Tanja's Reviews > Bivirgata

Ni jednog trenutka ne sumnjajući u Tamarinu dobru nameru da ovaj roman bude neka vrsta edukativnog štiva o psihičkim poremećajima koje opisuje, kao psiholog osećam potrebu da čitaoce, naročito mlade, upozorim da je način na koji se ova tema tretira (ponekad čak i u delima mnogo veštijih i iskusnijih autora) - prilično pojednostavljen, na momente i banalan.
O književnim dometima, koji su takođe diskutabilni, ne bih da se izjašnjavam, dok sa druge strane smatram važnom poruku da bilo šta što ima veze sa mentalnim zdravljem ne bi trebalo, niti smelo, uobličavati i javno iznositi ovako neargumentovano, nestručno i potkrepljeno usputnim kvazinaučnim referencama.
Psihologija je ozbiljna, egzaktna nauka u kojoj se do saznanja dolazi putem opsežnih i metodološki preciznih istraživanja, a koja zahtevaju mnogo znanja, vremena i uloženog truda; ovaj i njemu slični romani kod publike, naročito mlađeg uzrasta ili, pak, one "nepsihološke", mogu da stvore sliku o psihologiji kao o nečemu čime svako ko se za nju zanima, istražuje je po internetu i pročita nekoliko naučno-popularnih knjiga - može i da se bavi. I sama glavna junakinja je tako portretisana, zapravo, "sklepana" od segmenata laičke predstave o (uspešnim) psiholozima.
Teza da "nasilje svakome može da se desi" je na mestu, međutim, ovaj roman to ne govori na ubedljiv način, niti je ubedljiv deo priče o pobedi i izlasku iz nasilnog odnosa. A kad je nešto neubedljivo, onda nije ni edukativno.
Još jedan problem kod "psiholoških trilera" (navodnici su namerni) jeste linearno prikazivanje uzročno-posledične veze između određene traume i njene posledice u vidu psihičkih smetnji ili poremećaja. Način na koji neko oboli, tj. uzrok smetnji je u realnom životu mnogo, mnogo složeniji nego što se to obično opisuje u fikciji. Što je autor sa time upoznatiji, to će predanije i temeljnije raditi na zapletu, a svojim likovima udahnuti mnogo više dimenzija, karakteristika, osobina, motiva, ciljeva, namera, pa će oni samim tim biti uverljiviji čitaocima, koji će tako sa njima moći da se identifikuju i kroz to poistovećivanje nešto i sami prožive i nauče.
Nadam se da će Tamara još dugo biti na našoj književnoj sceni, a to će sigurno ostvariti ukoliko tekstove poput ovog mog shvati kao dobronamernu i konstruktivnu kritiku.