Anna's Reviews > Bivirgata

Teško je bilo čitati "Bivirgatu". Teško i mučno. I ne, pod tim ne mislim na obimnost ove knjige, već na njen sadržaj. Na poruku koju na kraju izvučemo, na lekcije koje naučimo.

Ako i vi, kao ja, u nastavku "Profajlera" očekujete novi sajber zločin, novu akciju, psihološku analizu zločinca, moram vam reći razočaraćete se. Ima toga, nije da nema, ali u zanemarljivoj količini, toliko maloj da je i naslov knjige mogao da bude drugačiji.
"Bivirgata" je naziv igrice koji igraju deca i postaju zavisni od nje, izvršavajući zadatke koje im Kraljica zmija zadaje, a koji nisu nimalo naivni. Zločin se naravno rešava uz pomoć profajlera Marine, jako brzo i to je ono što mi se manje dopalo.

Ostatak priče su lekcije iz psihologije, detaljne, produbljene i uz definicije. I moram priznati da mi je, čak kao ljubitelju psihologije, to bilo malo naporno, a bilo je i trenutaka dosade. Zbog toga mislim da je knjiga mogla imati bar jedno 200 stranica manje. Razvodnjavanje i rasplinjavanje je doprinelo samo obimnosti, po meni ne i kvalitetu.

Ovde je akcenat na jako bitnoj temi, na psihološkoj obradi narcisoidnog poremećaja ličnosti, tako da bude jasan i laicima za psihologiju.
Ponoviću, jako mi je bilo mučno i teško čitati o Marininom i Arsenijevom odnosu, toliko teško da mi je došlo da vrištim, bacim knjigu i ne završim je. I kao što sam u nekim utiscima, čini mi se na Goodreads-u pročitala, od 700 strana Arsenije me na 699 nervirao. Ideali hakera R iz prvog dela srušili su se kao kula od karata, a on mi je tako omražen!
U ovom delu, ne mogu da nastavim da se divim onoj Marini iz prvog dela, jer ovde nije to ona. Ovde upoznajemo zaljubljenu, sludjenu od ljubavi Marinu, onu koja u svojoj 30.godini veruje u nemoguće, nesvesnu realnosti, izgubljenu u svojim odlukama, doživljajima, životu. I shvatate da posledice psihičkog i emotivnog zlostavljanja mogu biti fatalne.

Ovoga puta od mene 3.5🌟, uz snažnu poruku da su dela, a ne reči, pokazatelj poštovanja i ljubavi prema vama.