
Ioc. sing., prim. adv. na dezeli), kjer je loe. dat podal kontakt z loe. dat a-osnov,
ki je tudi imel konenico -í. — Obenem poda avtor razlago za postanek rum.
suf. -ealä < si. -elb. F. R.
2043. Skok P. La terminologie chrétienne en slave: l'église, les prêtres
et les fidèles. RESI VII (1927) 177—198.
2044. Skok Pierre. Slovininû > Sclavui. Mélanges à M. Antoine
Thomas 413—416. Paris 1927.
2045. Skok Petar. La semaine slave. RESI V (1925) 14—23.
2046. Skok Petar. Les noms des jours de la semaine. RESI VIII
(1928) 87—88.
 Библиографи)а 265

2047. Skok P. Slave et Albanais. AA II (1924) 107-126. *jaglbcb (уи.

jaglac) > арб. agul'ice; jagábCb > арб. ogíc, ускрсно jartbe' са о- за ja као у
osika = jasika; Silék , младо ]'агн>е' < *seletbkb српхрв. sèletak Ледногодиииье
jape' (Босна, Сански Мост).
2048. Skok Р. ügií en monténégrin. АА И (1924) 134-136. ugic од
арб. ogitS (тако и буг. jogic ,водич' Геров) од jagtibcb; и, вероватно, под ути-
uajeM почетног и у арб. übe.
2049. Skok Р. Zur illyrischen Ortsnamenkunde. Festschrift Kretschmer
(1926) 252-256.
2050. Skok P. Оцена бр. 2076. SI III (1924/5) 121—124.
2051. Sköld Hannes. Lehnwörterstudien. LUàrs XIX (1923) 7, стр.
48. Види бр. 2106.
2052. Sköld Hannes. Linguistic gleanings. LUârs XIX (1923) 5, стр.
84. Види бр. 2106.
2052а. Sköld H. Orientalische Wörter im Russischen. ZSlPh V (1929)
391-392.
Каракуль, бельмеса.
2053. Смодлака Др. JoCHn. Име државе. СКГл VII(1922)588—300.
2054. Соболевск1й А. Этимологически зам*тки (По поводу „Сла-
вянскаго этимологическаго словаря". Э. Бернекера.) SI V (1926/7) 439—450.
2055. Соболевсюй А. И. Какъ изсл-вдовать м-бстныя назвашя?
Изв XXIII (1918) 1, 183-186.
2056. Соболевсмй А. И. Что такое Стегеръ? Изв ХХШ (1918) 187.
2057. Соболевсюй А. И. Руско-скиесюе этюды I-XH. Изв XXVI
(1921) 1—44; XXVII (1923) 252-332.
2058. Соболевсюй А. И. Новые русско-скиеские этюды. Изв
XXXI (1926) 10—30.
2059. Соболевсклй А. И. Названия рек и озер руского севера.
Изв XXXII (1927) 1—42.
2060. Sobolevskij AI. Zur russischen Ortsnamenforschung 1. Zme-
rinka. 2. Zu 'Axèpojv. 3. Zu -vättern. 4. Zu den keltischen Flussnamen auf -amo,
-ama-. ZSlPh II (1925) 51—53.
2061. Sobolevskij A. Zum Flusznamen A6paç. ZSlPh VI (1927) 412.
2062. CTaHojeBMh Ст. yal J<t> VI (1926—1927) 218.
2063. CTaHOjeBHh Ст. Пуци ral J<t> VI (1926—1927) 220.
2064. CTaHOjeBMh Ст. Др. Бешеново—печенешко село. ГИДНС
II/ 1 (1929) 88-89.
2065. Stender-Petersen Ad. Gemeinslavisch vitgdíb. MFG (1925)
44-45.
2066. Stender-Petersen Ad. Zur etymologie des urslav. gorazáb.
SI V (1926/7) 665-676.
2067. Stloukal Karel. Оцена бр. 335. ССН XXVI (1920) 178-179.
Jy+иословенскп Филолог 5
266 Библиографи]'а

2068. CîojaHOBHh Jby6. Где je био .град KonpHjaH? Прил Vil

(1927) 217—219.
2069. Stojkovic" Mari jan. Poljubiti babu. ZbNi XXVII/2 (1929)
84—85.
2070. Stojkovic Marijan dr. Nastacilo, stacilo, svatovski clan.
ZbN¿ XXVII/2 (1929) 82-84.
2071. Taszycki Witold, Polskie ksiçdz, ksiega. SI VI (1927 28)
265—266.
2072. Taszycki Witold. O pochodzenie nazwu miejscowej Bratislava.
SI V (1926/7; 136-137.
2073—4. Taszycki W. Najdawniejsze polskie imiona osobowe. RAK
LXII Nr 3 (1926) Стр. 124.
2075. Tentor Dr. Mate. PrilogBernekerovurjecniku.J<l>V(1925-I926)
202-214.
2076. Titz dr. Karel Franc, coche, spañ. coche, ital. cocchio = stc.
kotii, kocí (vüz). CMM XLVI (1922) Brno. Види бр. 2050.
2076a. Trautmann R. Baltisch-Slawisches Wörterbuch. Göttingen 1923.
Стр. Vil + 382. В. бр. 1702, 1703.
2077. Трифоновъ Иорд. По произхода на името „шонъ". СпБАк
XXI! (1921) 122-159.
2078. TpojaHOBHh Сима. Тур и зубар. ГСГД 12 (1926) 103-122.
2079. Трубецкой И. Стслов. skvnna. СбЗлат (1925) 481-483.
По пишчеву мишн.ен>у kv праслов. *skvbrna HHje палатализовало зато што
V пред г (од —ьг—) HHje било умекшано.
2080. ЪоровиЬ Владимир. Ajea3 Дедина касида. Прил VII (1927)
189—196.
2081. Uíaszyn Henryk Suhak-sumak. Pam Liter XXV (1928) 267-.273.
2082. Uíaszyn II. Kilka uwag terminologicznych. Prace Los 405—415.
2083. Vasmer Max. Etymologisches. 1. abg. le~cha„ Ackerbeet", 2. russ.
серы „Ohrring", 3. altruss. обьжа, вобьжа „Landmass", 4. russ. брюдга „Stell
vertreterin der Braut bei der Hochzeit", 5. russ. бЪлка .Eichhörnchen". ZSIPh
I (1925) 64, 152, 418.
2084. Vasmer M. Etymologisches. 6. Nhd. Fatzke 7. Russ. стерлядь.
8. Lett, länis. ZSIPh II (1925) 124, 133, 473.
2085. Vasmer M. Etymologisches. 9. österr. d. Tcheiken und Nassarn.
10. nhd. ma. Quebbeten, Queftchen. 11. nordgrossruss. мхъ .Lachs". ZSIPh III
(1926) 86.
2086. Vasmer M. Etymologisches. 12. urslav. socha. ZSIPh V (1927)
144—145. Слов, socha HHje поземица из иранског; ch (x) je пореклом из индо-
европ. kh. 13. aksl chodogb .kunstfertig", 14. russ. dial, кабарда .Fischotter".
ZSIPh IV (1927) 376-377, 412.
2087. Vasmer M. Etymologisches: 15. russ. kandaly „Fesseln", Ketten".
ZSIPh V (1928) 152.
 Библиографщ'а 267

2088. Vasmer Мах. Osteuropäische Ortsnamen. AUD I, 7 Dorpat 1921.

Стр. 71. В. бр. 2104.
2089. Vasmer M. Zu slavischen Ortsnamen. JArch XXXVII (1923) 82-89.
2090— 1. Vasmer M. Neuere Beiträge zur slavischen Ortsnamenfor
schung. Teil 1. Die altgermanische Ortsriamenforschung in Böhmen. ZSIPh II
(1925) 524—530.
2092. Vasmer M. Zur alten Geographie der slavischen Länder 1. 'Ap5i-
r>au ZSIPh III (1925/26) 155, 7. Bitolj ZSIPh IV (1926/27) 93.
2093. Vasmer M. Ältere griechische Lehnwörter im Slavischen. JArch
XXXVIII (1923) 282— 283. Писац брани CBOje об|аилъен>е речи корабль и колиба
против Романског.
2094. Vasmer M. Griechisch-Slavisches. ZSIPh V (1929) 410.
Ri/пъ. Olijb.
2095. Vasmer M. Studien über die germanisch-slavischen Beziehungen.
1. Gibt es slav. Lehnwörter im Gotischen? ZSIPh IV (1927) 359—361.
2096. V(asmer) M. Vermeintliche Gräzismen. ZSIPh JV(1927) 41 1-412.
2097. Vasmer M. Zu den slavischen Ortsnamen in Griechenland. ZS1
Ph III (1926) 385—386. Zavta^épi} = фр. St. Omer, а не Sgdomirb; Mataoíva
од арб. mal'esî, а не од слов. MaleSino.
2098. Vasmer M.Alte Flussnamen. 3. Tanew. ZSIPh II (1925) 125.
2099. Vasmer M. Beiträge zur alten Geographie der Gebiete zwischen
Elbe und Weichsel. ZSIPh V (1929) 360- 370.
Netze, Drawa, Schrimm, Radeca, Drewenz, Ihna, Nisa, Drama, Opava.
2100. Vasmer M. Nachtrag zu Schwarz wiking. ZSIPh V (1929) 407.
В. 6p. 2110 и 2111.
2101. Förster M. Der Name der Donau. ZSIPh I (1925) 1—25; Zum
Donau-Namen ibid. 418.
2101a. Fraenkel E. Zur baltoslavischen Etymologie und Wortforschung
TiZ III (1925) 481—489. Допуне Траутмановом балтиско-словенском етимоло-
îjjKOM речнику.
2102. Hu je г O. LaL anser. SbGr (1923) 59—62. Слов. gosen,=^aT.
anser = иевр. ghans-er(o).
2103. Hujer Oldfich. Ces. starati se о nèkoho „miti о nèkoho
starost, strach". LF L (1923) 319 - 320.
2104. Hujer Oldfich. Оцена бр. 2088. LF L (1923) 56—57.
2105. Hujer Oldfich. Оцена бр. 328. LF LI (1924) 182-184.
2106. Hujer Oldfich. Оцена бр. 2051, 2052. LF LI (1925) 307—210.
2107.. Hujer О. Оцена бр. 2007. LF LV1 (1929) 40-42.
2108. èamSalovic Dr. Gustav. Etimon rijeci „grabancijaS". NVj
XXXIII (1925) 344—346.
2109. SamSalovid Dr. Gustav, [mena mjeseci. NVj XXXIII (1925)
200-202.
2110. Schwarz Ernst. Wiking ~ asi. vitgdzb. ZSIPh II (1925) 104-117-
5"
268 Библиография

2111. Schwarz Е. Zur Entlehnung des germanischen wlking ins Sia-

vische. ZSlPh V (1929) 394-407. В. 6p. 2100.
2112. Schwarz E. siov. p (> b, w). ZSIPh II 471—3.
Avtor pokaze, na katerih ponemcenih slov. krajevnih imenih v Aipah se
e vrsil bavarski premik internega p > b (ki je pozneje oslabel v w); tako primeri
(gl. Lessiakove studije) kot ugotovitev in racunanje s premikom p> b, w (ibid.,
gl. se Ramovs HS. Ii. str. 190) so itak ze znani in pravzaprav ne gre za slov.-
nem., marvec le za interno nem. pojav.] F. R.
2113. Schwarz E. Die Übernahme des asl. -ika in den Flusznamen
Österreichs. JArch. 40 (1926) 315-7.
Avtor korigira vsaj deloma mnenje Schnetza, gl. st 2118. о substituciji slov.
к v bavarscini: -k- se je substituirá! z bav. -kk-, ki paje v neakcentuiranih zlogih
se mogel participirati na premiku v kch. Iz clanka je razvidno, da tudi Schwarz
suponira, da se je palatalizacija slov. -ika > -ica vrsila sele po 8. stol., o cerner
seveda ne more biti govora, saj ze prvotna juzna slovanscina izkazuje eksistenco
glasa с s tern, da substituirá balk.-rom. к' s svojin с. F. R.
2114. Schvartz E. Bemerkungen zur slavischen Lehnwörterkunde.
JArch XL (1926) 284-292.
Нем. (баварско) Jauer, Auer из слов. *аиогъ, а ово, у 6—8 веку, no3aj-
мл>ено из бав. *ahor (кор. Ohr): стслов. ¿erSa из стбав. "cherssjja; стел, сыку
у 3—8 веку из стбав. chirch.
2115. ШкариЬ Ъуро. ^жнословенска ри)ечца ve. ]Ф III (1922-1923)
81-83.
2116. ШкариЬ Ъуро. Српскохрватска р^'еч шаслак. ]Ф V (1925—
1926) 183-184.
2117. Skultety Jos. О mené Bratislava SIPohl' XLI 697-702, 765.
2118. Schnetz J. Die -(bti)ika- Flusznamen Österreichs. JArch 39
(1925) 153—184.
Avtorju gre za to, da ovrze Vasmerjevo mnenje, da pri teh imenih ne gre
za slov. -ika, ki je sele pozno, po VIII. stol. preslo v -ica, marvec za maskulina
na -ikb; proti Vasmerju navaja tole: 1.) da so ta reena imena tudi v nemscini
feminina; 2.) da se imena na -ika razlikuje od onih na -ikb po tem, da so izka-
zana kot maskulina, da podajajo slov. -ikb sprva, ko se je -ь se govorilo, kot
-iko, poznaje kot -ik. Ti ugovori niso prepricevalni : 1.) Femininum nem. reenih
Imen ne predstavlja kontinuitete fem. spola slovanskega imena, marve5 je veci-
noma nastal iz zveze s fem. aha „voda"; 2.) v stari dobi nastopa za -ikb pravi-
Ioma -ika, t.j. a za s pim. Adamunta < vodomçtb, Rakanizze < гакъпка, ce gre
za neakeentuirani (tudi v nemscini) sibki s. Gradivo, ki ga avtor navaja, ni
vseskozi predmetno: imena kakor Pinka, Selk, Thodicha, Walster, Mödlnig, Mölk
sploh niso iz slovanscine; pri nekaterih so razlage zgresene: Irdning izvajati iz
*êdbnikb „Zornbach" ni smiselno, ker takega imena zakiadnlca slovanskih kra
jevnih imen ne pozna, a izvajanju iz jedltnikb se tudi zapiski in izgovor z i- ne
upirajo, kakor misli avtor, saj vidimo Isti procès popolnoma jasno tudi pri
Jedlovo > Ilawn; etimologije imen Mandling, Möndling, Mank, Weidling so ne-
verjetne. Koncna avtorjeva izvajanja o stbav. premiku b > p, o slovenski metatezi
tert > trêt, gl.'st. 21 12 о substituciji y ne prinasajo nie novega. Glede substitueije
 Библиографи]а 269

Sé (ne SY, kakor misli avtor) z bav. st gl. st. 2113. Avtor pride po vseh teh izva-
janjih do zakljucka, da je slovenscina do 9. stol. imela se -ika, ki je sele po tem
casu preslo v -ica. í.e doslej navedeni ugovori kazejo, da ta zakljucek ni rezultat
neizpodbitnih dejstev, marvec 'e rezultat posebnega, po nasem mnenju napacnega
pojmovanja gotovih faktov. Ni dokazano in ne dá se dokazati, da je -ika izkljucno
le refleks slov. -ika ozir. -ica. Na drugi strani je nedvomno, da je ze praslo-
vanscina, torej tudi se slovenscina VI. stol. imela -ica in da je ta palatal izacija
plod praslov. procesa; metodicno je napacno, da se to dejstvo ne uposteva in
da se daje prednost in vaznost bav. -ika, ki more biti tudi iz slov. -ikb. Ob
enaksnem upostevanju obeh dejstev moremo in smemo reci le to-le: 1.) bav.
-ika more podajati slov. -ikb; 2.) malo je verjetno, da je bav. -ika le substitut
slov. -ikb, ker bi bilo vec kot cudno, da bi prav slov. severne pokrajine imele
skoro izkljucno imena na -ikb tarn in v takem obsegu, kjer in kolikor imajo juzne,
se zdaj slovenske pokrajine -ica; 3.) zato je verjetno, da je bav. -ika tupatam
tudi substitut za slov. -ica; 4.) da je bavarscina substituirala slov. с s svojim к,
to se da umeti na ta nacin, da je bil slov. с slabo africiran, da je bila njegova
foneticna vrednost nekako f*\ vsled cesar je bil akusticni vtis za tuje uno
enaksen vtisu glasu f; 5.) v tej razlagi ñas podpira dejstvo, da je bavarscina
tudi slov. t' in iz njega scasoma razviti ¿ = r'»' substituirala s svojim *. F. R.
2119. Sturm Franc. Refleksi romanskih palatal iziranih konzonantov
v slovenskih izposojenkah. CjKZ VI 45—85 in 260.
Razprava zasleduje odnos romanscine do slovenscine od prvih pocetkov,
t.j. od 6. stol. do najnovejsih dob pri cerner dobro razlikuje odnos furlanscine
do slov., italijanscine do slov., vpostevajoc stalno veliki vpliv ital. na furl., vse
v obsegu glasov, ki so v naslovu oznaceni. Dokoncno je po nji dognano, da je
bil slovanski element v Alpah in na Krasu od pocetka le z retorom. zivljem
v zivahnem odnosaju in da je tudi v mlajsi dobi najvecji procent rom. izposojenk
zajet iz furl. Avtor pravilno pojmuje jez. razvoj na obeh straneh in si je pravilno
zamislil znacaj stikov med tujerodnini jeziki. Pri razlagi diference med с in с
v Cedad proti Celje izhaja pravilno iz ze asibiliranega retorom. c, za vit. к docim
se mi izhajanje iz galorom. с < к za slov. с ne zdi verjetno, ker vidimo postanek
takega с za rom. к (ne с!) tudi tarn, kjer je rom. к se ohranjen (Cres, Cavtat);
tu gre za substltucijo rom. к' s slov. c. Dalje se ne strinjam z nastavkom
*tbrzbstb, kajti i ni niti z romanisticnega (avtorjeva misel na ital. je za to zgodnjo
dobo povsem izkljucena), niti s slavisticnega stalisca mozen; slov. oblika je
bila *tbizbstb, in izkazuje substitucijo rom. (= daim.) ¿ s slov. z, prav kakor
Buzet, Zilja. Zeleli bi imeti podrobnejsi razbor razvoja lat. j, gi, di, v retorom.,
ker more njegov izsledek biti velike vaznosti za presojo fon. irednosti si. <f.
F. R.

IV. Српскохрватски jesuK.

2120. Алексий Радомир. Оценабр. 2400. JO VI (1926-1927)276-278.

2121. Анастаси^евиЬ Драг. H. Хипотеза о „Западно)" Бугар-
CKOj. ГСкНД III (1928) 1—13.
2122. Анастасовен^ Д. H. Оцена бр. 524. Прил III (1923)
273-275.
270 Библиографи|'а

2122а. Аноним. Оцена бр. 2146а. Govori i pisï hrvatski kako treba
II (1926) 7-8.
2123. Ancel Jacques. Races, langues, Empires et Eglises dans le
Balkans. MSL III/3 (1926) 382-405.
2124. Banovié Stjepan. Vukodlaci. I. Peljesac, 347— II. Boka 348.—
III Zaostrog, 349. — IV. Neretva, 350. — V. Makarska, 351. — VI. Vrgorska
Krajina, 352. ZbNZ XXVI/2 (1928) 347—357.
2125. Banovié Stjepan. O Jednoj jos zivoj narodnoj pjesml Dzora
Drzida. ZbNi XXVII/2 (1929) 74—76.
2126. Banovic* Stjepan. Sitni prilozi za povijest hrvatske knjizevnosti.
1. Izvor Preradoviceva pridijevka : , Petar od Perlata Kapetan"... 183—185. 2. Sto
je potaklo Andriju Palmovica da spjeva baladu „Tomid—Mihovile" . . . 185—187.
3. Nekoliko bijezaka „Hrvatskoj Batrahomiomahiji" sto ju je priopcio Ferdo
Mencik u 3. kiiizi „Grade"... 187—188. Grada X (1927) 183—188.
2127. Banovié Stjepan. Stalni epiteti junakâ u nasim narodnim pje-
smama. ZbNZ XXVI/2 (1928) 283-288.
2128. В anovic" Stjepan. Dvije zive narodne fraze, koje se nalaze i
u bugarsticama. ZbNÏ XXVI/2 (1928) 288-290.
2129. Barac Antun Dr. Оцена бр. 658. JNj VI 282—283.
2130. Baric" H. Оцена бр. 2528a. ZSIPh II (1925) 550—559.
2131. Baíié Janko. Logika prema govoru. NVj XXXVII (1928) 28-34.
2132. Bailé Janko. Logicizam govora. NVj XXXVII (1928) 69—75.
2133. Baîié O. Petar, izbor seoskoga kralja u Dalmaciji. ZbNÏ
XXVI/, (1923) 319-328.
2134. БашиЬ Мил. Оцена бр. 2205. Прил VI (1926) 307—313.
2135. Б ел и h А. О употреби времена у српскохрватском je3w<y. JO
VI (1926-1927) 102—132.
2136. Б ел и h А. Аорист имперфективних глагола. JO V (1925—1926)
171—182.
2137. БелиН А. О синтаксичком индикативу и „релативу". SGRoz II
47-56.
2138. БелиИ А. Мисли о прикупл>ан>у диалекатског материала. JO
VI (1926—1927) 1—10.
2139. БелиЬ А. о постанку српскохрватских глаголских облика неку,
Пу и сличних. Глас СХП (1924) 1—18.
2140. БелиЬ А. Прилози истории словенских }езика. JO IV (1924) 1—28.
2141. БелиЬ А. Ластовечки je3HK.JO V (1925—1926) 194.
2142. БелиЬ А. Поводом приказа о нашим правописима. ГлПД IV
(1924) 109—111.
2143. БелиК A. Je3ii4KO {единство Срба, Хрвата и Словенаца код
Ъуре ДаничиЬа и н>егових савременика. Дан 36 (1925) 28—72.
2144. Belid A. Dura Danicic. JNj VII (1923), 1—5.
 Библиографи]а 271

2145. БелиЬ А. Юъижевни )'език српскохрватски. НЕСт II 316—325.

2146. БелиН А. Ка]кавски д^алекат. НЕСт II 210—215.
2146а. БелиЬ А. Чакавски ди)алекат. НЕСт IV 931—934. В: бр. 1122а.
2147. БелиЬ А. Речници српскохрватски. НЕСт III 759—761.
2148. БелиИ А. Правопис српскохрватски. НЕСт III 531—537.
2149. БелиЬ А. Српскохрватски )език. НЕСт IV 392-405.
2150. Belief A. Le caractère de l'évolution du serbo-croate, de ses
origines jusqu'à nos jours. MoSI II (1925) 25—45.
2151. БелиЬ A. Оцена бр. 2205. JO V (1925—1926) 307-308.
2152. БелиЬ А. Оцена бр. 649. JO III (1922—1923) 143— 154.
2153. БелиЬ А. Оцена бр. 882. JO III (1922—1923) 192-195.
2154. БелиЬ А. Оцена бр. 644. JO IV (1924) 228-234.
2155. БелиЬ А. Оцена бр. 2374. JO VI (1926—1927) 238-248.
2156. Б елиЬ А. Поводом расправе проф. Б. М. Ляпунова. (Исп. бр.
2319) JO IV (1924) 44-45.
2157. Bees (Bér,ç) Ni kos A. Serbisch-byzantinische Urkunden des
Meteoronklosters. Wiederabdruck aus der Zeitschrift „Byzantis" В. II. Berlin —
Wilmersdorf 1923. Стр. 100. В. бр. 2184.
2158. БораниЬ Драгутин Др. Вуков и ДаничиЬев при1евод би-
бли{ских цитата. Дан 36 (1925) 155—216.
2159. Bosanac Dr. Stjepan. Kriticne napomene uredivanju akade-
mijskoga rjecnika. NVj XXXIII (1925) 49- 54, 247—248; XXXV (1927) 162-167;
XXXVI (1928) 161-166.
2160. Bosanac Dr. Stjepan. Napomene Mareticevu Jezicnom sa-
vjetniku. NVj XXXIII (1925) 84-88.
2161. Брежник Павел. СкраЬиван>е назива на почетна слова. СПр
II (1928) 1-2, 61-67.
2162. Bulat Р. Dr. О imenima naroda. JNj VI 380 -386.
2163. Bulat Р. К. Drvo i covjek. SI II (1923/4) 613—627.
2164. Булат П. К. ДаничиЬ у светлу Академског „Rjecnika". Дан
36 (1925) 288-294.
2165. Vázny Václav. О dnesním jazykovém stavu v charvátskych
koloniích v republice ceskoslovenské. SbMSl IV (1926) 182—188.
2166. Vázny Václav. O chorvatském „kajkavském" náfecí Horvat-
ského Grobu. В. бр. 2470.
2166a. Vázny Václav. Ikavismy a ekavismy v kajkavském charvát-
ském náfecí Horvatského Gróbu na Slovensku. SbMSl IV (1926) 1—2, 65—70.
Г. Важни flonyH>yje cboj' л\атериал о заменицима звука -t-та Kojn je изнео
у студиш о KajKaecKOM диалекту у Хрв. Гробу (в. бр. 2166). Овде он Aaje све
примере са *=* и са Ъ=е. Утвр^е да се ти примери готово потпуно слажу
са примерима чакавског диалекта у MopaBCKOj долини (исп. сада студ^'у н>е-
гову под бр. 2167а.), а тако исто, у главном, и са чакавским диалектом у
Подн]у и у хрватским насе.ъима по Аустри}и и YrapcKOj Koja je описао Куре
272 Библиографий

лац (сада су готово сва у АустриМ. На Taj начин, закл>учу]'е он, однос ика-
визма према екавизму врло je стар и претставл>а ону слику Kojy сам ja
износио за приморске хрватске чакавске говоре. Доцн^'е (у делу под бр.
2167а.) Важни je примио об{ашнэен>а тог односа Majepa-JaKyöwJCKor, о KojeM
fcy ja засебно говорити. А. Б.
2167. Vázny Václav. О niekotorych horvatskych variantoch horvat-
skych olebo slovenskych piesní l'udovych v Horvatskom Gróbe. SbMSl IV
(1926) 1-2, 23-32.
2167a. Vázny Václav. Cakavské nárecí v slovenském Podunají.
SbFFB V (1927) L 47(2) стр. 215.
2168. Vaillant André, professeur à l'Ecole Nationale des Langues
Orientales Vivantes. La langue de Dominko Zlatarié, poète ragusain de la fin
du XVI siècle. I Phonétique. Paris 1928. XX + 368.8°. Чини VI кн>игу cepnje
Travaux publiés par l'Institut d'études slaves. Посветио CBOjHM учите.ъима:
A. БелиЬу, П. Boajey и A. Mejey.
О овом солидном и озбил>ном научном делу биНе говора у идуНо)' кн>изи }Ф.
2169. Vaillant André, professeur à l'École Nationale des Langues
Orientales Vivantes. Les Piesni Razlike de Dominko Zlataric. Paris. 1928.
VIII + 44. Чини VIII кн>игу cepnje Travaux publiés par l'Institut d'études slaves.
Посветио M. Решетару.
2170. Vaillant André. Les origines de la langue littéraire ragusaine.
RESI IV (1924) 222-251.
2171. Vaillant André. Les parlers de Nivica et de Turija (Macédoine
occidentale) RESI IV (1924) 24—52.
2172. Vaillant André. Serbo-croate chao.cïtï. RESI VI (1926) 106—107.
2173. Vaillant André. Trois textes ragusains du XVI" siècle en ver
sion cakavienne. RESI VI (1926) 66-82.
2174. Vaillant A. Les féminins en -ka du type Kötörka. MVen (1925)
363-372.
2175. van Wijk Mikoíaj. O stosunkach pokrewieristwa miedzy jezy-
kami pofudniowo-sfowiariskiemi. Prace Fil XI (1927) 94—112.
Популарно излагайте уза]амних односа меЬу Jyжним Словенима (преда-
ван>е на Варшавском Университету).
Има недовол>ног изношенна факата, тврЬен>а са KojHM ce ja не могу
сложити, али свугде похвалне жел>е да предавач ytje у научне проблеме ко\н
се н>их тичу. Ja мислим да je наша наука у много праваца отишла знатно
дал>е. Али и поред тога има и несумьиво тачних погледа и тврЬен>а. Питан>е
у KojeM се данас, после нових и самосталних студ^а, не могу са н>им сло
жити — jecTe о македонском диалекту. Некада сам и ja мислио као и он, да
je то мешовит диалекат ko¡h je добио неке црте са севера. Данас, иако не
спорим да македонски диалекат са српским основним цртама има много
за]едничких црта са осталим македонским диалектима koJh претстав.ъа}у
продужеше старословенског je3HKa, о пореклу и о знача}у тих србизама
друкчи)'е мислим. Можда he се г. В. са мчом сложити када се упозна iicupnHHje
са материалом KOjn говори у корист овога (ускоро he ii3ahH Moja студ^'а о
jeflHOM западномакедонском диалекту).
 Библиографи]°а 273

Г. BajK свакако греши, ако мисли да сам ja могао икако друкчи)'е упо
требит» „генеалошку" формулу' него онако како и он сам о томе говори у
Ргасе Fil XI 3; а да и ja не мислим да има оштрих граница меЬу диалектима
— отомесамвише него место говорио. Исп. на пр. „Српски или хрватски je3HK
од увек je }едан. Нэегови су се претставниии у току времена множили и уве-
Ьавали н>егову и националну и }езичку облает. На различним тачкама те
области у различна времена историског развитка и>ихова }авл>але су се раз
личие нове }езичке црте. Оне су заузимале, делимице због тога што су се
неке {авл>але у рано време развитка нашега народа, а делимице и због раз
личие унутрашьье природе CBOje, врло различие просторе. Ти се простори
ретко кад потпуно подудара]'у у }езичких црта: обим jeAHe црте прелази обим
друге или enaja }езичне области Koje су другим цртама биле одво)ене. То
noKa3yje да меЬу претставницима некога говора нигде нема граница, нема
прекида. Jep, иако се неком цршом и ложе конешашоваши шакав йрекид,
другом се ложе шако исшо конешашоваши диалекашски коншинуишеш" (тамо
подвучено, Глас 78 (1908) стр. 66.) А. Б.
2176. van Wijk N. Taalkundige en historíese gegevens betreffende de
ondste betrekkingen tussen Serven en Bulgaren. Amsterdam 1923.
Kpafce о томе и у бр. 2175.
2177. van Wijk N. Оцена бр. 2308. ZSIPh III (1926) 259—264.
2178. Weingart Milo§. Оцена бр. 418. CMF X (1923) 8.
2179. Weingart M. Оцена бр. 644. CMF X (1923/24) 271-272.
2180. Vajs dr. Josip. Nekoliko biljezaka о izdanju glagolskog misala
latinicom. Sv. Cecilija XVIII/6 (1924) 173—176.
2181. Васенко П. Г. Сербские записи на греческой рукописи XVb,
принадлежащей Библиотеке Академии Наук. ИзвАН VII серия. Отделение
гуманитарних Наук 1928 Nr 1, 27—44.
2182. Васид>евиЬ-Хаии Др. Job. Муслимани наше крви у ^Hoj
Срби1и. Бр XIX (1925) 21-94.
"2183. Václavík Ant. Podunajská dedina v ¿eskoslovensku. Mono
grafía. 1925. Nákladem Vydavatelského druzstva v Bratislav!. У овом je делу
штампан бр. 2344.
2184. ВернадСКШ Г. Оцена бр. 2157. SI III (1924/5) 550—551.
2185. Врховац Р. Оцена бр. 2536. ЛМС 300 (1921) 138—139.
2136. Ву]ИЧиЬ Мил. Ант. Речник места у ooioöobeHoj области
Старе Cpönje. По службеним подацима. Издан>е и штампа Државне Штампа-
ри}е. Београд, 1914, с. 253., 8°, цена 4 дин. В. бр. 2568.
2187. Вуксан Душан. JeflaH зборник народних ли}екова из про
шлого BHjeKa. ГлЕМ III (1928) 1—4.
2188. Вуксан Душан Д. ]ед.т рукописно }еванЬел>е Државног Му-
3eja цетиъеког. Прил VII (1927) 219-222.
2189. By шов и fi Дани л о. Диалекат Источне Херцеговине. СДЗб
III (1927) 1-71. В. бр. 2453.
2190. ВушовиЬ Д. Оцена бр. 2469. J<J> VI (1926-1927) 274-276.
274 Библиограф^а

2191. Gavazzi Dr. Milovan. Оцена бр. 658. NVj XXXII (1924),
232—234.
2192. Gavazzi Milovan. Pravopisni rjeiriik. II изд. Загреб 1 921.
2193. Гаврилович Андра. О ByKOBoj „Писменици". ГлПД VI(I924)
222-227, 330-335.
2194. Гаврилович Анд. о npeoj кн>изи Вукове „Данице". ГлПД III
(1923) 50-55.
2195. Гаврилович Анд. непознати спис Вука КараииЬа. ГлПД
III (1923) 275-280.
2196. Гаврилович Анд. О jeAHOj crapoj загонеци. ГлПД II (1922)
363 -364.
Доводи у везу загонетку („зубац") из иРибан>а и Рибарског Приговарала"
и у „КиЬи* (за 1922 г. бр. 27): „ДоЬоше лопови ухватише домаЬине и везаше,
a куЬа се поплаши и побеже кроз прозор" из Смедеревске JaceHHiie, од Сте
пана РистиЬа, из Смед. Паланке.
2197. Гаврилович Анд. О српском штампаъу Телемака. ГлПД II
(1922) 259—262.
2198. Гаврилович А. Горски Вфнац према Вукову речнику".
ГлПД III (1923) 149—151.
2199. Геземан Др. Гер хард. Ерлангенски рукопис старих српско
хрватских народних песама. 36HJK XII (1925) I-CXLVIII + 1—352. В. бр.
2295, 2425.
2200. Clavan Vjenceslav. Kongruencija u Jeziku starih cakavskih
pisaca. JФ VII (1927—1928) 111-159.
2201. Грданички Дамаскин Др. ]едназбирка проповеди из Kpaja
XVIII века. Бог I (1926) 357-367.
2202. Гру]иЧ Рад. М. Српскохрватско насел>аван>е по Шта]'ерско]'.
ГСГД 7—8 (1922) 113—125.
2203. Гру]'иЧ др. Ра дослав М. Школе и манастири у среди»е-
BeKOBHOj Срби]и. ГСкНД III (1928) 43—51.
2204. Гру^иЧ Р. Др. Мушицкога акида противу Вукова издан>а
народних пословица. ГИДНС И/1 (1929) 101—102.
2205. GrSkovic" P.J. Оцена бр. 850. JNj VII (1923) 221.
2205а. ДаничиЧ Ъ. Ситни]'и списи. I. Критика, полемика и истори]'а
ки>ижевности. — Српска Крал>евска Академи]а. Посебна издан»а, кн>ига LIV.
Философски и филолошки списи. Кнзига 14. Сремски Карловци. Српска Мана-
стирска Штампари]а 1925. XI, вел. 8°, 467. Ca сликом Ъ. Даничива из мла^их
годин! В. бр. 2134, 2151, 2280.
2206. Dvorník F. La Vie de Saint Grégoire le Décapolite et les Slaves
Macédoniens aux IXe Siècle. TrIESI V (1926) стр. 91.
2207. Desnica BoSko. Qlagolske matice. Прил VI (1926) 206—217.
2208. Десница Бошко. Како je насел>ен кра| од Плавна до Жегра
у ceeepHoj Далмации. ГСГД 9 (1923) 66—68.
 Библиография 275

2209—10. Дм итров Н. К. Этюды по сербско -турецкому языко

вому взаимодействию II. ДАН 12 (1928) 268—275.
2211. Dolenc dr. Metod. Dusanov Zakonik. Primerjaini prikaz prav-
nih razmer po Dusanovem zakonlku in po istodobnem germanskem pravu —
s posebnim ozirom na Slovence. Spisal — redni univ. profesor, clan stalnega
zakonodajnega sveta. V Ljubljani 1925. — Ucbeniki izdaje juridicna fakulteta
V Ljubljani III knjiga str. VII + 214. В. 6p. 2491.
2212. Дробн>аковиЬ Др. Борив. О насе;ъаван>у Црногораца по
Србщи у периоду 1847—2869. године (из „Новог Живота", кн.. XVIII, св. 10—12,
стр. 19).
2213. Дробн>аковиЬ BopHBOje M. Jacemma. Антропогеограф-
ска испитиван>а. Нас 13 (1923) 191-376. Речник 397—443. (СЕЗб 25).
2214. Дробн>аковиЬ Др. BopHBoje. Смедеревско Подунавл>е и
JaceHHua. Антропогеографска испитиван>а. Нас 19 (1925) 195—395. ЗЕЗб 34.
2215. DujmuSid Dr. J os i р. O ivorbi prezenta indikatíva. NVJ XXXVII
(1928) 102-105.
2216. Dukat Vladoje. Rjecnik Fausta Vrancica. Rad231 (1925)102-136.
2217. Dukat Vladoje. Izvori Belostenceva „Gazophylacium latino-illy-
ricum". Rad 227 (1923) 80-110.
2218. Dukat Vladoje. O kompoziciji Belostenceva „Gazophylaciuma
illyrico-latinum". Rad 235 (1928) 1—26.
2219. Dukat Vladoje. O izvorima Jambresiceva rjecnika. NVj XXXIII
(1925) 17-20, 54—58.
2220. Dukat Vladoje. Susnik ill Jambresic? N Vj XXXV (1927)
370-373.
2221. Djerié V. Оцена бр. 644. Прил HI (1923) 308—317.
2222. ЪериЬ Васил^е Др. Неколико питан>а о д^алектима у
Jyжнoj CpönjH. ГСкНД I (1925) 5—35.
2223. ЪериЬ В. Преглед HajniaBHHjnx особина д^'алеката у JyxcHOj
CpönjH. НЕ X (1924) 336—340.
2224. Ъ. Т. Оцена бр. 2473. ЛМС 307 (1926) 161.
2225. Ъор^евиЬ Тих. Р. Чи}е je словенско становништво JyjKHe
Cpönje. НЕ X (1924) 322-327.
2226. ЪорЬевиЬ Др. Тих. Р. и Ча}кановиЬ Др. Веселии.
Живот и обича|и народни..ЖОН 14 (1925) 1-336. (СЕЗб II 32).
2227—8. Ъор^евиЬ Тих. Р. Архивска rpatja за насела у време
прве владе кнеза Милоша (1815—1839). Нас 22 (1926), I—VI Пр. 1—653.
2229. Ъор^евиЬ Др. Тихомир Р. Становништво у Срби}и после
Вслике Сиобе 1690 године. ГодНЧ XXXVI (1927) 1—27.
2230. Ъор^евиЬ Тих. др. Черкези у нашо}земл>и. ГСкНД III (1928)
143-155.
2231. ЪуровиЬ Дим. Др. Народност старо-црквенословенског je-
зика. Бог III (1928) 223 232.
276 Библиографий

2232. ЕрделановиЬ Др. JoeaH. Македонски Срби.Београд 1925.

(Државна Штампари]'а Кра.ъевине Срба, Хрвата и Словенаца).
2233 Ерд ел>ановиЬ JoeaH. Трагови HajcTapnjer словенског coja
у Банату. SbNi (1925) 275-308.
2234. ЕрделановиЬ J. Професор Ва^анд о „македонским" Ср-
бима. ГСкНД I (1925 6) 135-176.
2235. ЕрдсгъановиЬ Др. JOBaH. Стара Црна Гора. Етничка про-
шлост и формиран>е црногорских племена. Ca 7 фотограф^а и 5 карата у
прилогу и 3 скице у тексту. Нас 24 (1926) 1—890.
2236. Zupanic" Niko Dr. Prvi nosilci etnickih Imen Srb, Hrvat.
Ceh in Ant. Evll (1928) 74—79.
2237. Zu panic" Niko. Harimati. Studija k problemu prvobitnih Hrvatov.
E I (1926/1927) 131—13?.
2238. Zupanié Niko Dr. The Serb Settlement in the Macedonian
Town of Srbciste in the VII*b century and the Ethnological and Sociolo
gical Moment in the Report of Constantinus Porphyrogenetes concerning the
Advent of Serbs and Croats. E II (1928) 26—35.
2239. Записи Jeepeiwa ГручиЬа. 36MJK VI!, VIII, IX(1922) 1-239;
1—318 ; 1—377 + I—XXXVII.
2240. Зборник филолошких и лингвистичких студ^а А. БелиЬу
(1925). Види бр. 2566.
2240а. Зборник ДаничиЬев (1925). В. бр. 2364.
2241. Zovko Ivan. Narodna ¡mena. (Bosna i Hercegovina). ZbN¿
XXVI (1926) 148-159.
2242. IvaniSevié F. Pitanje glagolice. NE VII (1923) 257—259.
2243. Ivekovic (firil. Dugi otok i Kornat (Sa 34 slike). Rad 235
(1928) 245—279.
2244. I vi <f Dr. A. Bunjevci, Srbi i Hrvati. КС I (1925) 264—265.
2245. I vi é Dr. A. Kako su govoríli i pisali Bunjevci u XVIII. veku?
КС III (1927) 165-167.
2246. ИвиЬ Др. Алекса. Мигранте Срба у Славонии током 16, 17
и 18 столеЬа. Нас 21 (1926) 1-227. СЕЗб 36.
2247. ИвиЬ Др. Алекса. Мигращце Срба у Хрватску током 16, 17
и 18 столеНа. Нас 16 (1923) 5-158. (СЕЗб 28).
2248. ИвиЬ Др. Алекса. Из прошлости Срба Жумберчана. Спом
LVIII (1923) 1—100.
2249. Ив и h Др. Алекса. Сеоба Срба из Бачке у околину Остро
гана 1598. ЛМС 313 (1927) 353-358.
2250. MßHti Др. Алекса. Досе.ъаван>е Срба у Славон^'у током
XVI столеЬа. ГСГД 7-8 (1922) 90-112. В. бр. 2297.
2251 —2. ИвиЬДр. Алекса. Архивска ípatja о српским кн>ижевним и
културним радницима 1740—1880. СЕЗб II одел (1926) 1 + IV + 464.
2253. IleSic" Dr. Fr. Demonstrativno - pronominalni glagoli. JO IV
(1924) 184.
 Библиография 277

2254. lleSi.é Fr. Dr. Vezbenica hrvatskosrbskega Jezika za srednje i

njim slicne sole. Лэубл>ана, 1921 ст. 283. В. бр. 2321.
2255. Ilovac M. О pravopisu i jeziku u Bunjevaca. КС III (1927)
108-113.
2256. Ильинскш Г. Сербо-хорватсюя прилагательный съ суффик-
сомъ — оуъ и русско-кашубсюя окончашя род. п. ед. ч. м. и ср. р. — va/—vo.
JO V (1925-1926) 53—68. "
2257. Иширковъ А. Македония, имей граници. МП III/1 (1927) 1—22.
2258. Jakovljevic" Fra M. Je Ii rabinska izmisljotina povijest о
kuli babilonskoj i pometnji jezika. Franjevacki Vjesnik XXXV/2 (1928) 39—44.
2259. Jakubinskij L. Die Vertretung des urslav. è im Cakavischen
ZSlPh I (1925) 381—396.
2260. JaKLimfc Милутин. Оцена бр. 2336. ГИДНС II (1929) 127-128.
2261. JaKüJHh Милутин. Оцена бр. 2272. ГИДНС И (1929) 128.
2262. ]акшиЬ Милутин. Оцена бр. 2398. ГИДНС И (1929) 125.
2263. ]акшиЬ Милутин. Оцена бр. 2271. ГИДНС II (1929) 128.
2264. JafbaHHH M. Нацрт научне основе српско-хрватског ]езика за
средне школе. ГлПД VI (1926) 543-547.
2265. Jasinski Mihail. Zakoni grada Veprinca (Statut Veprinacki).
ZbZR V (1926) 1-48.
2266. Jasinski Mihail. Iz istorije kastavskog statuta. ZbZR VI
(1927-28) 1-21.
2267. — O izjednacenju knjizevnog jezika (predlog Splitske Sekcije Prof.
Drustva). ГлПД IV (1924) 26-30.
2268. J el a с" i с" A. Vojvodina u Rusiji (seoba ugarskih Srba u Juznu
Rusiju). NE XVI (1927) 205-208.
2269. Jelenic" Julijan Fra Dr. Ljetopis franjevaêkog Samostana u
Kr. Sutjesci. GMBH XXXV (1923) 1—3, XXXVI (1924) 1-26, XXXVII (1925)
5—4?, XXXVIII (1926) 1-34, XXXIX (1927) 167-192.
2270. Jepejvwfc Др. Ристо. О пореклу становништва тузланске
области. ГСГД 7-8 (1922) 141—155.
2271. JepeMHh Р. Д-р. Букин. JeflHO шокачко насел>е у Подунавлу.
ГСГД 12 (1926) 95—112 В. бр. 2263.
2272. J ерем и fc Р. Д-р. Податци о новим насеобинама у Во]водини
(у Србобрану, у Жеднику, у Чантавиру, у Зобнатицн, у Ветернику) ЛМС 310,
1926. В. бр. 2261.
2273. JoBaHOBHh Петар С. Бан>а. Нас 17 (1924)1—126. (СЕЗб 29).
2274. JOBHheBMh Андри]а. Зета и Лэешко Пол.е. Нас 23 (1926)
353—544. Регистар 581-594. СЕЗб 38.
2275. JOBHheBHh Андри]а. Малеси}а. Нас 15(1923) 1—149, Речник
337-346. (СЕЗб 27).
2276. Joviéevic" Andrija. Godiánji obicaji. (Rijecka nahija u Crnoj
Gori.) Domaci obicaji kod svetkovanja. Svetkovanje pojedinih kuca, 293. — Svet-
kovanie cileloga kraja, 298. — Javni obicaji, 316. ZbNZ XXVI/2 (1928) 293-318.
278 Бнблиографи]°а

2277. КарановиЬ Милан. Поун»е у BocaHCKoj KpajwiH. Нас 20

(1925) 277—655. Per. 687-724. СЕЗб 35.
2278. КараноВИЬ Милош. Исел>ени Дробьаци. GMBH XXXVII
(1925) 67-84.
2279. Karlid Petar dr. Prilozi za kriticko urederíe tekstova Palmo-
ticeva Pavlimira, Elene ugrabjene i Akila. 2. Elena ugrabjena. Grada X (1927)
144—148.
2280. КиЬовиЬ Мираш. Оцена бр. 2205. ЛМС 306 (1925) 216—217.
2281. КиЬовиЬ Мираш. Неиздати преводи Joeana ХаииЬа. Прил
VII (1927) 137-147.
2282. KOBjaHHh Р., МатиЬ С, ЦониЬ У. Нэегош, Горски Ви-
енац. Коментар М. Решетара и нова издан>а. Прил III (1923) 254—263.
2283. Kolander Aurel prof. Dvije pjesme Ferde Rusana. Grada X
(1927) 189—190.
2284. КолендиЬ Петар. Je ли ГундулиЬ написао осмртницу Ка-
ландрици. Глас CXXVI (1927) 61—73.
2285. Колен диЬ Петар. Валиеров катихизам из 1578. Прил VII
(1927) 236-238.
2286. КолендиЬ Петар. Миловчев „Душни врт". Прил VII (1927) 238.
2287. КолендиЬ др. Петар. Мрнавинево „Потужеье покорника".
ГСкНД III (1928) 183—189.
2288. Kolman Otakar. Оцена бр. 2401. SI V (1926/7) 366—378,
594—614.
2289. Kolman Otakar. Dva ceské preklady Njegosova «Horského
vënce" SI VI (1927/8) 394-454, 709-741.
2290. Kol man O. Poznámky k nasím pfekladûm z jazyka srbochor-
vatského. ¿MF Xll (1925/26) 231-247, XIII (1926/27) 1—20.
2290a. Kolman Otakar. Оцена: Laza К. Lazarevid, Povídky. Ze
srbstiny prelozil Jan Hudec. Ottova Svëtovà knihovna. Praha, 1926. CMF XV
(1929) 162-167.
2291. Körbler Duro dr. Palmotic'eva Gomnaida. Grada X (1927)
127—143.
2292. Кос Милко. Добровачко-српски уговори до средине 13-ог
века. Глас CXXIII (1927; 1—65.
2293. Kos M. Оцена бр. 2384. Прил VII (1927) 307-309.
2294. Кости h Д. Траг jeÄHOj ByKOBOj женско] песми у юъижевности
16. века. J<P VI (1926-1927) 216-217.
2295. КОСТИЬ Драг. Оцена. бр. 2199. JO VI (1926— 1927) 278—295.
2296. KoCTHtñ Мита Др. Српска насел.а у Русф: Нова Cpönja и
Славеносрби]а. Нас 14 (1923) 1—135 (СЕЗб 26).
2297. КОСТИЬ Мита. Оцена бр. 2250. ГСГД 7-8 (1923) 148-149.
2298. КостиЬ Мита. Оцена бр. 2388. ГИДНС II/I (1929) 130-131.
 Библиографн]'а 279

2299. Cronia Arturo. I] Canzionere Raguseo del 1507. Publ. d. Soc.

dalmata di Storia Patria. S II F I. В. бр. 2449.
2300. Cronia Arturo. Jedna glagolska listina iz godine 1380. Na-
pisao — Sa 1 tablom. Sarajevo 1927. Засебно из GMBH XXXIX (1927) 2,221-224.
2301. Cronia А. В. бр. 2725.
2302. Cronia Arturo. Grada o bozavskom narjecju. J<t> VII (1927—
1928) 69—110.
2303. КрстиЬ Др. Бранислав. Експериментално испитиван>е ра-
звитка говора. В. бр. 2422.
2304. Kuzmic Martin. Pripomena бр. 2431. NVj XXXIV (1926) 381.
2305—6. Kuzmic Martin. Припомена на бр. 2399. NVjXXXIV (1926)
300—301.
2307. Kuzmic" Martin. Knjizevno-jezténe sitnice. NVj XXXIII (1925)
346-350.
2308—9. Кул>бакин д-р Ст.М. Палеографска и ]езична испитиван>а
о Мирославл>евом ]'еванЬел>у. (Српска Кралевска Академф. Кн.. LH. Филозоф. <-
и филолош. списи, кн>. 13). Сремски Карловци 1925. Стр. VIII + 120 + 2 табл.
сним. В. бр. 2564, 2177.
2310. Кульбакинъ Ст. Оцена бр. 672. SI V (1926/7) 141—145.
2311. Kurz J. Приказ }Ф II и Ш. CMF XI (1924/25) 62—67.
2312. Q.: Оцена бр. 672. JNj VI 321—322.
2313. Лавров П. А. Евангелие и псалтырь „роусьскыми" (роушкими)
писмены писанные, в Житии Константина Философа. Изв I (1928) 38—48.
2314. ЛапчевиК Драгиша. О пореклу становништва у североза-
naÄHOj Срби\и ГСГД 7-8 (1922) 136-141.
2315. ЛапчевиЬ Драгиша. Неке р^ечи у говору ужичког села.
Мис XIX (1925) 1238—1241.
2316. Lenard Dr. L. Prvobitni Srbi. КС (1926) 388-393, 433-439.
2317. Lehr-Sptawiñski Т. O wzajemnym stosunku jfzyków poíu-
dniowo-stowiariskich. STLw IV (1924) 111 и д.
2318. Lovnidevic" Iv. В. O izjednacenju knjizevnog jezika. ГлПД IV
(1923) 26-30.
2319. Ляпуновъ Б. Родственный связи словинцевъ съ сербами и
хорватами. ]Ф IV (1925) 29-43. В. бр. 2156.
2320. Ljubié Pera. „Bodulske Pisme". Sibenik 1927. str. 1-45. В.бр.2332.
2321. M. Оцена бр. 2254. Мис VII (1921), 559—560.
2322. Maver Giovanni. Parole serbocroate di origine italiana (dal
mática). SI II (1923/4) 32-43.
2323. Maver Giovanni. Intorno a due parole serbocroate délia Dal-
mazia. SI II (1923/4) 628—637.
2324. Meyer К. H. Beiträge zum Cakavischen. JArch XII (1926)222-264.
Има два дела: први, о досадаилъем проучаван>у чакавског диалекта и,
други, о Нзивичком говору на о. Крку (242—265).
280 Библиография

Г. Majep показу]'е да no3Haje литературу предмета. гЪегове критичке

белешке нису увек поуздане: за то он не влада joui довол>ним познаванием
предмета. Али има ипак и дсста тачнога. Као увод у познаван>е чакавског
диалекта странцима може послужити. Кад не би било и извесних наивности
и пристрасности, био би joui бол>и.
О MOjHM белешкама о новл^анском говору могу ово приметити: све што
je у то} студии — узето je из народног }езнка. Нема н^'едног априорног
облика. Сваки облик je записан из уста чакавца, и то увек из реченице Kojy
су сами уроЬеници начинили. — Ja сам провео на чакавском земл>ишту
6—8 месеци; у Новоме самом — знатно ман>е. Али искуство CBOje ja сам
понео у Нови. О MOjnM методима рада в. ^ж. Фил. VI 1—10. Надам се да
ну имати ускоро прилике да издам ceoj велики материал о чакавском говору,
а нарочито о острву Крку, kojhm he бити знатно допун>ено и проширено оно
што je изнето о новл>анском говору; тада ну се исцрпли}е осврнути и на
вредност досадашших испитиван>а.
М. Äaje je3H4Ky слику н>ивичког диалекта. Од странца-почетника HHje се
могло очекивати много. Али се на све податке не можемо ослонити; тако
исто не и на сва тврЬеша (на пр. на стр. 254). Иначе материал не пружа
много новог. Тачно je да nocTOjn померан>е старе акценатске системе (и то
на целом о. Крку и Цресу), али je питание, да ли се онако и оним знацима
могу обележити речи како je то учинио г. М. То fey показати другом приликом.
А. Б.
2325. Meyer Karl H. Untersuchungen zur cakavstina der Insel Krk
(Veglia). Mit einer Karte in Rodardruck. 1928. Leipzig. Стр. 135. И зашло као
3-fea свеска cepnje: Slavisch-baltische Quellen und Forschungen. Herausgegeben
von Reinhold Trautmann, а све као ]'едан од радова Sächsisches Forschungs
institut in Leipzig.
Има седам засебних CTyAHja: о изворима чакавског диалекта на Крку, о
груписан>у диалеката на н>ему, о икавизму и екавизму, о гласовима крчких
повел>а, о гласовима у тексту Вида од Омишла, о гласовима врбничког ста
тута и о нотарским актима добрин>ским. Ове студне HMajy врло не^еднаку вред
ност. О свима н>има и о хипотези, тако привлачно], а у основици нетачно],
JaKyÖHHCKor и Majepa, о икавизмима-екавизмима ових говора, — ja fey исцрпно
говорити у J<X>. А. Б.
2326. MajHapHfc Др. Н. Развитак теорба о падежима. ГлПД IV
(1924) 198—203, 327—330.
2327. Majnari¿ Dr. Nikola. Jedna zanimljiva pojava u ravnogor-
skom narjecju. JФ III (1922—1923) 35—40.
2328. Мал Др. JocMn. Ускочке сеобе и словенске noKpajmie. Повеет
насеобина с културно историским приказом (са картом). Нас 18 (1924) 3—215.
CL36 30.
2329. Malecki Mieczyslaw. О kolebkç literatury chorwackiej RSt
Il (1929) 1, 8-12.
Мисли да je колевка юьижевности хрватске у Хрватском ripuMopjy и
околном острвл>у.
2330. Malecki M. Cakawizm (z uwzglednieniem zjawisk pokrewnych
SAU XXXIII (1928) 5, 6—7.
 Виблиографи]'а 281

Кратак извешта] о особини чакавског диалекта, за KOjy je г. Малецки

израдио и карту. Цакавизам (изговор с, $, г, као с, z и изговор с, s и г тако
исто у неким локалним говорима) М. своди, као што се махом и досад
чинило, на утица) млетачког Hape4ja; из тога и других сличних nojaea он изводи
да треба и у польском „мазурен>у" гледати (као што je некад чинио Б-де-
Куртене) утица] страних je3HKa. В. бр. 2331. А. Б.
2331. Maiecki Mieczuslaw. Cakawizm, s uwzglednieniem zjawisk -
podobnych, z mapa. W Krakowie 1929. 28. Изашло као 14 св. PKJ.
О „цакавизму" у чакавском диалекту. Дато je распространяете тога
nojasa, м.егова карта, н>егова природа, ]'ан.ъан>е у прошлости, тумачен>е и
слични nojaBH у другим ]езицима, а нарочито у пол>ском (мазурски изговор
гласова). Посао je ураНен марл>иво и свестрано. В. бр. 2330. А. Б.
2332. Малецки М. Оцена бр. 2320. J<t> VI (1926-1927) 295-296.
2332а. Мано]'ловиК Коста П. Свадбени обича]и у Галичнику
ГлЕМ 1 (1926) 84-93. В. бр. 2465.
2333. Marguliés Alfons. Historische Grundlagen der südslavischen
Sprachgliederung. JArch XL (1926) 197—222.
Ово je као неки увод у познаван>е српског ]езика, о осталим ]ужносло-
венским диалектима говори мало. Писац je савладао нешто литературе пред
мета, али ипак недовольно да се да потпуна слика ствари. С н>еговим аргумен-
тима о македонским говорима ja се не могу сложити. В. бр. 2466. А. Б.
2334. МаретиЬ Т. Прилог срмскохрватско] стилистици из ]езика
ДаничиЬева. 36 Дан (1925) 1—9.
2335. Markovic* dr. Zdenka. Nova osnova za materinji jezik i na-
rodnu historiju u nizim razredima gimnazija u Poljskoj. JNj IX (1925) 431 —434
2336. Маркович P. ИнЬ^'а, прилог за проучаван>е насел>а у Boj-
водини. KMC 47 (1923) 131. В. бр. 2260.
2337. МарчиЬ Луци]ан. Антропогеографска испитиван>а по севе
родалматинским острвима (Раб, Паг, Вир). Нас 23 (1926) 250—352. Регистар
575—580. СЕЗб 38.
2338. МатиЬ С. Версификаци]а у нашим уубеницима теори}е кн>и-
жевности. ГлПД I (1921) 456.
Укратко излаже начела наше уметничке и народне версификаци{е, и да{е.
критику Теори]е кн>ижевности П. ЪорЬевиЬа са те тачке.
2339. МатиН С. Српске народне песме, антологи]а Др. В. M. Joea-
новиЬа. ГлПД II (1922) 214—216.
2340. Мат и h С. Л>убавници, дубр. комеди]а XVI века. ГлПД II
(1922) 73-74.
2341. МатиЬ С. Црна Гора и Бока Которска, од Вука Ст. КарациЬа.
ГлПД II (1922) 281-282.
2342. Matié T. Dr. Hrvatski knjizevnici MIetaâke Dalmacije i zivot
njihova doba. Rad 231 (1925) 283; 233 (1927) 22-84.
2343. MatiCevié Stjepan dr. Nauk o didaktickoj arükulaciji I no-
vija psihologija misjena. Rad 224 (1921) 1—74.
2344. МатковиЬ M. Оцена бр. 2183. JO V (1925-1936) 314—316.
JyVKHOCAOBeMCK» Фялолог 6

f
282 Библиографи]'а

2345. Medié Mojo. Madonanje. ZbN¿ XXVII/2 (1929) 80—82.

2346. Medié Mojo. Ubijanje staraca. ZbNZ XXVII/2 (1929) 76-80.
2347. Medié Mojo. „Zitne rupe ili zitne jame" ZbNZ XXVI 2 (1928)
280 -283.
2348. Medié Mojo. Vino i Veliki petak. ZbNZ XXVI/2 (1928) 279-280.
2349. Medié Mojo. Folkloristicke dopune. I. Ubijanje staraca, 257. —
II. Mandragora 259. — III. Mastanije u „Gorskom Vijencu", 271. — IV. Domazet,
274. - ZbNZ XXVl/2 (1928) 257-275.
2350. Meillet А. Оцена бр. 644. BSL XXV, 2 (1925) 168-169.
2351. Meillet А. Оцена бр. 418. BSL XXIV, 2 (1924) 149—150.
2352— 3. MHjaTOBHh CíaHoje M. Занати и еснафи у Распни. ЖОН
17 (1928) 1-342.
2354—5. МилетиЬ Бранко. Прилог за испитиван>е артикулашф
помоЬу рендгенових зракова. JO VII (1927-1928) 160-200.
2356. Милетичъ Л. Изъ единъ поменикъ на манастира Пречиста
(Кичевско). СпБАк XVIII (1919) 31-41.
2357. Милетичъ Л. Свадбени обичаи въ Еннджевардарско. МП 11/2
(1926) 107-100.
2358. Miletitch L. Le prof. V. Jagic et la Macédoine, d'après des
lettres inédites. Sofia, 1927. 66.
2359. Мило]евиЬ Б. Ж. О привреди и насе.ъима у долинама Це-
тине и Крке. ГСГД 11 (1925) 60 -75.
2360. Мило}евиЬ BopHBoje Ж. Острво Хвар. ГСГД 13 (1927)
205—221.
2361—2. Мило}евиК BopHBoje Ж. Острво Вис (Ca 5 слика у
тексту). GMBH XXXIX (1927) 111-124. (I. св. за природне науке).
2363. Мило]'евиЬ Бор и во je Ж. Купрешко, Вуковско, Равно н
Гламочко Поле. Нас 13 (СЕЗб 25) 1923, 1-153. Речник 377-392.
2364. Мил>КОВиЬ Б. Оцена бр. 2240а.
2365. МирковиЬ Л. Српска плаштаница монахине ^фим^е у ма-
настиру Путни (Буковина). Стар III (1924—1925) 109—121.
2366. M и tî и ti Лэубомир Ж. Златибор. Антропогеографска испити-
ван>а. Нас 19 (1925) 396-500. СЕЗб 34.
2367. Михайловъ А. В. Проф. А. И. Яцимирский. Описание южно-
словянскихь и русских рукописей заграничных библютек т. I. Изв XXVIII
(1923) 399-413.
2368. МихалуиЬ Стеван прота. Будим и Печу]' као културна
средишта наших католика: „Шокаца" и „Бошьака" у Баран>и. Бр XX1I1
(1929) 1-10.
2368а. Младеновъ Ст. Въпросътъ за езика и народностьта на ма-
кедонцит-Ь въ славянската филология (у Славянски Календаръ за 1927, стр.
44-51.)
 Библиографи]'а

23686. Младеновъ Ст. Три славянски граматики. СпБАк XXX

(1925) 119—159. Под III (139—159) налазимо оцену граматике српскохрватског
)'езика од Mejea и BajaHa. В. бр. 672.
2369. MIadenov St. Оцена бр. 644. ZSIPh I (1925) 508—516.
2370. МладеновиЬ Михаило. Пожаревачка Морава. Нас 25(1928)
1—190 + 649-676.
2371. Modestin dr. Josip. Osvrt na odgovor gosp. dr. Petra Skoka.
NVj XXXVII (1958) 105—109.
2372. Мрвал>евиЬ Ъуро. }елан непознати родослов. Зап 11/2
(1928) 102—113.
2373. Murko MatyáS. Pramen národní pisnë „Jaksici zkousejí zeny"
ve sbírce Vuka Karadzice. SbMách 329—355.
2374—5. Murko M. Die Bedeutung der Reformation und Gegenrefor
mation für das geistige Leben der Südslaven. SI IV (1925/6) 499 - 522, 634 -719;
V (1927) 65-99, 277—302,500-534, 718-744. Све то засебно отштампано у
кн>изи: Die Bedeutung der Reformation und Gegenreformation für das geistige
Leben der Südslaven. Prag und Heidelberg 1927, IV 4- 179. В. бр. 2155.
2376. Murko Dr. M. Myslenka jihoslovanského sjednocení v minu-
losti. Sl Pf XIX (1927) 1-12.
О знача|у за]едничких културно-кн>ижевних (народних и }езичких) покрета
у прошлости за ^единство Срба, Хрвата и Слове наца.
2377. Murko M. Nekoliko reci o jeziku srpsko-hrvatskih protestant-
skih knjU'a. 36 Дан (1925) 72-107.
2378. Murko M. L'état acuel de la poésie épique yougoslave. MoSI
Il (1928) 321-351.
2379. МусиЬ Др. Август. Прилози науци о употреби времена у
српскохрватском je3HKy. Глас CXXI (1926) 111 — 176. Овде ce pa3.\iaTpajy вре
мена у народним песмама. Исп. бр. 2135.
2380. МусиЬ Др. Август. Прилози науци о употреби времена у
српскохрватском je3HKy. II Времена у Вукову и ДаничиЬеву при;еводу Св.
Писма. Глас CXXIII (1927) 67—119. Исп. бр. 2135.
2381. МусиЬ Др. Август. Прилози науци о употреби времена у
српскохрватском je3HKy. III Времена у народним приповеткама и (као додатак)
у Вуковим и ДаничиНевим историским делима. Глас CXXV1 (1927) 1—59. Исп.
бр. 2135.
2382. Musié A. Dr. Unutrasnja apodoza. Rad 233 (1927) 1-21.
2383. Musié Dr. A. Aorist imperfektlvnih glagola u srpsko-hrvatskom
jeziku. JO V (1925-1926) 27—41. В. бр. 2136.
2384. Nagy Josip. Tradicija isprava iz doba hrvatske narodne dina-
stije izdanih u korist zadarskog samostana sv. Krsevana. ZbKT (1925). 430—445.
В. бр. 2293.
2385. Neimarevid Ante. Ilirski pokret. NVj XXXIV (1926) 147-160.
2386. Никольский H. К. К вопросу о русских письменах, упоми
наемых в Житии Константина Философа. Изв I (1928) 1-37.
6«
 284

2387. NorSic Vjekoslav. Jos jedna kajkavska pjesmarica XVIII \ijeka.

Grada X (1927) 163-172.
2388. OcTOjuti Тих. и ЪоровиЬ В. Српска гра^анска лирика
XVIII века - из старих песмарица — 36MJK XIII (1926) I—XXVII + 1-176.
В. бр. 2298.
2389. Paviina Bogdan Bijelic. Zenidba. (Konavli n Dalmaciji).
ZbN¿ XXVII 2 (1929^ 110-136.
2390. Павлович JepeMHje M. Малешево и Малешевци. Ca 109
слика и ]едном картом. Београд 1929. 467 стр. 8°.
2391. Павлович JepeMMja M. Качер и Качерци. Етнолошка испи-
тиваьа. Београд 1928. 241 стр. 8°.
2392. Павлович Л>уб. Ужичка Црна Гора. Нас 19 (1925) 1—191.
2393. Павлович Др. M и л и в о j е. Улога Бранка Радичевика у ра-
звитку кнэижевног je3HKa. СКГл XII (1924) 277—287.
2394. Павлович др. Миливо]е. Грачаничка повел>а. ГСкНД III
(1928) 105—143.
2395. Павлович Миливо] Др. о становништву и говору Jajua
и околкне. СДЗб III (1927) 97-115.
2396. Павлович Др. Миливс^е. Je3HK у ирвим песмама Зма]а
JoeaHa JoeaHOBHha. Прил III (1923) 166—182.
2397. Pavlovic Dr. Milivoje. Pismeni sastavi iz srpsko-hrvatskog
jez.ka (autoreferat) ГлПД VI (1926) 51—53.
2398. ПандуровиЬ Владислав Др. Из прошлости баран>ских
Срба. OcHjeK, 1923, мала 8° 111. В. бр. 2262.
2399. Pascher Ernest, о naglasenim stivima u nasim hrvatskim ci-
ankama. NVj XXXIV (1926) 297—300. В. бр. 2305.
2400. Pascher Ernest. O postanku i razvijanju knjizevnoga jezika
srpsko-hrvatskoga. Zagreb 1926. В. бр. 2120.
2401. Paul dr. Karel. Dvë povídky L. К. Laz-revice. Slovanská kn¡-
hovna, eis. 5. P.aha, Stální Hakladatelství, 1925. В. бр. 2288.
2402. Paul К. Оцена бр. 810. CMusC XCVIII (1924) 188-194.
2403. Paul Karel. Úsilí ceskyh buditelü zavésti casomíru do jihoslo-
vanského básnlctví. SI I! (1923 24) 335-343.
2404. Paul K. Fr. M. Appendini a íechové. SI VII (1928/29) 430.
Исп. SI IV 639.
2405. ПетковиЬ др. Владимир P. JeÄHa српска сликарска школа
XIV века. ГСкНД III (1928) 51-67.
2406. ПетковиЬ Влад. Р. Натниси и записи у старим ерпским
црквама. Стар III (1924—1925) 17—33.
2407. ПетковиЬ Влад. Р. Два натписа из Дренице. Прил VII (1927)
224—225.
2408. ПетковиЬ Живко Д. професор. Je3HK наших шатроваца.
(Ca речником шатровачких речи). Београд (1928) 3^—34. 8°. Цена 10 дин.
 Библиографи]'а 285

Шатровачким ]езиком г. ПетковиЬ je назвао све та]'не ]'езике код нас:

и слепачки, и мутавциски, и дунЬерски и др., дакле именом koj'hm се до данас
код нас називао само лоповски je3HK. Он je покупио досадашши материал и
додао му je речи Koje je сам покупио у Београду и Крушевцу. При изношен>у
речи у речнику ни]'е навожено из Kojera je TajHor je3HKa Koja реч, где je запи
сана и колики простор захвата. Само за речи из Вуковара или Осата има]'у
ознаке, а за све остале вели се само да су из CpÖHje и Македонке.
У предговору се говори о пореклу речи и Äajy се нека тумачек>а. У
томе, наравно, има доста несигурног. Али ово и ни]'е прави научни рад. Он fee
ипак можда потстаЬи друге на прнбиран>е овог интересантног материала. Само
треба при об}авл>иван>у rpafce тачно означити и место где je забележена и
занимайте онога ко je rpafcy скупл>ачу дао. А- Б-
2409. ПетковиЬ Д. Ж. Бугари и Балкански Словени. Београд 1926,
70 стр.
2410. Petrov prof. Dr. A. Sborník Fr. Pestyho Helység Névtara —
Seznam osad v Uhrách z r. 1864—65 jako pramen historicko-demografickych
údajü o slovenskych a karpatoruskych osadách. Sebral a pfelozil. — V Praze,
1927. Издание Чешке Акад. Наука. Стр. 158.
Подачи и о нашем (српском, хрватском и словеначком) насел>у у Угар-
CKOj и из рани]их времена на основу материала овог Зборника.
2411. Petrov Dr. A. Fr. Pesty, Helység névtara — Seznam osad Uher.
Popis a kritické ocenéní. Véstník Kr. £. SdoI. Nauk 1926.
Истиче 3Ha4aj, Mehy осталим словенским народима, и за нас података
овог демографског зборника. Исп. бр. 2410.
2412. Petrov Prof. A. Národopisná mapa Uher podle úfedního Le-
xikonu Osad z roku 1773. Reprodukce Vojenského Zemépisného Ústavu. V Praze.
1924. Издаше Чешке Акад. Наука.
У тексту koj'h je отштампан Äajy ce o6jauiH>eH>a о овоме речнику ма-
царских места и подаци о материалу koj'h се у к>ему садржи. Затим се ла]е
преглед места: хрватских 38—41, српских 76—78 и словеначких 74—76. За про-
шлост наших насела у MauapcKOj од 3Ha4aja. Поменути подаци су дати и
на картама.
2413. Petz Dr. Vlado. Novo izdanje Mareticeve gramatike. NVj XXXIll
(1925) 103—109.
2414. Popovici Jozef. Einige Bemerkungen über die serbo-rumäni-
schen Lehnwörter. SI VII (1928/9) 15 -24.
2415. ПоповиЬ. Д. Д-р. Белешке из 16 века о станован>у нашег
народа у земуницама у Срему. ГИДНС II/I (1929) 90-93.
2416. ПоповиЬ Д. Др. Два надгробна споменика старе Белегишке
цркве. ГИДНС И/1 (1929) 99.
2417. П ОПОВИЬ др. Д. Натпис на гробу Арсе Бадр.ъице у Сенти.
ГИДНС 1/1 (1928) 136-138.
2418. Popovic Dr. Milko. Nasi pravopisi. ГлПД (1924) 101—109.
2419. ПоповиЬ Павле. О хронологиj'h у делима Св. Саве. Глас
СХП (1924) 19—88.
286 Библиографи]'а

2420. Попов чЬ Павле. О Вукову преводу „Новог Завета". Прил

V (1920) 21—23.
2421. ПоповиЬ Пера J. Неколико звона из XV века. Стар IV (III
cepHja) за 1926 и 1927 (1928) 105-111.
2422. ПоповиЬ Слободан. Приказ бр. 2303. ГлПД VI (1926)
518-522.
2423. Преглед бун>евачке кн»ижевности. КС III (1927) 114—131.
2424. Pre muda pop Vin ko. Najstariji datovani spomenik hrvatske
gotice. NVj XXXVI (1928) 81-98.
2425. ПродановиЬ J. M. Оцена бр. 2199. ГИ Д HC 11/1 (1929)120-121.
2426. ПродановиЬ Jama M. Српске народне |уначке песме у
издан>у К. Академи|е. ГлПД II (1922) 282—284.
2427—8. ПродановиЬ Jama M. Студи}е о српско) народно'
лириии од Д. П. ЪуровиНа. ГлПД II (1922) 65-71.
Замерке због недоволног познавала суштине предмета, и због тога
што су изостале анализе стварно на)'лепших народних песама. Нарочито су
оштре замерке поводом ритма, метрике и фигура.
2429—30. R. О bunjevackom imenu (поводом чланка Васе Глушца
отштампаног у часомису „Sredine" Тузла). КС III (1927) 420—421.
2431. Radojevié V. О jeziku s osobitim obzirom na cetvrto izdanje
Vukova Rjecnika. NVj XXXIV (1926) 379- 381. В. бр. 2304.
2432. РадовановиЬ Воислав С. Тиквеш и Pajeu, антропогео-
графска испитиван>а. Нас 17 (1924) 131—565.
2433. PaflojHHHfc др. Никола. Вести Ане Комнине о Србима.
ГСкНД III (1928) 13-25.
2434. PaÄOjHSHh H. Кроника попа Дукланика. Прил VII (1927)
306-307.
2435. Radojiiic Nikola. О izvor'ima Vramceve Kronike (1578). Rad
235 (1928) 26-50.
2436. Радон иЬ JoBaH. Епистолар манастира Продрома (Слепче)
из XVI века. Спом XLIX (1910) 56—58.
2437. Ра^еновиЬ Пета р. Б]'ела]ско По.ье и Бравско. Нас 20 (1925)
123-276. СЕЗб 35.
2438. PatjeHOBHfc Петар. Села Парохи]е Крн>еушке у Босни (код
Петровца). Нас 13 (1923) 155—189. Речник 313-395 (СЕЗб 25).
2439. RamovSFr. О j'uzsl. substitucijah za balk.-lat k, g pred e, i.
}Ф VI (1926-1927) 153-165.
2440. RamovS F. Une isoglosse cakavo-kajkavlenne. RESI III (1923)
48-58.
2441. Рачевъ Никола Д. Народописни л\атерияли отъ Гевгелийско
МП II 4 (1926) 107 -128.
 Библиографи)'а 287

2442. Решетар Милан. Либро од мнози]ех разлога. Дубровачки

Нирилски споменик од г. 1520.3BHJK XV (прво одел,ен>е)(1926) 1—221 + 1—XVII.
2443. Решетар Милан. Издан>а ДивковиЬева Наука Крст|анскога.
Прил VII (1927) 31-40. г "
2444. Решетар М. Како je ДаничиН издавао и исправл>ао Вуков"
при]евод Новога 3aßjeTa. 36 Дан (1925) 216 -227.
2445—6. Re§etar M. Ikavsko-jekavski govor M. Radnica. JO V (1925—
1926) 46—52.
2447. Re Seta г M. Les semi-voyelles dans les formes à préfixes en
slave méridional. RESI III (1923) 205-220.
2448. Resetar M. Оцена бр. 2519. JO VI (1926-1927) 248-251.
2449. ReSetar M. Оцена бр. 2299. SI VII (1928) 635—643.
2450. Решетар M. Оцена бр. 672. JO IV (1924) 245-250.
2451. ReSetar M. Оцена бр. 597. SI II (1923/4) 138—152.
2452. Решетар M. Оцена бр. 658. СКГл XI (1924) 552-555.
2453. Решетар М. Оцена СДЗб III (1927). JO VI (1926-1927) 252-260.
2454—5. Rozmóvki polsko-jugosfowiarîskie. = Poljsko-jugoslovenski
razgovori. Warszawa 1927, str. 23 + 1, 8.
2456. Rozid Vatroslav. Uz „Jezicni savjetnik" dra T. Maretiéa. NVj
XXXII (1924) 281-288, 355—358.
2457. Rozié Vatroslav. Nekoliko novih „barbarizama". NVj XXXII
(1924) 178-186.
2458. Rozic Vatroslav. „Malinji (malinin) sok ili „malinoV sok.
NVj XXXIII (1925) 147-151.
2459. Rozic" Vatroslav. ëetiri jezicne pogrjeske, koje bodu u oci.
NVj XXXVII (1928) 94-102.
2460. Rozic Vatroslav. „Amerikanac" ili „Americanin". NVj XXXVI
(1928) 107—111.
2461. Розов Владимир. Српски рукописи Jepycann.via и Сина]а.
JO V (1925-1926) 118-129.
2462. Романски Ст. Образци отъ македонски говори въ едно
сръбско издание. МП II 2 (1926) 112-116.
2463. Романски Ст. Мними остатъци отъ краесловенъ ер1ь въ
единъ български говоръ въ Македония. МП III/1 (1927) 23—32.
2464. Романски Ст. Оцена бр. 2175. МП I II/ 1 (1927) 117-123.
2465. Романски Ст. Оцена бр. 2332а. МП I II/ 1 (1927) 145—148.
2466. Романски Ст. Оцена бр. 2333. МП 11/4 (1926) 129—134.
2467. Rubic Ivo dr. О imenu otoka Solté. ГСГД 13 (1927) 221-223.
2468. РужичиЬ TojKO. В. бр. 1879а.
2469. Ruzicic G. Razvitak srpskohrvatskog gen. pl. na — ó. SI V
(1926) 214-232. В. бр. 2190.
2470. Ruzicic Qojko. Оцена бр. 2166. NV IX (1928) 177-183.

г'
288 Библиографи)'а

2471. СекулиЬ Исидора. За народни ]'език наш. СКГл XXIV

(1928) 266- 270.
2472. Секулик Др. Исидора. je3HK „Горског BHjeHua". СКГл
XVI (1925) 540-542.
2473. СелесковиЬ Др. M. T. Je3HK као културна вредност.
Државна штампари|а, Београд 1924, стр. 39 (веЬег формата). В. бр. 2224.
2474. СелищеВЪ А. Оцена бр. 644. SI IV (1925 6) 350-364.
2475. CeprnjeBCKH Димитров. Епиграфски налазак у Шилову.
(Ca 2 слике у тексту). GMBH XXXVIII (1926) 155-158.
2476. Simonovic" R. Dr. O katolicima i katolickoj crkvi pod Tur-
cima na zemljiStu Vojvodine. ГИДНС II/ 1 (1929) 37—52.
2477. СйНДИК Др. ИЛИ]Э. Дубровник и околина. Нас 23 (1926)
1—249. Регистар: 1. Топографска имена, 2. Географско-етнографски називи,
3. Садаилъа породична имена 545—573. СЁЗб 38.
2478. Синдик Др. Или] а. О населима и миграци]ама у Дубров
нику и околини. ГСГД 9 (1922) 157-176.
2479. СкариЬ Владислав. Постанак крсног имена. GMBH XXXII
(1920) 245-272. В. бр. 2573.
2480. СкариЬ Владислав. Гробни натпис браке РадиловиНа у
Чадовини. (Ca 5 слика у тексту). GMBH XXXIX (1927) 193-198.
2481. СкариЬ Владислав, о географско)' номенклатури Босне и
Херцеговине. ГСГД 13 (1927) 30-54.
2482. СкариЬ Владислав. Одакле су жумберачки ускоци. ГСГД
10 (1924) 46-58.
2483. СКОК др. Петар. Саракачани. ГСкНД Iii (1928) 155-183.
3484. Skok Р. Fremde Deklination in slav. Lehnwörtern ZSPh 11(1925)
391—400.
2485. Sloñski S. V. Ja¿ic o kwestji macedoiískiej. Prace fil XI (1927)
462—464.
2486. Смил>аниЬ Тома. MnjauH, Горн>а Река и Мавровско Поле
Нас 20 (1925) 1—122. Р. 657-686. СЕЗб 35.
2487. Солов j ев Александар В. Пове.ъе цара Уроша у Хилан-
дарском архиву. Бог II (1927) 280—293.
2488. Солов)ев др. А. В. JeAHa српска жупа за време царства.
ГСкНД III (1928) 25-43.
2489. Солов)ев Александар. Пове.ъа кра.ъа Душана о манастиру
Св. Николе у Вран,и. Прил VII (1927) 107—116.
2490. Солов}ев Александар В. Хиландарска повела великог
жупана Стефана (Првовенчаног) из године 1200—1202. Прил V (1925) 62—89.
2491. Солов]ев А. В. Оцена бр. 2221.
2492. Stambuk Nikola, ucitelj. О predlozima „S-sa" i „su". Kad
se pise — s, kada — sa, a kada — su. Raspravio — 1928, Splitska Drustvena
Tiskara. 3—32. Мала 8°.
 Библиография 289

Анализа употребе тих предлога са непотребном исцрпношЬу и несво^е-

н>ем на било научне било практичне веКе трупе. У анализи има доста тачног,
али има и нетачног. Полунаучни и полупрактични рад. А. Б.
2492а. Стано]евиЬ А. Проблем наше хемиске номенклатуре. ГПД
(1928) 1-12.
2493. Стано]евиЬ Маринко. Прилози за познавание Тимочке Кра
йне. Из Годишъег извешта]'а За)'ечарске гимнази]е за 1926— 1927. За]ечар, 1927,
стр. 35. Нас могу интересовати народне песме из Грлишта (тимочки говор),
16—27. Сем н>их наштампао )е г. Ст. овде и 13 песама из других кра]ева
(стр. 27-33).
2494. Стано]евиЬ Маринко. Прилози речнику тимочког говора.
СДЗб III (1927) 179-194.
2495. Стано]'евиН Маринко. Прве године по ослобоЬен>у Црне
Реке (Истори)ско-архивске белешке и исписи).
Из Годиильег извешта]а За)ечарске Гимнази]е за шк. 1924—25. год. За-
]ечар 1925, стр. 38.
2496. Стано]евиИ Ст. Кад ]е Првовенчани завршио Неман>ино жи-
т^е. Глас СХХУ1 (1927) 83-89.
2497. Стано]евиН Ст. Три прилога историско] географии. Глас
СХХУ1 (1927) 75 -81.
2498. Стано]евиЬ Ст. Студне о српско] дипломатици. XI Корабо-
раци]'а; XII Апрекащф; XIII Потпис; XIV Ди)ак, граматик, нотар, канцелар,
нолик, логотет. Глас С\/1 (1923) 1—96.
2499. Стано]евиЪ Ст. Студне о српско] дипломатици. XV Сведоци.
Глас СХ (1923) 1—25.
2500. С та но] ев и К Др. Ст. Студне о српско) дипломатици XVI
Печат. Глас СХХХП (1928) 1—26.
2501. Стано)евиЬ Др. Ст. Студне о српско] дипломатици. XVII
Датираье Глас СХХХИ (1928) 27-57.
2502. Стано]евиЬ Ст. Др. Ко ]'е Вуче ценерале ? ГИДНС 11(1929)
89-90.
2503. СтанО]евиЪ Ст. О темниЬком натпису. ^Ф VI (1926—1927)
215-216.
2504. Стано]евиЬ Ст. Неколико података о изговору * у XIII и
XIV в. ^ V (1925-1926) 214-216.
2505. СТОИЛОВЪ А. П. Пословици отъ гр. Охридъ. МП 11/2 (1926)
109—111.
2506. Ст оиловъ А. П. Приноси къмъ македонскигЪ говори. 51 VI
(1927/8) 648—660.
2507. Сто]ановиЬ Лэуб. Жити]а крал>ева — архиепископа српских
од арх^'еп. Данила и других. Глас СVI (1923) 97—112.
2508. Сто/ановиЬ Лэуб. „Требник" манастира св. Троице код
Пл>евал>а. По препису проф. Пр.ъинчевиНа. Спом 1ЛЧ (1922) 22—30.

>
290 Библиографи)'а

2509. CïOjaHOBHh Л>убомир. Кн.ижевност за време деспота Сте-

вана. СКГл XXI (1927) 592-595.
2510. CTOjaHOBMh Jby6. Старо Ужице ГСГД 7—8 (1922) 157—176.
2511. CTOjaHOBHfc Jby6. Стари Српски Записи и Натписи кн.. 5.
36HJK XI (1925) 1—334. В. бр. 2549, 2563.
2512. CTojaHOBHbJbyö. Стари Спрски Записи и Натписи кн>. 6.
36MJK XIV (1926) Х + 347. В. бр. 2563.
2513. CïojaHOBHlï Jby6. Реченичне конструкни]е без verbum-a
finitum-a. JO III (1922-1923) 7-10.
2514. Ст. Jb. Народни музе]' у Београду. Писани споменици L — Ста
рине. Записи — Натписи — Листине. Прикупио Др. Влад. Р. ПетковиЬ. JO III
(1922-1923) 139-141.
2515. CTojaHOBHÎi Л>уб. Савински летопис. Прил VII (1927) 169—179.
2516. CTOjaHOBMti Л>уб. Неколико старих срп. летописа. Спом
LXVI (1926) 225-234.
2517. Stojanovié Ljubomir. Оцена бр. 658. NVj XXXIII (1925)
124-140, 209—230.
2518. Сто^иЬевиЬ Душан. Народна имена риба у Срби]'и Београд
1927, 8°, стр. 49.
2519. Stojidevic A. i Meyer Karl. Serbokroatisches Lesebuch.
Göttingen 1917, Vandenhoeck & Ruprecht 8° VII + 216 str. В. бр. 2448.
2520. Stojkovié Dr. Mari jan. „Malinov sok". NVj XXXII (1924)
319-320.
2521. Stojkovi¿ Mar i j an Dr. „Oposun", „naoposun" i trokratno
„naoposuno" okretanje. ZbNZ XXVII/2 (1929) 25-42.
—, Dodatak clanku: „Oposun", „naoposun" i trokratno „naoposuno* okre
tanje. Ibid. 91—92.
2522. СтратимировиЬ Tboptje. ЗгошЬански стеНак GMBH XXXVII
(1926) 45-46.
2523. Strohal Rudolf. Dijalekti u Bosni i Hercegovini. NVj XXXII
(1924) 303—306, 370.
2524. Strohal Rudolf. Hrvatski dijalekti u Dalmaclji. NVj XXXIII
(1925) 30—33.
2525. Strohal Rudolf. „Cakavski dijalekt" i „Kajkavski dijalekt" od
A. Bélica. NVj XXXV (1926) 88-91. В. бр. 2146 и 2146а.
2526. Strohal Rudolf. Kojim je narjecjem pisao svoje knjige Mihajlo
Bucic? NVj XXXV (1926) 57-59.
2527. Strohal Rudolf. Neka nazivlja u starim hrvatskim listinama.
NVj XXXVI (1928) 49-52.
2528. Strohal Rudolf. Hrvatsko kajkavsko narjecje. NVj XXXV (1927)
290—292.
2529. Strohal R. Jos о medumurskom narjecju u 16. vijeku. NVj
XXXVI (1928) 210—213.
 Ьиблиограф^'а 291

2530. Strohal R. Nekoliko rijeci onima, koji ne vjeruju ¡stini o histo-

riji hrvatskoga jezika. NVj XXXVI (1928) 300-303.
2531. Strohal Rudolf. Nesto o historiji zagrebackoga dijalekta. NVj
XXXV'l (1928) 370—373.
2532. Strohal Rudolf. Veprinac u XVI. vijeku. - 1. Svec'en'ci i vjer-
ski odgoj 138. — 2. Zanimanje Veprincana 140. — 3. Uprava i sudstvo 142. —
4. Primjeri pravnoga nazivja u Veprincu 145. — 5. O prosvjeti, jeziku i pismu
Veprincana 197. — 6. Porodicna imena 148. — 7. Krsna imena 150. — 8. Imena
nekih obliznjih mjesta i nekih mjesta u Veprincu 150. ZbNZ XXVII/2 (1929)
137—157.
2533. Strohal Rudolf. Nesto o tako zvanim Bijelim Kranjcima. NVj
XXXVI (1928) 104-107.
2534. Strohal Rudolf. Knjiga „Obrana duhovna" u hrvat. glagolskoj
knjizi. ZbNZ XXVI/2 (1928) 342-346.
2535. Strohal Rudolf. Оцена бр. 2576. NVj XXXV (1926) 59—68.
2536. СучевиЪ Милован. ]език у делима Досите)а ОбрадовиЬа.
Извешта) Срп. прав. вел. гимнази1е Карловачке за шк. год. 1913 14. В. бр. 2185.
2537. ТановиЬ Стеван. Српски народни обича)'и у Bee^icKoj
Казн. ЖОН 16 (1927) 1 - -483. (II СЕЗб 40).
2538. Tentor Dr. M. Оцена бр. 2725. NVj XXXV (1927) 380- 387.
2539. Torbiörnsson Т. Zwei slavische Kasusformen. ZSIPh I (1924)
74-78.
Полемика, против ван Ва}ка (Slavia II, 596) о срп. наставку — г у ген. }едн.
Б'кп'Ьжки върху развитието на ntc
нигб за Новака у българит-fc и сърбигв. СпБАк XXIX (1923) 103—129.
2541. TpojaHOBHti Сима. Прилог TajHHM }езицима. JФ V (1925—1926)
222- 226.
2542. Тро]ановиЬ Сима. Ми1ачко племе. Е I (1926/1927) 68—73.
2543. Трухелка др. Тшро. Археолошке белешке из Jyжнe Срби{е.
ГСкНД 111 (1928) 71-83.
2544. Ti op о в и h В л ад. JeÄaH родослов с уплетеним изводом из
)KH™ja Неман>ина од Св. Саве. Спом LXVI (1926) 235—238.
2545. TiopOBHh В. Херцеговачки манастири. Стар III (1924 1925)
69—79.
2546. ЪоровиЬ В. Епиграфски прилози. J0 V (1925-1926) 195—202.
2547. ЪоровиЬ Вл. Др. Нзегошев десетерац. Мис XIX (1926)
1371—1379.
2548. Corovic Vladimir dr. Lektira Silvija Strahimira Kratícevica.
Grada X (1927) 1—100.
2549. ЪоровиЬ В. Оцена бр. 2511. Прил IV (1925) 315-317.
2550. Uiaszyn Henryk. Оцена бр. 760. SlO III IV (1925) 377-381.
2551. Urlic Sime. Poslednji izdanci cirilske pismenosti dalmatinskih
franjevaca. Прил III (1923) 87—91.
292 Библиография

2552. УСКОКОВИЬ Рад. Оцена бр. 2212. ГлПД IV (1924) 354-355.

2553. Fancev Dr. Franjo. Iz prepiske fra Martina Nedica Ljudevitu
Gaju. LjJA 37 (1923) 96-102.
2554. Fancev Dr. Franjo. O postanju iliricko-Iatinskoga dijela Be-
lostenceva Rjecnika. Прил III (1923) 150—165.
2555. Fancev Franjo. Susnik autor, Jambresic redaktor-izdavac rjec
nika od g. 1742. NVj XXXVI (1928) 66-68.
2556. Fancev Franjo. O najstarijem bogosluzju u Posavskoj Hrvat-
skoj. ZbKT (1925; 509—553.
2557. Fancev Franjo. Novi prilozi za povijest hrvatske crkvene
drame. NVj XXXVI (1928) 1—21.
2558. ФилиповиЬ Миленко С. Високо ГСГД 11 (1925) 76—94.
2559. ФилиповиЬ Миленко С. Натпис на стеЬку у ТучиЬима.
(Ca 1 сликом у тексту. GMBH XXXVIII (1926) 79-80.
2560. ФилиповиЬ Миленко С. Височка нахща. Нас 25 (1928)
191-647 + 677-774.
2561. Filipovic Milenko S. Slava ili sluzba. (Visoki Gornji Kraj
u Bosni) ZbN2 XXVI (1928) 329-341, CE36 43.
2562. X. Оцена бр. 2511, 2512. ЛМС 311 (1927) 467
2563. X. Оцена бр. 2308. ЛМС 311 (1927) 467—468
2564. H raste M. Crtice o bruskom dialektu. JO VI (1926—1927)
180—214.
2565. Hujer Oldfich. Оцена бр. 2240. LF L (1923) 345-349.
2566. Цар Марко. Никола Томазео и српско-хрватски ]'език. ГлПД
IV (1924) 249—253.
2567. ЦветиЬ Е. J. Мегленски говор. Прил IV (1925) 261—262.
2568. ЦветиЬ Е. J. Оцена бр. 2186. ГСГД 7—8 (1922) 339—341.
2569. Cvijid Jovan. Des migrations dans les pays yougoslaves. RESI
III (1923) 5—26; 254-267.
2570. 4ajKanoBHfi Веселии. Српске народне приповетке. СЕЗб 1
(1927) III, 41. 1—636.
2571. 4ajKaHOBHti Др. Веселии. Имена од урока. ГодНЧ XXXV
(1923) 152—163.
2572. MajKaHOBHh Веселии. Оцена бр. 2479. ГСГД 7—8 (1922)
336—338.
2573. ÓremoSnik G. dr. Kotorski dukali i druge listine. GMBH
XXXIII и XXXIV (1921—1922) 115-196.
2574. CremoSnik G. Dr. Dubrovacka kancelarija do godine 1300. i
najstarije knjlge dubrovacke arhive. GMBH XXXIX (1927) 231—254.
2575. Se vi с Milan. Hrvatska gramatika. — Primjeri — pravila —
vjezbe za nize razrede srednjih skola. Tisak i naklada knjizare St. Kugli, Zagreb
Ilica. — Od glavnoga prosvjetnoga savjeta preporuceni i od g. ministra prosvjete
 Библиографи)а 203

aktom od 9. augusta 1921. S. N. br. 5.138 i raspisom od 30. augusta 1924. S. N.

18.177 za prva tri razreda srednjih skola odobreni udzbenik. В. 6p. 2535.
2576. Segvic" Kerubin. Jesu Ii Cirilo i Metod prosvjetitelji Hrvata?
NVj XXXV (1927) 168-186. В. 6p. 2726.
2577. Sepié Ante. Zbornik dubrovackoga pjesnistva od Krcanina Ni-
kole Udina Algarottija. NVj XXXVI (1928) 101-104.
2578. ШишиЬ Др. Фердо. Име Хрват и Србин, и теори]е о до-
сел>ен>у Хрвата и Срба. ГодНЧ XXXV (1923) 1-49.
2579. Шкултети Jo3e(b. Срби и Словении. Л MC 313 (1927) 93—100.
2580. Smurlo Eugenio. Jurij Krizanic (1618—1683). Panslavista o
missionario? Publ. dell' Ist p. l'Europa Orientale, Ser. I. F. X. Roma 1926.
2581. Ш не Baje Др. Едмунд. Ново об1ашн»ен>е ]едне српске ко-
ледске песме. ГлЕМ I (1925) 80—84.
2582. Schneeweiss Dr. Edmund. Die Weinachtsbräuche der Serbo-
Kroaten. Wien 1925 8°, 240 стр. Wiener Zeitschrift f. Volkskunde, Ergänzungsband
XV. В. 6p. 2130.
2583. LLIo6ajMrï Петар. Nene знамените породице у Србф no-
реклом из Црне Горе. Зап И З (1928) 129—138.
2584. LUoóajnfc Петар. Б}елопавлиЬи и ГЦешивци племена у црно-
горским брдима. Нас 15 (1923) 151-336. Речник 347-363. (СЕЗб 27).

V. Словеначки ]език.

2585. БелиК А. Оцена бр. 2631. ]Ф IV (1924) 239—244.

2586. Breznik А. Оиена бр. 2631. ZSPh И (1925) 555-563.
2587. Breznik Anton. Slovenski slovarji. R 111 (1926) 110-174.
Avtor razbira vire, iz katerih je zajet besedni zaklad v slov. slovarjih od
Megiserjevega (1592.) do Pohlinovega (1781.) in pravilno doloci, koliko so bili
njihovi sestavljavci navezani na pisce ali na ze izsle slovarje, koliko so privze-
mali noyega in odkod ter kako se je njihovo gradivo scasoma uveljavljalo ali
opuscalo. Tocno prikaze, kako vazno mesto zavzema Pohlinov slovar, kl je v
sebi zajel vse predhodnje in je izredno mocno vplival na vse prihodnje slovarje.
Razprava obenem nazorno kaze obseg in potek privzemanja shrv. in ces. besed
ter je vazna za pravilno presojo vrednosti jez. podatkov v slov. slovarjih.
F. R.
2588. Breznik Anton. Strltarjev slog. DS (1924) 130-4.
2589. Breznik Anton, о slovenski izreki (izreka polglasnika з in
t> u). Slov. uiltelj 1924, 4 - 6, 44-46 (nadaljevanje iz 1. 1923).
2590. Breznik Anton. Slovenska slovnica za srednje Sole, 3. izdaja.
Prevalje 1924. 8o. 240 4- VI.
2591. Breznik Anton. Popovicev Specimen vocabularli vlndocarniolici
ter Pohlinov Glossarium slavicum. ¿JKZ VI (1927) 91—99.
Razprava jasno prikaze, kako je Pohlin postopal pri sestavi svojega glo-
sarja; podlago mu tvorijo Popovicevo slovarsko gradivo, njegove etimologije
294 Библиографн|а

V Untersuchungen vom Meere in pa slov. besede Adelungovega slovarja. Obenem

avtor ugotavlja, odkod in v kaksni meri so nemiki slovarji Wachterja, Frischa in
Adelunga dobili slovensko slovarsko gradivo.
2592. Weingart MiloS. Оцена бр. 1010. ÊMF X (1923) 8—9.
2593. Wessely Carl. Оцена бр. 2018. ZSIPh V (1928) 251—252.
2594. Gloriar Joza. Оцена бр. 2631. Slovenec 1924, бр. 22á.
2595. IleSic Franc. „Moci" i „morati" u slovenackom jeziku. JO V
(1925/6) 162—170.
Obrne pozornost na dejstvo, da poznajo vzhodni staj. dial, le pozitivno
morem s pomenom „debere" in negativno nemrem s pomenom „posse". Ta fakt
utemelji z enaksno rabo teh oblik v tekstih piscev Volkmera, Danjka, Krempia,
Skuhale, ki so odtod doma. Izhaja iz podlage, da je tudi tu sprva eksistiralo
morem z obojnim pomenom, da pa je fakt, da so izrazi „ne mogu" in „moram"
zelo obicajni, docim je raba izrazov „mogu" in „ne moram" redkejsa in manj
izrazita, zakrivil zgoraj omenjeno danasnjo diferencijo. Izvajanja so vseskozi pra-
vilna. Procès se je vrsil seveda ze po postanku oblike morati, zato ne osvetli
tega postanka in ga tudi ne namerava pojasniti; ob koncu z upravicenostjo pou-
dari, da je posvetiti paznjo akcentskim prilikam naSih oblik, kar se je pac isto-
casno all nekoliko prej tudi dogodilo, gl. st. 2023 in zdaj se st. 2029, a avtorju
se ni bilo znano. F. R.
2596. IlëSid Fran. Demonstrative) - pronom inalni glagoli. J<J> IV
(1924) 184.
2597. Якшич Д. Несколько словъ о „Рокошанахъ" въ Крайн-Ь и
объ ихъ язык*. Изв XXIV (1919), 1, 43—50.
2598. Kelemina Jakob. Nekaj о Dulebih na Slovenskem. £ZN (1925)
144-154.
Poda novo etimologijo slov. ¡mena Dudlêbe, gl. st. 2027, na osnovi nazora,
da je nem. iine Teladles za ces. Doudleby nastalo iz Dudlêbe pri menjavi ko-
renskega и z q in pri zameni sufiksa -êb- z -{an- ter skonstruira za Teindles
kot izvorno obliko slov. *dqdl'asb I. pl. s korenom *dçdlo- (k dçti) „hribina". —
Ugotovi najdisca za ime Dudlebov na Slovenskem, a Tulwitz po vsi priliki ne
spada sem. marvec k imenu dol-, sledec" svoji etimologiji hoce v Doljancih videti
odsev nastavka *dçdlo-; vendar to ime s tern nima nie skupnega (prim. shrv.
Dol'ancl ali slov. Dolenjci). — V dostavku podaja krajevna imena z osnovo
кьпег- kot znak nekdanjih slov. knezevskih sedisc. F. R.
2599. Kelemina Jakob. Nove dulebske studije. ¿ZN (1926), 57-75.
V razpravi skusa avtor ugotoviti, all so danasnji Doljanci (v vzhodnem
delu Slov. goric) ne Ie nasledniki nekdanjih Dulebov po ¡prostoru, ki ga nase-
Ijujejo, marvec tudi po jeziku. Smatra, da se v njihovem dial, nahajajo crte, ki
jih moremo smatrati za dulebske: 1) tendenca izgovora o kot ц in zgodnja raz-
nazalicija v и, o cerner pricajo stari zapiski г un, и о < о v nem. grafiki;
2.) neasimilirano dl; 3.) vzh.-staj. и < t; 4.) prehod antekonz. in konenega -l>-a;
5.) razvoj ъ in ь v a. Tupatam spominja enaksne ali sliene pojave v rez. in ben.
dial., ki ju menda tudi smatra za naslednika dulebskega govora. (gl. str. 75). Ali
ze razlicna obseznost zadevnih izoglos kaze, da tu ne more iti za znak dul. go
vora, o drugih pojavih pa sodi avtor na nesprejemljiv nacin. Da nem. zapiski
 Библиограф:^ 295

un < ç nimajo nie opravka z и, marvec da podajajo celo siroki ali indiferentni
slov. Q, o tem gl. st. 2604; glede slov. arhaizma di vemo, da zavzema ves slov.
sever in zapad (v starejSi dobi), kjer najdemo se vec enaksnih trdozlvih starin;
ali naj bo zap.-sl. di tudi izraz dulebstva? Vzh.-staj. и < t datira komaj iz 15. stol.
njegov epicenter je na kajk.-shrv. ozemlju in odtam se je ta val razsirii tudi v
Doljance i Prekmurce; zap.-slov. и ni identicen s staj., ker je nastal po asimi-
laciji iz ou. Prlesko -a < -t je razvito preko u, o, kajti razvoj t > а, о, и bi bil
z razvojem slovenscine in slovanscine nezdruzljiv; San je miada analogicna tvorba;
oblike tipa nesa so analogicne in rez. noesal ne smemo smatrati za predhodnjo
stopnjo к staj. nesa; rez. noesal ima za seboj tale razvoj: nesh, nest, nes(, nesH,
neset < nesal (z rez. prehodom è > a prim, das < d'èz, vac < vec, vet'e in z rez.
-t > -l), staj. nesa pa enaksnega do nesdl, nato pa neseo, nesea (prim, misia > myslb),
kar se je pozneje opustiio, ker je nastopila analogija po vida, voza < videl, vozit,
ki jim je vznik tudi v analogiji po déla > *delaa, délai. Razvoj, kakrsnega si je
zamislil avtor (rekit > rekat, rekau > reka, drugod se dalje v releo), je v nasprotju
z razvojem slovenscine in v nasprotju z razvojem stal. dial. — Avtor smatra
besedo érete za tipiCno dulebsko, ker Jo pozna le slovenscina (zopet vsa, ne le
staj. govori, najsi je tu se kot apelativ v rabi) s kajkavsêino, Sescina in le juzna
ruscina; ali tvorba je splosno-slovanska in da leksikalicnim skladnostim med
posameznimi si. jeziki ni pripisovati nobene vaznosti, ce gre za si. osnovo, to
sta v zadnjem casu dovolj naglasila in utemeljila Mladenov in Travnicek. — O
naseljavanju Slovencev v Alpe od sev. Karpatov sem do 1. 56 . nicesar ne vemo;
lociti doselilev Slovencev od one Dulebov, casovno in krajevno, zato nimamo
nobene podlage. O jaki diferenciaciji v jeziku prvotnih aipskih Slovanov ne vemo
nie; nasprotno, kolikor vemo po gradivu z Balkana in iz Rusije, moramo reci,
da Je v 6.-7. stol. povsod se praslovanscina in o slovenscini, cescini, ruscini ali
pa celo o dulebscini v tej dobi ne moremo govoriti, ker bi s tem prenasali mo
derne pojme v staro dobo. — Koncno ugotovi avtor zanimivo dejstvo, da so v
doljanskem ozemlju moeno v rabi tvorbe krajevnih imen s suf. -ouo- in -ьсь
(Branigojeva, Zbigojevci), za kar navede mnogo primerov; njihova pogostnost v
tem staj. predelu je pac plod dolgodobnega, v mnogem imitirujocega, lokalnega
generaliziranja. — Za koroski dul. govor navaja avtor tipicni prehod sr- > str-
(podan v dveh kraj. imenih); Lessiak Car. 112, 43 je videl v tem cehizem; pojav
je v slovanskih dial, znan, veëkrat sporadicen in mu ne gre pripisovati vaznosti
karakteristiene poteze. F. R.
2600. Kelemina Jakob. Krajevna ¡mena iz spodnjepanonske marke.
CJKZ VI (1927) 41^4.
Avtor podvrze presoji jezikovnega porekla krajevna ¡mena, ki so nam spo-
rocena iz Pribinove in Kocljevemarke. Ta so ali anticna, ali nemska, ali slo-
venska. Izvajanja so pravilna; pripomnlti je, da je za Ruginesfeld tezko izhajati
iz osebnega imena *Rggim (g pred i v slovanscini te dobe ni mozen), a tudi
Rogym (gl. st. 2621 str. 204; к rogb, prim, danasnje priimke Rogina, Rojina) z
-/- za -y- v tem casu ñas zacudi. Umestna in vaina je opomba к Slougenzin
marcha, kjer je nem. osebno ime Slougenzo kot osnova pac vse bolj verjetno
kot Slovênbci, kakor se je doslej obi£ajno mislüo. Pravilno zavraca nazor, da
govori a za e v Unzat za ees. ime, kajti grafija a za e je pri Bavarcih pogostna
in podaja le siroki nazalni ;'. F R
 296 Библиограф^'а

2601. Kniely Konrad. Der Name Schocket; dnevnik Tagespost, Graz

dne 15. jan. 1928, str. 17.
S pravilnim utemeljevanjem zavraca avtor doslej prakticirane razlage tega
imena iz kelt. ali slov. Slov. osnove sik- ali sokol bi morale dati z- (Zeckel ali
Zokl); Pircheggerjevq izvajanje iz cekalo „Spähort, Schauwarte" zavrne Iz stvarnih
razlogov, ker tako poimenovanje ni v skladu z realnostjo, s terenom; pripomnil
bi se, da bi smeli itak izhajati le iz *cekadlo in za to daje avtor primer v imenu
Zeckerl (rl < dl). Avtor smatra ime za nemsko in vidi v njem dim. séckil (stvn.;
s primarnim a-jevskim pregiasom, cemur pravilno odgovarja danasnje dial. » in
ki razlozi tudi grafijo ö) к sack in znacenje mu je bilo soteska t. j. ime je bilo
sprva daño le dohodni dolini in je sele pozneje preneseno tudi na visino; zato
sprva le raba im Seckel (se v 15. stol.) in potem sele tudi am Seckel; glede po-
mena primerja §e imena kakor Sacktal, Sackeltal in pod. Prikaz je zelo prepri-
cevalen in verjeten ; le razlozitev S- za s- ne zadovoljuje, kajti Sne itd. tj. zacetni
s- pred konzonanco je preoddaljen, da bi mogel analogicnost i-a pojasniti. Ker
smatram tudi z ozirom na starejse zapiske izvajanje za pravilno, si pojasnjujem
s~ <s s prehodom, kl Je staj.-nem. dial, znan: ms > ms~ (prim. am$~l, saoramsl >
*sauer-rams-el gl. Pichegger, Die slav. ON. in Mürzgebiet str. 182) tj. S je nastal
v zvezi im-sekkl > imiekkMn iz te zveze Je sekkl posploseno. F. R.
2602—3. KovaiiC Franc. Krajevna imena v ljutomerski okolici. ¿ZN
1925, 85—7.
Tolmaci ime Slamnjak kot Slomnjak (sT>-!onrb) in nem. Kummersberg izvaja
iz slov. komarska (bolje komarna) dolina; manj verjetna je njegova razlaga nem.
Grüsserschack iz slov. *kresovscak.
2604. Kolarii Rudolf. Nosni vokali v prvotni slovenscini. CjKZ
VI , 1927) 27-40.
Avtor podaja imena, ki dokazujejo, da je imela slovenscina nosna vokala
ç in e nekako do XI. stol. Iz substitucij p in e v bavarscini odseva siroka vo-
kalna kvaliteta slov. nosnih vokalov. Podrobneje se peca z bav. substitucijo un
za p; tu zavraca Keleminovo naziranje, da je za tem bav un videti slov. y, gl.
st 2599, in mnenje, da gre ta и na racun v Alpe doseljenih Srbohrvatov; v njem
vidi le mlajsi slov. stadij, v katerem se je p ze zoiil. A tudi to ni verjetno, ze
zato ne, ker je prav v sev. slov. dial, reflex za p ali se danés sirok (tako v ko-
roscini) ali pa se je pozneje diftongiral v ou (na Stajerskem), kakrsen diftong je
umljiv le iz predhodnjega sirokega ali vsaj indiferentnega o. Tudi ni uposteval
obratne substitucije : bav. un > slov. p (kor. ç) (joger, Kungota, Zmoüte), ki sama
kaze, da je -un- tudi iz sirokega p kot priblizen nadomestek umljiv. Deloma je
pa v nem. -un- le povrsna grafika, kakor je razvidno iz tega, da se v starejsi dobi
pisano Lunka izgovarja v danasnjem zadevnem nem. dial, lànk LJ. p > on. Nem.
primere z -ain- < p— (Lainkch < Ipka), kakrsno pisavo najdemo §ele od 14. stol.
dalje, si razlaga z diftongizacijo preglaáenega ö > ei, kar je napacno, ker pri teh
imenih ni onega glasovnega elementa, ki bi preglas povzrocil. Danasnji nem.
izgovor tega ain je aân, ki predstavlja regularni refleks za staro -on- ; tudi tu
gre le za graficno zadevo in sicer za pomesanje grafij med diftongi za prvotno
ó, o in ei, ki so dosegali dokaj sliëne stopnje (âe), a so deloma bili po tradiciji
pisani na stari nacin. — Dalje pogresamo. da se avtor ni oziral na kvantiteto
slov. p, predvsem na to, ali in kako razlicno se substituirá v bav. akutirani
 Библиографи]'а 297

(skrajsani) g od dolgega (cirkumflektiranega, novoakutiranega) g. Vse premalo

se Je pecal z g in f v briz. spomenikih, kjer je prevzel Nahtigalovo mnenje, ne
da bi dolocil odnos do svojih prejsnjih izvajanj in da bi kritiki podvrgel zadevno
tolmacenje E. Sieversa, gl. st. 2642. F. R.
2605. Kolarii D. R. Оцена бр. 2631. SIPF XVIII (1926) 394.
2606. Kos Milko. Paleografske in historicne studije к freisinsskim
spomenikom. CjKZ IV (1924) 1—37.
Razprava vsebuje stiri poglavja. V prvem poda avtor tocen opis kodeksa,
v katerem se nahajajo tudi slov. brizinski spomeniki in vsebino celotnega ko
deksa; ta razbor pokaie, da zveza med lat. in slov. teksti ni organicna. — Drugo
poglavje prinasa tocno paleografsko analizo kodeksa; ta analiza pove, da so
kodeks napisale v obmocju bav. pisnih sol razlicne roke nekako v I. 975—1025;
slov. teksti se v paleografskem oziru povsem ravnajo po mlnuskuli, ki jo je ta
doba rabila za tekste, pisane v lat jeziku. — V tretjem poglavju je avtor po-
svetil paznjo noticam hist, vsebine, ki so vpisane v kodeks; ugotovi, da zapisek
o Godego ni mogel nastati pred 28. majem 1. 972; ker je roka tega zapiska Ista
kot roka II. in III. slov. teksta, ki sta vpisana za tekstom о Godego, tedaj tudi
ta dva slov. teksta nista starejsa kot oni zapisek. Poda svojo interpretacijo stavka
„quantum mihi pertinet" ter misli, da je ta „mihi" le odsev diktata (kakor je tudi
II. briz. tekst diktiran) ne — kakor se je veckrat mislilo — oseben zapisek
skofa Abrahama in da tudi ni treba, da se nanasa ravno na tega briz. skofa,
da, verjetneje je, da gre za skofa Egilberta in za njegova pogajanja s trentinskim
skofom Udalrihom II. in da je zapisek nastal sele po 1. 1022., na kar kaze takoj
nato sledeci zapisek о briz. dvorcih v Regensburgu in Ergoldingenu, ki je nastal
kmalu po 1. 1022. Ker se ta zapisek nahaja v kodeksu neposredno za I. slov.
tekstom, sledi iz tega, da je I. slov. tekst nastal vsaj pred 1. 1022—39. Tako kaze
ta prêtres ist! rezultat kot paleografski, kar se datiranja tice, vsled cesar pri-
dobe avitorjeva historicna izvajanja na vrednosti in verjetnosti. — V zadnjem po
glavju se peca avtor z mnenji, da je slov. tekste napisal briz. skof Abraham
(Kopitar), ali da je vsaj ta skof dal iniciativo za to (Nahtigal); prl tem dozene,
da se sploh ne dá dokazati, da je Abraham kdaj bival na Otoku ob Vrbskem
jezeru, se man), da je iz rodu korosko-palatinskih ali goriskih grofov ali pa celo
Slovenec. — Avtorjeva izvajanja so vseskozi kriticna, zelo oprezna in je z njimi
podana trdna podlaga za presojo postanka slov. briz. spomenikov. Gl. se St 2619.
F. R.
2607. Kos Milko. Slovanski teksti v kodeksu 95 mestne biblioteke
v Toursu. SI III (1924/25) 370—391.
2608. Kotnik Franc. Mozirska trzanska prisega iz I. 1740. CZN V
(1926)134.
2609. Koátiállvan. К zlozenkam z -d- korena dhl-. CjKZ IV
(1924) 120.
Enakovrstna kompozita, kakor so nada, pridb ltd., vidi avtor tudi v slov.
mrtvoud (izkvarjeno za mrtvôd), svilod in v sl. udb > *u-d-o- „se-cretum",
uzda > *us-d-a~ (koren us- kakor v usta) .quod ori immittitur" ; element -d-
predstavlja redukcijsko stopnjo korena *dhl-. Avtor priäteva semkaj tudi se prud
„commodum", ki je v rabi le pri Krelju; prav to dejstvo pa kaze, da gre tu za
)ужнословенскн Филолог 7
298 Библиографыja

сак. besedo, ki Jo je Krelj (ali Juricic) prevzel v slov. tekst; shrv. prud pa je iz
prpdb (torej u ni iz o) in spada к korenu pred-, F. B.
2610. Kostial Ivan. Slovniski in slovarski brus knjizne slovenscine.
Mladika 1926, sL 1—11 (Ponatis, 1927, mali 8°., 1—80 str.)
2611. KoStl'á! Ivan. О Finzgarjevem jeziku. Kritika I. 9—11.
2612. KoStiál Ivan. Slovenscina Vladimirja Levstika. Kritika 1. 51—59.
2613. Kostiál Ivan. Slovenscina v nasih casopisih. Kritika 1.82—5,
108—10, 124-6.
2614. Мат KO в и fc M. Трупе -t(t и -ot y неточном долен>ском говору.
}Ф V (1925-1926) 187- 189. В. бр. 2628.
2615. Meillet A. Un nouvel atlas linguistique. MoSI |ll (1925)161-167.
2616. M(eillet) А. Оцена бр. 2616. BSL XXVI (1925) 208-212, RËS1
V, 113-115.
2617. MypKO M. Словеначки кьижевни je3HK. NE V (1922) 132-141.
2618. Music" Avgust. Slovensko le. Rad 231 (1925) 1—37.
Avtor je v svoji itudiji do vseh subtilnosti razbral funkcije clenice le v
slovenscini, dalje clenice li in vrednost teh dveh parti kul v izrazih le-tam, lic-kaj
in pod. Ogleda se nato v kratkem na uporabo li v drugih slovanskih jez. in
pristopi k razlâgi pomenskega lazvoja, kar mu nudi tudi etimologijo (odloei se
za U < instr. sing. Ii, Ii < lok. sing, lei demonstrativne proti. osnove *le-), kajti
izhodisce je deikticna raba. V dodatku se pomudi se pri znacenju, rabi in oblikah
shrv. istom, listor, netom in slov. konjukcionalnega in adverbialnega kar, nikar.
Njegova izvajanja, bogata, a pregledna, so vseskozi prepricevaina. F. R.
2619—20. Nahtigal Rajko. Programacicne in druge opazke h Kosovi
razpravi o freisinskih spomenikih. CjKZ IV (1924) 171—184.
Gl. sr. 2606. Avtor zavzema stalisce h Kosovi razpravi. Pogresa, da se
Kos ni globlje pecal tudi z notranjim pojmovanjem briz. kodeksa, s splosnim
zmislom in zamislom sestave kodeksa in z medsebojno vezjo posameznih
traktatov; poudarja pri tem ponovno na ozki stik med I. siov. tekstom in ordo
ad visitandum inf. sive unguendum. Dalje opozarja na redakcijsko slicnost z
glagolskim evhologijem, cemur bo se posvetiti poseben stud ij, ki bo morda
osvetlil vsebinski ustroj taksnih kodeksov. Avtor se podrobno peca s tkzv.
akcentskimi znaki v slov. tekstih in dokaze, da ne podajajo akcenta, marvec da
je v njih videti le graficne pripomocke za vidnejse razlikovanji crk in besed pri
branfu. V nadaljnjem se avtor sicer strinja z izv^janji Kosa o datiranju s!ov.
tekstov, deloma tudi hist, notic, vztraja pa pri nazoru, da seznam imen na ff.
78—79 ni nadaljevanje notice o Regensburgu in Ergoldingenu in opozori na
razliko v stevilu imen, na diferentno stevilo moskih in zenskih imen v zapisku in
seznamu; njegov ugovor je upravicen in zadevo bo treba podvreci novemu stu-
diju. Avtor smatra se nadalje, da mnogokaj kaze na to, da je prav skof Abraham
iniciator kodeksa in zeli, da bi se stiki Abrahama s Korosko, kjer se je kodeks
rabil, podrobno proucili. F. R.
2621. Pirchegger Simon. Die slavischen Ortsnamen im Mürzgebiet.
Leipzig 1927. XXXI + 239 стр. В. бр. 2593, 2637, 2652.
2622. Pirchegger S. Оцена бр. 2643. ZSPh I (1925) 234—240.
 Библиография 299

2623. Prijatelj Ivan. Borba za individualnost slovenskega knjizev-

nega jezika v letih 1848-1857. CjKZ IV (1924) 47—75; V (1925) 15 -67.
Razprava ¡e tocno ogledalo boja med zastopniki slovenscine ali jugoslo-
vanscine ali mesane vseslovanscine kot slovenskega (ozir. slovanskega) knjiznega
jezika pri Slovencih v dobi po marcni revoluciji in jo je smatrati za vazen prinos
к poznavanju in umevanju vnanje zgodovine slov. knjiznega jezika. F. R.
2624. Ramovi Franc. Razvoj imperfekta v rezijanscini. CjKZ IV
(1924) 117—119.
Podaja fleksijo imperfekta v rezijanskem dial., ki je edini med slov. dial,
ohranil se impf, do danés. Ugotovi, da se je ta fleksija mocno naslonila na
fleksijo prezenta, to predvsvem v koncnicah, deloma tudi v korenskem elementu.
F. B.
2625. Ramov§ Franc. Eine slovenische Form des Instr. Sing. Fem.
ZSlPh I (1923) 65-73.
Zavraca mnenje Nahtigalovo, gl. J<t> II 338, o eksistenci koncnice -op < -oip
v instr. sing, fem.: po onemitvi je iz oip takoj nastalo p; kjer je i izpadel ze
ob casu nazalnega izgovora -p, tarn je nastalo -p (slov. ces. polj.), kjer pa sele
potem, ko se je p premenil ze v u, tarn je nastalo -og (shrv.) V nadaljnjem
ugotovi, da je v prekmurskem dial, od obeh v tekstih rabljenih koncnic -от in
-ov prva starejsa kot druga In ne obratno, kakor se je doslej mislilo. Koncnica
-ov je nastala iz -oum < -от t. j. le v akcentuiranem zlogu prvotno oksltonira-
nega tipa zenà, po diftongizaciji 5 > ou, da se z asimilacijo izogne tezko izgo-
vorljivi skupini -urn. Starejse -от pa je prvotno slov. -o < -0, -oip, h kateremu
je pristopíl se -m iz instr. sing. mase, neutr. F R.
2626. RamovS Franc. Razvoj psi. ê v slovenskih dolgih zlogih. CjKZ
VI (1927) 8-21.
Uvodoma navaja avtor ona jezikovna fakta, ki kazejo na to, da je bit ê v
prvotni slovenscini (6—10. stol) áirok glas ç t j. ê, ki je nastal iz rom. in nem.
sirokih vokalov ali po kontrakciji iz oie ozir. siroki nem. vokal za ê (podrêka <
patriarcha; uceno lat. e > ê : Oglej, Andrej; nem. ia, ie > ê : cêgsi; nem. ê > ê :
Slêva; slov. ê > nem. e : leahn < lécha; mê < moje itd.). Potek nadaljnega razvoja
v slov. dial, je sledec: 1.) ê se v jugo-vzh. dial, ohrani kot sirok glas in se
scasoma diftongira v e¿- 2.) v sev.-zap. dial, se ê zozi v e, iz cesar se po difton
gizaciji more roditi ie; popis asimilacij med dift. elementi v dial, in oris izoglos
ei -e- ie. — Dalje ugotovi avtor, da se je prvotni dolgo akutirani ê, v praslo-
venscini skrajsan, v juznih dial, prej podaljsal kot v severnih (Rezija, Korosko,
srednje átajersko, Prekmurje), da je tam se participiral na razvoju stalno dolgih
ê-ov, tu pa ne vec. Prikazuje razvoj akutiranega ê v teh dial, ob severni meji.
Primerja usodo tega ê z usodo novoakutiranega etim. e in iz tako ugotovljenega
razmerja doloca kvaliteto psi. è in v njem najde tudi potrditev za zgornja izvajanja.
F. R.
2627. RamovS Franc, o kajk.-cak. prehodu d' > j. ¿JKZ VI
(1927) 86—90.
Zagovarja mnenje, da je juzna slovanscina zgodnjih dob (6—7.) stol ) imela
se a' za prvotno di, kar skusa dokazati po substitucijah za rom. d\ g besed, ki
so bile prevzete iz retoromanscine in dalmatscine. F. R.
7*
300

2628. Ramovs Franc. O postanku slovenskega dial, sunce. CJKZ VI

(1927) 258-260.
Proti Matkovicu, gl. st. 2614., ugolavlja, da slov. dial, sanee onih dialektov,
ki imajo za dolgo ttt vobce tout in й za prvotno O, ni nastalo ob prehodu
most > must t. j. preko sonce < *sounce (ob izpadu u), marvec pozneje, ko je о
prevzelo kvantiteto s sledecega ял, nastalega ро asimilaciji iz un, event. In, dobilo
vecjo intenzivnost ter rodilo premik v vertikalni smeri о -> и. Podaja obenem v
kratkem razmerje skupine tolt do sotnee v slov. dialektih. F. R.
2629—30. RamovS Franc. Opomba к skofjeloskemu refleksu za ê.
CJKZ VI (1927) 253-4.
Opomba je korektura к zadevnemu izva'anju v st. 2626 : e z izredno
ozkostjo (skoro i) < ê smatra v tem dialektu za plod asimilacije : le > èi > i.
2631—2. RamovS Franc. Historicna gramatika slovenskega jezika. II
Konzonantizem, Ljubljana 1924. 8° VII+ 336. В. 6p. 2585, 2586, 2594, 2605, 2647, 2653
2633. РЭМОВШ Ф. Словеначки \ъзш. НЕСт IV 219-232.
2634. Рамовш Ф. Словеначки правопис. НЕСт IV 233.
2635. Рамовш Ф. Словеначки юъижевни je3HK. НЕСт IV 232—233.
2636. RamovS Fr. Оцена бр. 1010. ZSPh II (1925) 310-317.
2637. RamovS Fr. Оцена бр. 2621. SI VI (1927/8, 774-786.
2638. RamováFr. Оцена бр. 969. SI IV (1925/6) 142—149.
2639. RamovS Fr. Оцена бр. 1008. SI II (1923 4) 115-123.
2640. ReSetar Milan. Zavrsetak -u u gen. sing, muskih imenica u
slovenskom jeziku. J4> (1922/3) III 1—6.
Avtor pravilno ugotovi, da je konenica -û mozna le pri onih moskih sub-
stantivih, kojih osnova je trda, ki imajo enozlozen nom. sing, in je bil njihov
korenski vokal v praslovanscini padajoce akeentuiran. Vec kot sumljivo pa je,
da bi slovenscina s svojim redkim gen. volu pricala se zdaj za tretji psl. akeentski
tip и- debel in da bi ta tip celo analogiêno pritegnil k sebi se nekaj o- osnov.
Treba je imeti na umu, da je nom. vol, danes vôu vsled diftonga -ot, ou kvan-
titetno izenaceno z most in to je dalo povod za gen. volû, ki ga beremo ze pri
Trubarju: vollu Kat. 1550, str. 10, volu Kat 1555, str. F 6 b; vàlu v Davci in
WÖW6 v Podjuni sta iz *volû, kajti v teh dial, e dolgi cirkumfleks s konenega
zloga preset kot akut па predhodnji zlog (око > àko). Besedi spot in gôst sta
mladi; v XVI—VXII. stol. beremo se vedno pravilno spot, gôst (dolenjsko Spul,
gui't pri Trub. Daim.), zato tudi Spolû pri Rogeriju, goStu pri Daim. itd. Kakor
so se lân, nôxt polagoma naslonili preko grâd, dôm itd. na gen. z -û, tako so
se v onih dial, (zapadnih), ki radi podaljsajejo edini al i koneni kratko akeentuirani
zlog (otrôk > otrôk), tudi oblike mràz < mràz itd. ki so itak le sporadiene. Za
gen. dnû (beremo jo ze v Moût bukv. 1788) je bila odlocilna le relacija dàn —
grâd, ki je starejse dnê premenila v dnû. Resetarjevi zbirki dodamo se: teku
Reg. 1558: H 1 b; louu (prim, volu) ibid. Q 1 a; treSSu Pav. 1567: 33a; suaru
Skal. 256a; Bogu Pohlin Oprav. 65; zobû, snègu, màhu < mahû v dial. Godovic-
Poljane; dalje gen.-akuz. oeû k oía, otbcb v koroskih dial., prim. Razprave L
393—4 (po sinû mozü); shlaku Test. 1582 : 31 (zläk), tahtu ibid. 47 (tant in tant)
♦er celo neutr. blagû k blagô pri Skaï, sa uolo soiga blagu 279a. F. R.
 Библиография 301

2641. Robií Dr. Makso. Metricni principi in n.'ih uporabnost v slo-

venski poeziji. ГлПД V (1925) 114—119.
2641a. RobiC Marko Dr. Nauk o razzlogovanju v nasi solski slovnici.
ГлПД V (1925) 425—428.
2642. Sie vers Eduard. Die altslavischen Verstexte von Kiew und
Freising. Leipzig 1925, str. 1-59 BSA 76. В., 2. Heft.
Najzanimivejsa novost te edici,e je ta, da smatra avtor, da so briz. sporn,
sestavljeni v verzih; dokazal tega ni, kajti ritem in takt, na katera je verze
naslonil, nista nie obveznega, marvec je zadeva lahko obratna t. j. le zamisljeni,
ne dognani, prisiljeni ritem, ki delà jeziku silo in mu ustvarja nemogoce oblike,
ni dokaz za verze. Tu omenimo le momente, ki so v nasprotju z zgodovinskim in
jezikovnim zakladom briz. sporn. Paleografsko je ugotovljeno, da je II. in III.
slov. tekst písala ista roka (IV-2 gl. Kos, st. 2606, str. 7) in da torej nimajvsak
slov. tekst svojega avtorja. Drugic je dognano, da gre pri akc. znakih le za
grafiene znake v olajsanje branja (gl. Nahtigal, st. 2619), da bi znacil akut
izredno visoke rastoce zloge, je le domislica. Kvantiteta je seveda lahko raz-
licna od one, ki je v vsakdanjem govoru bila, ako je plod branja, deklamacije ; v
navadnem govoru pa oblikam kakor vzèl, grèh, mm, did itd. ni mesta. Graficna
zunanjost slov. tekstov je za Sieversa obvezna, kakor da je tekst pisal moderen,
v vseh foneticnih nijansah in subtilnostih podkovan lingvist: zato vidi razvoj
p > ú in Q, g > é in à; da je to bilo, koliksna bi ze morala biti diferenca med
rastoeim in padajoeim danasnjim refleksom — a je sploh ni. Na drugi strani pa
je sigurno bila ze, ceprav majhna diferenca med rastoce in padajoce intoniranim
etim. e in o, te pa Sievers ni ugotovil, ker se crkovno slucajno ne kaze. Ozka
kvaliteta ê je umljiva ali vsaj razlozljiva, seveda le, ce gre za dial, iz sev.-zap.
slov. obmoeja, kar je vec kot verjetno. Samo graficna nedoslednost (ta se dovolj
ocito kaze ze v tem, da so pisci sami tupatam popravljaii о г и, a z о ali
podobno), ki pa za S. sploh ne obstoja, marvec so mu teksti pisani z roko
zvoenega analitika, je razvidna iz grafij /', e za ь; i, e, о, и za ъ, in nie drugega;
oba glasova sta itak imela takrat ze isti zvok (ъ, ь > з). Ako se dá po zvoeni
analizi ugotoviti celo razlicnost ¡ntonacije konenih konzonantov, ne le zvenecih,
marvec tudi nezvenecih, potem mi je uganka, zakaj se ne dá ugotoviti narave,
foneticne vrednosti kakega glasu v celoti, ali celo celih fonemskih kompleksov
t. j. zvoeno pravilno je Cruz, pomensko pa je ta beseda nesmiselna, kaj je
torej z njo; kaj je prwae ; jezikovno sí ni mozen, marvec si; napacno je
brano St namesto Sé v eSte, poitediSi t. j. brano po crkah (a za kijevske
listke more S. ugotoviti, da je z zvoeno edino upravicen namesto id);
za t' bere c, a v njemu neznanem ele bere í; oblika neimuji (stek. imy)
je jezicna nemoznost; kako to, da je ritem nepokvarjen in gladek, ko je
pisec v II. 34. pozabil napisati eno besedo (boziu tnilost); kako je mozno
brati nikjer t. j. obliko, ki je sele v 18. stol. nastala kot literarna-graficna
oblika, ne da bi analiza, ki doloci najsubtilnejse nijanse posameznih vokalov,
mogla dolociti, da fonemom i, e, r tu ni mesta; odkod slovenscini oblika twima
itd. SkratKa: razprava nam kaze, kako Sievers bere slov. briz. tekste, ne pa, kar
bi bilo vazno in kar hoce biti, kako jih je njihov pisec bral ozir. slisal. F. R.
2643. Stur J. Die slavischen Sprachelemente in den Ortsnamen der
deutsch-österreichischen Alpenländer zwischen Donau und Drau. SBer Wien Bd.
176 Nr. 6 (1914), 104 стр.) В. бр. 2622.
302 Библиографи]а

2644. Tesnière Lucien. Du traitement i de ê en Styrien. MBoy

(1925) 246—251.
Na podlagi dejstva, da ima pohorsko narecje za akutirani ê glas », za
cirkumflektiranega pa diftong ei, si razlaga postanek teh danasnjih refleksov na
ta-!a nacin: ê > el, il > i; ê > è[. Njegova izvajanja nlso sprejemljiva, kakor je
obrazlozeno ze v Cas. za slov. jez., knj. in zgod., VI. 17—18. Gre tu namrec,
kakor v vseh obrobnih slov. severnih dial, za pojav, da se je akutirani è pozneje
podaljsal kot na jugu, vsled cesar ni participiral na diftongizaciji stalno dolgega
ê. Diferenca, ki jo kaze pohorskl dial., eksistira tudi v sosednjih vzh.-staj., v
kor. in v rez. dial, (kvalitativne razlike so seveda podane); poh. dilo je izvajati
iz dielo, délo, dçlo, delo (ob tern casu ze breig).
2645. Tesnière Lucien. Sur le système casuel du Slovène. MVen
(1925) 347-361.
Avtor se peca naprej s slov. dial. асе. a-osnov na -o; doloci obseg tega pojava
in nato podvrze kritiKi Oblakov nazor, da gre tu za fonetiêen procès, za produkt
akanja. Navaja ocitke proti temu nazoru in konca z mnenjem, da je akanje sicer
pripomoglo к temu stanju, da pa je vzrok sintaktiene narave, da gre za izgubo
razlikovanja med nom. in acc. Njegovi ocitki pa so neosnovani: 1.) diferenca
med nom. in acc. je tudi v dial, z -a v асе. vsaj deloma, kolikor to dopusèajo
prilike, ohranjena (nom. géra: acc. na gûra ozir. gorâç in pod.); 2.) akanje ne
zadene samo neakc, marvec tudi kratko akc. o, zato je acc. tdtnâ popolnoma
regulären in ne analogicen po acc. krdva, kakor tudi dol. déilu nima analogicnega
-u po prosû, marvec je -u nastal po regularnem redukcijskem procesu -o > -g,
-u; 3.) avtorju ni znano, da se predtonicni о obravnava v gorenjscini (in ziljscini)
drugace kot posttonieni (tam о > о, и, я, tu pa о > ç, ce gre za koneni odpni
zlog, ozir. se dalje g > a, ce gre za konéni zaprti zlog), kar vse je v zvezi z
razlicno kvantiteto in artikulacijsko intenziteto zadevnih zlogov; 4.) dvojnosti pri
Rogeriju (-a poleg -o) imajo svoj izvor v mesanju tradicionalnega knjiz. jez. (-o)
z zivo govorico (-a), kar se ni vrsilo le v tem primeru, marvec vobee; 5.) primeri
iz Mirne peèi (-a poleg -o pri zvezi s prepozicijo; samo -о v absolutni rabi) so
pri izvestitelju sproti nastajali pod vplivom knjiz. jez. in ne morejo biti odsev
fakticnega dial, stanja ozir. jim avtor ni dovolj vestno proucil Izvora, ki mora
biti izven razvoja dialekta (isto velja za sliene primere v instr. sing.). Dejstvo,
da ¡mamo acc. na -a samo tam, kjer je ta ali ona stopnja akanja in ne (vsaj
sporadiêno) tudi pri neakajocih dial., kaze, da gre tu za foneticen pojav. —
Pravtako ni upraviceno govoriti o zlitju instr. sing, z lok. sing, v dial, z ribi v
gustanjskem dial.; instr. tibi je namrec nastal po fon. poti iz riboj (v sred.-staj.
dial, se ohranjeno, tudi v gust, a le pod akc: gorôj, gwawôj), kajti neakc. ö preide
v tern dial, splosno v з in tako nastalo -Lpy se je asimiliralo preko -// > -i. Isto
velja za narecje v Bocni (v akc. zlogu se -uj : vsduj poleg anal, vôdb), docim kaze
sosednji paski govor v Savinjski dolini — v skladu s svojimi glasoslovnimi
zakoni — za neakc. —oy" preko -aj asimiiirano -ej (mêjej, menej poleg minôj,
noxcôj; prim, se doma > *doma-j > dqmej; vâma > vamaj > vamej). — Prevzem
loc. pl. v instr. pa zares kazejo nekateri kor. govori, a pogoje bo se treba
podrobno prouciti. Pravilno je, kar govori avtor o predlozni rabi gen. v tipu
mati (od) moje ¿ene, v cerner je pac videti romanizem.
F. R.
 Библиографи}а 303

2646. Tesnière Lucien. Les formes du duel en Slovène, Paris 1925,

8°, XX + 454. Tesnière Lucien, Atlas lingustique pour servir à l'étude du duel en
Slovène. Paris 1925. 2°. 39 str. + 70 kart + VI. В. 6p. 2616.
2647. Tesnière L. Приказ бр. 2631. RES V 151—2.
2648. Tyszkowski Kazimierz. Kopitar a Ossolineum. SI VII (1928/9)
128-139.
2649. TominSek Josip. Nemsko-slovenski slovar za domaco in sol-
sko rabo. Ljubljana 1924. 8o. IV +
2650. Udoviï Bogumil (Georges), Mrcvarstvo. Narodni dnev-
nik 1925—27.
V feljtonih ugotavlja razlicne pogostne napacne tvorbe slovenskih besed,
teiminoloskih izrazov in pa sintakticne ter stilisticne napake, ki jih sproti popravlja.
2651. Uáenic'nik Franc. Slovenska „ocltna izpoved" v liturglji. Bo-
gosl. Vestnik VI 265-301.
Avtor hoce v razpravl dolociti Iiturgicni znacaj slov. brizinskih spomenikov
in more se reci, da so njegova izvajanja zelo prepricevalna. Objavll je popoln
lat. tekst ordo ad visitandum infirmum, ob njegovi analizi pa popise, kako se je
obred poslednjega olja izvráeval; izkaíe se, da izpoved, ki jo briz. kodeks pri
tem obredu omenja, ni zakramentalna, marvec generalna. Kljub temu, da je gen.
izpoved pri tem obredu izpricana In da je slov. Izpoved takoj za tem obredom
uvrscena, pa smatra avtor, da med slov. izpovedjo in obredom posl. olja ni
zveze (gl. st. 2619), ker je slov. izpoved oblikovno bistveno razlicna od formul
/akr. izpovedi: obe slov. izpovedi imata dejanje vere in obnovo krstne
obljube, dalje jima Je na celu poseben nagovor (v 1. izraz „glagollte po
nas redka slovesa", v 2. t. J. III. slov. tekst pa tvori nagovor ves II. slov. briz.
tekst) in po izpovedi sledi koncno duhovnikova molite v za odpuscanje grehov
(pri 2. izpovedi opuscena). Gre torej za poseben samostojen obred. Na podlagi
pricevanj In podatkov Honorija Augustodunskega (12. stol.) dozene, da je ocitno
izpoved, kakrsna je v briz. kodeksu, pridigar molil po pridigi med maso, verniki
pa za njim. Ker je bila ocitna izpoved sprva le skofovo opravilo (omejeno le na
velike praznike), je zelo verjetno, da je tudi slov. izpoved dal pisati in jo govoril
skof. Pozneje so jo tudi navadni masniki opravljali in tak obrazec nam kaze
slov. stiski rokopis (15. stol.). Avtor podaja njegov slov. tekst vzporedno z lat.
vzorcem, formulo Honorija Avg., po kateri je slov. tekst z malimi predelavami
prirejen in pojasni nerazumljivo mesto dejetino meyga .Tyuota. F. R.
2652. Vasmer M. Оцена бр. 2621. ZSIPh V (1928) 252—253.
2653. Havránek В. Оиена бр. 2631. CMF XI (1924/25) 159-160.
2654. Schwarz Е. Zur Geschichte der Nasalvokale im Slovenischen,
Cechischen und Serbischen. ZSIPh V (1928) 124—134.
2655. Schnetz J. Zur Entwicklung der Gruppe -sk- vor Palatalen im
älteren Slovenischen. JArch 39 (1924) 141—2.
Na podlagi imena Liestinicha > dan. nem. Liesing iz slov. léSétnica (bolje
-ikb) in Triesting < TrêSébnica razglablja avtor o foneticni vrednosti prasloven-
skega refleksa za psl. sk' in misli, da se je ta takrat glasil át' po vseh Alpah,
ki so jih Slovani zasedli. V tem ni nie novega, ker je substitueija slov. sk' z
bav. ét ze po Lessiaku izpricana z mnogimi primeri in je samo po sebi umljivo,
da je bil praslovenskl refleks isti povsod prim, se Strasista na Kranjskem. Ved
304 Библиографи]'а

kot dvomljivo pa je nastavljanje it' sa sk'; z ozlrom па .17 za sk' v briz. spom.
proti J"* za st' je verjetno, da so Nemci slov. sé substituirán s st (izvedli so
torej disimilacijo, ki je tudi v slovanscini pogostna), slov. if pa sprva tudi s
sk, pozneje, ko se je slov. vrednost ze izpremila, pa tudi s it gl. Ramovs, Hist
Oram. § 159, 162-3. F. R.

VI. Старословенски jeeuK.

2656. Арасимович Л. К вопросу о Киевских Листиках SI VI (1927 8)
18—27. Писацсе труди да oöjacHH загонетку Kojy претставл>а Киевски Мисал у
je3H4KOM погледу помогу хипотезе да je писац оригинала тог споменика био
Jyжни Словении („Бугарин") koj'h je хтео да приближи )език споменика чехо-
моравском ]'езику. Hnje разумл>иво зашто HHj'e хтео да спроведе cBojy намеру
у погледу других црта KojHMa се одликовао чехоморавски je3HK од je3HKa
Ъирила и MeToaHja. Свакако хипотеза пишчева вештачка je и мало вероватна.
Сумн>ива je такоЬе и претпоставка да оригинал тог текста припада почетно]
периоди делатности Св. БраЬе. С. К.
2657. БелиЬ А. Глаголица. НЕСт I 472-474.
2658. БелиЬ А. .Старословенски je3HK. НЕСт IV 434—435.
2659. Bidlo J. Оцена бр. 1118. СММ XLIII—IV 296-302.
2660. Beaulieux Léon. Les origines de la réforme orthographique
bulgare. RES1 V (1925) 58—81.
2661. Bréhier Louis. Les missions chrétiennes chez les Slaves au
IXe siècle. MoSl IV (1927) 29-62.
2662. Vajs Jos. Kniha Rut v pfekladë staroslovanském. Kritické
studie staroslovanského textu biblického, c. 2. v Praze 1926. 1—47. Ö. 6p. 2771, 2788.
2663. Vajs J. Jaky vliv mêla latinská Vulgáta na staroslovansky píe-
klad evangelní. Оцена бр. 1108. SI V (1926/7) 158—162.
2664. Vajs J. Staroslovénsky text „Otcenäse" v zaltáfi Veronském.
SI IV (1925 6) 644-646.
2665. Vajs J. ftecká predloha staroslovënského prekladu evangelniho.
SI III (1924 5) 470- «74.
2666. Vajs dr. Josef. Literární druzstvo „Staroslavenska akademija"
na Krku (Pfimofi). SI 11 (1923/4) 734-736.
2667—8. Vajs Josef. Evangelium sv. Marka a jeho pomër k fecké
pfedloze. Napsal, —, profesor University Karlovy v Praze. С 1. V Praze 1927.
VI 4- 1 30. (под општим називом: «Kritické Studie staroslovanského textu biblického").
Ha 23 страна уводних примедаба проучава однос старословенских )еван-
Ьел>ских текстова према грчким; затим Äaje (од 29— 125) текст jee. по Марку
грчки (textus Stephanicus), и према н>ему текст MapHjimor jee. са вариантима.
Кратак резултат испитиван>а на стр. 126—127 на четком и француском.
В. бр. 2746.
2669. VaSica Jos. Pfehled literatury cyrillo - methodëjské. Hiidka
XL (1923).
2670. Ванъ-Вейкъ, H. О напряженном ь (ъ) в Сборник* Клоца.
SI VI 2-3, 239-245.
 Библиографф 305

2671. van Wijk N. Ksl. тьсьгъ. JArch XU (1927) 155. Писац по моме
мишл>ен>у потпуно тачно yTBphyje значен>е речи служеЬи се цитатой из Шесто-
днева JoeaHa Егзарха Бугарског и ynopefcyjytíH корен mik-, тьк са кореном
m ig-, mbg-. С. К.
2672. van Wijk M. Kilkauwagopochodzeniumszaíukijowskiego. Ksiega
pamiatkowa ku czsi Oswalda Balzera. 2, 665 и дал>е Лавов 1925 (ки>ига изашла 1926).
2673. van Wijk N. Zu den altbulgarischen Halbvocalen. JArch. XL
(1925) 22—43. V. Der Umlaut der Halbvocale im Marianus, Clozianus, Eucholo-
gium, Savvina kniga und Suprasliensis.
О мен>ан>у полугласника по тако званом JamfceeoM закону у горе поме-
нутим споменицима.
2674. van Wijk N. О starobulharském stfídání a-:-fc-, щ-; оу-:ю-,
SI VI (1927/8) 233-238.
2675. van Wijk N. Le développement des voyelles é, a (/a) en bulgare
RES1 VII (1927) 9—21.
Писац je погодио истину, кад je дошао до заюьучка да се ст.-словенско Ъ
изговарало као а, али ми je сумн>ива н>егова хипотеза да се "бмо изговарало
првобитно као jamo, ч*мм као cäsä и сл. С. К.
2676. van Wijk N. Оцена бр. 2759. ZSIPh IV (1927) 475- 485.
2677. van Wijk N. Die PatronymikaundMetronymikades Altkirchen-
slavischen. ZSIPh III (1926) 310-312.
2678. van Wijk N. Оцена бр. 2812 и 2813. SI V (19267) 557-563.
2679. van Wijk N. Evangelistarund Tetraevangelium. SI V (1926/7) 677.
2680. ванъ-Вейкъ H. О судьбах звука dz въ древне-церковно-
славянскомъ язык-fc. JjG> V (1925 -1926) 42—45.
2680а. van Wijk N. О starobulharském stfídání a-: i-, ra; oy-: ю-
SI VI (1927,28) 233-238.
Допуне Траутмановом балтиско-словенском етимолошком речнику.
2681. Weingart MiloS. О politickych a sociálních slozkách v star-
sích déjinách spisovnych jazykü slovanskych, zvlásté církevnéslovanského. SbBid
(1928) 157—187.
Углавноме, кратки преглед истори}е старословенског je3HKa код noje-
диних словенских народа у вези са политичким и социалним прйликама.
2682. Weingart prof. dr. MiloS. Byzantské kroniky v literature
církevnéslovanské. Pfehled a rozbor filologicky. Cast I v Bratislavë 1922 (SFFB
II). Стр. 246. В. бр. 2790, 2807, 2828.
2683. Weingart M. Byzantské kroniky v literature církevnéslovanské. Pfe
hled a rozbor filologicky. Cást II - Oddil I.SFFB IV (1923) Стр. 142. В. бр. 2791, 2808.
2684. Weingart dr. MiloS. Byzantské kroniky v literatufe církevné
slovanské. Pfehled a rozbor filologicky. ¿ást II. Oddil 2. SFFB IV. Стр. 145—
577. В. бр. 2793, 2809.
2685. Weingart MiloS. O slovníku jazvka staroslovénského. Отисак
из SGRoz II Cl 923) 227—245.
Писац yTBptjyje да МиклошиЬев речник ни]е старословенски, карактерише
Вондракову граЬу за старословенски речник Koja je остала после (ьегове
306 Библиографф

смрти, ynopehyjyfeH je са Миклошиневим речником, и упозна]е читаоце са

CBOjHM планом довршен>а Вондраковог рада. Нема сумн>е да je посао koJh
je преузео писан, од огромне важности по нашу науку, али и врло тежак за
nojeAHHua. Желимо проф. BajHrapTy да среЬно савлада ceoj сложени задатак.
JeÄHa напомена: Taj he речник несумн>иво бити намен>ен европско} науци н у
првом реду oioeeHCKOj; стога се не могу сложити са проф. BajHrapTOM кад
хоЬе да наводи у речнику поред грчких и латинских значена речи — чешка и
немачка. Зашто не руска и француска? — бол>е je по моме мишл>ен>у да се
писац ограничи на грчка и латинска. С. К.
2686. Weingart MiloS. Оцена бр. 1132. CMF X (1923) 48—51.
2687—8. Weingart MiloS. Оцена бр. 1078. CMF X (1923) 7-8.
2689—90. Weingart MÜO§. Оцена бр. 1079. CMF X (1923) 6—7.
2691. Vondrák V. Cirkevnëslovanskà chrestomatie. (Písovy vëdecké
pfírucky. Sv. 8.) V Brnë 1925. A. Pisa. Стр. 303. В. бр. 2730, 2751.
2692. Grivec Fr. Slovanska apostóla Sv. Ciril in Metod (Ljubljana,
1927.). В. бр. 2787, 2805.
2693. Dvornik F. Les Slaves, Byzance et Rome au IXe siècle.
Paris 1926. V + 360. В. бр. 2753.
2694. Di els Paul. Zur Schreibung des Codex Suprasliensis. JAarch
XLI (1927) 115-117.
Писац износи jeAHO ceoje палеографско посматраше: y Supr. изнад
вокала меЬе се Spiritus asper кад се вокал налази у средний речи, a Spiritus
lenis кад je вокал на кра)у речи. Ако се иза речи налази енклитички облик, на
задн>ем вокалу прве речи ]авл>а се Spiritus asper.
2695. Dolobko M. в. бр. 2755.
2696. Dolobko M. La langue des Feuillets du Zograph RES1 VI
(1926) 24-38.
2697. Dolobko M. Оцена бр. 1116. ZSlPh I (1925) 452-466.
2698. Дурново H. H. К вопросу о древнейшихъ переводах на
старославянский язык библейских текстов. Супрасльская рукопись. Изв XXX
(1925) 353-429. В. бр. 2736.
2699. Дурново H. Н. Русские рукописи XI и XII вв., как памят
ники старославянского языка ]Ф IV (1924) 72—95. В. бр. 2700 и 2701.
2700. Дурново Николай. Русские рукописи XI и XII вв., как
памятники старославянского языка. JO V (1925-1926) 93—117.
2701. Дурново H. Н. Русские рукописи XI и XII в. как памятники
старословянскаго языка. J<P VI (1926—1927) 11—64.
9702. Дур ново Н. К вопросу о национальности славянскаго пере
водчика Хроники Георгия Амартола. SI IV (1925/6) 446—460.
2703. D urnovo M. Staroslowiarîskie йрЪшни (пр-вгын'а). Prace Fil
X (1926) 105—109.
2704. D urnovo N. Zur Enstehung der Vokalbezeichnungen in den
slavischen Sprachen ZSlPh III (2926) 368 -372.
2705. Дурново Николай. Оцена бр. 1116. SI HI (1924/5) 138—139.
 Библиография 307

2706. Дурново Николай. Оцена бр. 1127. SI II (1923/4) 113--115.

2707. ЪуровиЬ Димитров Др. Народност старо-црквеносло-
венског 1езика. Бог III (1928) 218—312.
2708. ЪуровиЬ Димитров Др. Улога црквено-словенског je3HKa
у стваран>у уметничких метафора у нашо] народно/ поези{и. Бог III (1928)42—52.
2709. ЪуровиЬ Дим. О пореклу словенског писма. ПрГл XLIII
(1927) 129-147.
2710. Евсвевъ И. Е., Туницкмй. Н. Л. Кн>иги XII малыхъпро-
роковъ съ толкованиями въ древнеславянскомь превод-fe. Серпевъ Посадъ. 1918.
Изн XXIII (1918) 2, 268-288.
2711. Златарски В. Н. Слов-внското житие на св. Наума отъ XVI
в-бкъ. СпБАк XXX (1925) 1—29.
2712. IvSid Stjepan. Ostaci staroslovenskihprijevoda u hrvatskoj gla-
golskoj knjizevnosti. Hrvatski glagolski fragmenat „Mucenje 40 mucenika" iz 13.
vijeka. ZbKT (1925) 451-508.
2713. I V § i d S. Uz 1. lice sing, staroslov. optativa na -еть. SQRoz II
(1927) 77-84.
2714. IvSic" Stj. Jos o dosad nepoznatim hrvatskim glagolskim prije-
vodima iz staroceskoga jezika. SI VI (1927/8) 40—63.
2715. Ильинсюй Г. „Написание о правой B-fep-fe" Константина Фило
софа. Сб Злат (1927) 63-89. В. бр. 2734.
2716. Il'inskij G. A. Jean l'Exarque: à propos du livre de Kalajdovic
(1824-1924). RES IV (1924) 199-207.
2717. Iljinskij G. Оцена бр. 1116. LF LI (1924) 181-182.
2718. JarHri В. Изгнаници из Моравске после смрти Методи)'еве (Ши-
рен>е словенске цркве и кн>иге меку )'ужним Словенима). Бр XVII (1923) 19— 36.
В. бр. 2803.
2719. Якобсонъ Р. О. Зам-втки о древнеболгарскомъ стихосло-
женш. Изв XXIV (1919) 2, 351-358.
2720. Яцимирск]й А. И. Мелме тексты и зам-втки по старинной
южнославянской и русской литературамъ. Изв XXII 2 (1917) 192—261.
Исп. Изв. 1897, II; 1898, I; 1899, IV; 1902, V; 1906, II; 1908, II; 1911, II.
Овде су бр. LXXI-LXXV1I.
2721. К а г S k i j Е. Die kyrilische Paläographie in den Jahren 1913 bis
1926. ZSlPh III (1926) 447-452.
2722. Kelemina Jakob. O staroslovenskem nosnem vokalu e. CZN
XX (1925) 166.
Predoci substitiranje slov. e v bavarscini, ki nam kaze tele grafije: 1.) en
ali samo e (brez prevzema nazalitete) tj. substitucija s svn. ë, ki pa niozek glas bil,
marvec srednje sirok; 2.) än ozir. ä v poznejsi dobi, ko je ta glas nastal iz pre-
glasenega a (po tradiciji pogosto se pisano an, a). Tako bcre tudi pisani -a v
briz. sporn, (raba, vuaja) kot -ä (event g). F. R-
2723. Koníf. A. Cirkevnëslovanské redakce apokryfu „Epistola na ne-
déli". S! IV (1927 28) 308—334 и 685-708.
308 Б>:блиографи]а

2724. Корныва-Петфуланъ M. Зам-Ьтка къ исторш славяне кихъ

старопечатныхъ книгь. SI V (1926/7) 190—194.
2725—6. Crouia prof. Arturo. L'enigma del glagolismo in Dalmazia
dalle origini all' época presente. Estratto dalla „Rivista Dalmática" VI—VII—VIII.
Zara, tipogr. E. de Schönfeld, 1922 (1925). Стр. XI + 161. В. бр. 2789, 2301,2538.
2727. Кулбакин Ст. Оцена бр. 2760. JO VI (1926-1927) 266—267.
2728. К. С. Оцена бр. 1125. JO V (1925-1926) 308-309.
2729. К. С. Оцена бр. 1032 JO V (1925-1926) 304-307.
2730. Кульбакинъ Ст. Оцена бр. 2691. SI IV (1925/6) 768-872.
2731. К. С. Оцена бр. 1108. JO V (1925-1926) 300-302.
2732. К. С. Оцена бр. 1041. JO V (1925-1926) 316-317.
2733. Кулбакин Ст. Оцена бр. 2759. JO VI (1926-1927) 268-271.
2734. К. СТ. Оцена бр. 2715. JO VI (1926-1927) 272.
2735. Кулбакин Ст. Оцена бр. 1034. JO VI (1926-1927) 271.
2736. Кулбакин Ст. Оцена бр. 2698. JO VI (1926-1927; 271-272.
2737. К. Ст. Оцена бр. 1042а JO VI (1926-1927) 274.
2738. К. СТ. Реценз^а бр. 1117. JO VI (1926-1927) 273 -274.
2739. К. Ст. Оцена бр. 2755. JO VI 0926-1927) 272-273.
2740. Кульбакинъ Ст. Оцена бр. 1117. SI V (1926;7) 782—784.
2741—2. Kul'bakin St. professeur à l'Université de Belgrade. Le Vieux
Slave, Paris, 1929. — Collection de manuels publiée par l'Institut d'études slaves
V. I + 367 + Errata. 8°.
2743. Кул»бакин Ст. O je3mcy Ъирила и Методов. Бр. XX (1926)
31-41.
2744. Кульбакинъ Ст. Можно ли считать доказанной греческую
основу глаголицы? СбРАО (1927) 33—39.
2745. Кульбакинъ С. Класснфикащя глагола в старославянском.
SGRoz II (1927) 176-184.
После критичког прегледа груписан>а ст.-сл. глагола Koja налазимо у
у граматикама ст. сл. 1'езика писац Aaje груписаье засновало на принципу пред-
ложеном БелиЬем: Taj je принцип — однос измеЬу основе инфинитива и основе
презента онако како je Taj однос nocTojao у ]езичком осеЬан>у Jyжниx Сло-
вена друге половине IX века.
2746. Kurz Jos. Оцена бр. 2667. LF LV (1928) 273 -274.
2747. Kurz Josef. Оцена бр. 1117. LF LIV (1927) 350 -358.
2748. Kurz Josef. О potfebè nového vydání rukopisu Assemanova.
LF LUI (1926) 106 -118, 234 -247.
2749. Kurz Josef. Оцена 61. 1079. LF LI (1924) 170-181.
2750. Kurz Josef. Оцена бр. 1078. LF LI (1924) 309 -314.
2751. Kurz Josef. Оцена бр. 2691. LF LUI (1926) 50 -56.
2752. К urz Jos. Prispëvek k staroslovënskému pravopisu (cksl. otrê-
siti). Mví,u« (1926) 428—438.
 Библиография 309

2753. Лавров П. А. Оцена бр. 2693. ИзвРЯС I (1928) 255-292.

2754. Lavrov P. Les Feuillets du Zograph. RESI VI (1926) 5—23.
2755. Lavrov P. et Dolobko M. Les Feuillets du Zograph. Textes
publiés par Instituts d'Études slaves. — 1. Paris. 1926. 38 стр. В. бp. 2739, 2763.
2756. Лавровъ П. A. ГеорНй Амартолъ въ издаши В. М. Истрина
SI IV (1925,6) 461-484, 657-683.
2757. Лавров П. А. Кто был черноризец Храбр? DAH (1928) 1, 13— 15.
2757а. Lavrov P. A. Le lexique du vieux slave. RESI* VII 199—216.
Интересантне напомене поводом питан>а о потреби новог издак>а старо-
словенског речника.
2758. Лебедевъ Александаръ. Рукописи церковно-археологи-
ческаго музея Императорской Ю'евской Духовной Академш. Т I. Саратовъ,
1916, стр. 472.
2759. Marguliès Alfons. Der altkirchenslavische Codex Suprasli-
ensis. Heidelberg, 1927. Sammlung Slavischer Lehr- und Handbücher herausge
geben von A. Leskien und E. Berneker XV + 253. В.бр. 2676, 2733.
2760. Marguliès Alfons. Zum Lautwert der Glagolica. JArch XLI
(1928) 87—115, 168—209. В.бр. 2727.
2761. Meyer К. H. Der Wechsel von ё und ja im Codex Suprasli-
ensis. SGRoz II (1927) 193-204.
2762. Me i 11 e t A La critique des texes vieux-slaves et le participe passé
en -M. RESI VIII (1928) 46-50.
2763—6. M(eillet) А. Оцена бр. 2755. BSL XXVII (1927) 147.
2767. Me i lie t A. L'hypothèse d'une influence de la Vulgate sur la
traduction vieux-slave de l'Évangile. RESI VI (1926) 39-41.
Трезвена критика хипотезе проф. Погорелова о утица)'у Вулгате на
словенски превод ,)еван1}ел>а (исп. бр. 1108).
2768. Meillet А. Оцена бр. 1078. BSL XXIV, 2 (1924) 144.
2769. Mel ich J. Néhány megjegyzés a székely írásról (о два слова
у азбуца Секла) MNy XXI (1925) 153.
Два слова н>ихове азбуке сасвим слична глагол>ици; по М. из истог извора.
2770. Mikkola J. Ein altslowenisches Wort in Fredegars Chronik.
JArch XLI (1927 8) 160.
Avtor je ze pred leti, WS. III. 84—87, z veliko verjetnostjo izvajal bav.
Talken iz slov. *Шкгпо, ki je edini kolikor toliko sigurni primer za praslovensko
nemetatezirano tält v nemscini. Temu primeru ie v gornjem clanku pridruzil
povsem nedvomnega: ugotovi, da se izraz Wallucus v Fredegarjevi Kroniki v
dveh rokopisih pise Walduco; v njem ne vidi osobnega imena, marvec stanovski
naziv, kl ga interpretira slededi dux Winedorum t.j. väldyka ( > poznejse vladika).
Sklepanje smatram za popolnoma pravilno: eksistenca praslavenskega tält je za
VI—VII. stol. izkazana po imenih kakor Carnia > Kranj, substituera y zu pravtako.
Obenemjes tem podprto mnenje.daje ob pricetku ozjih in stalnih stikov bav.-slov.
ze eksistirafo tlat (od konca VIII. stol. dalje), ker imamo tält- le pri gornjih dveh
izrazih, pri kateril je starejsa doba ali naravnost izkazana ali pa vsaj razumljiva
(Perschling Je tudi nesigurno, ce paje iz Ыггьткъ, tedaj je sprejeto zgodaj). F. R.
310 Библиография

2771. Михайлов А. В. Оцена бр. 2662. Изв РЯС I (1928) 292—304.

2772. Михайлов А. В. Оцена бр. 1045. Изв XXX (1925) 444—445.
2773. Михайлов А. В. Оцена бр. 1124а. Н. Л. ТуницкЮ. Матер1алы
для исторш жизни и деятельности учениковъ Св. Кирилла и Методы. Вып. I.
Изв XXVI (1921) 243-251.
2774. Младеновъ Ст.; Атанасовъ Т.; Василевъ. учебник-ь
по старобьлгарски езикъ за пети класъ на ср-Бднит-fc училища. Пловдивъ, 1926,
8°, стр. 107.
2774а Mo§in Vladimir. Hipoteza Lamanskoga o hazarskoj misij'i
Sv. Cirila. ]Ф VI (1926—1927) 133-152.
2775. Nitsch Kazimierz. W sprawie „trzeciego è". СбОРЯ Cl
(1928) № 3, 359-360.
2776. Обнорский С. П. „Беглое" Ь в Супрасльской рукописи.
СбОРЯ CI (1928) № 3, 418—422.
2777. OrieHKO 1ван проф. Оповщання ченця Хороброго про
письмена слов'янсью. Текст i додатки. 3 семинара церковно-слов'янсько1 мови
православного богословського вид1лу Варшавського Ушверситету. ВЦбитка
3 журналу 'ЕХя(; кн. III за 1927 р. Варшава 1927.
Текст познате расправе калуфера Храбра, литература о Toj расправи,
o6jaujtt>eH>e по]единих речи за пишчеве Ьаке, напомене о тако званом средн>е-
бугарском правопису Koje нису увек исправно формулисане и напомене о
|'ужнословенском нагласку Koje HeMajy вредности, снимак познатог натписа
993 г., снимци грчких натписа 904 г. и VI—VII в., незграпна табла глагол>ских
и Ьирилских слова, табла знакова на^ених на о. Криту од епохе за 2000 пре
Хр„ табла Jarobeea глагодъских слова напоредо са курсивним грчким, на]'зад
табла мисирских, семитских и грчких слова. Знача] те брошире не излази из
оквира пишчевих наставничких сврха. С. К.
2778. OrieHKO I. I. „Русью" переклади в XepcoHeci в 860 poui.
Отисак из „Юб1лейний 36¡phhk на пошану Д. Батал1я" 1927, 358—378.
Познато сведочанство биографов Св. Константина -Тшрила, да je он
нашао у Херсонесу |еван^ел>е и псалтир писане руским словима, схвата се у
науци различно. Г. Оги]енко се труди да докаже, како Je то био превод
)'еван()е.ъа и псалтира на ондашн>и киевски диалект: он мисли да je у Киеву
било хришЬана Beh у npeoj половини IX в. Мишл>ен>а сам да се такво тума-
чен>е горепоменутог саопштен>а Константинове биографов не може сматрати
као озбилзно. С. К.
2779. Ogijenko I. Wzory pism cyrylickich X—XVII w. w. Seminarjum
Paleolografji cyrylickiej. Studjum Teologji prawoslawnej Uniwersytety Warszaw-
skiego. Warszawa, 1927, str. 144. Odbitka z „'EX»iç" ks. II—III.
2780. OrieHKO 1ван. Костянтин i МефодШ ïx життя та д1яльтсть.
Частина I. Варшава 1927. 324.
2781. OrieHKO 1ван. Костянтин Философ. Спроба характеристики
на ochobí историчних матер1ял|'в. Варшава 1927. 8.
2782. OrieHKO 1ван. Новочасний церковно-слов'янський правопнс.
Варшава 1926. 28.
 Библиографи]'а 311

2783. Оп'енко 1ван. Св. МефодШ у в'язниш. Варшава 1927. 19.

2784. OrieHKO 1ван. Укражська вимова богослужбового тексту
в XVII bíiu. Варшава 1926. 24.
2785—6. Оп'енко 1ван. Велию роковини 827—1927 значшня npaui
святих Костянтина й Мефод1я. Варшава 1927. 8.
2787. Pastrnek Fr. Оцена бр. 2692. SI. VI (1927/8) 493-495.
2788. Pastrnek Fr. Оцена бр. 2662. SI V (1926/7) 162—164.
2789. Pastrnek Fr. О цена бр. 2725. SI V (1926/7) 593-594.
2790. Paul К. Оцена бр. 2682. CMusC XCVII (1923) 200-201.
2791—2. Paul К. Оцена бр. 2683. CMusC XCVIII (1924) 77—81.
2793. Paul К. Оцена бр. 2684. ÍMusC XCIX (1925) 81-89.
2794. Paul К. Оцена бр. 1034 (I део). ÍMF X (1923/24) 159-160.
2795. Paul К. Оцена бр. 1034 (II део). CMF XIII (1926/27) 154-155.
2796. Перетц В. Древн-вйший список славянского толькового Апо
калипсиса. SI II (1923/4) 641—644.
2797. ПеткоВИЬ прота Сава, проф. у Богословии Св. Саве,
О нешачном чишапу црквенослояенскога jesuka у nauioj цркви. Сремски
Карловци, 1926, 3—20 (прешт. из Гласи. Срп. Прав. Патр^арищ'е).
Г. ПетковиЬ брани читан>е црквених текстова Koje се практике у Бо
гословии. Питан>е се тиче, да ли треба читати поставлен или Поставлен
како се то находи у црквеним кн>игама. Г. ПетковиЬ не улази у то, зашто
треба читати онако како он тражи, веЬ само како треба читати. И у кон-
статоважу чиьеница — он има потпуно право. Сва умекшаван>а сугласника о
KojHMa он говори извршила су се у прасловенском ]езику, па су позната и
старословенском и рускоцрквеном. Сем {едне-две шгампарске грешке нисам
запазио нетачности код г-на ПетковиЬа.
Друго je принципско питан>е, Koje додиру|е г. П. на Kpajy свога чланка:
како треба да гласи текст наших црквених кн>ига и како треба уопште та]
текст читати. Наше данашн>е читаное, иако примимо све горн>е напомене г. П
(а (ъих треба примити, jep су умесне), HHje ни српско ни руско, веК руско-српско
(исп. на пр. читан>е jaTa свугде као je и сл.). Kpajtbe je време да се наша
црква позабави и питан>ем око основнога текста црквених кнзига, н>егова
читаша и превода свих црквених кн>ига на српски ]език, да би их и свештеници
добро разумевали. А. Б.
2798. Петровъ А. Древн-вйшая церковно - славянская грамота
1404 г. о карпато-русской территорш. SbFil VIII (1926) 179—184.
2799. Петровъ А. Дополнешя къ стать-в „Древн-вйшая церковно
славянская грамота 1404 г. о карпаторусской территорш". SbFil VIII (1926)
234-239.
2800— 1. Погор-вловъ Валерш проф. Изъ наблюдешй въ
области древне-славянской переводной литературы. Ill Опыт изучешя текста
Саввиной книги. SbFFB V. 46 (1). 1927, 119 стр.
Поре^ен>ем текста Савине кн>иге са другим текстовима )еван^ел>а писац
се труди да докаже да je рукопис „аутограф поправл.ача", што сматрам да
HHje доказано. Али и кад бисмо примили Taj пишчев закл>учак, не бисмо ни
312 Биб.'шографи]'а

пошто могли да се сложимо са н>еговим терпеньем да je поправкам поп Сава

радио почетном X века. Ни палеографска нити ]езичка страна рукописа не
одговара^' пишчевом мишл>ен>у; noKyiuaj пишчев да то докаже прегледом
je3H4KHX особина рукописа ни]'е успео. Тако исто писац HHje доказав да je
оригинал ко)'и je поп Сава поправл>ао био глагол>ски. С. И.
2802. ПогорЪловъ Вал. Употреблеш'е формъ прошедшаго сло-
жнаго въ текст-fe Евангелт. SbFFB III (1925) 217—224. В. бр.
2803. ПОПОВИН П. Оцена бр. 2718. Прил VI (1926) 294-296.
2804. ПоповиЬ П. Оцена бр. 1058а. Прил VI (1926) 294-296.
2805. Р. Оцена бр. 2692. ЛМС 311 (1927)467.
2806. Ryba Bohumil. Mnichovské glagoliticum s vykladem a dopisem
Jos. Dobrovského. LF LV (1928) 255—257.
О одломцима хрватског глаг. рукоп. Минхенске Уиив. Библиотеке.
(Cod. Ms. 4o 874).
2807. РОЗОВЪ В. Оцена бр. 2682. SI III (1924/5) 145—161; 474—486.
2808. РОЗОВЪ Владимир Ъ. Оцена бр. 2683. Si IV (1925/6) 364-370-
2809. РОЗОВЪ Влад. Оцена бр. 2684. SI V (1926/7) 359-365.
2810. Sand bac h Е. Die aksl. Endung -у -§ Im Gen. Sing, bei den
fem. a- bzw. /5- Stämmen. JArch XXXIX (1924) 133-139.
2811. SeliSîev A. Des traits lingustiques communs aux langues
balkaniques : un balkanisme ancien en bulgare. RES1 V (1925) 38—57.
2812. Sievers E. Die altslawischen Verstexte von Kiew und Freising.
(Berichte über die Verhandlungen der Sächsischen Akademie der Wisseuschaften
zu Leipzig. Philologisch-historische Klasse. 76. 1924. 2. Heft.) Leipzig 1925.
В. бр. 2678.
2813. Sievers E. Altslawisch l und ja. Eine sprachgeschichtliche
Untersuchung. (Berichte usw. 77. 1925. 2. Heft.) Leipzig 1925. В. бр. 2678.
2814. Síoñski Stanislaw. O rzekomym wptywie taciriskiej Vulgaty
na starostowiariski przektad ewangelji. SI VI (1927/28) 246—264.
2815. Síoñski S. О rzekomym wptywie taciriskiej Vulgati na staroslo
wiariski przektad ewangelji. STWar 20, 10 и дал>е, Warszawa, 1927 (1928).
2816. Síoñski S. Prefiksy ob/o- i otjo- w jfz. st-butg. i kilka wypadków
t zw. drugorzednej dekompozycji w jçz. n.-butg. SGRoz II (1927) 223—227.
2817. Соболевский А. И. Из истории древнеславяиской письмен
ности. I. К повести о царице Динаре. II. К сказанию о 12 пятницах. III. К слову
о твари. ИзвРяС I (1928) 391—398.
2818. СоболевскМй. А. И. Отзывъ о труд-fe свящ. I. М. Смирнова:
Патерикъ (Aeijiœv Ilveunatucôç) въ древне-славянскомъ перевод*. Серп'евъ
Посадъ 1977. Изв XXIII (1918) 2, 289—295.
2819. Соболевскл'й А. И. Ис Куриловиц-fe. Книги XII малыхъ про-
роковъ съ толковашями въ др. слав, перевод*. Приготовилъ къ печати Н. Л.
Туницюй. Изв XXVI (1921) 240—243).
 Библиограф^а 313

2820. Сперанский M. H. Славянская письменность XI— XIV в. в.

на Синае и в Палестине. Изв ХХХП (1927) 43—118.
Писан се служи подацима о словенским рукописима на CmiajcKoj Гори
и у Палестини као градом за истори)'у односа Jyжниx Словена са овим кра]'евима.
2821—2. Сперанский M. Н. „Корсунское" чудо Козмы и Дамиана.
Изв РЯС I (1928) 358—375.
2823. CîojaHOBHrî Jb. }еа.ан нов текст скраЬене Хамартолове
Кронике и )'едан нов примерак млаЬег летописа прве групе. JO VII (1927—
1928) 1—4.
2824. Thomson A. Nochmals über Ana Rbina. ZS1 Ph V (1929)392-393.
2825. Ulaszyn Henryk. Jgzyk starocerkiewnostowarîski. Zarys gra-
matiky. — Cwiczenia—leksty—slownik. Lwów 1928. XVI 149.
Врло згодна кн^ижица за полоске студенте-почетнике.
2826—7. Vasmer M. Altbulgarisches 2. Abg. Daiyde. ZSIPh V (1928)
134-136.
2828. FlajShans V. Оцена бр. 2682. £бн XXX (1924) 561—562.
2829. FlajShans V. Оцена бр. 1108. ССН XXXII (1926) 141-145.
2830. FlajShans V. Оцена бр. 1058. ССН XXVII (1921) 437-439.
2831. Schwarz G. Wiking — asi. vitçdzb. ZSIPh II (1925) 104-117.
2832. Schnetz J. в. бр. 2655.

VII. Бугарски jesHK.

2833. Бешевлиевъ В. Д-ръ. Къмь прабългарскигЬ надписи. ГСУ
XXIII (1927) 1—20.
2834—5. Bogdan Ivan. Crónica lui Constantin Manasses. Traducere
mediobulgarà-fàcutà pe la 1350. — Text si glosar. Bucuresti 1922. Стр. VIH + 456.
В. бр. 2843.
2836. Weingart M. Оцена бр. 1246. CMF XI (1924/25) 60.
2837. Державинъ H. С. Отв-Ътъ моему рецензенту. Изв XXIII
(1919) 2, 60-73.
2838. Di el S Р. Die Inschrift des Caren Samuel. JArch XLI (1927) 317.
2839. 3 .татарски В. H. НамЬрениятъ въ Албания надписъ съ името
на бъгарския князь Бориса-Михаила. SI II (1923/4) 61 —91.
2840. Ивановъ проф. Йор. Богомилски книги и легенди. София
1925. В.бр. 2871.
2841. ИЛЬИНСКИЙ Г. Оцена бр. 2870. SI VII (1928) 633—635.
2842. Казаровъ П. Български народни названия на растенията.
СпБАк 1925, 1—90.
2843. Cartojan N. Оцена бр. 2834. SI (1924/5) 172.
2844. Константиновъ Н. Родна Тракия. Спомени, речи и статии
в 68 образа. София 1925, стр. 253, 8°. В.бр. 2849.
JyncHocioeeHCKH Филолог 8
314 Библиографи]'а

2845. Кулбакин С. Оцена бр. 1158. J<P III (1922-1923) 155—165.

2846. Кулбакин С. Оцена бр. 1207. JO III (1922—23) 141—143.
2847. Kul'bakin S. M. Du classement des manuscrits dits moyen-
bulgares: manuscrits à й vocalisé en o. RESI III (1923) 221—241.
2847 a. Kul'bakin S. M. Du classement des manuscrits dits moyen-
bulgares; manuscrits à й valant ». RESI IV (1924) 24-52.
2848. Mazon A. Le mode „éventue!" du bulgare. SGRoz II (1927)
185—192.
2849. М(илетичъ) Л. Оцена бр. 2844. МП 11/4 (1926) стр. 146.
2850. Милетичъ Л. Показателнигв м-встоим-бния въ постпознтивна
служба. SGRoz II 115—126.
2851. Милетичъ Л. Седмоградскит* българи т-вхниятъ езикъ (зву-
кове, форми, синтаксисъ etc.). СпБАк XXXIII (1926) 1 183.
2852. Михайлов А. В. Къ вопросу о времени происхождения Учи
тельного Евангелия Константина Болгарского. SI VII (1928/9) 284—297.
2853. Mladenov Stefan. Die erste, von einem Bulgaren geschrie
bene Geschichte des Bulgarischen. Оцена бр. 1242. SI II (1923/4) 404—430.
2854. Младеновъ Ст. Оцена бр. 1183. SI IV (1925/6) 138-142.
2855. Mladenov Stefan. Оцена бр. 2870. ZSlPh V (1928) 246-250.
2856. Младеновъ Ст. Два въпроса изъ старобългарската грамма
тика (1. Употр-вба на сложно минално време съ есмь, 2. Йотацията на е въ
почетъкъ на думи и срички). СпБАк XXXV (1926).
2857. Младенов Ст. Трудове из областьта на българското ези-
кознание (1921—1924) SI III (1925) 758-765.
2858. Младеновъ Ст. Еснафдаш. Б-бл-бжки къмъ българския р-Ьч-
никъ и словопроизводство. СпБАк XX (1921) 183—186.
2859. Младеновъ Ст. Б-бл*жки къмъ словашкия р-вчникъ(съ особен
огледъ на хипотезата за словашко-българско езиково единство). СпБАк XXX
(1925) 29—112. Критика Цоневл>еве хипотезе словачко-бугарске ]езичке за|*ед-
нице у колико je Цонев ту хипотезу образложио речничким паралелама. Писац
има потпуно право обара]уЬи ту хипотезу. В.бр. 2887. С. К.
2860. Младенов С. По вопроса за praeter, ind. act в българския
език. SGRoz II (1927) 205-216.
2861. Младенов Ст. Вероятни и мними остатъци от езика на
Аспаруховите българи. ГСУ XVII (1920-1921) 201—288.
2862. Pastrnek Fr. Оцена бр. 2883. SI III (1924 5) 141—144.
2863. Páta Jos. Оцена бр. 1184. LF 55 (1928) 274—276.
2864. Páta JOS. Оцена бр. 1213. LF LI (1924) 56—58.
2865. Páta Jos. Оцена бр. 2874. SI VII (1928/29) 439.
2866. Пиронковъ А. Д. Уплтване по най-новия официаленъ бъл-
гарски правописъ VI изд. Пловдивъ. 1926. стр. 64, 16°.
2867. Погор-Ьловъ В. А. Даниловиятъ четиреезичникъ. СБн XVII
11 (1925) 1-46.
 Библиографи]а 315

2868. Погор'Ьлов Валерий. Опис на старите печатани български

книги (1802—1877 г.) София 1923. Стр. VI + 796.
2869. Pogorëlov V. Оцена бр. 1246. ZSIPh 11 (1925) 281-293.
2870. Попруженко M. Г. Синодик царя Бориса. Издание Болгар
ской Академии Наук. София 1928 г., CLXXIX+96. стр. В. бр. 2841, 2855.
2871. Попруженко М. Оцена бр. 2840* SI IV (1925/6) 818—823.
2872. Райнов Ник. Орнаментъ и буква в славяанскигЬ рлкописи
на Народната Библиотека въ Пловдивъ. Издание на Библиотеката. София,
1925,8°, стр. LXXV+185 + V. Приложения (фототипии снимки I—XXXVII).
Цена 400 лева. В. бр. 2879.
2873. Правописенъ речник на българския книжовенъ езикъ. Второ офи-
циално изд. София, 1926, стр. 118, 8°.
2874. Родна реч (1927). В. бр. 2865.
2875. Селищевъ А. Къ изучешю старопечатных ь болгарскихъ книгъ.
SI V (1926/7) 250 - 266.
2876. SkOK Р. Оцена бр. 1247. SI IV (1925/6), 128-138, 325-346.
2877. Соболевски А. И. Оцена бр. 1176. Изв XXIX (1924) 394.
2878. Сперанский М. Оцена бр. 1246. SI IV (1925/6) 816-818.
2879. Сперанский М. Оцена бр. 2872. SI VI (1927/8) 182—183.
2880. СТОИЛОВЪ АНТОН П. Български, аромънски и албански фол-
клоръ. Сбн XXXVI (1926) 1-344 + XV.
2881. СТОИЛОВ А. П. Редукция на гласнигв звукове о, е, о въ за-
ровско-височкия говоръ. SI III (1925 ) 598—600.
2882. Стоиловъ А. П. Ламит* и змейовет-в въ народната поезия.
СпБАк XXII 175—207.
2883. Теодоров-Балан А. Към тъй наречените панонски жития.
ГСУ XIX (1923) 1-31. В. бр. 2862.
2884. Томовъ Тома Ст. Езикь и стилъ въ „Лэгэндата на в*ко-
вегв". ГСУ XXIV (1928) 1—228.
2885. Vas mer M. Zu den slav. Ortsnamen in Griechenland. SORoz
II (1927; 153—158.
2886. Хаци-Васил>евиЬ Др. Job. Бугарски зборник писан у ма-
настиру Сланцима почетком XIX века. Спом XLIX (1910) 153—170.
2887. Hujer Oldfich. Оцена бр. 2859. LF LUI (1926) 389-390.
2888. ЦоНбВЪ Б. Общи принципи на езикознанието съ огледъ на
българский езикъ. ГСУ XXIII (1927) 1-80.
2889. Цоневъ Б. Правописенъ речникъ на българския книжовенъ
езикъ. Отзиви. София, 1925, стр. 59. 16°.
2890. Schacht Josef. Zwei Veröffentlichungen zum türkisch-bulga
rischen. Fürstenliste. ZSIPh II (1925) 268-274. Nachtrag 579.
2891 —2. Шишмановъ Ив. Д. Априловиятъ сборникъ отъ българ
ски народни п-всни въ архивата на Раковски. СпБАк XVIII (1919) 1 — 17.
8*
316 Библиографи]'а

VIH. Биографов, аутобиографще, некролози и сл.

2893. Батитор Маре.

2893а. Urlid Sime. Neáto о podrijetlu Mare Battitorra, priredivaca
prvoga izdaiía Cubranoviceve Jedupke. Grada X (1927) 110 -118.
2894. БелиЬ Александар. в. бр. 2910а.
2895. БелиЬ Александар. в. бр. 29106.
2896. БелиЬ Александар. в. бр. 2944а и 2965а.
2897. БелиЬ Александар. в. бр. 2945а.
2898. БелиЬ Александар. в. бр. 2964а.
2899. Bidlo J. В. бр. 2925а.
2900. Bidlo J. В. бр. 2934а.
2901. Бодуен де Куртене.
2901а. Nahtigal Rajko. Baudouin de Courtenay. SIBL 1, стр. 27.
Л>убл>ана 1925.
2902. Bozitkovic Juraj. в. бр. 2932а.
2903. Bosanac Stjepan. в. бр. 2909а.
2904. Bosanac Stjepan. в. бр. 2911а.
2905. Váíny- V. В. бр. 2916а.
2906. Вондрак Вацлав.
2906а. J. А. К. Професор В. Вондрак (читула). СКГл XVI (1925) 240-
29066. К. Ст. Оцена бр. 2906д. J<t> VI (1926—1927) 273.
2906 В. Kurz Josef. Оцена бр. 2906д. Nase vëda IX, 1—2, 1927, 36—38.
2906г. Ляпунов Б. М. Вацлав Вондрак и его научная д-ьятельность.
Изв XXXII (1927) 243—275.
Неколико кратких података о животу поко]ног чешког слависте и оцена
главних резултата н>еговог научног рада. Поводом те оцене Aajy се понеке
интересантне напомене о различним питан>има Koja су била предмет Вондра-
кових радова.
2906 д. No h a M. Dílo Václava Vondráka. ÍMM L (1926) 1-84.
2906^. Noha M. Václav Vondrák. Некролог. ÍMusC XCIX(1925) 286—287.
2907. Врховац Радиво]е. в. бр. 2928а.
2908. Gavazzi Milovan. в. бр. 2921а.
2909. Голик Jy^Mje.
2909а. Bosanac Dr. Stjepan. f Dr Julije Goltk. NVJ. XXXIII
(1925) 174—175.
2910. ДаничиЪ Ъура.
2910а. Б. А. Из записника Друштва Српске Словесности. }Ф V (1925—
1926) 218—221.
29106. M3BeuiTaj оДаиичиНево) прослави. Глас XXXIV (1925) 259—265.
 Библиограф^а 317

2910в. Прослава стогодишн>ице од роЬен>а Ъуре Даничипа:

а) Свечани скуп Српске Крал>евске Академ^'е 17 октобра 1925 године.
121—123.
б) Говор председника г. Д-ра J. ЦвфЬа. 123—134.
в) Из]'ава делегата у име установа позватих на прославу. 134—151.
г) Говор секретара Академф г. Д-ра А. БелиНа о животу и раду Ъуре
ДаничиЬа. 151—203.
д) Говор Академика г. Д-ра Томе МаретиЬа о кн>ижевном раду Дани-
чиЬеву у Jyroc^aBeHCKOj Академии. 203—234.
Глас XXXIV (1925).
2910г. Proslava stogodisnjice rodenja Dure Danicica u Beogradu
18. i 19. oktobra 1925. LjJAk 39 (1924-1925) 219-243.
2910д. ПопадиЬ Добрица У. Оцена бр. 1320и. КС I (1925)
271^272.
2910^. Radojiid Nikola Dr. OueHa6p.l320H.JNj VI(1922)476—477.
2910e. Цви]иЬ Др. JOBaH. Стогодишн>ица Ъуре ДаничиЬа. СКГл
XVI (1925) 336-341.
2910 Ж. MajKaHOBHtï В. Оцена бр. 1320и. СКГл XIV (1925) 551—552.
2911. ДивковиЪ Мирно.
2911а. Bosanac Dr. Stjepan. Mirko Divkovic.NVj XXXII (1924) 5-9.
2912. Добровски Jose«».
2912а. Lehr-Spíawiñski. Stulecie smierci Dobrowskiego. RuchSf
II (1929) 1-8.
29126. Novák Arne. Оцена бр. 1323a. CCH XXXII (1926) 396-404.
2912b. Ryba Bohumil. Mnichovské glagoliti'cum s vykladem a do-
pisem Jos. Dobrovského. LF LV (1928) 255-257.
2913. Dukat Vladoje. в. бр. 2938a.
2914. Dukat Vladoje. в. бр. 2973a.
2915. Еремин С. А. В. бр. 2971а.
2916. Зубати Joseo.
2916а. Vázny V. Profesor Jozef Zubaty. SI. Pohl' XLI 244-245.
29166. Kurz Josef. Soupis prací J. Zubatého z 1. 1884—1925. Mv$jmx
(1926) 478-496v
2916b. Skultety Jos. Profesor Jozef Zubaty. Sl Pohl' XLI (1925)
241—244.
2917. ИвековиЬ Франциско.
2917a. Music" Dr. A. Uspomeni dra Franciska Ivekovica. LjJAk 38
(1924) 63-76.
2918. Ильинсюй Г. А. В. бр. 2978a.
2919. Inhof Bartol. в. бр. 2923а.
2920. J. А. К. В. бр. 2906а.
2921. Janríi Ватрослав.
318 Библиография

2921а. Gavazzi Dr. Milovan. Vatroslav Jagic. Некролог. NVJ

XXXII (1924) 53-56.
29216. J agid Vatroslav. Некролог ССн XXX (1924) 189.
2921в. Mu rko M. Vatroslav Jagic. Neue österreichische Biographie.
Erste Abteilung. IV В. 141—155, Wien 1927.
2921г. Mur ko M. Na grobu V. Jagica. LJJAk 38 (1924) 107-109.
2921Д. Hysek Mil. Za Vatroslavem Jagicem. Nase Doba XXXI (1924).
2921^. Hujer Oldfich. Некролог В. Jamba. LF L (1923) 277-279.
2922. Janifc В. в. 6p. 2958a.
2923. JeyieHxfc JyjmjaH.
2923a. Inhof Bartol. Dr. fra Julijan Jelenié. Bio-bibliografija franje-
vaca Bosne Srebrenicke. NVj XXXIV (1926) 248-251.
2924. JepoHHM Свети.
2924a. Niedermann Max. Le lieu de naissance de Saint Jérôme.
J4> V (1925—1926) 226—229.
2925. 1иречек Константин.
2925a. Bidlo Jar. Konstantin Jirecek.CMM (1919-20) XLIII-IV 1-13.
29256. Kadlec Karel. Konstantin Jirecek CÍH XXIV (1918) 1-12.
2926. Kadlec Karel. в. бр. 29256.
2927. Kadlec Karel. в. бр. 29456.
2928. Kapaun*; СтеФановиЬ Вук.
2928а. Врховац Радиво]е. Оцена бр. 1376л. СКГл XII (1924)
61-64.
29286. Stojanovic" Lj. Vuk i Njegos. НЕ IX (1924) 149—153.
2929—30. Карский Е. Ф. В. бр. 2949а.
2931. КиЬовиЬ М. В. бр. 2974а.
2932. КнежевиЬ Петар.
2932а. Boáitkovic Juraj fra dr. Zivot i rad fra Petra Knezevica.
Grada X (1927) 149—162.
2933. Kolarií R. В. бр. 2948a.
2934. НрижаниЬ Jypnj.
2934a. Bidlo J. Оцена бр. 1391a. ÍÍH XXV (1919) 127—131.
2935. Ну/ьбанин Стеван M.
2935a. Биографи]а Д-ра Стевана M. Кул>бакина. Глас XXXV
(1926) 240-243.
2936. Кулбакин С. в. бр. 29066.
2937. Кулбакин С. в. бр. 29786.
2938. Курелац Фран.
2938а. Dukat Vladoje. Prilozi za biografiju Frana Kurelca. Grada
X (1927) 173-182.
2939. Kurz Josef, в. öp. 290бв.
 Библиографи]'а 319

2940. Kurz Josef, в. бр. 29166.

2941. Leger Louis.
2941a. Mâchai J. Louis Leger. CMusC XCVll (1922) 89-93.
2942. Lehr-Splawiriski. в.бр. 2912a.
2943. Ляпунов Б. M. в.бр. 2906 г.
2944. /loe JaH.
2944a. БелиЬ А. Два пол>ска JyöMeja. JaH Розвадовски, JaH Лос. }Ф
VI (1926-1927) 221-224.
2945. МажураниЪ Владимир.
2945а. Б. А. Д-р Владимир МажураниЬ. Некролог. JO VI (1926-
1927) 224.
29456. Kadlec Karel. Vladimir Mazuranic. Nekrolog. SI VII (1928/29)
185—187.
2946. Mâchai J. в.бр. 2941a.
2947. МинлошиЬ Франц.
2947a. KolariC R. Fr. Miklosic. Cas XXI (1926) стр. 1-23.
29476. Nachtigal RajkO. Franc Mikloälc. LjZ XLVI (1936) 561-572.
2948. Михайлов А. В.
2948a. Карский E. Ф. А. В. Михайлов. Некролог. ИзвРЯС I (1928)
250-254.
2949. Murko M. в.бр. 2921 в.
2950. Murko M. в.бр. 2921 г.
2951. Murko M. В.бр. 2980а.
2952. МусиЪ Август.
2952а. Биографи|а Д-ра Августа МусиЬа. Глас XXXIV (1925) 296-299.
2953. Music" А. В.бр. 2917а.
2954. Nachtigall Rajko. в.бр. 2901 а.
2955. Niedermann Мах. в.бр. 2924а.
2956. Нахтигал PajKO.
2956а. RamovS F. Prof. Rajko Nahtigal. CJKZ (1927) 242-245.
2957. Novák Arne. в.бр. 29126.
3958. НоваковиЬ CTOjaH.
2958а. Jarnh Д-р В. CrojaH НоваковиЬ по преписци са мном од
год. 1867-1891. ГодНЧ XXXV (1923) 256-312.
2959. No h a M. В.бр. 290бд.
2960. Noha M. в.бр. 2906^.
2961. ПопадиЬ Добрица. в.бр. 2910д.
2962. Radojiid Nikola, в.бр. 2910!>
2963. Ран>ина Динко.
2963а. Urlid Sime. Nekoliko priloga biografiji Dinka Rariine. Grada
X (1927) 101—105.
320 Библиографи]'а

2964. Решетар Милан.

2964а. БелиЬ А. Милан Решетар. НЕСт III 762.
2965. Розвадовски JaH.
2965а. БелиЬ А. Два пол>ска jyöiweja. JaH Розвадовски, JaH Лос.
JO VI (1926—1927) 221-224.
2966. Ryba Bohumil. в.бр. 2912в.
2967. CîojaHOBHfc УЬубомир.
2967a. Биографи|а Л>убомира Сто]'ановиЬа. Глас XXXII (1923) 152—166.
2968. Stojanovic" Ljub. в.бр. 29286.
2969. Urlic" Sime, в.бр. 2893а.
2970. Urlic" Sime. В.бр. 2963а.
2971. Фортунатов Ф. Ф.
2971а. Еремин С. А. Архив акад. Ф. Ф. Фортунатова. ИзвРЯС I
(1928) 245-249.
2972. Francev V. А. В.бр. 2983а.
2973 ХабделиЬ Jypnj.
2973а. Dukat Vladoje. о Jurju Habdelicu. NVj XXXII (1924)
124—128.
2974. ХауиЪ JoeaH.
2974a. КиЬовиЬ M. JoeaH ХауиЬ као матичар. КС IV (1928)
28—39.
2975. Hysek Mil. в. бр. 2921г.
2976. Hysek Mil. В. бр. 2946а.
2977. Hostovsky Josef, в. бр. 29836.
2978. Храбръ Чръноризьць.
2978а. Ильинсм'й Г. А. Кто былъ черноризецъ Храбръ. ВизОбозр
III (1917) 151-156. В. бр. 29786.
29786. К. С. Оцена бр. 2978а. JФ V (1925-1926) 314.
2979. Hujer Oldfich. в. бр. 292lt>
2980. U,BMjHT4 JoeaH.
2980а. Murko M. Jovan Cvijic. Некролог. SI VI (1927/8) 570-572.
2981. LLBHjHfc JoeaH. в. бр. 2910e.
2982. Ча^ановиЬ В. В. бр. 29Юж.
2983. ШаФарик Павле ]осиф.
2983а. Francev V. A. Korespondence Pavía Josefa Safafíka. 1. Vzá-
jemná dopisy P. J Safarika u ruskymi ucena (1825—1861). Cást I. Vydal. — Ná-
kladem ¿eské akademie vëd a uméní 1927 ve Sbírce pramenû k poznání literárního
zivota V ¿echách, na Moravé a ve Slezsku. Str. LXXXV1I + 480.
29836. Hostovsky Josef. Оцена бр. 2983a. SI Pf XIX (1927) 461-463.
2984. èkultety Jos. В. бр. 2916г.
 Библиография 321

IX. Речници.

2985. Б(елиЬ) А. Ластовечки j-език. JO V (1925—26) 194. Прилог

та]ним ]'езицима према „Речнику од три ]'езика, кн>ига II. Београд, 1875. од
Ъор^а М. Пул>евскога".
2986. Бобчевъ С. С. Единъ хърватски правно-исторически р-вчникъ.
СпБАк XXXVII (1928) 114-131.
О речнику Владимира МажураниЬа.
2987. ГрчиЬ JOBaH. Речник страних речи. В. бр. 2997.
2988. Dajiíid-Sobra. Srbsko - chorvatsko - cesky slovník. Sestavili
Dusan Dajicié, vicekonsul království S.H.S. v Praze a Frantisek Sobra,
profesor gymnasia v Benesovë. — J. Otto, Praha, 1926. Cena 100 kc.
В. бр. 2992.
2989. Дурново H. H. Грамматический словарь. (Грамматические и
лингвистические термины). Издательство Л. Д. Френкель. Москва—Петроград
(1924). 154=77с. В. бр. 2993.
2990. ЪисаловиЬ Др. Веселии и Милер JaKOB. Речник
српског и немачког ]'езика с обзиром на фразеологи]'у и на српски нагласак
II део. Немачко-Српски Речник. Нови Сад 1924. Штампари)'а Пилишер и Ста-
нишиЬ. 12°, стр. 844 + 4 стране Упутстава.
2991. ЪорЪевиЬ Тих. Р. Оцена бр. 3000. Прил VII (1927)
246-249.
2992. Колман Отокар. Оцена бр. 2988 Прил VII (1927) 294—303.
2993. Кулбакин С. Оцена бр. 2989. JO IV (1924) 237-239.
2994. Lavrov P. A. Le lexique du vieux stave. RES1 VU (1927)
199—216.
2995. MaretiC" T. Rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Na svijet
izdaje Jugoslavenska Akademija znanosti i umjetnosti. Obraduje —. Svezak 43.
1 Desetoga Dijela. Planda—Podirak. U Zagrebu 1928. Вел. 8°. 240.
2996. Páta Jos. Оцена бр. 3002. SI VI (1927/8) 598—599.
2997. ПавловиЬ Миливо]. Оцена бр. 2987. ГлПД III (1923)
37—40.
2998. ПогорЪловъ В. А. Даниловиятъ четиреезичникъ. СБА XVII
(1925) 1—48.
2999. Premrou Mir. Trojezicni recnik Gregorija Vidali. JO IV (1924)
187-189.
3000— 1. Илустровани Пол>опривредни Речник. Издание Српског Пол>о-
привредног Друштва. Уредник Др. TanacHj'e Митровий, доцент Универзитета.
Свеска 1. А и Б. Београд 1927, 8°, стр. 109, В. бр. 2991.
3002—3. Sak Vladislav. Cesko-bulharsky slovník. Чехско-български
р-вчникъ. В. бр. 2996.
322 Библиографф

X. Je3H4KH библиографски прегледи, библиографиде

филолошких радова и др.

3004. Barbulesku J. Slavistika v Rumunsku. SIPf XX (1928) 241—248.

3005. Berneker E. Neue slavistische Zeitschriften. JArch XXXVHI
(1923) 261—275. О часописима: RESI, SI, SbFFB.
3006. Burian V. Ucená práce u Slovincü v r. 1927. Br II (1928)487-488.
3007. Weingart MiloS. První mezinárodní sjezd jazykozpvtcû ané-
které zïvé otáky soucasného jazykozpytu. Br II (1928) 472—482.
3008. Weingart Dr. MiloS. Sto knih slavistovych. Bibliograficko-
informacní pfehled o dnesním stavu slavistiky. MIadym slavistüm napsal V
Bratislava 1924. Стр. 51, 8o. В. бр. 3041. 3051.
3009. Weingart Dr. MiloS. o podstatê slovanské filologie. SbFFB
II, 26 (9). V Bratislava 1924. Стр. 589 -607, 8°. В. бр. 3042. 3053.
3010—11. Güntert Hermann. Grundfragen der Sprachwissenschaft
(Збирка „Wissenschaft u. Bildung" св. 210). Leipzig, 1925, Стр. 141. В. бр. 3037.
3012. Друштво за српски je3HK и кн>ижевност. ГлПД I (1921) 187.
Извешта] о предаваема у 1920—1921 г.
3013. Ду рново Н. Общее и славянское языковедение в России с
1914 по 1925 год. }Ф V (1925-1926) 240-297.
3014. Дурново Николай. Введение в историю русского языка.
Часть I Brno 1927. XXXII + 266.
3015. Eisenmann Louis. Slavonic Studies in France. SIR I (1922)
295-305.
3016. Из Be Ш Taj 0 раду Академи]-е у 1926 год.: Глас XXXV (1927)
148-167.
3017. 143BemTaj о раду Акаделнн'е у 1927 години. Глас XXXVI (1927)
93—111. (Рад Лексикографског Одсека 104—105.).
3018. Jagic Vatroslav. A Survey of slavistic Studies. SIR I (1922)
40-58.
3019. J agi <f Vatroslav. Slavistic Studies: an Addendum. SIR I
(1923) 523—524.
3020. JOCOV B. Pfehled bulharské vëdecké práce za rok 1927. Br II
(1928) 489-490.
3021. Карский Е. Ф. Очерк научной разработки русского языка
в пределах СССР. СбОРЯ Т CI Л': 1. Ленинград 1926, стр. 103.
3022. Karskij Е. Die kyrillische Paläographie 1913—1926. ZSIPh III
(1926) 447—452.
3023. Kerner Robert J. Slavonic Studies in America. SIR III (1924)
243—258.
3024. Колман Отокар. Оцена бр. 3034. Прил V (1925) 251—252.
3025. Кул>бакин Ст. Библиографи]а JaniheBHX радова од 1907 год.
JO Iii (1922-1923) 102-111.
 Библиографи)а 323

3026. Luther A. Slawische und baltische Philogie. Bibliographie der

wissenschaftlichen Literatur Deutschlands der Jahre 1922 und 1923. I (1924)
135—138.
3027. Мазон А. Институт Словенских HayKâ у Паризу („ L'Institut
d'Études Slaves"). НЕ XII (1925) 249-252.
3028. Mazon André. Le patrimoine commun des études slaves: leçon
d'ouverture du cours de langues et littératures slaves au Collège de France.
RES1 IV (1924) 113—172.
3029. Маркович Василисе. Православно монаштво и манастири
у средеьевэковно)' Србф. Сремски Карловци 1920. Стр. IV + 158. В. бр. 3044.
3030. Maurer F. Zur Bibliographie der idg. Wortstellung. WS IX (1926)
195—196. Исп. бр. 3055.
3031. Младеновь Ст. Приноси къмъ българското езикознание
презъ 1925. и 1926. г.
3032. Mladenov St. Die bulgarische Sprachwissenschaft 1914—1924.
Teil I. ZSlPh I (1925) 506—521.
3033. Mladenov St. Die bulgarische Sprachwissenschaft 1914—1924.
Teil II. ZSlPh III (1926) 184-201.
3034. Mur ko M. Dobrozdání o návrhu Rukovëti slovanské filologie.
Véstnik Ceské Akademie 1925, 5—6, 58—65 (засебни отисак стр. 1—8), 8° В.
бр. 3024. 3043.
3035. НазаревскМй А. А. Новые трудя по описашю рукописныхъ
собратй Kieea. Отзыввъ о книгахъ А. Лебедева и С. Щегловой. Изв XXVI
(1921) 277-288.
3036. No h a M. Die cechische Sprachwissenschaft 1944—1927. T. 1.
ZSlPh V (1928) 200-215.
3037—8. Oberpfalcer F. Оцена бр. 3010— il. LF LIV (1927) 51—55.
3039—40. Pastmek F. A bibliographical Appreciatisu of Vatroslav
Jagic. SIR II (1923) 213-224.
3041. ПОПОВИЬ Павле. Оцена бр. 3008. Прил V (1925) 253—259.
3042. ПОПОВИЬ Павле. Оцена бр. 3009. Прил V (1925) 253-259.
3043. ПОПОВИЬ Павле. Оцена бр. 3034. Прил V (1925) 253—259.
3044. Розовъ Владимир. Оцена бр. 3029. SI III (1924/5) 505-521.
3045. Skok P. Les Travaux serbo-croates et Slovènes de Linguistique
Romane. (1913-1925) Rev. Lingui. Romane II (1926) 263—270.
3046. Сперансюй M. H. Къ исторм взаимоотношешй русской и
юго-славянскихъ литературъ (PyccKie памятники письменоити на юге славян
ства). Изв XXIV (1921) 143-206.
3047. Stojanovic" Ljub. Srbi stampari u Rumuniji. NE IX 15 (1924)
475—477.
3948. Tesnière Lucien. L'Institut de Langues et Littératures slaves
de la Faculté des Lettres de l'Université de Strassbourg. Bull. Fac. Lett, de
Strassbourg IV (1925) стр. 4.
324 Библиографи]'а

3048а. Указатель авторов и их статей, напечатаных въ Известиях

ОРяС за все время существовали этога издания г. 1896 по 1927 г. тт. I—ХХХИ
Ленинград 1928.
Врло корисна библиограф^'а досадашн>их кн>ига Известна. Отада починку
Извесшща излазити у HOBOj cepnjn, под називом: Академия Наук Союза Со
ветских Републик. Известия по русскому языку и словесности. Засада су
изашле две кн>иге Koje чине Том 1 (Ленинград 1928).
3049. Vasmer M. Оцена бр. 3056. ZSlPh V (1928) 235—238.
3050. Fünfundzwanzig Jahre Slavistik an der deutschen Universität
in Prag (1903—1928). Eine Denkschrift.
3051. Ch. V. Оцена бр. 3008. бСН XXXI (1925) 647-648.
3052. Хаци ВасшъевиЬ Job. Dr. Просветне и политичке при
лике у ]'ужним српским областима у XIX в. (До српско турских ратова 1876—78).
Београд 1928. (Задужбина Ленке Белинице кн>. 3; Друштво Св. Саве кн>. 37)
1-457 + XVI.
3053. Havránek Boh. Оцена бр. 3009. JO IV (1924)216-219.
3054. H у se k Mil. Soupis prací prof. Jana Máchala. Sb Mách (1925)
XXIX-XL.
3055. Schwentner E. Bibliographie der idg. Wortstellung 1823 bis
1923 WS IX (1926) 194-195. Исп. бр. 3030.
3056. Schmidt H. F. und Trautmann. R. Wesen und Aufgaben der
deutschen Slavistik. Leipzig 1927. В. бр. 3049.
3057. Щеглова С. Описаше рукописей Ю'евскаго Художественно-
Промышленнаго и Научнаго Музея имени Государя Императора Николая Але
ксандровича. Изв. XXII 2 (1517) 143—191.

XI. Везе са пограничним ]езицима.

3058. Balota Ant. В. J. Reci slovenskog porekla i rumunska naza-

lizacija. Bukarest 1925. 55 стр. 8o.
Београтска дисертаци)'а; о румунским рефлексима стслов. ç и е; писац
покушава об]аснити н>ихову дво]ност интерном рум. еволуци]'ом типа funte,
fîntîna: fonte-, fontana.
3059. Bärbulescu J. Na§terea individualitàtii limbü romane §i ele-
mentul Slav. ASiF XXXIII (1926) 1—8, 81-92, 161-177.
3059a. Барбулеску Или]а. О знача)'у румунске филологи]е за
проучаваже српског ]'езика и кьижевности. Глас СХХ1 (1926) 91—108.
30596. БариЬ X. Оцена бр. 3062. АА 392-402.
3060. Weigand G. Das Suffix -ul in den Balkansprachen. BArch II
(1926) 147-166.
Pa3pai>yje CBOje рашн'е погледе (Jb. Lpz. XII, ПО ид.) да ul у именима (као
Радул) HHje члан, пошто у румунском )'езику имена лица нема|у члана; има у
рум. имена на ул преузетих из српскога ; ul = лат. ulus.
 Библиографий 325

3061. С api dan Th. Elemental slav în dialectul aromân. ARom

MSL III 114 св.
3062. Capidan Th. Raporturile lingvistice slavo-române. I. Influente
romana asupra limbei bulgare. DR III (1924) 129—238.
3063. Mazon A. D'une formation verbale slave d'origine gréco-turque
MVen (1925)265-273:
О глаголима на -исаши.
3064. Pascu Q. Rumänische Elemente in den Balkansprachen. BARom
1924. Sv 11/9 (1924) 112.8°.
Некритично. Не регистру|е цео материал прикупл>ен у специалним радо-
вима. В. бр. 3059а.
3065. Skok Peter. Zur Chronologie der Palatal isierung von с g qu
gu vor e i y i im Balkanlatein. ZromPh 1925. 385—410.
3066. Skok P. Fremde Deklinationen in slavischen Lehnwörtern. ZSlPh
II (1925) 391-400.
3067. Fra enkel E. Zur griechischen, baltoslavischen und albanischen
Grammatik und Wortkunde StrFest (1924) 86-92.
У 5 одл. (26—28) указу1е на jeflHy паралелу измеНу грч. и живих балк.
]езика. Употреба грч. <ЬсреХе, ötpeXov у „KojHe" потсеЬа на сличне процесе код
помоЬних глагола: буг. -Ste за образование футура, арб. do (за сва лица и
öpojeee).
3068. Sch warz Е. Die Übernahme des asi. -ika in den Flussnamen
Österreichs. JArch XL (1926) 315- 317.
 Све рукописе вала слати проф. А. БелиЬу, Београд, Франкопанова 28а
или |едном од сталних сарадника, са ознаком да je за Jy»CH. Филолог.

^жнословенски Филолог излази засада два пута годишн>е у свескама

од 10—16 штампаних табака или у ]едно] кн>изи од 16—25 штампаних табака.
Годишн>а je претплата 100 дин. како за Кралевину JyroaiaBHj'y тако и за
иностранство. Старее године (од 4 св.) — 100 дин.; свеске II и VII юьиге
засебно (т. j. Il 1—2, VII 1—2 и II 3—4, VII 3-4), свака по — 50 дин. Од прве
кн>иге остао je мали 6poj егземплара и може се добити само када се купе
све досадашн>е кн>иге (I—VII).
Претплата се шале или редакции, Франкопанова ул. бр. 28а, или кн>и-
жарима: Геци Кону, С. Б. Цви)"ановиКу и Ф. Баху у Београду.
Главно стовариште кьига Jyжнocлoвeнcкoг Филолога: кн>ижарница Геце
Кона у Београду.
9