Anastasja Kostic's Reviews > Grobnica za Borisa Davidoviča

Iskreno ja baš nikako ne podnosim postmodernizam previše mi je nekako sterilan i ima neki čudan ritam od koga me boli glava , jer imam osećaj kao da me neko lupa čekićem o glavu. Osim toga opet potpuno iskeno ja tu ništa ne razumem, niti mogu da zapamtim likove , kao da postoji izvesno odaustvo naracije i distanca nepremostiv jaz izmedju likova i mene koja to čitam . I tako sam ja čitala ovo misleći da ću mrzeti ovu knjigu , ali Kiš me je kupio pričom Psi i knjige , pa cu zanemariti činjenicu da nisam pola teksta razumela i daću knjizi koju zvezdicu više. Elem Kiš je previše talentoan čovek da mu ne oprostimo što se odao duhu vremena , pratio trendove pa se dao pasijim sinovima postmodernistima . Ovo mi je jako drag citat :" Bejah zauzet čitanjem i pisanjem, kada grunu u moju sobu veliki broj tih ljudi, neznanjem tupim kao batina i mržnjom oštrom poput noža. To ne bejahu moje svile od kojih im se zakrvaviše oči, no moje knjige poredjane po policama; svilu smotaše pod ogrtače , a knjige pobacaše na pod i stadoše ih gaziti nogama i cepati ih na moje oči. A te knjige bejahu u kožu povezane i obeležene brojevima i bejahu napisane od učenih ljudi , i u njima bejaše , da su ih hteli čitati , hiljade razloga da me smesta ubiju i bejaše u njima , da su ih hteli čitati, leka i melema za njihovu mržnju. I rekoh im da ih ne cepaju , jer mnoge knjige nisu opasne, opasna je samo jedna; i rekoh im da ih ne cepaju , jer čitanje mnogih knjiga dovodi do mudrosti , čitanje jedne jedine do neznanja naoružanog mahnitošću i mržnjom."