SRAMOTA JE NEMATI - Radovan Šešelj

Poglavlje 1

Dok u rutini svoga dana
Sedefno bdijem bez komentara
Pojavi se stvorenje sa prepuno mana.
Vazduh preplavljen valom smrada
To nije suzavac, ni dim
Već sirotinja iz grada.

Prolazi pored nas bez ikakvoga stida
Sa parizerom u ruci
I odećom iz Lidla.

Ta sirotinja što sablazan
Svakom stanovniku
Sa prazninom u svojoj duši
I prazninom u novčaniku.

Njegova prisutnost ubada kao mač.
Njegova pojava tera decu u plač.

Al' njega to ne smeta
On samo se smeška
O, sirotinjo
I Bogu si teška.

mjesecina ugrejala ko sunce
morava koluta belutke
vrapci na grani se deru ki konji
ja te volim jebes mi mater