Sign in with Facebook
Biljana's Reviews > Nikuda ne idem
Nikuda ne idem
by
by
Iako mi se baš nije dopala njena zbirka priča ''Moj muž'', odlučila sam dati priliku novoj zbirci Rumene Bužarovske ''Nikuda ne idem''.
Nastavljajući gdje je stala sa prethodnom zbirkom, autorka u sedam priča, svojim izuzetno preciznim i oštrim stilom pisanja, nažalost donosi likove i radnje našeg podneblja u oblaku svih mogućih klišea.
U sudbinama ovih likova nema ničeg lijepog, a ono što je možda nekad bilo lijepo, uveliko je isprljano preljubom, zlobom, bijedom (što moralnom, što materijalnom).
Žene su blago neuračunljive, nezadovoljne, jadne i zlobne, muškarci su nasilni, dosadni i smrde, a u kombinaciji sa autorkinim britkim pisanjem stičemo utisak da čitamo crnu hroniku na nekom portalu - ne želimo da znamo, ali, eto, ne možemo da skrenemo pogled.
Shvatajući namjeru, i teme kojima se Bužarovska bavi u svom stvaralaštvu, ovakvim generalizovanjem, pa i vulgarizovanjem života svih likova, svih mjesta, i atmosfere stvara sa sasvim suprotan efekat od onog koji bi ovakvim djelima trebao biti prenijet na čitaoca.
Takođe, sveprisutno crnilo bez adekvatnog dubljeg smisla, nikako ne može da se pomiri sa mojim čitalačkim senzibilitetom, pa tako i neki zaista dobri dijelovi ove zbirke ostaju u zapećku ispred vrištećih motiva da su sve žene zlobne paćenice, a svi muškarci masni nasilnici.
Vaza........................................... 2/5
Kupine........................................3/5
Sika.............................................3/5
Tu sam, nikuda ne idem...........2/5
Meduza.......................................2/5
Čeroki crvena.............................1/5
Osmi mart..................................4/5
Nastavljajući gdje je stala sa prethodnom zbirkom, autorka u sedam priča, svojim izuzetno preciznim i oštrim stilom pisanja, nažalost donosi likove i radnje našeg podneblja u oblaku svih mogućih klišea.
U sudbinama ovih likova nema ničeg lijepog, a ono što je možda nekad bilo lijepo, uveliko je isprljano preljubom, zlobom, bijedom (što moralnom, što materijalnom).
Žene su blago neuračunljive, nezadovoljne, jadne i zlobne, muškarci su nasilni, dosadni i smrde, a u kombinaciji sa autorkinim britkim pisanjem stičemo utisak da čitamo crnu hroniku na nekom portalu - ne želimo da znamo, ali, eto, ne možemo da skrenemo pogled.
Shvatajući namjeru, i teme kojima se Bužarovska bavi u svom stvaralaštvu, ovakvim generalizovanjem, pa i vulgarizovanjem života svih likova, svih mjesta, i atmosfere stvara sa sasvim suprotan efekat od onog koji bi ovakvim djelima trebao biti prenijet na čitaoca.
Takođe, sveprisutno crnilo bez adekvatnog dubljeg smisla, nikako ne može da se pomiri sa mojim čitalačkim senzibilitetom, pa tako i neki zaista dobri dijelovi ove zbirke ostaju u zapećku ispred vrištećih motiva da su sve žene zlobne paćenice, a svi muškarci masni nasilnici.
Vaza........................................... 2/5
Kupine........................................3/5
Sika.............................................3/5
Tu sam, nikuda ne idem...........2/5
Meduza.......................................2/5
Čeroki crvena.............................1/5
Osmi mart..................................4/5
Sign into Goodreads to see if any of your friends have read
Nikuda ne idem.
Sign In »
Reading Progress
May 29, 2019
–
Started Reading
May 29, 2019
– Shelved
May 30, 2019
–
Finished Reading
Comments Showing 1-4 of 4 (4 new)
date
newest »
newest »
message 1:
by
Grimizna
(new)
-
rated it 4 stars
Dec 01, 2019 04:58AM
Zanimljiv prikaz. Moj utisak je suprotan, nisam doživela uopšte da su 'svi' muškaci ovakvi i 'sve' žene takve. Ali jesam da postoje i 'neki' kojima se u određenim fazama i životima događaju unutrašnja previranja i nemoć kakvu ona opisuje. Mračna atmosfera jeste, ali je i životna.
reply
|
flag
Grimizna wrote: "Zanimljiv prikaz. Moj utisak je suprotan, nisam doživela uopšte da su 'svi' muškaci ovakvi i 'sve' žene takve. Ali jesam da postoje i 'neki' kojima se u određenim fazama i životima događaju unutraš..."Saglasna sam i sa tvojim utiskom. Na trenutke sam je i ja tako doživljavala, i zaista ima jako dobrih dijelova, a Rumenin stil pisanja mi se veoma dopada. Ipak, ta mračna atmosfera u tolikoj mjeri mi je smetala tokom čitanja.
Konačno da vidim review koji nije pozitivan. Perpetuiranje stereotipa ovde deluje pregrubo, neiskreno - ovo nisu likovi koje ona poznaje iz života (jer takvi 2D likovi ne postoje). Moglo je mnogo više poetike i dubine da se izvuče iz Balkana. Kao što to maestralno čini Sejranović.
Moj utisak se u 99% poklapa sa tvojim… Posle obe knjige (“Moj muz” i “Nikuda ne idem”) ja sam u nekom blagom padu raspolozenja, da ne kazem depresiji blagoj. U pravu si skroz - crnilo koje je prisutno u obe knjige i generalizacija likova su bespotrebni. Ostavila sam review gde sam detaljnije objasnila, ali ovde da skratim: pravim pauzu od Rumeninih knjiga definitivno sa nadom da ce u buducnosti doci na red nesto od nje jednako kompleksno ali mnogo vedrije i optimisticnije.
