Milena's Reviews > Nikuda ne idem

Sabiram i oduzimam utiske vec neko vreme, jer su bas ispomesani nakon citanja ove knjige i jedno znam - not my cup of tea…

Da sumiram, ovo je druga Rumenina knjiga koju sam procitala jednu za drugom (pre nedelju dana “Moj muž” i sada ovu), i cini mi se da cu napraviti pauzu od njenih knjiga za ubuduce. Jednostavno - obe su me ubedacile i uvele u neku blagu depresiju.

I u jednoj i u drugoj se iznose intimni detalji iz zivota nekih marginalizovanih ljudi. Normalnih a u stvari izopacenih licnosti. Svakodnevnih a u stvari ektraordinarnih zivotnih situacija. Ostavila sam review i za “Moj muz” knjigu, utisak je veoma slican i kod citanja ove s tim sto je jos vise nego prethodna izazvala osecaj zbunjenosti i izneverenih ocekivanja.

Da pojasnim: prica se zahuhtava izvanredno, likovi su neverovatno dobro objasnjeni, spisateljica ih opise tako da mogu detaljno dq udjem u njihovu psihu, da ih fizicki zamislim i imam osecaj da mogu bukvalno da ih dodirenem (za to skidam kapu Rumenoj, odlicno uradjeno:)), i dakle - prica krece, zahuktava se, ubrzava, postaje sve zanimljivija, mislis bice vatromet na kraju i jedva cekas poslednju stranicu price ali onda sledi kraj koji je ŠLJUS. :(

Bez poente, bez epiloga, bez razresenja, bez slike sta je bilo dalje i kako su akteri price izasli na kraj sa problemima/dilemama koje su imali… Krajevi prica su za mene bili totalno razocaravajuci, sa izuzetkom jedne (poslednje price u ovoj knjizi gde je iole dat neki epilog dogadjaja).

Kod svih prica je prisutno neko crnilo, neka latentna depresija, neke promasene ljubavi, neka neiskrena prijateljstva… aman nista vedro i normalno.

Mozda ja ne razumem ovaj moderan stil pisanja, ne znam… Ja sam uvek za dobar “old school” stil gde postoji - uvod, razrada, zakljucak…

Elem, 2.5 za knjigu, ali hajde da zaokruzim na mrsavu 3-jku jer je ipak uspela da ostavi neki dublji utisak na mene cim pisem ovoliki review…:)